Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИ ВА РУС ТИЛЛАРИДА “ЯШИЛ” КОНЦЕПТИНИНГ ЧОҒИШТИРМА ТАДҚИҚИ'

ЎЗБЕК ТИЛИ ВА РУС ТИЛЛАРИДА “ЯШИЛ” КОНЦЕПТИНИНГ ЧОҒИШТИРМА ТАДҚИҚИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
105
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лингвомаданий тавсиф / ранг ифодаланиши / лексик маъно / рамзий / ранг семантикаси / ранг коцептлари / концептуал белгилар. / linguoculturological description / color designation / lexical meaning / symbolism / color semantics / color concepts / conceptual features.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — B. Sobirova

Мақолада ўзбек ва рус тилларида яшил ранг концептининг ишлатилиши,унинг маъноси , ўзбек ва рус халқи менталитетига хослиги ва таъсири ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A COMPARATIVE STUDY OF THE CONCEPT OF "GREEN" IN UZBEK AND RUSSIAN LANGUAGES

This article examines the concept of green in the Uzbek and Russian languages, shows their significance and influence on the mentality of the Uzbek and Russian peoples. The place of each element of the color palette, which is an expression of moral and ethical values and ideological attitudes, is considered.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИ ВА РУС ТИЛЛАРИДА “ЯШИЛ” КОНЦЕПТИНИНГ ЧОҒИШТИРМА ТАДҚИҚИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗБЕК ТИЛИ ВА РУС ТИЛЛАРИДА "ЯШИЛ" КОНЦЕПТИНИНГ ЧОГИШТИРМА

ТАДЦЩИ Собирова Башорат Баходировна

Гулистон давлат университети катта укитувчи https://doi.org/10.5281/zenodo.7166018

Аннотация. Мацолада узбек ва рус тилларида яшил ранг концептининг ишлатилиши,унинг маъноси , узбек ва рус халци менталитетига хослиги ва таъсири ёритиб берилган.

Калит сузлар: лингвомаданий тавсиф, ранг ифодаланиши, лексик маъно, рамзий, ранг семантикаси, ранг коцептлари, концептуал белгилар.

СРАВНИТЕЛЬНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ КОНЦЕПТА «ЗЕЛЕНЫЙ» В УЗБЕКСКОМ

И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

Аннотация. В данной статье рассматривается концепт зеленого цвета в узбекском и русском языках, показаны их значимость и влияние на менталитет узбекского и русского народов. Рассматривается место каждого элемента цветовой палитры, являющейся выражением нравственно-этических ценностей и мировоззренческих установок.

Ключевые слова: лингвокультурологическое описание,

цветообозначение,лексическое значение, символика, цветовая семантика, концепты цвета, концептуальные признаки.

A COMPARATIVE STUDY OF THE CONCEPT OF "GREEN" IN UZBEK AND

RUSSIAN LANGUAGES

Abstract. This article examines the concept of green in the Uzbek and Russian languages, shows their significance and influence on the mentality of the Uzbek and Russian peoples. The place of each element of the color palette, which is an expression of moral and ethical values and ideological attitudes, is considered.

Keywords: linguoculturological description, color designation, lexical meaning, symbolism, color semantics, color concepts, conceptual features.

КИРИШ

Узбек тилида яшил концептининг тах,лил килишдан аввал яшил лексемасининг этимологиясига эътибор каратиш лозим. Маълумки, туркий халкларда дастлаб яшил ранги кук сузи билан атаб келинган. Кук сузи яшил ранг учун х,ам, кук ранг учун х,ам кулланган. Бу хдкида М.Миртожиев шундай фикр билдиради: «Лексик маъно кенгайиши ва торайиши айрим х,олларда синекдоха билан тенглаштириб куйилади. Чунончи, бу х,одисаларнинг маълум даража алокадорлик томонлари х,ам бор. [1, 102]. Буни купрок лексик маъно торайишида кузатилади. Масалан, сифат туркумига оид кук сузидаги маъно тараккиётида куриш мумкин. Бу суз дастлаб гунафша, яшил, баргикарам, мовий каби рангларни умумий ифодалаган. Ёзма ёдгорликлар шуни курсатади [1,117]. Ранг номларини бундай умумий аташ кейинчалик талабга жавоб бера олмай колди. Шундан кейин кук деб аталувчи номлар иккига булинди ва кук хдмда яшил номлари билан атала бошланди. Х,озирги вактга келиб бу ранг номлари ёнига гунафша, баргикарам, мовий каби номлар кушилди. Кук сузи х,озир факат тук хдворангни ифодаловчи лексик маъно билан колди. Шу билан бирга кук сузининг кадимги кенг лексик маъноси х,ам сакланган булиб,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

у, дифференциация килиш зарурияти тугилмаса, умумлаштирувчи ном сифатида кулланаверади. Яъни кук сузи хисобида икки лексик маъно: биринчиси бир неча ранг учун умумий ва иккинчиси унинг маълум кисми булган рангни ифодаловчи лексик маънога эгадир». [2,117].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Яшил сузи (Ya§il/yä§il) аввал ясама булган ва у "ёш, навкирон" деган маънони англатган "yash" сузига -ил (-il) кушимчасини кушиш оркали yasalgan. Ёш сузи дастлаб барра, ёш утларга нисбатан куллланган булиб, кейинчалик унинг маъно тараккиётида яна бошка маънолар (ёш - возраст, ёш - куз ёши), сузлар (яшамок, яшнамок, ёшармок ) шаклланган.

Француз олими Луи Базеннинг "Концепция возраста у древних тюркских народов" яъни кадимги туркий халкларда вакт концепцияси" номли маколаси 1986 йилда "Зарубежная тюркология" журналида эълон килинган. Ушбу маколада хитойда 557-581 йиллрада хукм сурган "Чу династиясининг солномаси" дан куйидаги парча келтирилади: "Улар (яъни Мугулистон худудидаги туркий халклар йиллар алмашинувини ва вактнинг сархисобини яшил булган утлар оркали аниклашарди". Маълум буладики, бу даврда туркий халклар, аникроги Мугулистон худудаги туркий халклар яш сузи билан барра утларни номлашган. Кейинчилик утлар кум-кук булган вактни йил сархисоби учун куллашган, яъни ушбу вактни ва унинг яна кайтирилишигача булган муддатни хам яш деб номлашган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Яшил ут учун кулланган яш сузи утнинг рангига боглик холда яшил (ранг) сузининг шаклланишига асос булган булса, утнинг серсувлиги асосида кузнинг суви маъносидаги ёш ва вакт маъносини берувчи ёш каби иккита йуналишда маъно тараккий этган. Бу ёш сузи чуваш тилидан бошка куплаб туркий тилларда хар хил фонетик узгаришлар билан мавжуд. Масалан, киргиз ва олтой тилида жаш дейилади. Бугунги кунда ёш сузининг куз ёшидаги ва инсон ёшидаги маънолар тараккиёти омонимиягача етиб борган: ёш она, куз ёши каби. Яшамок феълининг узаги хам яш билан боглик эканлиги яшил рангнинг туркий халкларда хаёт, тирикликни ифодаловчи рамзий маъно ифодалаши билан боглаш мумкин. Демак, яшил сузи барра утлар ранги асосида яратилган.

Рус тилидаги "зеленый" сузининг этимологияси "Рус тилининг этимологик лугатида шундай берилади: "зеленый

Латышское - zeit (становиться зеленым). Немецкое - gelb (желтый). Древнерусское - зель (зелень, озимь). Древнепрусское - saligan (зеленый).

Слово образовалось на базе общеславянского zelenb и является родственным прилагательному «желтый». В древнерусском языке основа слова использовалась с XI в. в значении «незрелый виноград». В настоящее время употребляется для обозначения цвета". [3,117].

Узбек тилида яшил концепти куйидаги маъноларни англатади: 1. Сарик билан кук ранг урталигидаги, барг ёки майса рангига эга булган рангни. Яшил баргли усимликлар. Яшил парда. Яшил буёц.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

2. Яшил рангли ёш майсалар ва усимликлар билан копланган. Яшил водий. Яшил дала. Яшил цирлар.

3. Тириклик. Рамзий маъно.Яшил ишц.

4. Х,аракатланишдаги эркинликни, тусиксизликни билдиради: яшил йулак (атама)

Рус тилида эса яшил сузининг таржимаси саналган "зелёный" концепти узбек тилиига нисбатан курок маъноларни узида мужассамлаштирган.

1. Майса ёки барг рангини: зелёная краска, зелёная трава

2. Усимликлар билан копланган, усимликдан иборат: зеленая зона

3. Эгологик тоза: зеленая технология

4. Экологик харакат, экологик партия ва унинг аъзолари, фаоллари: Российская экологическая зелёная партия.

5. Х,али пишиб етилмаган мева, сабзавотларга нисбатан кулланади: зеленый виноград

6. Тажрибасиз, хур. Ёшларга нисбатан кулланади: зеленый юнец.

7. Чойнинг турини: зелёный чай

8. Инсон юзининг окарган, кон кочган тусини: позеленеть от злости

9. Х,аракатлаги тусиксизликни. Бунда йлчирокдаги юришга рухсат берувчи чирокнинг ранги белгиловчи ахамият касб этган: зелёная дорога, зелёная улица, зеленый коридор

МУХ,ОКАМА

Х,ар икки тилдаги мазкур концепт ифодалаётган маъноларни тахлил килар эканмиз, биринчи маъно айнандир. Узбек ва рус тилида хам у майса ёки барг тусидаги рангни номлайди.

Усимлик оламига мансублик хам икки тилда хам мавжуд. Лекин айнан эмас. Узбек тилида "усимлик билан копланганлик" маъноси устунлик килади: яшил тоглар, яшил водий, яшил тепа каби. Рус тилида эса бу маъно анча кенгдир. У умуман усимлик оламига дахлдорлик ёки усимликдан тайёрланганлик маъноларини беради.Мисол учун:^ зеленым кормам относятся травы естественных сенокосов и пастбищ, посевные культуры.

Шуни таъкидлаб утиш жоизки, узбек тилида хам сунгги йилларда яшил маъносининг "яшил худуд", "яшил олам", "яшил сайёра" каби янги богланишлари оркали умуман усимлик дунёсига богликлик маъноси шаклланмокда.Лекин рус тилидаги "усимликдан тайёрланган" маъноси узбек тилида мавжуд эмас. Масалан, зеленый корм суз бирикмасини яшил озуца тарзида таржима килиб булмайди.

Рус тилида йулчирокдаги яшил чирок асосида хам концептуал маъноларшаклланган. Масалан, зелёная улица бирикмаси кучада харакатланишда тусик булмаган (тикин булмаган ёки светофор чироги яшил булиб турган) холатни билдиради. Ушбу маъно кучма маънода умуман тусиксизликни бидиради. Масалан, зелёная дорога бирикмаси хар кандай фаолият учун тусиксизлик холатини билдиради. Узбек тилида яшилконцепти замирида бу каби маъно мавжуд эмас эди. Лекин сунгги пайтларда ушбу маъно хам рус тили таъсири остида шаклланди. Масалан, яшил йулак, яшил коридор, яшил уудуд. Бугунги кунда яшил йулак атамаси дипломатия, божхона, йуловчи ташиш хизматларида фаол кулланиб келмокда.

Огзаки нуткда хам "хамма нарса мумкин булган, муаяйн нарсага хеч кайдай тусикларсиз эришаётганларга нисбатан "яшил чирок" бирикмаси куллана бошлади. Бу маънода салбий оттенка мавжуд булиб, одатда мансабни суиистеъмол килиш жараёнларига нисбатан кулланади: "Яшил йулка" уамма нарсага "яшил чироц" [4, 2стр]

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

дегани эмас .(Халц сузи, 2018. 25 июнь).Бизнингча, яшил концептининг бу каби маъно ифодалаши рус тилининг таъсирида содир булган. Зеро, узбек тилида яшил концепти х,еч качон салбий маъно англатмаган. Туркийларда, жумладан, узбекларда яшил ва яшиллик табиат, х,аёт, тириклик мазмунини англатган.

Юкоридаги маъноларга эътибор килинса, рус тилидаги "зелеёный" концепти ифодалаган маъноларнинг айримлари узбек тилида кук лексемаси оркали ифодаланади. Масалан, "зелеёный" сузи инсон юзининг ноодатий рангига нисбатан ишлатилса, худди шу х,олат узбек тилида кук лексемаси оркали ифодаланади:ранги кукариб кетди ёки кукимтир юз каби. Бу уринда мулох,аза килиш керакки, кук лексемасининг юкорида айтилганидек, яшил ранг учун х,ам ишлатилиши кузатилмокдами ёки инсон юзи териси ростдан х,ам кукка мойил буладими? Агар хдкикатдан х,ам у кукка мойил булса, нега рус тили эгалари ушбу рангни зеленый сузи билан номламокда. Икки миллат эгалари дунёни уз ранг буёклари билан курмокдами?

Бизнингча, инсон рангининг яшиллашиб кетиши унчалик тугри эмас. Буни рус тилининг изошли лугатларида шу маънонинг изох,и х,ам

таъкидлайди.болезненно бледный с землистым оттенком (о цвете лица, кожи человека. Прокурор же показался мне, да и не мне, а всем, очень уж как-то бледным, почти с зелёным лицом. Ф. М. Достоевский, «Братья Карамазовы» [3,104]. Тиббий атамашуносликда х,ам инсон юзи тусига нисбатан "цианоз, агроционоз" каби терминлар мавжуд. Унда инсон териси кулранг- кукимтирдан корамтир куккача рангда булади. Шундан келиб чикиб айтиш мумкинки, рус тилидаги "зелёное лицо" бирикмаси яшил тусли юзни эмас, ранги учган, окарган, кулранглашган, кукимтирга мойил х,олатни ифодалайди. Демак, зёленый сузи юз рангига нисбатан инсоннинг доимий юз рангининг асабийлашганда озрок узгаришининомлайди.

Рус тилида чойга нисбатан зелёный сузи ишлатилса, узбекларда кук сузи кулланади. Бу уринда, х,еч шубхдсиз, номинация яшил рангининг кук сузи оркали ифодаланиши билан боглик. Зеро, яшил баргдан тайёрланган чойнинг ранги кук эмас, яшилдир.

Узбек ва рус тилларидаги яшил ва "зеленый" сузлари замиридаги концептлар бевосита ёки билвосита мазкур сузнинг этимологияси билан боглик эканлигини сезиш мумкин. Масалан, рус тилида зеленый сузи дастлаб пишмаган узумга нисбатан кулланган. Бунинг натижасида рус тилида хом, пишмаган мева, сабзавотларга нисбатан зелёный сузи ишлатилади: зелёный помидор.Ушбу маънонинг кучма маънога айланиши натижасида эса "гур, тажрибасиз" семемаси х,ам шалланган: Я не зеленый юнец,я не вчера на свет родился.

Узбек тилида бундай концепт мавжуд. Лекин у ранг билан ассоцияланмаган. Балки, "гур" сузи билан ифодаланади: Fаразли кучлар содда, гур болаларни уз ота-онасига, уз юртига царши цайраб, уларнинг %аётига, умрига зомин булмоцда.

Узбек тилида яшил концепти рамзий маъноларни х,ам узида камрайди. Яшил ранг азалдан табиат билан, тириклик билан боглик булганлиги учун у "тириклик, яшаш" каби рамзий маноларни мужассамлаштиради. Масалан, куйидаги шеърий парчага эътибор каратсак, унда яшил лексемаси тириклик, х,аёт каби рамзий маъноларн ифодаламокда:

Men yashil ishq kutgandim sizdan,

Xayrendisariqyaprog'im!

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

O'lganimda sariq gullarmas,

Qizil gullar keltiring rnenga(r.AcK;apoBa)

ХУЛОСА

Хулоса ;илиб айтиш керакки, яшил ва зелёный концепти умуминсоний карашлар билан айнанликка ва миллий ассоциациялар оркали узига хосликка эга. Х,ар икки тилда хам бир хил рангни, майса, ут рангини номлаши айнандир. Узбек тилида яшил лексемасининг шаклланиши майса ранги билан богли; булиб, унда табиат, тириклик рамзий маънолари мавжуд. Шу туфайли бу концептда салбий коннотациялар деярли учрамайди. Куплаб туркий тиллар катори узбек тилида яшил рангини кук сузи билан номланиши яшил концептини рус тилидан бироз хажман кичикрок булиши ва рус тилида зелёный концептида мавжуд айрим маъноларнинг тилимизда кук концептига утганлиги аникланди. Рус тилида эса зеленый сузининг этимологияси пишмаган юю билан богликлиги мазкур концептни "пишмаган" семага эга маънолар билан бойитган.

REFERENCES

1. Аликулов Т. Полисемия существительных в узбекском языке. 1975.- 17-б.

2. Кошгарий М. Девону луготит турк. III т. 1960-1963. - 41-б.

3. М.Миртожиев. Семасиология. -Тошкент, 2010. 104-б.

4. "Халк сузи" газетаси, 2018. 25 июнь.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.