Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖИНИНГ ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИГА ДОИР'

ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖИНИНГ ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИГА ДОИР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
99
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
маънавият / ўзбек мусиқа маданияти / устозшогирд услуби / ижтимоийлашув / миллий ғурур / ифтихор / фалсафий / ижтимоий тафаккур. / spirituality / Uzbek music culture / teacher-disciple style / socialization / national pride / pride / philosophical / social thinking.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — U. Isaqov

Мазкур мақолада ўзбек мусиқа маданияти ривожининг ижтимоий фалсафий омиллари атрофлича мухокама қилинган. Бундан ташқари ўзбек мусиқа маданияти ривожланиш босқичлари жараёнида юзага келган омилларнинг ўрни борасида фикр мулоҳазалар билан бойитилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE SOCIAL PHILOSOPHICAL FACTORS OF THE DEVELOPMENT OF UZBEK MUSIC CULTURE

In this article, the socio-philosophical factors of the development of Uzbek music culture are discussed in detail. In addition, it is enriched with opinions about the role of factors that occurred during the stages of development of Uzbek music culture.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖИНИНГ ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИГА ДОИР»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖИНИНГ ИЖТИМОИЙ ФАЛСАФИЙ

ОМИЛЛАРИГА ДОИР Исаков УлуFбек Тухтасинович

ФарДУ, Санъатшунослик факультети Мусина таълими кафедраси укитувчиси

https://doi.org/10.5281/zenodo.7256818

Аннотация. Мазкур мацолада узбек мусица маданияти ривожининг ижтимоий фалсафий омиллари атрофлича мухокама цилинган. Бундан ташцари узбек мусица маданияти ривожланиш босцичлари жараёнида юзага келган омилларнинг урни борасида фикр муло^азалар билан бойитилган.

Калит сузлар: маънавият, узбек мусица маданияти, устоз- шогирд услуби, ижтимоийлашув, миллий гурур, ифтихор, фалсафий, ижтимоий тафаккур.

О СОЦИАЛЬНО-ФИЛОСОФСКИХ ФАКТОРАХ РАЗВИТИЯ УЗБЕКСКОЙ

МУЗЫКАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ

Аннотация. В данной статье подробно рассматриваются социально-философские факторы развития узбекской музыкальной культуры. Кроме того, он обогащается мнениями о роли факторов, имевших место на этапах развития узбекской музыкальной культуры.

Ключевые слова: духовность, узбекская музыкальная культура, стиль учитель-ученик, социализация, национальная гордость, гордыня, философское, общественное мышление.

ON THE SOCIAL PHILOSOPHICAL FACTORS OF THE DEVELOPMENT OF

UZBEK MUSIC CULTURE

Abstract. In this article, the socio-philosophical factors of the development of Uzbek music culture are discussed in detail. In addition, it is enriched with opinions about the role of factors that occurred during the stages of development of Uzbek music culture.

Keywords: spirituality, Uzbek music culture, teacher-disciple style, socialization, national pride, pride, philosophical, social thinking.

КИРИШ

Баркамол шахсни тарбиялаш барча даврларда долзарб ижтимоий ахдмият касб этиб келган. Х,озирги кунда Узбекистонда ёш авлодни ижтимоий-маданий омиллар асосида тарбиялаш муаммоларига купрок эътибор берилмокда, бу эса замонавий жамиятнинг маънавий-ахлокий такомиллашувини натижасидир. Таълим тизими шахснинг ижтимоий, маданий ва маънавий ривожланишининг максадли жараёнида етакчи омил, мух,ит ва педагогик механизм вазифасини бажаради.

Узбекистон Респбуликаси Президенти Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек, "Мусика санъати маданий феномен сифатида янги авлодни тарбиялаш ва камолга етказиш борасида чексиз имкониятларга эгадир." [1,344].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мусика шахснинг ижтимоийлашуви, муайян х,одиса ва х,олатларини кайта тикловчи, унинг диккатини жалб килувчи ва бошкарувчи, шунингдек кишиларнинг мех,нат унумдорлигини оширувчи хусусиятга эга. У сузсиз ва куриш имкони булмагандаги мулокотдир. Мусика х,ис килиш кобилиятни тарбияловчи восита булиб, ундан аклий ва жисмоний кучларнинг узаро координация ва интеграция килиш воситаси, энергия манбаи,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

хакикатни юзага чикарувчи восита, инсон онгининг трансформацияси учун курол сифатида фойдаланиш мумкин. Ва нихоят, мусика кишиларни коинот билан богловчи куч хамдир. Бу руйхатни давом эттириш ёки хар бир бандини кенгайтириш мумкин, лекин энг мухими шунчалар имкониятга эга булган мусикадек ижтимоий ходисадан инсон онги ва тафаккурини юксак даражаларга олиб чикиш учун фойдаланиш даркор.

Узбекистоннинг янги тараккиёт боскичида миллий мусика меросимиз маданиятимизнинг бошка жабхалари каби инсонларда миллий гурур ва ифтихор туйгуларини кутариш, уни ватанпарвар ва халксевар булиб шаклланишида катта омил эканлиги эътироф этилиб келинмокда. Мусикий кадриятлар ва замонавий куй ва оханглар ёшлар маънавиятини шакллантиришда ахамияти каттадир. Шу максад билан республикамизда охирги пайтда турли фестивал ва мусика байрамлари утказилиб турибди, урта ва олий укув юртларида утказиладиган маданий-маърифий тадбирлар ва х. Улар тугрисида маълумотлар катор даврий нашрларда, радио ва телевидение эшиттиришларида, интернет сахифаларида кенг таргиб этилиб келмокда. Бу мавзу давлат микёсида хам мухим ахамиятга эга.

Инсон маънавий дунёсининг шаклланиши, шахс ва мутахассис сифатида намоён булиши таълим-тарбиянинг уйгунлигига боглик. Мамлакатимизда тарбияни хозирги замон талаблари даражасида олиб боришда мавжуд барча имкониятлар ва воситалардан фойдалангандагина маънавияти юксак ёшларни тарбиялаш мумкин булади. Узбекистон биринчи Президенти И.Каримов етук маънавиятнинг жамият тараккиётидаги ахамиятини курсатиб, шундай деган эди: "Х,алкнинг маънавий рухини мустахкамлаш ва ривожлантириш - Узбекистонда давлат ва жамиятнинг энг мухим вазифасидир... Бу хазина инсонга хаётда баркарорлик багишлайди." [2,143]

Маънавият ижтимоий ва фалсафий категория сифатида кенг камровли тушунча булиб, одамнинг рухий ва аклий оламининг мажмуи, баркамол шахсни шакллантиришда, инсоннинг маънавий-маърифий даражасини юксалтиришда урни бекиёсдир омилдир.

Мусика эса маънавий камолотга етакловчи воситалардан бири булиб, унинг хар кандай жанри маънавий тарбия асоси була олади. Мусика мустахкам билим олишга, миллий кадрият, маънавий баркамоллик, умрбокий анъаналар ва аждодлар таълимотини ёшлар онгига, турмуш тарзига сингдириш каби омиллар ила тарбия ишига кумаклашади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Марказий Осиё мутаффакирлари ва олимларининг илмий меросида мусика илми жамият ва унинг аъзолари ижтимоий тафаккурида катта узгаришларни амалга оширувчи омил сифатида талкин этилди.[3] Бундан ташкари, агар комусий алломалар мусика илмини математика таркибида урганган булсалар, уйгониш даврининг сунгги асрларида мусика илми мустакил фан сифатида тараккий этди. Уйгониш даврида мусика илми таркибан илму ийкоъ, илму таълиф (ал-мусика ал-назарийя) ва бастакорлик хамда ижрочилик санъати (ал-мусика ал-амаллийя)ни камраб олган булиб, бу сохаларнинг хар бири узига хос услубий ёндашувда мукаммал даражада тадкик этилди.

Узбек шаркшунос олимларининг янги тадкикотлари ва урта аср мутафаккирларининг мусика маданиятига оид рисолаларидаги узбек халки мусикий тафаккур тараккиётининг анъанавий ижрочилик махоратини ошириб бориш тарихий жараёнини тасаввур килишимизга ёрдам беради.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Мусикий маданият дастлаб синкретик (коришув) холатда булганлиги тугрисида Авесто китоби ва бошка кадимги ёзма ёдгорликлар, шунингдек, Урта Осиё халклариниг турмуш тарзи, уларнинг урф-одатлари, туй-томошаларининг архаик элементлари гувохлик беришига синфсиз жамият шароитида Урта Осиё мусика асбобларининг асосийлари, яъни уриб чалинадиган, пуфлаб чалинадиган ва торли созлар турлари вужудга келган.

Шарк мутафаккирларнинг фалсафий таълимотларида мусика санъатига оид катор фикрлар билдирилган. Улар таълим ва тарбиянинг ягона вазифаси - жамият талабларига тула мос равишда ва ягона бутунликда, тинчлик ва фаровонликда яшашга хакли идеал инсон тайёрлаш деб тушундилар. Мусика эса инсон ички дунёсининг хиссиётли томонлари билан бирга маънавий оламини бутунлайича ифода этиб, унинг аклий ва ирода кудратини, яхлит киёфасини ярата оладиган ижтимоий ходиса сифатида эътироф этилди. Уларнинг ижодида мусикий-тарбиявий карашлар узига хос икки услубда талкин этилди. А) мусикий-назарий (Абу Наср Форобий, Ибн Сино, Ал-Хоразмий, А.Жомий ижодида). В) мусикий-дидактик (У.Кайковус, А.Навоий ижодида). МУ^ОКАМА

XX асрнинг биринчи ярмида узбек мусика санъатининг назарий асосларини яратишда А.Фитратнинг мехнати катта булди. Унинг "Узбек мумтоз мусикаси ва унинг тарихи" китоби Узбекистон мусика маданиятида янги карашлар шаклланганини курсатди.[4] Унингча дунё мусика маданиятидаги Шарк ва Гарб мусикаларининг илгор анъаналарини камол топтириб, ижодий ютукларга эришиш мумкин. XX асрнинг иккинчи ярмида Республикада мумтоз куй ва оханглар билан бир каторда эстрада хам ривож топди. Х,озирги кунда унинг йуналишлари купайиб кетиб, ёшлар тарбиясига ижобий билан бир каторда салбий таъсирлар хам курсатмокда.

Маком халкимизнинг бебахо маънавий мероси. Ушбу санъат ривожланишнинг узок даврини босиб утган, куплаб хофизу-санъаткорлар, бастакору-хонандалар унинг тадрижий тараккиётига уз хиссасини кушганлар. Уларда инсон кечинмаларининг энг нозик оханглари жамланган. Мумтоз макомлар хакида суз бораркан, шууримизда, табиийки, бу бебахо кадриятнинг бизгача етиб келишида якин утмишдаги мураккаб шарт-шароитларда маънавий жасорат ва жонбозлик курсатган устоз санъаткорларнинг сиймоси гавдаланади.

Бухоро - Шашмаком ватани ва ушбу санъатни ривожлантирган макон хисобланади. Шунингдек, Бухоро куп миллатли шахар булиб, у узида узбек ва тожик мусика маданиятининг энг ёркин намуналари, анаъаналари ва услубларини узида мужассам этган кухна худудлардан биридир. Мана шу заминнинг уз касбининг усталари булган хофиз, созанда ва бастакорлар мехнати уларок бугунги кунгача Шашмакомни такомиллашиб келишида узбек макомдонлари муносиб хиссалари борлигини эътироф этиш уринлидир.[5,1]

Бугунги кунда маънавиятга булган юксак эътиборнинг натижаси уларок, ёшларда анъанавий ижрочилик махоратини ошириш, мазкур жараённи янгилаш, уни замон талабларига мос тарзда юксалтириш хамда ёшларнинг бадиий-мусикий дунёкарашини кенгайтириш билан боглик муаммолар жамият ижтимоий хаётининг долзарб масалаларига айланди. Зеро, "Мумтоз мусикий меросимизни асраб-авайлаш ва урганиш, уни ёш авлодга безавол етказиш максадида куплаб курик-танловлар, нуфузли халкаро мусикий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

анжуманлар мунтазам равишда утказиб келинмокда",[6,140]-деган фикрнинг фалсафий мохияти ёшлар мусикий тафаккурининг янгиланиш жараёнларини такомиллаштиришга булган эхтиёжни кондиришга каратилган.

Узбек халкининг бой мусика меросини урганиш ва уни кенг омма ичида таргиб килиш ишлари санъатимизнинг жонкуяр ташаббускорлари, мохир ижрочилари зиммасида булган. Чунки бизнинг давримизгача етиб келган улкан мусикий меросни устоздан-шогирдга бевосита утишида табаррук зотлар куприк вазифасини уташ билан биргаликда узларининг анъанавий ижрочилик махоратлари билан хам намуна булганлар.

Жумладан, Ота Жалол Носиров, Ота Гиёс Абдуганиев, Х,ожи Абдулазиз Абдурасулов, Мулла Туйчи Тошмухаммедов, Шорахим Шоумаров, Матюсуф Харратов, Матпано Худойберганов, Мадрахим Ёкубов (Шерозий), Юнус Ражабий, Домла Халим Ибодов, Уста Олим Комилов, Мамадбува Сатторов, Журахон Султонов, Тухтасин Жалилов, Сафо Муганний, Хожихон Болтаев, Нурмухаммад Болтаев, Маъмуржон Узоков, Фахриддин Содиков, Комилжон Жабборов, Имомжон Икромов, Ганижон Тошматов, Саиджон Калонов, Набижон Хасанов, Мухторжон Муртазоев, Доний Зокиров, Комилжон Отаниёзов, Матниёз Юсупов, Орифхон Хотамов, Фаттоххон Мамадалиев, Расулкори Мамадалиев, Таваккал ^одиров, Султонали Маннопов ва бошкалар устоздан шогирдга утиб келаётган асрий анъаналарни давом эттириб, янги мазмун, янги гоялар билан пайванд кила олган табаррук устозлардир.

Шу нуктаи назардан олганда мусикий маданиятнинг ёшлар анъанавий ижрочилик махоратини оширишда хамда уларнинг маънавий дунёкарашини кенгайтиришдаги тутган урнини тадкик этиш бугунги кунда долзарблиги билан алохида ажралиб туради.

Узбек миллий мусика маданиятида миллий кадриятга айланган асарлар сарасига "Маком"лар киради. Улардаги чукур мазмун оддий инсонлардан тортиб, етук мусикашуносларни хам хайратга солиб, тобора янги кирраларни очмокда.Тановор куйи, ашула ва ракси хам узбек халкининг чинакам миллий кадриятидир. Ижтимоий-сиёсий мазмундаги мусика асарларидан Узбекистон Давлат мадхияси хам кадрли. Ушбу мерос ёшларимиз маънавиятини шакллантиришда, уларни хар томонлама комил инсон килиб вояга етказишда салмокли рухий ва маънавий озик бера оладиган гоявий ва хиссий тарбия воситаси сифатида хизмат килиши мумкин.

Халк яратган кушикларнинг хамма турларида юксак, олижаноб гоя ихчам бадиий шаклларда ифодалангандир. Уларга лапар, ялла, терма, ашулалар киради ва купчилик тингловчилларга мулжалланган. ^ушикнинг мазмунида ёшларга ва умуман ватандошларга булган чакирик рухи сезилиб туриши, Ватан мустакиллиги накадар буюк кадрият, уни эъзозлаш, химоя килиш ёшлар учун бурч ва мукаддас эканлиги ифодаланиши керак.

Шарк халкларининг бетакрор миллий мусикаси ва кушикларини кенг микёсда таргиб этиш, миллий анъаналарни саклаш, халклар уртасидаги дустликни мустахкамлаш хамда ижодий хамкорлик ва маданий-маънавий алокалар доирасини кенгайтириш максадида республикада мустакиллик йилларида "Шарк тароналари", "Асрлар садоси", "Бойсун бахори", "Маком" "Хунармандчилик" фестиваллари каби анжуманлар утказиладиган булди ва улар ёш авлодни миллий мусика санъатига мухаббат рухида тарбиялашда албатта уз самарасини курсатади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ХУЛОСА

Узбек мусика маданияти ривожининг энг юксак намунаси булган миллий мусика санъатига факат мазмунли дам олиш воситаси деб эмас, балки халкимизнинг рухи ва маънавиятини юксалтириш, унинг хис-туйгулари ва инсоний фазилатларини камол топтириш, яхши хислатли инсонларни вояга етказишнинг окилона усули деб караш бугунги кун талабидир. Бунинг учун "устоз-шогирд" таълим услуби асосида тараккий топган миллий мусикий жанрларимиз шакли-тамоилларининг узига хос урнини абадийлаштиришда куйидаги тавсияларимизни такдим этамиз:

- узбек миллий мусика меросимизни жамият тараккиётидаги ролининг узига хос урнини белгилаш;

- анъанавий ижрочиликнинг шахс камолотида мухим рухий-эмоционал омил эканлигини аниклаш;

- ёшларнинг мусикий кобилияти, иктидори, истеъдоди, ижодий фаолиятини ривож топиши учун етарли шарт-шароитлар яратиш;

- анъанавий ижрочиликнинг замонавий педагогик усулларини ишлаб чикиш зарурдир.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари. 4-жилд. - Тошкент: Узбекистон, 2020. - Б.344

2. И.Каримов "Юксак маънавият - енгилмас куч", - Т.: Маънавият, 2009,143б.

3. Иброхимов О. К семантике макомов San at 1998 № 1-3

4. Джумаев А. "Узбекская классическая музыка Фитрата и борьба идей» «Центральная Азия и Кавказ». Центр политических исследований (Швеция)1997-2005

5. https://scholarzest.com/index.php/esj/article/view/852

6. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Т.: Маънавият. 2008. Б- 140

7. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 4952).

8. A. Karimov (2022). O'ZBEK MUMTOZ MUSIQASINING UMUMNAZARIY ASOSLARI. Science and innovation, 1 (C6), 317-322. doi: 10.5281/zenodo.7197976

9. Ahmadj on Nurmuhamedj anov, & Ismoilj on Rustamov (2022). YOSHLARNING IJTIMOIY FAOLLIGIDA MADANIYAT VA SAN'AT MUAS SASALARIDAGI TO'GARAKLARNING O'RNI. Science and innovation, 1 (C2), 48-50. doi: 10.5281/zenodo.657842

10. I. Rustamov (2022). DOYRA CHOLG'USIDA IJROCHILIK MAHORATINI OSHIRISHDA QO'LLANILADIGAN MASHQLAR MOHIYATI. Science and innovation, 1 (B6), 456-460. doi: 10.5281/zenodo.7164885

11. Rustamov, I. (2022). The Place of Doira Instrument in Uzbek National Art. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 74-77

12. Madina Nasretdinova, Ismoil Rustamov, & Oybek Karimov (2022). MUSIQA SAN'ATINING HOZIRGI KUNDAGI O'RNI. Scientific progress, 3 (2), 841-845.

13. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

МАНБАЛАРИ Х,АМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

14. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСИНА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ^АМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

15. Nasritdinova, M., Nigora, M., & Murodova, D. (2022, February). UZBEK FOLK ART AND ITS PLACE IN PUBLIC LIFE. In Archive of Conferences (pp. 44-48).

16. Nasretdinova, M., Toshaliyev, D., & Murodova, D. R. Q. (2022). AN'ANAVIY IJROCHILIK SAN'ATINING HOZIRGI DAVR MUAMMOLARI. Scientific progress, 3(2), 846-850.

17. Murodova, D. (2021). THE CONCEPT OF MUSICAL THINKING AND ITS STAGES OF DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 245-250.

18. Nurmuhammadovich, R. O., & Nurullaevna, N. M. (2021). Social And Spiritual Importance of Lessons of Musical Culture. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 50-52.

19. Nasritdinova, M., & Khokimova, K. (2021, October). LANGUAGE IS THE MIRROR OF THE NATION. In Archive of Conferences (pp. 92-94).

20. Nurullayevna, N. M., & Muhlisa, T. (2021, December). SOME PROBLEMS AND SHORTCOMINGS IN THE HIGHER EDUCATION SYSTEM. In Archive of Conferences (pp. 61-62).

21. Nasretdinova, M., Isakov, U. B., & Orziboyev, R. (2022). XALQ IJODIYOTINI RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI. Scientific progress, 3(2), 851-856.

22. M. Nasritdinova (2022). УЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИНИНГ ЯНГИ ТАРА^ИЁТ БОС^ИЧИДА ЁШЛАР БАДИИЙ-ЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИ. Science and innovation, 1 (B6), 950-955. doi: 10.5281/zenodo.7195710

23. Nasritdinova, M. (2021). PEDAGOGICAL COMPONENTS AND STAGES OF HEALTH OF DEVELOP CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 251-258.

24. Мадина Насритдинова (2022). МУСЩА ТАЪЛИМИ ОР^АЛИ РИВОЖЛАНИШИДА СОГЛОМ БОЛАЛАРДАН ОРТДА ДОЛГАН БОЛАЛАРНИ СОГЛОМЛАШТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШГА ДОИР ТАЖРИБА-СИНОВ ИШЛАРИ НАТИЖАЛАРИ. Science and innovation, 1 (1), 538-549.

25. Jo'Rayev Xamidjon, & Madina Nasritdinova (2022). DOIRA CHOLG'USIDA IJRO MAHORATINI YUKSALTIRISH (BOLALAR MUSIQA VA SAN'AT MAKTABLARI MISOLIDA). Science and innovation, 1 (C2), 26-28. doi: 10.5281/zenodo.663646

26. Najmetdinova, M., & Odinahon, S. (2021, October). HISTORY OF TRADITIONAL PERFORMING ARTS. In Archive of Conferences (pp. 89-91).

27. Navoi. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2410-2413.

28. Камбаров, А. А., & Нажметдинова, М. М. (2019). НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ РЕЛИГИОЗНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В ФОРМИРОВАНИИ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЖИЗНИ МОЛОДЕЖИ. In Условия социально-экономического развития общества: история и современность (pp. 148-151).

29. Нажметдинова, М. (2022). Общественно-культурные мероприятия теоретические основы. Общество и инновации, 3(3/S), 473-479. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss3/S-pp473-479

30. Аскарова, M., Намозова, Д., Мадаминов, Н., & Алихонова, Д. (2020). PSYCHOLOGICAL FEATURES OF PREPARING CHILDREN FOR SCHOOL. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(7), 402-407.

31. Nomozova, D. (2020). THE IMPORTANCE OF TEACHING VOCABULARY IN STAGES. Архив Научных Публикаций JSPI.

32. Namozova, D. T. (2021). MUSIQA DARSLARIDA O'QUVCHILARNI KREATIVLIK HAMDA ERKIN TAFAKKURINI SHAKLLANTIRISHNI TASHKIL ETISH. Scientific progress, 2(2), 1313-1315.

33. Namozova Dilorom, & Astanova Zumradxon Tohirovna (2022). BRAYL NOTA TIZIMINING MUSIQA TA'LIMIDAGI ILK QADAMLARI. Science and innovation, 1 (C2), 36-38. doi: 10.5281/zenodo.656980

34. Omadjon Rakhimov Nurmuhammadovich, Jamoldin Muydinov Sharobidinovich, Mahmudov Ismoiljon Isroilovich, & Usmanova Shoxista Shavkat qizi. (2022). UZBEK MUSIC HISTORICAL THE ROLE OF FOLKLORE CREATION IN DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10 (3), 557559. Retrieved from https://internationaljournals.co.in/index.php/giirj/article/view/1520

35. Дилобар Журабоева (2022). ИМКОНИЯТИ ЧЕКЛАНГАН У^УВЧИЛАРНИ ИНКЛЮЗИВ ТАЪЛИМ ОР^АЛИ МУСЩИЙ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИКПСИХОЛОГИК ^УСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1 (C3), 19-23. doi: 10.5281/zenodo.6655382

36. Маннопов, С., & Сулейманова, Д. К. (2019). Музыкальное наследие узбекского народа. Проблемы современной науки и образования, (10 (143)), 82-84.

37. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New Age Generation.

38. Маннопов, С. (2018). Навобахш оханглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.С.

39. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

40. Нажметдинова Мавлуда Мамасодиковна (2022). ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1 (1), 892-903. doi: 10.5281/zenodo.653977

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.