Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ АДАБИЁТИ ШОИРЛАРИ ИЖОДИДА МУВАШШАҲ-ҒАЗАЛЛАР'

ЎЗБЕК МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ АДАБИЁТИ ШОИРЛАРИ ИЖОДИДА МУВАШШАҲ-ҒАЗАЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
66
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шеър / шоир / ғазал / мувашшаҳ / шеърий санъати / аруз вазни / матлаъ / мақтаъ. / poem / poet / ghazal / muvashshah / poetic art / aruz weight / matla' / praise.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муйдинова, Арофатой Уриновна

Мақолада Ўзбек миллий уйғониш адабиёти шоирлари яратган мувашшаҳ-ғазаллар, уларнинг ўзига хослиги ҳамда мувашшаҳларда шеърий санъатлардан маҳорат билан фойдаланганлиги ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUVASHSHAH-GHAZALS IN THE CREATION OF POETS OF UZBEK NATIONAL RENAISSANCE LITERATURE

The article talks about muvashshah-ghazals created by the poets of the Uzbek national renaissance literature, their uniqueness as well as skillful using of poetic arts in muvashshahs.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МИЛЛИЙ УЙҒОНИШ АДАБИЁТИ ШОИРЛАРИ ИЖОДИДА МУВАШШАҲ-ҒАЗАЛЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 12

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

УЗБЕК МИЛЛИЙ УЙГОНИШ АДАБИЁТИ ШОИРЛАРИ ИЖОДИДА

МУВАШША^-ГАЗАЛЛАР

Муйдинова Арофатой Уриновна

Чирчик давлат педагогика университети Гуманитар фанлар факультети Узбек адабиётшунослиги кафедраси укитувчиси arofat@cspi.uz

АННОТАЦИЯ

Мацолада Узбек миллий уйгониш адабиёти шоирлари яратган мувашшау-газаллар, уларнинг узига хослиги уамда мувашшауларда шеърий санъатлардан майорат билан фойдаланганлиги уацида суз боради.

Калит сузлар: шеър, шоир, газал, мувашшау, шеърий санъати, аруз вазни, матлаъ,мацтаъ.

АННОТАЦИЯ

В статье рассказывается о мувашшах-газелях, созданных поэтами узбекской национальной литературы эпохи Возрождения, их своеобразии, а также об умелом использовании поэтического искусства в мувашшахах.

Ключевые слова: поэма, поэт, газель, мувашшах, поэтическое искусство, аруз вес, матла, восхваление.

ABSTRACT

The article talks about muvashshah-ghazals created by the poets of the Uzbek national renaissance literature, their uniqueness as well as skillful using of poetic arts in muvashshahs.

Key words: poem, poet, ghazal, muvashshah, poetic art, aruz weight, matla', praise.

КИРИШ

Х1Х асрнинг иккинчи ярми - ХХ аср бошлари узбек адабиётида мувашшах ёзмаган шоирни топиш мушкул булгани холда мувашшахларга факатгина шакл ходисаси деб эмас, балки бадиият мезонлари асосида ёндашилганининг гувохи буламиз. Айникса, Фуркат, Мукимий, Мухйи, Х,азиний, Завкий каби мумтоз шоирлар мувашшах-газалларнинг бадиий етук намуналарини яратганлар. Академик АДаюмовнинг: "Биз тахлил учун Фуркатнинг юксак шеърий кобилияти, бой ва уткир тафаккурга хос газалларини оламиз" [7,46], - дея эътироф этиб, тахлилга тортган газаллари орасида мувашшахларнинг хам борлиги бунга ёркин мисол булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Y3ÖeK Munnufi yfiroHum agaöueTu moupnapu u^oguga Fa3anHuHr MyBammax,-ra3an Typu oMManamraH. MyBammaxrFa3amap oggufi ra3an maKnufi öenrunapu acocuga aparnnraH. By Typgaru Fa3arnap aHtaHaBufi ra3amap xucoönaHuö, moupHHHr nupuKagaru MaxpparaHu Kypcaramu ^MxarugaH KuMMaraugup. MyBammaxHunuKga энг Kyn MyBammax, e3raH moup MyKuMufiHuHr xa3a®M MycaMMaHu cohum Ba3Huga e3unraH MyBammax-Fa3annapugaH 6upu Kyfiugaruna: ^aguHrguH capBnap 6or unpa, эfi ryn^oM, afinaHcyH, Ky3yHrguH yprynyö Haprucnapu öogoM afinaHcyH.

HKu-yn goHau xonuHr xaBocuga ^aMonuHrguH, Bynyö KyHrnyM Kymura ukku 3yn$uHr goM afinaHcyH.

PaKuönap axgura afinaö a^aö mupuH TaKarnyMnap, Taro^yn MaHra fiyKTyp noaKan gamHoM afinaHcyH.

HupoKguH afinaHonMafi gorgagypMaH, эfi napu-nafiKap, Bopuö энgн MeHuHr-nyH ymöyKuM nafiroM afinaHcyH.

XupoM эт KaÖKHu KyHrauga KoncyH oHna apMoHnap, OnonMafi Tory Tomnap öup Ha^ac opoM afinaHcyH.

Hhu6 arepnap BacnuHr MafiuguH MacT 6a3MuHrga, KapaM kuh MaH capu x,aM coKue öup ^om, afinaHcyH.

Hena gaMco3nuK öeroHara, эfi Ky3napu oxy, HeTapKuM omHo öyncaHr MaHra xaM poM afinaHcyH.

MyKuM (Bac^uHrHu gyppuH) xoTaMu Ha3Mura neKMumgup. Konyp geö axmu ceHguH x,aM ®:axpHga hom, afinaHcyH.

KopuxoH HoMura öuranraH "AfinaHcyH" pagu^nu Ma3Kyp MyBammax,-Fa3an 8 öafiTgaH uöopar öynuö, "ryn$oM","6ogoM", "goM", "gamHoM", "nafiroM", "opoM", "®om", "poM", "hom" cy3napu Ko^uagom öynuö KenraH. MaraatHuHr xap ukku Mucpacu Ko^uanaHraH, MaKTatga эca moup Taxarnycu KynnaHuö, ra3anHuHr MyBammax экaнпнгнгa umopa KunuHagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД

Лирик жанрларнинг, жумладан газалнинг хажми масаласи алохида эътибор каратиладиган мавзулардан. Шайх Ахмад Худойдод Тарозийнинг "Фунуну-л-балога" асарида ёзилишича: "Газалнинг аксари" йигирма байт булур. Ва акалли беш байт. Андин уксук булмас. Магар кофия табилмаса, турт байт килурлар. Ул хам зарурат хукмидин жоиздур" [6,38]. Навоийшунос Абдукодир Х,айитметов улуг шоир лирикасига багишланган тадкикотида бу хусусда мана бундай ёзади: "Навоий лирик асарларнинг хажми масаласида тамоман анъана таомилида ижодий макомда, шеърни сунъий равишда кискартирмаслик ёки сузмаслик нуктаи назарида турган ва маълум коидалар билан узини катъиян чекламаган" [8,54]. Алишер Навоий лирикасидаги бундай ижодий ёндашув кейинги даврлар шеъриятига хам таъсир килмай колмади. Жумладан, XIX аср охири - XX аср бошлари газалиётида хам хажм нуктаи назаридан Навоий анъанасига издошлик кузатилади. Буни мувашшах-газаллар мисолида хам куриш мумкин. Маълумки, мувашшах-газалларнинг байтлари исмдаги харфлар микдори билан белгиланади. Шунга кура байтлар микдори 6-7 байтдан то 17 байтгача булиши мумкинлиги кузатилади.

Купинча мувашшахлар содда, байтлар микдори ошмаган, кушик килиб куйлашга мос тарзда яратилган булса, яна шундай мувашшахлар борки, уларда "мулло", "абду", "мир" сингари исмнинг олдига кушиладиган; "хон", "жон", "кори", "махзум", "бек", "бой" каби исм охирига кушиладиган суз ва кушимчалар хисобига байтлар микдори ошиб боради. Масалан, Боситхон Хдрикийнинг Мулло Абдулфаттохжон номига битилган хазажи мусаммани солим вазнидаги ишки илохий мавзудаги мувашшах-газали хам анъанавий оддий газаллардан хисобланиб, байтлари сони энг куп мувашшах-газаллардан саналади.

МУХОКАМА

Шоир Хдрикийнинг барча мувашшахларида мувашшах багишланган шахсларга хурмат сифатида, шунингдек, насаб хамда макомларига кура "мулло", "хожи", "абду(л)", "мир" сингари исмнинг олдига кушиладиган; "хон", "жон", "бой", "бек", "кори", "махзум" каби исм охирига кушиладиган суз ва кушимчалар кулланган. Эътибор берилса, "хон" кушимчаси мувашшах-газаллардаги исмларга энг куп кушилган кушимча экан. Бу кушимча купинча Фаргона водийсига мансуб киз ва аёллар номларида, шунингдек, бошкалардан фаркли равишда, асосан, пайгамбаримиз Мухаммад (с.а.в) авлодларига мансуб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xy^a Ba эmoнзogaпap (xy^a, Typa maKnnapu xaM MaB^yg) ucMnapuga ynpafigu. ByHu MyBammaxnapgaru maxcu aHuKnaHraH ucMnap Muconuga xaM Ky3aTum MyMKuH. MacanaH, "AögynasroxoH" (KaMufi); "MaxMygxoH" - MaxMygxy^a (OypKaT, MyKuMufi), "3ueBygguHxoH" -X,a3uHufi (Muckuh), "Hu3omxoh" - Mynna Hu3oMugguH Cafi^ugguH xy^a yrnu (MyKuMufi), "To^MxoH"(MyKuMufi), "Kocumxoh" - Kocumxoh Typa Cafi^ugguHxoH Typa yrnu ( KaMufi) Ba öomKanap. Ma3Kyp KymuMna öat3aH xypMar w3acugaH (xp3up, acocaH, KyKoH, MapFunoH maxapnapu axonucu opacuga Ky3araHagu) öomKa эpкaкпapгa HucöaraH x,aM KynnaHumu MyMKuH. fflyHgafi MyBammax,-Fa3anHapra "bokuxoh" - BoKu^oHÖofi (KaMufi), "TyfinuxoH" - Tyfinu xp$u3(OypKaT) KaöunapHu mucoh KenTupum MyMKuH.

HcMnapura "^oh", "öofi", "öeK", "Kopu", "Max3yM" KymuMna Ba cy3napu KymunraH MyBammaxnapHu xaM Ky3aruö, WKopugaru ^uKpnapra umoHH xocun Kunum MyMKuH. MacanaH: 'TOcy^^oH" - öofiBanna, "MaKcyg^oH" ,

"KypöoH^;oH"(OypKaT), "Hhom^oh", "^ypaöeK" (X,a3uHufi), "Ycmoh^oh", "kocumxoh", "to^mxoh", "MaMa^oH" (MyKuMufi), "AKÖap^oH", "Aögynnox^oH", "KapuM^oH", "Ha3upöeK" (3aBKufi), "Mynno AxMag^oH", "Mynno X,ugoaT Kopu" (X,apuKufi), "XycafiHöeK" (KaMufi), "Hcmouh Max3yM" (Muckuh) Ba öomKanap.

MyBammaxnapuga, acocaH, "^oh" KymuMnacu KyHnaHunraH aHa KynruHa moupnap xaM öopKu, öy ynapHuHr ucTuKoMar KunaeTraH MyxuTu öunaH öofhuk gefium MyMKuH. MacanaH, Xopa3M Ba Byxopoga, xairo, aennap HoMura xaM "^oh" KymuMnacuHuHr KynnaHumu Ky3araHagu. ffly öouc Oepy3 MyBammaxnapuga "Pa^aö^oH", 'TOcy^oH", 'TOHyc^oH", "OaHo^oH", "KagaM^oH", "OTa^oH", Po^ufi Xopa3Mufi u^oguga "Hue3MyxaMMag^;oH", "MyxaMMag Hmoh^oh", "Ofica^öH", "Xoh^oh", "naxnaBoH^oH", "Tohuö^oh", "OTa^öH", "ABa3^;oH, "MyxaMMag^oH", Komuh Xopa3Mufi MyBammaxnapuga "HacpugguH^oH", "Aögynna^oH", "HöpoxuM^oH", "OTa^m", "MyxaMMagaMuH^oH" eKu KaTTaKypFoHHuK moup Mupufi u^oguga "^anon^m", "^aMon^oH", "Komuh^oh", "FynoM^oH", "TyxTaMum^oH", "^unMypog^oH" cuHrapu "^oh" KymuMnanu ucMnapHuHr ynpamu, Taöuufi.

HATH^AHAP

3oKup^;oH XonMyxaMMag yFnu OypKaT u^oguga yrrrogaH opTuK MyBammax-Fa3annap ypuH onraH. MacanaH, moupHuHr KanaHgapxoH homu öunaH 3ufiHaTnaHraH "BanaHg" pagu^nu MyBammax-Fa3anu xaM oggufi Fa3an maKnufi öenrunapu acocuga e3unraH. TyKKu3 öafiTnu öy Fa3an nyKyp Ma3MyHu, TyrunMaraH

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ташбехлари, фикрнинг мантикий изчиллиги ва санъаткорона ифодаси билан Фуркат ижодида алохида урин тутади. Шоирнинг Каландархон исми билан безалган яна бир "Топмишам" радифли мувашшах-газали эса Фузулиёна услубда ёзилгани билан эътиборни тортади. Газал матлаъси куйидагича: Кумридек бу бог аро сарви сановбар топмишам, Ёки булбулдек гули навбарги ахмар топмишам.

Шоир бу мувашшах-газалда хам таносуб санъатидан фойдаланиб, ёрга ошикликни богда кумрининг сановбарга ошиклигига ёки булбулнинг гулга шайдолигига киёслайди. Кейинги байтда эса талмех шеърий санъати воситасида тасвир янада куюклашади, яъни лирик кахрамоннинг хижрон коронгусида махбубани топганини гуёки рамазон ойида Лайлат ул-кадрни ёки эл ичида Хизр алайхиссалом номи билан машхур булган афсонавий зотни учратганига тенглаштирилади. Шоир кейинги байтларда хам гаввос, баур, гавуар сузлари воситасида таносуб, цул, Сикандар ва шому сауар сузлари иштирокида тазод санъатидан мохирона фойдаланади. Мактаъда эса мувашшах богланган Каландархон исмини хам уз маъносида, хам мазкур шахсга ишора тарзида куллаган. Куринадики, шоир шеърий санъатлардан поэтик фикрни кучайтириш, бадиий мазмунни бойитиш максадида унумли фойдаланган.

Маълумки, мувашшахлар аруз вазнининг бир неча бахрларида яратилган. Чунончи, хазаж, рамал, сареъ, ражаз бахрлари мувашшахларнинг аксариятига хосдир. Мазкур бахрлардаги шеърлар уйноки, ёкимли охангларда укувчи хотирасига тез урнашиши билан ажралиб туради. Шунинг учун булса керак, даврнинг беназир шоирлари яратган мувашшахларнинг аксари кушикка айланиб, халк калбидан чукур жой олган. Жумладан, шоир Мукимийнинг "Шухи париваш"[1,144] Шаробхон, "Жамолингни куриб" Тулахон, "Суратинг" Максудхон, "Кокилинг" Рашидхон, "Сиз экансиз" Жамолхон, "Кайда борай?" Солиххон, "Гажагим" Сиддикхон, "Ихтиёр айлармудим?" Сиддикхон, "Каландар - V" Адолхоним, "Догмен - I (II) Аъзамхон, "Ахд" Абдуллоххон, "Каландар - II (Шахлоларинг бордур)" Шаробхон, "Кайдадур?" Курбонхон, "Раънолигинг" Акбархон номлари билан зийнатланган мувашшах-газаллар булиб, халкимиз севган кушиклар хисобланади. Бундан ташкари "Кесанг-чи!", "Райхонларинг бордур", "Мубтало", "Айлай десам", "Назокат богида" мувашшахлари хам кушик килиб куйланади.

ХУЛОСА

Хуллас, Миллий уйгониш даври адабиёти намояндалари такрорланмас

бадиий топилма ва образлар, гузал ташбехлар, бадиий тасвир воситаларидан

9

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

мохирона фойдаланиб, мувашшахларнинг бадиий етук намуналарини яратиб, халкимиз маънавий меросини бойитганлар.

REFERENCES

1. Мукимий. Интизор.(Кушиклар). Тузувчи: Э.Очилов. - Т.: Iqtisodiyot, 2021.

2. Muydinova A.U. Muvashshahning tarixiy ildizlariga doir ba'zi mulohazalar // Ilm sarchashmalari. - Urganch davlat universitetining ilmiy-metodik jurnali, №11, 2022yil. - B. 149-153.

3. Muydinova A.U. A LOOK AT THE HISTORICAL ROOTS OF MUVASHSHAH ART.// ACADEMICIA An International Multidisciplinary Research Journal. ISSN: 2249-7137 Vol. 12, Issue 05, May 2022.

4. Муйдинова, А. (2022). МУВАШШАДЧИЛИК АНЪАНАСИ. Academic research in educational sciences, 3(3), 1042-1047.

5. Шайхзода М. Асарлар. Олти томлик. Бешинчи том. - Тошкент, Адабиёт ва санъат, 1973.

6. Шайх Ахмад ибн Худойдод Тарозий. Фунуну-л-балога. Тошкент: Хазина,

7. Каюмов А. Шеърият жилолари. - Тошкент, "Укитувчи", 1997.

8. Хдйитметов А. Навоий лирикаси (Тулдирилган ва тузатилган иккинчи нашр). - Тошкент: Узбекистон, 2015.

1996.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.