Научная статья на тему 'ЧОЛҒУАНСАМБЛЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ВА МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ'

ЧОЛҒУАНСАМБЛЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ВА МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
398
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Чолғу ансамбли / мизроб / ғижжак / бўломон / дутор / доира / най / сурнай. / Instrumental ensemble / mizrob / gijjak / bolomon / dutor / circle / flute / trumpet.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — D. Abduraxmonova

Ушбу мақолада мусиқа санъатида ансамбл жамоаларини ташкил этиш ва уларнинг фаолиятини амалга ошириш услублари ҳақида фикр юритилган. Шунингдек, чолғу созларини гуруҳларга бўлиш ва уйғунликда ижро этиш жараёнидаги имкониятларидан фойдаланиш йўллари кенг ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC-THEORETICAL AND METHODOLOGICAL BASIS OF ORGANIZING INSTRUMENT ENSEMBLES

This article discusses the methods of organizing ensemble teams and their activities in the art of music. Also, ways of using instruments in groups and in the process of playing in harmony are widely covered.

Текст научной работы на тему «ЧОЛҒУАНСАМБЛЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ВА МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЧОЛГУАНСАМБЛЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ ВА

МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ Дилнозахон Обиджановна Абдурахмонова

Фаргона давлат университети "Мусина ва санъат" йуналишимагистранти

https://doi.org/10.5281/zenodo.7256697 Аннотация. Ушбу мацолада мусща санъатида ансамбл жамоаларини ташкил этиш ва уларнинг фаолиятини амалга ошириш услублари уацида фикр юритилган. Шунингдек, чолгу созларини гуру^ларга булиш ва уйгунликда ижро этиш жараёнидаги имкониятларидан фойдаланиш йуллари кенг ёритилган.

Калит сузлар: Чолгу ансамбли, мизроб,гижжак,буломон,дутор, доира, най, сурнай.

НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И МЕТОДИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ОРГАНИЗАЦИИ

ИНСТРУМЕНТАЛЬНЫХ АНСАМБЛЕЙ Аннотация. В данной статье рассматриваются методы организации ансамблевых коллективов и их деятельность в музыкальном искусстве. Также широко освещены способы использования инструментов в группах и в процессе игры в гармонии.

Ключевые слова: Инструментальный ансамбль, мизроб, гиджак, боломон, дутор, круг, флейта, труба.

SCIENTIFIC-THEORETICAL AND METHODOLOGICAL BASIS OF ORGANIZING

INSTRUMENT ENSEMBLES Abstract. This article discusses the methods of organizing ensemble teams and their activities in the art of music. Also, ways of using instruments in groups and in the process of playing in harmony are widely covered.

Keywords: Instrumental ensemble, mizrob, gijjak, bolomon, dutor, circle, flute, trumpet.

КИРИШ

Донишманд халкимиз азалдан куй ва ашула бирлигини уз ижтимоий ва маданий хдётларининг мух,им булаги деб билган. Оилада фарзандни куши; айтишга, соз чалишга ургатиш ота-оналарнинг орзуси саналган, шу ният билан хонадонда бирон чолгу соз сакланиши одат килинган. Куй ва охднгни бола калбига тез йул топа олиши, рух,ига ижобий таъсир курсатиши, хулк-одоби ва яхши фазилатларни шаклланиб боришида катта таъсир кучига эга булиши чукур англаб етилган. Халк чолгуларининг тарихи узок утмишга бориб такалади. Маълумотларга караганда дастлабки мусика чолгулари эрамиздан аввалги XIII минг йилликда дунёга келган деб тахмин килинади. Тарихий маълумотларга караганда мусикачиликда энг дастлаб урма зарбли чолгулар, кейинчалик шовкинли чолгулар (ижрочилар карсак билан ритмни такрорлайдилар ва шовкинли чолгулар таъсирини кучайтирадилар), вактлар утиб эса аста-секин халк усталари томонидан найсимон хунггаклар, шикилдоклар, сурнай ва най (камиш ва бамбук пояларидан) каби созлар юзага кела бошлаган. Аста-секин торли-мизробли ва торли камончали мусика чолгулари пайдо булган. Тарихнинг далолат беришича Урта аср Шарк маданияти кучогида шаклланган чолгу созлари (най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, кобузлар) угган куп асрлар давомида узларининг товуш туслари ва хусусиятларини йукотмай бизгача етиб келган. Узбек халк чолгулари ижрочилигининг шаклланиши ва ривож топиши XIX асрнинг урталарига тугри келади. Шу даврдан бошлаб

купчиликка танила бошлаган дуторчилар, танбурчилар, доирачилар, найчилар ва сурнайчилар, рубобчи ва гижжакчилар ижод эта бошлаганлиги, халк хаётини турли жабхаларини тараннум этувчи янги куй ва кушиклар пайдо булганлиги маълум. Бу йилларда ^укон шахри, машхур чолгучилар тупланган марказга айланган булиб, унда узбек халк чолгуларида ижрочилик санъатини эгаллаш буйича узига хос мактаб яратилган. Макомлар ижросида хонандалар билан бир каторда таркиби турлича булган узбек халк чолгу ансамбллари хам иштирок этган. Фаргона чолгучилари хам ижрочилик махоратини фаол узлаштира бошлаганлар. Чолгучилар ансамблига Бухорода танбур ва доира, Хоразмда эса дутор, гижжак, буламон, доира ёки танбур гармон, рубоб, доира хам кирган. Фаргона ва Тошкент вилоятларида чолгучилар ансамбллари 8-10 кишидан иборат булган. Ансамбллар най, кушнай, чанг, рубоб, дутор, танбур, доира ва гижжак каби чолгулардан ташкил топган.

"Ансамбл" французча "энсембле" - биргаликда яъни, биргаликда ижро этиш деган маънони билдиради. Тарихнинг далолат беришича XIX асрнинг охирига келиб ансамбллар бирмунча ривожланди, уларнинг асосий турлари шаклланди, ансамбллар таркибига янги чолгулар киритилган, чолгулар товушларини янада ёкимли килиш, диапазонларини кенгайтириш ва ижро имкониятларини такомиллаштириш буйича катта ишлар амалга оширилган.

Чолгу асбоблари - мусикий тон ёки узига хос жарангдортовушлар хамда маълум ритмик тузилмаларни хосил этишга мулжалланганчолгу асбоблар; мусикани якканавоз ёки жамоа (турли ансамбль, оркестр вабошка турли гурухлар) тарзда ижро этишда ишлатилади. Х,ар бир Мусика чолгу асбобларининг садоси узига хос тембр, маълумдиапазотм товушкатор ва ифодавий имкониятларга эга. Мусика чолгуасбоблари садосининг сифати, купинча, муайян чолгу асбобининг шакли,умумий тузилиши, курилмаси ва уни тайёрлашда ишлатилган материалгабоглик. Мусика чолгу асбоблари кадимдан камиш, бамбук, ёгоч, тош, суяк,металл, тери, ипак, кокос ёнгоги, ковок ва шу кабилардан тайёрланган.

Садоланиш хусусиятини кушимча воситалар, ижрочилик услублари, масалан,торли созларни тирнаб-чертиб чалиш, флажолет ва шу каби турли услублардан фойдаланиш мумкин. Баъзи мусика безаклари ёрдамидаузгартириш мумкин. Пайдо булиши инсоният тарихининг илк даврларигатугри келади; мукаммалланиши эса мусика санъати ва ижрочиликнингривожланиши хдмда Мусика чолгу асбобларининг ривожланиши техника тараккиёти билан хам боглик.

Мусика чолгу асбоблари товуш манбаларига караб гурухдарга,ижрочилик услуби (ёки ишлатилган механизми)га караб гурухчаларга, узигахос кушимча белгиларига караб хилларга булинади.

тилчали(гемидиофонлар),пластинкали, ва электрон мусика чолгулари гурухларига булинади.

"Торли чолгу асбобларнинг гурухчалари: камонли созлар (скрипка,альт, виолончель, контрабас, виола, узбек со-зларидан гижжак, кубиз, сато вабошкалар);

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мусика чолгу асбоблари, асосан, пуфлабчалинадиган(аэрофонлар), тери копламали

торли (хордофонлар), (мембранофонлар),

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Чертиб чалинадиган созлар (арфа, гусли, цитра, гитара, домра, балалайка, дутор, танбур, рубоб, сетор, думбира ва бошка;

Уриб чалинадиган торли созлар (чанг, цимбали ва бошкалар;

Клавишли уриб чалинадиган созлар (клавикорд, фортепиано, рояль);

Клавишли чертиб чалинадиган созлар (клавесин ва унинг турлари).

Пуфлаб чалинадиган чолгу асбобларнинг гурухчалари: тилчали созлар (сурнай, кушнай, буламон, шохнай, кларнет, гобой ва б.), тилчасиз созлар (найлар, флейталар), мундштукли созлар (труба, валторна, туба, карнай ва б.), пневматик клавишли созлар (орган ва унинг турлари)".

Тилчали чолгу асбобларнинг булинмалари: пневматик клавишли созлар (фисгармония, баян, аккордеон ва б.), чертиб чалинадиган созлар (чангкубиз ва унинг турлари), уриб чалинадиган созлар (флексатонлар). Тери копламали уриб чалинадиган чолгу асбобларнинг гурухчалари: созланадиган (литавралар), созланмайдиган (ногора, дойра, барабан, тамбурин ва б.) чолгу асбоблар. Пластинкали чолгу асбобларнинг гурухчалари: уриб чалинадиган резонаторсиз созлар (ксилофонлар ва б.), уриб чалинадиган резонаторли созлар (овоз берадиган пластинкалари остида маълум хажмдаги резонаторлар — трубкалар, буш идишлар урнатилган металлофон, маримба, вибрафон ва б.), клавишли уриб чалинадиган созлар (челеста). Идиофонларнинг гурухчалари: созланадиган (оркестр колоколи, кунгирокчалар, гонг ва б.), созланмайдиган (тарелкалар, тамтам, маракас, кайрок, кошик, сафоил, ликоп, патнис, мис лаган, занг ва б.) чолгу асбоблар.

Мусика чолгу асбоблари баъзида халк ва профессионал (оркестр) турларга хам булинади. Оркестр чолгулари композитор томонидан яратилган, темперацияли товушкаторга асосланган куп овозли мусика асарлари ижросига мослаштирилган. Халк чолгулари эса маълум миллат (элат) монодик мусика ижроси учун кулланилади ва мусикий товуш куроли булиш билан бирга, моддий маданият махсули хамдир.Мукаммал шаклида халк бадиий тафаккури, нафосат тасав-вурлари, рамзий маънолар акс этган. Чолгулар халк хаётида соф эстетик вазифа бажаришдан ташкари шаман, бахшилар, афсунгарлар рухиятга таъсир утказишда, харбийлар, чупонлар, дехконлар томонидан бошкарувчи, куркитувчи, чорловчи товуш куроли сифатида фойдаланиб келинган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

XIX асрнинг охири, XX асрнинг бошларида халк мусикачилари орасида устоз-шогирдлик анъаналарининг ривож топиши, иктидорли ёшларга гамхурлик килиш, уларга мусика илмини ургатиш натижасида Узбекистонда куплаб мохир созандалар етишиб чикканлиги маълум. Жумладан, Бухоро ва Самаркандда Ота Гиёс Ганиев, Ота Жалол Носиров, Лев Бобохонов, Х,ожи Абдурахмон Умаров каби танбурчилар, ^ори Каромат, Х,ожи Абдулазиз Абдурасулов каби дуторчилар, Фаргона ва Тошкентда доирачи Уста Олим Комилов, ногорачи Юсуф кизик Шакаржонов, кушнайчилар Ахмаджон Умрзоков, Хайрулла Убайдуллаев, танбурчи ^узижон Мадрахимов, дуторчи Абдусоат Вахобов, найчи Абдукодир Исмоилов, Хоразмда эса, танбурчилар Матпано ота Худойберганов, Матёкуб Х,арратов, бурбон Назар Абдуллаев (Бола-Бахши), Мадрахим Ёкубов (Шерози)лар шинавандалар орасида машхур булганлар1. Узбекистонда биринчи бор

:Ш.Умаров. Мусина чолгуларини урганиш. Тошкент 2018. 7-бет.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

давлат тасарруфидаги ансамблнинг ташкил этилиши Мудиддин ^ори Ёкубов номи билан боглик. Унинг ташкилотчилиги ва бевосита радбарлигида 1926 йил узбек мусика маданияти тарихида илк бор 21 ижрочидан иборат давлат ва сайёр концерт-этнографик труппаси ташкил этилди2. Мазкур ансамблга Фаргона водийсининг уша даврда машдур булган уста чолгучилари, хонандалари, раккос ва раккосалари ишга таклиф этилган. Чолгучилар таркиби ансамблнинг энг нуфузли кисми булиб, ижодий жамоанинг узагини ташкил килар эди. Ансамбл Юсуфжон кизик Шакаржонов (ногора, радбар), Уста Олим Комилов (дойра), Тухтасин Жалилов (гижжак), Адмаджон Умрзоков (кушнай), Абдукодир Исмоилов (най), Ота Хужа Сайдазимов (дутор), Хайит-охун (танбур), Мудитдин Х,ожи (танбур), Мамат бобо (доира), Худойберди (сурнай), Мадаминжон Исдоков (буламон) каби машдур созандалардан ташкил топган эди. Бундай мусикий -этнографик ансамблнинг ташкил булиши, унинг муваффакиятли концертлари ва кенг жамоатчилик орасида, оддий халк ичида дурмат козониши Узбекистонда миллий мусика санъатини чинакам ривожига катта туртки булди. "Таникли созанда ва хонанда Юнус Ражабий 1927 йили Узбекистон радио кумитаси кошида 12 чолгучидан иборат халк чолгулари миллий ансамбли ташкил этади"3. Бу ансамблга Тошкентдаги уша даврнинг машдур мусикачилари-кушнайчи Хайрулла Убайдуллаев, дуторчилар Абдусоат Вадобов, Ориф ^осимов, танбурчилар Рихси Ражабов, Максудхужа Юсупов, гижжакчилар Имомжон Икромов, Наби Х,асанов, Махмуд Юнусов, найчилар Дадали Соаткулов, Саид Калонов, чангчилар Нигматжон Дустмудаммедов, Фадриддин Содиков, Маматжон Расулов, доирачи Дадахужа Соттиевлар жалб этилган эдилар. Ансамбл репертуарида узбек халк куйлари билан бир каторда замонавий бастакорларнинг, жумладан Ю.Ражабийнинг «Чоргод», «Кучабоги», «Баёт», «Бирлашингиз», «Илгор», «Мирзадавлат» каби асарлари бор эди. Кейинчалик бу ансамблда республиканинг машдур хонандалари, тошкентлик мулла Туйчи Тошмудаммедов, бухоролик Домла Х,алим Ибодов, самаркандлик Х,ожи Абдурадмон Умаров, хоразмлик Матёкуб Х,арратов, Сафо Муганний, тошкентлик Назира Адмедова каби таникли санъаткорлар ишлаган. МУ^ОКАМА

Йиллар давомида ансамбль усди, ижрочилик репертуари бойиди, халк эътиборини козонди. Тез фурсатда ансамбль Узбекистоннинг энг яхши мусикий жамоалари сафидан урин олганлиги мусика шинавандаларига яхши маълум. 1936 йили ташкил топган Узбек давлат филармонияси (директори Мудиддин ^ори Ёкубов, мусика радбари Тухтасин Жалилов) кошида 98 ижрочидан иборат «Этнографик унисон ансамбли», 30 ижрочидан иборат дуторчи кизлар ансамбллари тузилади. Ансамблда куплаб модир созандалар, санъат усталари фаолият курсатадилар, жамоанинг куп йиллик ижодий фаолияти эса узбек мусика санъатини янада ривожланишига, уни кенг куламда таргиб килиниишига самарали хизмат килади. 1939 йилда эса найчи А.Исмоилов, А.Умрзоков ва чангчи Ф.Содиковлар Москвадв утказилган халк чолгулари ижрочилари Бутуниттифок куригида 2- даражали диплом билан такдирланганлар. Шундан кейинги йилларда Узбекистон радиоси ва телевидениеси кошида куплаб профессионал мусика жамоалари, вилоят ва туманларда, мактаблар, укув юртлар ва маданият уйларида унлаб, юзлаб чолгучилар

2С.Азизбоев. Анъанавий чолгу ансамбли. Мусина нашриёти. Тошкент 2009 йил. 6-бет.

3Н.Усмонова. "Мусина фидоийсини хотирлаб" мадоласидан. Манзил: https://uza.uz/posts/232661

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ансамбллари ташкил этилди ва бугунда фаолият юритиб келмокда. Улар: Узбек телерадио компанияси кошида Ю.Ражабий номидаги макомчилар ансамбли (рахбари Абдухошим Исмоилов), М.Тургунбоева номидаги «Бахор» халк ракс ансамбли (рахбари Маъмура Эргашева), филармония кошидаги «Шодлик» ашула ва ракс ансамбли (рахбари ^одир Муминов), «Тановар» ансамбли (рахбари Юлдуз Исматова), «Лазги» ашула ва ракс ансамбли (рахбари Рахматжон бурбонов), болалар «Булбулча» ансамбли (рахбари Шермат Ёрматов), Авиасозлар маданият саройи кошидаги «Парвоз» ансамбли (рахбари Шарип Жанайдаров), Хоразм вилояти Богот туманидаги «^алдиргоч» ансамбли (рахбари Шермат Файзуллаев), ^оракалпогистон филармонияси кошидаги «Айкулош» ансамбли, Бухоро вилоятидан«Зарафшон» ансамбли каби куплаб ижодий жамоалар шулар жумласидандир.

ХУЛОСА

Узбекистоннинг мустакиллиги санъатни, жумладан мусика санъатини янада эркин ва кенг ривожланиши учун, миллий мусикий кадриятларимизни тиклаш учун барча имкониятларни яратиб берди. Булажак мусика укитувчиларимиз олдида турган асосий вазифалардан бири ансамбл машгулотлари жараёнида санъат сирларини янада чукур урганиш, ижрочилик махоратини пухта эгаллаш ва айни пайтда санъат оркали укувчи ёшларнинг дунёкарашлари ва маънавиятларини устириш, улар онгида миллий истиклол гоясини шакллантириш, уз ватанини севувчи, унинг равнаки учун астойдил хизмат килувчи кишилар килиб тарбиялаш сир-асрорларини пухта узлаштиришдан иборатдир.

REFERENCES

1. И.Акбаров. Мусика лугати. Тошкент 1986 йил. 7-бет.

2. Ш.Умаров. Мусика чолгуларини урганиш. Тошкент 2018. 9-бет.

3. Ш.Умаров. Мусика чолгуларини урганиш. Тошкент 2018. 7-бет.

4. С.Азизбоев. Анъанавий чолгу ансамбли. Мусика нашриёти. Тошкент 2009 йил. 6-бет.

5. Н.Усмонова. "Мусика фидоийсини хотирлаб" маколасидан. Манзил: https://uza.uz/posts/232661

6. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

7. Karimov (2022). O'ZBEK MUMTOZ MUSIQASINING UMUMNAZARIY ASOSLARI. Science and innovation, 1 (C6), 317-322. doi: 10.5281/zenodo.7197976

8. I Rustamov, Ahmadjon Nurmuhamedjanov, & Ismoiljon Rustamov (2022). YOSHLARNING IJTIMOIY FAOLLIGIDA MADANIYAT VA SAN'AT MUASSASALARIDAGI TO'GARAKLARNING O'RNI. Science and innovation, 1 (C2), 48-50. doi: 10.5281/zenodo.657842

9. Rustamov (2022). DOYRA CHOLG'USIDA IJROCHILIK MAHORATINI OSHIRISHDA QO'LLANILADIGAN MASHQLAR MOHIYATI. Science and innovation, 1 (B6), 456460. doi: 10.5281/zenodo.7164885

10. Rustamov, I. (2022). The Place of Doira Instrument in Uzbek National Art. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 74-77

11. Madina Nasretdinova, Ismoil Rustamov, & Oybek Karimov (2022). MUSIQA SAN'ATINING HOZIRGI KUNDAGI O'RNI. Scientific progress, 3 (2), 841-845.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

12. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСИНА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ^АМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

13. Исаков Улугбек Тухтасинович (2022). УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ХДМДА УНИ УРГАНИШНИНГ А^АМИЯТИ. Science and innovation, 1 (1), 625-636. doi: 10.5281/zenodo.6529117

14. Murodova, D. (2021). Scientific And Theoretical Aspects of Musical Thinking. Zien Journal of Social Sciences and Humanities, 1 (1), 196-199.

15. D. Murodova (2022). ЯНГИ ТАРА^ИЁТ БОС^ИЧИДА ЁШЛАРДА БАДИИЙ-ЭСТЕТИК БИЛИМ ВА КУНИКМАЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЖАРАЁНИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ЗАРУРИЯТИ. Science and innovation, 1 (B6), 702-707. doi: 10.5281/zenodo.7187917

16. Durdona, M. (2021, May). ABOUT DUTOR AND HIS PERFORMANCE. In Archive of Conferences (Vol. 25, No. 1, pp. 29-31).

17. Nasritdinova, M., Nigora, M., & Murodova, D. (2022, February). UZBEK FOLK ART AND ITS PLACE IN PUBLIC LIFE. In Archive of Conferences (pp. 44-48).

18. Nasretdinova, M., Toshaliyev, D., & Murodova, D. R. Q. (2022). AN'ANAVIY IJROCHILIK SAN'ATINING HOZIRGI DAVR MUAMMOLARI. Scientific progress, 3(2), 846-850.

19. Murodova, D. (2021). THE CONCEPT OF MUSICAL THINKING AND ITS STAGES OF DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 245250.

20. Nurmuhammadovich, R. O., & Nurullaevna, N. M. (2021). Social And Spiritual Importance of Lessons of Musical Culture. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 5052.

21. Nasritdinova, M., & Khokimova, K. (2021, October). LANGUAGE IS THE MIRROR OF THE NATION. In Archive of Conferences (pp. 92-94).

22. Nurullayevna, N. M., & Muhlisa, T. (2021, December). SOME PROBLEMS AND SHORTCOMINGS IN THE HIGHER EDUCATION SYSTEM. In Archive of Conferences (pp. 61-62).

23. Nasretdinova, M., Isakov, U. B., & Orziboyev, R. (2022). XALQ IJODIYOTINI RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI. Scientific progress, 3(2), 851-856.

24. M. Nasritdinova (2022). УЗБЕКИСТОН ЖАМИЯТИНИНГ ЯНГИ ТАРА^ИЁТ БОС^ИЧИДА ЁШЛАР БАДИИЙ-ЭСТЕТИК МАДАНИЯТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ФАЛСАФИЙ ОМИЛЛАРИ. Science and innovation, 1 (B6), 950-955. doi: 10.5281/zenodo.7195710

25. Nasritdinova, M. (2021). PEDAGOGICAL COMPONENTS AND STAGES OF HEALTH OF DEVELOP CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 251-258.

26. Мадина Насритдинова (2022). МУСЩА ТАЪЛИМИ ОР^АЛИ РИВОЖЛАНИШИДА СОГЛОМ БОЛАЛАРДАН ОРТДА ДОЛГАН БОЛАЛАРНИ СОЕЛОМЛАШТИРИШНИНГ ПЕДАГОГИК ТИЗИМИНИ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАКОМИЛЛАШТИРИШГА ДОИР ТАЖРИБА-СИНОВ ИШЛАРИ НАТИЖАЛАРИ. Science and innovation, 1 (1), 538-549.

27. Jo'Rayev Xamidjon, & Madina Nasritdinova (2022). DOIRA CHOLG'USIDA IJRO MAHORATINI YUKSALTIRISH (BOLALAR MUSIQA VA SAN'AT MAKTABLARI MISOLIDA). Science and innovation, 1 (C2), 26-28. doi: 10.5281/zenodo.663646

28. Abdulhay Karimov Tursinovich, & Alijon Ergashev Abdullayevich. (2022). MILLIY-AN'ANAVIY MUSIQIY CHOLG'U SOZLARINING TASNIFI. Archive of Conferences, 245-248. Retrieved from https://conferencepublication.com/index.php/aoc/article/view/2096

29. SultonaliMannopov, AbdulhayKarimov, AbdusalomSoliev, UlugbekIsakov, TokhirShokirov, RustamOrziboev. (2021). Development of Uzbek National Singing Art during Independence. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 6845 -. Retrieved from https://www.annalsofrscb.ro/index.php/journal/article/view/3280

30. Нажметдинова Мавлуда Мамасодицовна (2022). ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ. Science and innovation, 1 (1), 892-903. doi: 10.5281/zenodo.653977

31. Rahmonov, U., Ergashev, A., Nazhmetdinova, M., & Usmonova, S. (2021, November). IN THE FORMATION OF THE SOCIO-SPIRITUAL THINKING OF YOUNG PEOPLE IN THE MUSICAL ART OF THE GREAT SCHOLARS OF THE EASTERN RENAISSANCE POSITION HELD. In Archive of Conferences (pp. 36-39).

32. Ulugbek Rahmonov Karimovich, Najmetdinova Mavluda Mamasodikovna, & Ergashev Alijon Abdullaevich. (2021). The Role and Importance of Music Clubs in The Leisure of Young People. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 47-49. Retrieved from http s://zienj ournal s .com/index .php/j pip/article/vi ew/257

33. Najmetdinova, M., & Odinahon, S. (2021, October). HISTORY OF TRADITIONAL PERFORMING ARTS. In Archive of Conferences (pp. 89-91).

34. Нажметдинова, М. (2022). Общественно-культурные мероприятия теоретические основы. Общество и инновации, 3(3/S), 473-479. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss3/S-pp473-479

35. M. Najmetdinova (2022). ОММАВИЙ-МАДАНИЙ ТАДБИРЛАРНИНГ ЁШЛАР МАЪНАВИЙ ДУНЁ^АРАШИНИ ЮКСАЛТИРИШДАГИ УРНИ. Science and innovation, 1 (B6), 282-287. doi: 10.5281/zenodo.7140354

36. Sharipova Odinakhon Shavkatjon Kizi, & Najmetdinova Maluda Mamasodikovna (2022). УЗБЕК МУСЩА САНЪАТИ ВА МАДАНИЯТИ МАСАЛАЛАРИГА ДОИР. Oriental Art and Culture, 3 (1), 585-588.

37. Асцарова, M., Намозова, Д., Мадаминов, Н., & Алихонова, Д. (2020). PSYCHOLOGICAL FEATURES OF PREPARING CHILDREN FOR SCHOOL. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(7), 402-407.

38. Nomozova, D. (2020). THE IMPORTANCE OF TEACHING VOCABULARY IN STAGES. Архив Научных Публикаций JSPI.

39. Namozova, D. T. (2021). MUSIQA DARSLARIDA O'QUVCHILARNI KREATIVLIK HAMDA ERKIN TAFAKKURINI SHAKLLANTIRISHNI TASHKIL ETISH. Scientific progress, 2(2), 1313-1315.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

40. Namozova Dilorom, & Astanova Zumradxon Tohirovna (2022). BRAYL NOTA TIZIMINING MUSIQA TA'LIMIDAGI ILK QADAMLARI. Science and innovation, 1 (C2), 36-38. doi: 10.5281/zenodo.656980

41. Omadjon Rakhimov Nurmuhammadovich, Jamoldin Muydinov Sharobidinovich, Mahmudov Ismoiljon Isroilovich, & Usmanova Shoxista Shavkat qizi. (2022). UZBEK MUSIC HISTORICAL THE ROLE OF FOLKLORE CREATION IN DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10 (3), 557559. Retrieved from https://internationaljournals.co.in/index.php/giirj/article/view/1520

42. A^o6ap ®ypa6oeBa (2022). HMKOHHSTH HEKHAHTAH y^YBHHHAPHH HHKM3HB TAMHM OP^AHH MYCH^HH MA^AHHSTHHH fflAKnnAHTHPHfflHHHT nEAArOrHKnCHXOHOrHK XyCYCHSTHAPH. Science and innovation, 1 (C3), 19-23. doi: 10.5281/zenodo.6655382

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.