Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ'

ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

1779
185
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мусиқа / маданият / ижодий фаолият / миллий ва умуминсоний қадриятлар / ижрочилик санъати / анъана / маънавий мерос / мақом / дутор / ҳофиз / созанда ва бастакор / music / culture / creativity / national and universal values / performing arts / tradition / spiritual heritage / maqom / dutar / hafiz / musician and composer

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Одина Вахобова

Мазкур мақолада ўзбек мусиқа санъатининг ўтмишда ва ҳозирги кунда халқимизнинг маънавий савиясини оширишдаги аҳамияти ҳамда янги Ўзбекистоннинг ижтимоий тараққиѐтида мусиқа санъати етакчи омиллардан бири эканлиги ва ўзбек мусиқа маданиятини шаклланиш жараѐнлари илмий асослаб берилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPORTANT ASPECTS OF UZBEK MUSICAL ART AND CULTURE

This article scientifically substantiates the importance of Uzbek music in the past and present in raising the spiritual level of our people, as well as the fact that musical art is one of the leading factors in the social development of new Uzbekistan and scientifically substantiates the formation of Uzbek musical culture

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУСИҚА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ»

УЗБЕК МУСЩА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ МУ^ИМ

ЖИХДТЛАРИ

Одина Вахобова

Фаргона давлат университети талабаси

AННОТАЦИЯ

Мазкур маколада узбек мусика санъатининг утмишда ва хозирги кунда халкимизнинг маънавий савиясини оширишдаги ахамияти хамда янги Узбекистоннинг ижтимоий тараккиётида мусика санъати етакчи омиллардан бири эканлиги ва узбек мусика маданиятини шаклланиш жараёнлари илмий асослаб берилади.

Калит сузлар: мусика, маданият, ижодий фаолият, миллий ва умуминсоний кадриятлар, ижрочилик санъати, анъана, маънавий мерос, маком, дутор, хофиз, созанда ва бастакор.

IMPORTANT ASPECTS OF UZBEK MUSICAL ART AND CULTURE

Odina Vakhobova

Student of Fergana State University

ABSTRACT

This article scientifically substantiates the importance of Uzbek music in the past and present in raising the spiritual level of our people, as well as the fact that musical art is one of the leading factors in the social development of new Uzbekistan and scientifically substantiates the formation of Uzbek musical culture

Keywords: music, culture, creativity, national and universal values, performing arts, tradition, spiritual heritage, maqom, dutar, hafiz, musician and composer.

КИРИШ

Бугунги кунда Узбекистонда мусика санъати ва маданиятини янада ривожлантириш учун янги имкониятлар яратилмокда. Мусика маданиятининг турли йуналишлари буйича ёш истеъдодларни излаб топиш, уларнинг ижодий фаолиятини юксалтириш юзасидан гамхурлик килиш мухим ахамиятга молик вазифалардан бирига айланди. "...Халкимизнинг маънавий савиясини ошириш,

ёш авлодни юксак инсоний гоялар, она Ватанга мехр ва садокат рухида тарбиялаш, миллий ва умуминсоний кадриятлар асосида камол топтиришда мусика санъатининг урни ва ахамияти бекиёсдир". Зеро, утмишдаги мусикий ижрочилик анъаналарини тиклаш, замонавий шароитларда саклаб колиш, узбек миллий мусикий асарлари ва созларини хорижий мамлакатларда намойиш этиш, мусика таълимида янги анъаналарни таркиб топтириш, халк маънавий меросини асраб-авайлаш ва келгуси авлодларга етказиш, жамият хаётида мусика маданиятининг тутган урнини тахлил этиш долзарб вазифа хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбек халкининг мусика мероси бой анъаналарга ва кадимий тарихга эгадир. Унинг даврлар оша ривожи, халк мусикаси ва мумтоз мусикаси негизида ривож топиб келганлиги амалиётдан маълумдир. Мусика санъати инсониятнинг маънавий бойлиги, эстетик дунёкараши ва келажак камолотини белгиловчи мезонлардан бири сифатида ардокланиб келинади. Унда хар бир халкнинг миллий анъаналари, урф-одатлари, маросим ва кадриятлари муносиб урин олган. Мусика ижрочилиги, халк мусика маданиятининг шаклланиб, ривож топувчи жонли жараёни эканлиги хаммага маълум. Унинг намояндалари булмиш созанда, хонанда ва бастакорлар халк маданиятининг узига хос мутасаддилари сифатида ардокланиб келинган. Бу борада утмиш рисолаларда хам тарихий муаммолар зикр этиб келинган. Жумладан, Абу Наср Фаробийнинг "Катта мусика китоби", Зайнуллобиддин Хусайнийнинг "Конуни илми, амали мусики", Абдурахмон Жомийнинг "Рисолаи мусикий", Алишер Навоийнинг "Мажолис ун-нафоис", Дарвеш Али Чангийнинг "Мусикий рисола"лари бунга ёркин мисолдир.

Мусика маданияти тарихи мавзусига доир Собик Иттифок даврида яратилган асарлар кулами нихоятда кенгдир. Улар орасида узбек халк мусикаси тарихини урганишда Бекжон Рахмон угли ва Мухаммад Юсуф Девонзода (Харратов)нинг 1925 йил Москвада араб алифбосида нашр этилган "Хоразм мусикий тарихчаси" рисоласи мухим ахамиятга эга. Ушбу рисолада Хоразм мусикачилари ижоди, Хива хонлиги худудига Шашмакомнинг кириб келиши, Мухаммад Рахимхон Ферузнинг мусика санъатини ривожлантириш борасидаги харакатлари хакида кимматли маълумотлар берилади.

Кирк олти йилдан зиёд (1864-1910) хукумат тепасида турган шоир, бастакор ва мусикийшунос Мухаммад Рахимхон Феруз (1846-1910) хомийлиги

ва рахнамолигида Хоразм Олти ярим макоми бир бутун мажмуа сифатида хатга туширилди. ХХ асрнинг 20-йилларига келиб ноёб истеъдод сохиби, закий шоир, созанда ва мусикийшунос, кули гул санъаткор Мухаммад Комил Девоний (1887-1938) уз салафлари ишини давом эттириб, худди шу нота ёзуви воситасида Хоразм мумтоз мусикасининг кадимийрок катлами булмиш дутор макомларининг етти туркумини куй ва суз матнлари билан Олти ярим маком (Танбур макомлари)га кушиб ёзиб олди. Хоразм мусикашуносларининг жуда катта тарихий ва илмий ахамиятга эга булган бу топиги узбек мусикаси тарихининг зархол сахифаларидан биридир. Уз даврида танбур чизгиларининг кайтадан кашф килиниши замонавий узбек макомшунослигининг янги боскичга кутарилиб бораётгани далилидир. Кейинги йилларда макомшунослик борасида жиддий изланишларга йул очилди. Замонавий илмларга таянган янги авлод вакиллари майдонга чика бошлади. Шулар каторида навкирон маком устози Рустам Болтаев ва мусикашунос Ботир Рахимовларнинг номларини кайд этиш мумкин. Улар Хоразм танбур чизгилари устида узок йиллар илмий ва ижодий изланишлар олиб бориб, мазкур ёзувлардаги нота матнларини замонавий такт тизимига угиришга ва ижроларини тиклашга муяссар булдилар.

Уз вактида улуг устозлар кули билан битилган муътабар нота ёзувларининг кенг илмий муомалага жорий этилиши умумбашарий микёсга молик тадбирдир. Вахоланки, у бир вактлар деярли узилиш арафасига етиб колган жонли удумларнинг ворисийлик ришталарини тиклашдаги амалий ахамияти билан бир каторда, утмишнинг буюк мусикашуносларидан мерос колган илмий ютукларни замонавий фан тараккиёти хизматига жалб этиш имкониятини хам тугдиради.

НАТИЖАЛАР

Мусика санъатининг азалий анъаналари Шарк халклари маданиятида шаклланиб ривож топганлиги хамда бутун башариятга ижодий таъсир этганлиги, фанда уз ижобатини топган. Шунингдек, узбек миллий мусика маданияти тарихини урганишда Абдурауф Фитратнинг хам хиссаси салмокли булиб, муаллифнинг мазкур масалага багишланган асар ва маколаларида узбек мумтоз мусикаси, унинг услублари ва уларнинг турк, араб, форс мусикаларидан фарки, "Шарк мусикаси" назарияси ва унинг асослари тугрисидаги тахлилий фикр-мулохазалари баён этилади. Мусикий рисолалар, одатда, назарий йуналишга каратилган булади, ва уларда умумий конун-коидалар мавхум риёзий тилда баён этилади. Ижодиётнинг нозик сифатлари, хусусан, эл-

элатларнинг куй ва ашулаларига хос жихатлар, купинча назарий карашлардан ташкарида колади. Шунинг учун кушимча маълумотлар, гарчан асосий мусикий рисолаларга нисбатан иккинчи даражали ахамиятга эга булса хам, утмиш тарихини урганишда назарий конун-коидаларни тулдириб, маълум давр мусикий хаёти хакида кенгрок ва атрофлича таассурот пайдо этиш имкониятини беради.

Хаёт тараккиёти жараёнларида, Гарб маданиятининг узига хос камол топганлигини эса, хозирги замон мусика санъати куламидан илгаб олиш мушкул эмас. Бунинг негизида мусика санъати ва унинг ички унсурларини профессионаллик даражада умумлашиш боскичларини уташи, бу жараёнда мутаносиб товуш пардаларини уйгунлаштириш хамда барча баробар кабул килишлари каби мезонлар, умумбашарият мусика санъатининг гузал уйгунлашишига олиб келганлигини эотироф этиш лозимдир. Натижада, мусика санъати ижодиётида Гарб мусика санъатига интилиш, ухшатиш, маданиятига эргашиш каби муносабатлар юзага келди. Бунинг натижасида 1920-йилда Тошкент рус опера ва балет театри, вилоят мусикали драма театрлари, 1926-йилда М.Кориёкубов рахбарлигида ташкил топган "Узбек этнографик ансамбли" асосида 1929-йилда бунёдга келган "Узбекистон давлат мусикали драма театри", унинг асосида 1939-йили "Узбек давлат опера ва балет театри" ва "Мукимий номидаги Узбек давлат мусикали драма ва комедия театр"лари фаолият курсата бошлади. Шунингдек, Узбекистон давлат филармонияси таркибида "Узбекистон ашула ва ракс ансамбли", "Дуторчи кизлар ансамбли", "Тамарахоним ансамбли", "Хоразм гармончи кизлар ансамбли", "Симфоник оркестр", "Узбек халк чолгу асбоблари оркестри", "Хор акапелла жамоаси" каби ижрочи жамоалар замонавий узбек мусика маданиятини ривожлантириш жараёнида самарали хизмат килдилар.

Узбек миллий мусика санъати узок тарихий йулни босиб утди. Хусусан, Х1Х аср охири - ХХ аср бошларида кулами, ижро йуллари, шакллари, мураккаблигига караб анъанавий мусика санъати профессионал мусика асарлари (маком, катта ашула, достончилик) ва халк куйларига (лапар, ялла, кушик, ашула) булинган. ХХ аср бошларида узбек мусикаси санъатига алохида эътибор билан ёндошилган. ХХ асрнинг илк йилларида Узбекистонда сиёсий-ижтимоий ва маданий мухитнинг узи янгиланиш шароитлари билан характерланади. Марказий Осиёда жадидчилик харакати, улуг намояндалари ва уларнинг ижодий фаолияти алохида ахамиятлидир. Бунда, Европа услубдаги миллий театрларнинг бунёдга келиши хам уз таъсирини курсатган. Бунда

Махмудхужа Бехбудий, Садриддин Айний, Абдурауф Фитрат, Тавалло, Абдулла Авлоний, Хдмза Хдкимзода Ниёзий ва Абдулла Шакурий каби намояндаларининг ижодий фаолиятлари алохида ахамиятлидир. Бундан куринадики, бу даврда узбек халки мусика санъати намояндалари фаолияти икки йуналишда ривожланган. Мумтоз мусика намуналари асосан етук хофиз, созанда ва бастакорлар томонидан яратилиб, узининг жанрлари ва ижро анъаналари мураккаблиги туфайли макомчилик санъати ва достончилик ижро услублари, мактаблари билан ажралиб туради.

Узбек халк мумтоз мусикаси узининг мукаммаллиги ва мураккаблиги билан бошка халклар орасида алохида уринга эгадир. Мумтоз мусиканинг энг йирик шакли макомлардир. Макомлар Узбекистоннинг уч вохасида мавжуд булиб, Бухорода "Шашмаком", Хоразмда "Хоразм макомлари", Фаргона водийсида "Фаргона-Тошкент маком йуллари" деб юритилган. Бундан ташкари, макомлар йулларида яратилган, шаклан ва ижровий хусусиятлари доираси макомларга хос булган "Сувора"лар, Катта ашула, Сурнай маком йуллари, дутор макомлари хамда чолгу йуллари мавжуддир. Мумтоз мусиканинг шаклан мукимлиги, конун коидаларга эгалиги, талкин услубларининг мавжудлиги унинг мураккаблигидан далолат беради. Макомлар Шарк халкларининг жуда кадим замонлардан мавжуд булган мусика жанрларидан бири сифатида мусика меросида жуда мухим уринни эгаллайди.

Уз даврида Бухоро амири саройида макомларга жуда катта кизикиш билан каралган. Амир Саид Олимхон маком мусикасини юксак даражада кадрлаган, узи хам дутор чалишда мохир булган. Анъаналарга кура, амирликда халк мусикачилари орасидан иктидорли болалар танлаб олиниб, тажрибали мусикачилар кулига топширилган. Масалан, Бухоронинг машхур маком усталари Уста Шоди Азизов, Бобокул Файзуллаев, Шохназар Сохибов кабилар сарой мусикачилари кулида таълим олганликлари фикримизнинг далилидир.

Тошкент ва Фаргона водийсида хам мумтоз мусиканинг маълум вариантлари юзага келди. Ушбу йуналиш асосан катта ашула йулларидан иборат булган. Ашурали Х,офиз, Мирза Косим Х,офиз, Муминжон Х,офиз, Муйдин Х,ожи, Беркинбой Файзиев, Мулла Туйчи Тошмухаммедов, Ганижон Мирзаев, Журахон Султонов, Маъмуржон Узоков, Тургун Каримовлар мазкур йуналишда мохир ижрочилари булганлар. Фаргона водийсида махаллий ижрочилик мактаблари хам шаклланган булиб, улар орасида айникса, Кукон, Маргилон, Бешарик каби ижрочилик мактаблари уз даврида жуда машхур булган.

МУХ,ОКАМА

XIX аср охири - ХХ аср бошларида Хоразм вохаси узбек мусика санъатида узининг ижрочилик ва хонандалик анъаналари билан анча машхур булган. Вохада маком ижрочилиги достон йуллари, халк оммавий кушиклари уз йуналишлари доирасида ривожланган. Бу даврда Хоразмда Комил Хоразмий, Мухаммад Рахимхон Феруз, Ниёзжон Хужа каби машхур бастакорлар ижод килишган.

XX аср бошларида Туркистоннинг деярли барча шахарларида жадидларнинг хаваскорлик тугараклари ва миллий театрлари ташкил топди. 1911-1917 йиллар давомида 20 га якин пьесалар ёзилди. К.Нусратиллаевнинг "Туй", Абдулла Кодирийнинг "Бахтсиз куёв", Хужа Муиннинг "Эски ва янги мактаб", А.Бодрининг "Ахмок" пьесалари шу даврда яратилган.

ХУЛОСА

Хуллас, XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Туркистон, Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мусика санъатида жиддий узгаришлар ва янгиланишлар юз берди. Европалик мусика билимдонлари Бухоро амирлиги ва Хива хонлигида мумтоз мусика ва халк огзаки намуналарини урганиш ва уларни ноталаштириш, халк мусика чолгуларини туплашга эътибор каратди. Туркистон шахарларида мусикий жамиятлар тузилиб, хаваскорлар жалб этилди. Рус мусика билимдонлари томонидан узбек халк кушикларини урганилиши, уларнинг ноталаштирилиши, хориж матбуотида нашр эттирилиши каби холатлар уз даврида мусика санъатининг ривожига муносиб хисса кушди. Айни пайтда, Бухоро ва Хоразм худудида хамда Фаргона водийсида узбек мусика санъати анъаналарини саклаб колиш учун зарурий чора-тадбирларнинг олиб борилиши узбек мумтоз мусикаси анъаналарининг ривожланишига хизмат килади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 15 августдаги "Узбекистон композиторлари ва бастакорлари уюшмаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида"ги ПК-3212-сонликарори (Электрон ресурс) // www.uza.uz.

2. Зияева Д. Х. Узбекистон шахарлари Х1Х аср иккинчи ярми -ХХ аср бошларида: шахар маданияти ва урбанизация жараёнлари. - Тошкент: Yangi nashr, 2017. - Б.370.

3. Ризаев Ш. Узбек драматургияси ва театрининг асосчиси // Театр, 2006, №1. -Б.10-12.

4. Bakhromovich, S. I. (2020). Effects of Objective and Subjective Factors to Develop Intellectual Culture of Youth. Canadian Social Science, 16(2), 55-59.

5. Сиддиков, И. Б. (2018). Социально-философские аспекты формирования интеллектуальной культуры МОЛОДЁЖИ. Theoretical & Applied Science, (1), 61-66.

6. Bakhromovich, S. I. (2020). Analysis Of Modern Approaches To Ensuring The Effectiveness Of Management In Higher Education Institutions. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(12), 364-369.

7. Bakhromovich, S. I. (2018). Social and philisophical performance of making youth's intellectual culture. European science review, (7-8).

8. Bakhromovich, S. I. Development trends and transformation processes in academic mobility in higher education in uzbekistan and the world.

9. Gulomov, A. B. (2020, December). Uzbek Jadid Thinker Abdulla Avloni's Viewpoints On Concerning Relationship Between Man And Nature. In international scientific and current research conferences (pp. 45-47).

10. Gulomov, A. (2019). Participation and role of uzbekistan in finding solutions to global environmental problems. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(5), 152-156.

11. Siddikov, I., & Gulomov, A. (2020). Philosophical and psychological features of the formation of asertive behavior in the development of cognitive activity.

In Психологическое здоровье населения как важный фактор обеспечения процветания общества (pp. 38-42).4

12. Mirzarahimov, B. (2019). The factor of good neighborhood and tourism development (Philosophical analysis). Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(1), 140-145.

13. Mirzarakhimov, B. (2020). Tourism-is a modern means of aesthetic education. Вестник педагогики: наука и практика, (51), 135-136.

14. Madimarovna, A. I., & Khoshimovich, M. B. (2020). Factors for the development of tourism culture in the uzbek national value system. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 575-580.

15. Мирзарахимов, Б. Х. (2019). Культура туризма как стратегия развития книговедения. in перспективные области развития науки и технологий (pp. 5758).

16. YULDASHEV, S. U. (2019). Technology of social and cultural projection in

scientific management of society. theoretical & applied science, (11), 621-623.

17. Mamatov, M., Isomiddinov, A., & Yuldashev, S. (2019). Factors of Developing the Intellectual Abilities of the Youth. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 16(2), 311-313.

18. Yuldashev, S. U. (2019). The role of the function of stabilization and development of society in scientific management (as socio-cultural technology). Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 255-259.

19. Yuldashev, S. (2020). Socio-Cultural Technologies in Uzbekistan: History and Now. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 18(1), 171173.

20. Yuldashev, S. U. (2019). The role of socio-cultural technologies in society. scientific bulletin of namangan state university, 1(10), 187-192.

20. Bakhromovich, S. I. Development trends and transformation processes in academic mobility in higher education in uzbekistan and the world.

21. Siddikov, I., & Gulomov, A. (2020). Philosophical and psychological features of the formation of asertive behavior in the development of cognitive activity. In Психологическое здоровье населения как важный фактор обеспечения процветания общества (pp. 38-42).

22. Odilovna, A. N. (2020). In The Studies Of The Late XIX And Early XX Centuries Issues Of Silk Factory Of Turkestan Region. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(12), 391-395.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.