Научная статья на тему 'ХХ АСР ЎЗБЕК ҒАЗАЛЛАРИНИНГ ВАЗН ХУСУСИЯТИГА ДОИР'

ХХ АСР ЎЗБЕК ҒАЗАЛЛАРИНИНГ ВАЗН ХУСУСИЯТИГА ДОИР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
39
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шеър илми / илми аруз / анъана ва ўзига хослик / мужтасс баҳри / саккиз рукнли шакл / “Чор девон” куллиёти / сакталик / ҳижо / вазнлар тақтеъси / мужтасс мусаммани махбуни мақсур тармоғи. / science of poetry / scientific pursuit / tradition and originality / mujtass bahri / eight-pointed form / Chor Devon College / saktalik / hijo / vazn taqtes / mujtass musammani mahbuni maksur tartog.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ҳайдарова, Гулҳаё Аҳмадалиевна

Aлишер Навоийнинг “Хазойин ул-маоний” куллиёти таркибига кирувчи девонларида аруз вазнининг мужтасс баҳридан кенг фойдаланган. Ушбу анъана кейинги давр ғазалнавислари ижодида кенг қўлланилиб келинган. ХХ асрдаги арузга бўлган муносабат кўплаб зиддият ва илмий баҳсларга сабаб бўлгани учун Фитратнинг “Адабиёт коидалари”, “Аруз ҳакида” асарларида аруз масалаларига оид билдирилган фикрлар кейинги тадқиқотлар учун манба бўла олган. ХХ аср ижодкорлари Собир Абдулла, Чархий ва Ҳабибий лирик меросида ҳам мазкур анъана изчил давом еттирилар екан, адабий ва ижтимоий муҳит ҳамда ўзбек тилининг лингвистик хусусиятлари таъсирида айрим баҳрларда маълум ўзгаришлар кўзга ташланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE WEIGHT CHARACTERISTICS OF XX CENTURY UZBEK GAZELLES

In the colleges of Alisher Navoi "Khazain ul-Maoniy" he used a wide range of aruz weights. This tradition was widely used in the works of later writers. Since the attitude to the petition in the 20th century caused a lot of controversy and scientific discussions, the opinions expressed on the issues of the petition in Fitrat's “Rules of Literature” and “On the Petition” could become a source for further research. While the lyrical heritage of the 20th century artists Sabir Abdulla, Charkhi and Khabibi continues this tradition, certain changes are observed in some seas under the influence of the literary and social environment and linguistic features of the Uzbek language.

Текст научной работы на тему «ХХ АСР ЎЗБЕК ҒАЗАЛЛАРИНИНГ ВАЗН ХУСУСИЯТИГА ДОИР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХХ АСР УЗБЕК ГАЗАЛЛАРИНИНГ ВАЗН ХУСУСИЯТИГА ДОИР

Алишер Навоийнинг "Хазойин ул-маоний" куллиёти таркибига кирувчи девонларида аруз вазнининг мужтасс бауридан кенг фойдаланган. Ушбу анъана кейинги давр зазалнавислари ижодида кенг цулланилиб келинган. ХХ асрдаги арузга булган муносабат куплаб зиддият ва илмий баусларга сабаб булгани учун Фитратнинг "Адабиёт коидалари", "Аруз уакида" асарларида аруз масалаларига оид билдирилган фикрлар кейинги тадцицотлар учун манба була олган. ХХ аср ижодкорлари Собир Абдулла, Чархий ва Хабибий лирик меросида уам мазкур анъана изчил давом еттирилар екан, адабий ва ижтимоий мууит уамда узбек тилининг лингвистик хусусиятлари таъсирида айрим баурларда маълум узгаришлар кузга ташланади.

Калит сузлар: шеър илми, илми аруз, анъана ва узига хослик, мужтасс баури, саккиз рукнли шакл, "Чор девон" куллиёти, сакталик, уижо, вазнлар тацтеъси, мужтасс мусаммани махбуни мацсур тармоги.

В колледжах Алишера Навои «Хазайн ул-Маоний» он использовал широкий диапазон гирь аруз. Эта традиция широко использовалась в произведениях более поздних писателей. Поскольку отношение к челобитной в ХХ веке вызвало много споров и научных дискуссий, мнения, высказанные по вопросам челобитной в «Правилах словесности» и «О челобитной» Фитрата, могли бы стать источником для дальнейших исследований. В то время как лирическое наследие художников ХХ века Сабира Абдуллы, Чархи и Хабиби продолжает эту традицию, под влиянием литературно-социальной среды и языковых особенностей узбекского языка в некоторых морях наблюдаются определенные изменения.

Ключевые слова: наука о поэзии, научное аруз, традиция и оригинальность, муджтасс бахри, восьмиконечная форма, колледж «Чор девон», сакталик, хиджо, вазнлар тацтеъси, мужтасс мусаммани махбуни мацсур тармоги.

Х,айдарова Гул^аё А^мадалиевна Кукрн ДПИ тадкикртчиси h.gulhayoxon90@gmail.com

ЛННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ABSTRACT

In the colleges of Alisher Navoi "Khazain ul-Maoniy" he used a wide range of aruz weights. This tradition was widely used in the works of later writers. Since the attitude to the petition in the 20th century caused a lot of controversy and scientific discussions, the opinions expressed on the issues of the petition in Fitrat's "Rules of Literature" and "On the Petition " could become a source for further research. While the lyrical heritage of the 20th century artists Sabir Abdulla, Charkhi and Khabibi continues this tradition, certain changes are observed in some seas under the influence of the literary and social environment and linguistic features of the Uzbek language.

Keywords: science of poetry, scientific pursuit, tradition and originality, mujtass bahri, eight-pointed form, Chor Devon College, saktalik, hijo, vazn taqtes, mujtass musammani mahbuni maksur tartog.

КИРИШ

Узбек адабиётшунослигида шеър илми масалалари урганилар экан, илми аруз доимо биринчи уринга куйилган. Чунки "...аруз фаниким, назм авзонининг мезонидур, шариф фандур. Невчунким, назм илмининг рутбаси багоят бийик рутбадур. Андок;ки, Х,а; субхонаху таолонинг каломи мажидида куп ерда назм во;еъ булуптурки, аруз кавоиди била ростдур1". Бу аруз вазннинг канчалик ю;ори кийматга эга эканлигини курсатувчи исбот ва Шар; мумтоз адабиёти тарихида "шариф фан" вазнларидан энг мукаммал фойдаланган ижодкорнинг арузга берган бахоси хамдир.

ХХ асрдаги арузга булган муносабат куплаб зиддият ва илмий бахсларга сабаб булгани учун айрим шоирлар бу вазнни тарк эта бошлаганлар. Фитратнинг "Адабиёт коидалари", "Аруз хакида" асарларида аруз масалаларига оид ;атор фикрлар билдирилган. Олимнинг арузни анъанага кура мутахаррик ва сокин харфлар асосида эмас, бугин усулида туркумлар буйича тушунтиришга харакат килганини алохида таъкидлаш лозим. Айни шу усул бугунги кунда хам араб ёзувини билмаган укувчи учун арузни урганиш имконини очади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбек адабиётида мужтасс бахрининг саккиз рукнли шаклидан фойдаланиб келинган. Фитратнинг таъкидлашича, бу бахр араб ва форс

1 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. Ун олтинчи том. Мезон ул-авзон. -Тошкент: Фан, 2000. -Б.45.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

назариячилари томонидан илгари сурилган экан. 2 Ушбу бахрнинг сара намуналари Алишер Навоий "Чор девон" куллиётида мавжуд:

Лабинг хаёт суйидин зулол эмиш — билдим, Зулол нуктаси устида хол эмиш — билдим.3

Мужтасс мусаммани махбуни махзуф бахри Собир Абдулла ва Чархий газалларида хам учрайди:

Кетур кадах/ни менга со/киё хумо/рим бор, Кузимда жил/вагарим нак/ду гул узо/рим бор. Етушса иш/к эли ёрин /висолига /бир дам, Демас жахон / элини куй/дурар шаро/рим бор.4

V —V — / V V--/ V —V — /--

Мафоилун / фаилотун / мафоилун / фалун

Маълумки, газалиётда вазн талаби билан айрим сузларни узгартириб куллаш мумкин. Масалан, икки сузини ики, биланни бирла, гулистонни гулситон деб кулланган. Бу хакида А.Хржиахмедов ва У.Туйчиев уз асарларида тухталганлар.5 Матлаъда келтур феъли кетур шаклида келтирилган булса-да, бу холат хато хисобланмайди. Газалнинг учинчи байтида айтилишича: Тутиб вафо /этагин де/мадим бу йу/л олис, Кечиб узим/дин унга шу/кур-эътибо/рим бор.

V —V — / V V — — / V —V — / — —

Ушбу байтда ажратиб курсатилган хижоларнинг иккинчиси, яъни, унга

хижоси асли ёпик бугин фаилотун (V V--) булса-да киска хижонинг урнида

турибди.

Бизнингча, Чархийнинг 1941 йил ёзилган юкоридаги газалида вазн талабига мос булмаган бундай сакталиклар шоирнинг купол хатоси хисобланмайди. Билъакс, аруз вазнидан аста узоклашаётган, янгиланиб бораётган ва бармок тизимини асос килиб олаётган бир паллада узбек миллий шеърияти ихлосмандларига аруз илмининг мухим кисми булган газал жанри воситасида арузнинг бекиёс имконларини намоён этишга интилди, холос.

Шу уринда аруз тизими тугрисидаги куйидаги фикрга эътиборни каратсак: "Аруз юзлаб вазнларни уз ичига олган мукаммал тизимга айланадики, у кайсидир жихатлари билан Менделеев жадвалини ёдга солади. Яъни, назарий

2 Абдурауф Фитрат. Танланган асарлар. Илмий рисолалар.-Тошкент: Маънавият, 2003. - Б. 236.

3 Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. Олтинчи том. Фавойид ул-кибар. -Тошкент: Фан, 1989. - Б.296.

4 Чархий. Девон. -Тошкент: Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1972. - Б.68.

5 Туйчиев У. Узбек шеър системалари. -Тошкент: Фан,1981. Дожиахмедов А. Мумтоз бадиият малохати. -Тошкент: Шарк, 1998.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^uxaTgaH Öapna Ba3H-ap TaKTetcHHH hh3hö Kypcaram, myHra TymaguraH metp e3um MyMKHH; th3hm TapKHÖugaru aöpHM Ba3H-ap $aon Öy-ca, ÖomKa-apu ^yga KaM Ky—aHagu; aöpHM Ba3H-ap Kynpo; apaÖ, ÖomKa-apu $opc, TaFHH ÖHp-apu эсa TypKHH metpu^Tga Ky--aHagH"6. Mym'accu MycaMMaHH MaxÖyHH Max3y$ Öaxpu CoÖup AÖgy—aHHHr:

V —V — / V V--/ V —V — /--

Maraatt-H Fa3a-HHHHr xaM Ba3HH Öy-HÖ, ymÖy Fa3a- BaTaHHH Magx этнm, yHHHr ry3a--HrHHH Tatpu^y TaBcu^ этнm MaB3ycuga e3H-raH. TypKHH metpu^Tga ep ry3a--HrHHH Magx этнm, yHHHr cuTaM-apugaH e3FHpum, aFep-ap 3y-MHgaH ^aÖp Kypum KaÖH MyxaÖÖaTHHHr MyMT03 KypuHum-apuHH Magx этyвнн ymöy Ba3H CoÖup AÖgy—a H^oguga MaB3y ^uxarngaH ÖupMyHHa AHru-aHgu. BeTHMco-ry3a—HK, ®;a$0K0p ep, paxMCH3 "gyHeu gyH", "napxu Ka^pa$Top"HHHr xHH-a-apH ypHH BaTaHra MyxaÖÖaT, yHHHr My;aggac TynpoFHHH xaM Ky3ra TyTHe aö-am, yHHHr goHMHH Kyö-am KepaK-uruHH aB-og-apra yKTupum KaÖH MaB3y-ap ÖH-aH a-MamTHpH-gH. MaB3yHH a-MamTupca xaM KyxHa Ba MyKaMMa- Ba3HHH a-MamTupumra momu-Magu. Fa3a- gaBOMHga X,aÖHÖHH Ba ^apxufi Fa3a--apHga ynparaHH KaÖH aöpHM ypuH-apga Ba3H ÖH-aH öof-h; xara-HK-ap Ky3ara-MagH, $a;aT Öup ypHHga Ba3HHHHr hhkh HMKOHH^raapugaH ^ofiga-aHHÖ, oxupru pyKH Öom;acu ÖH-aH a-MamTupu-gu.

Y3oK;a Öop/caM arap, эн /BaTaH, coFHH/raÖMaH,

V —V — / V V — — / V —V — / — —

Ma^OH-yH / ^aunoTyH / Ma^ou-yH / $anyH

V —V — / V V--/ V —V — /--

Ma^ou-yH / ^au-oTyH / Ma^ou-yH / $anoH

OuKpHMH3Ha, ÖaHTHHHr oxupru pyKHHgaru nmaH moz xh^och ^au-oH /V — ~/ HHHr ypHHra Ky—aHraH Öy-umu KepaK, HyHKH yn xu^ogaH TamKH- TonraH ymÖy pyKH My^Tacc MycaMMaHH MaxÖyHH Ma;cyp TapMoFHra TyFpu Ke-agu.

geMaK, CoÖup AÖgy—a, ^apxufi Ba X,aÖHÖHH-ap TapaHHyM этгaн Typ^a MaB3y-ap KyxHa apy3 Ba3HHHH caK-aÖ ;o-umra Ba Ke-rycu aB-ogra eTKa3um Öopacuga y3 xuccacHHH Kymumra MyxHM omh- Öy-gu.

6 KypoHoB g. Ba Öom;. AgaÖueTmyHoc-HK -yFaTH. -TomKeHT: Akademnashr, 2010. -B.269.

7 CoÖup A6gy--a. geBoH. -TomKeHT: BaguuH agaÖueT HampueTH, 1965. - B.156.

8 roKopugaru MaHÖa Ba caxu^a.

Fypypy $ax/puM эpypcaн, / My;aggac эн /TynpoF, Fa3a- Ty;um / H-a Kyö-aÖ / xaKHHrga KyHr / -hm hof7.

Y3HHr-y3HHr/ MeH ynyH caö/prox, cy/^HraH tof8.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. Олтинчи том. Фавойид ул-кибар. -Тошкент: Фан, 1989.

том. Мезон ул-авзон. -Тошкент: Фан, 2000.

3. Абдурауф Фитрат. Танланган асарлар. Илмий рисолалар.-Тошкент: Маънавият, 2003.

4. Собир Абдулла. Девон. -Тошкент: Бадиий адабиёт нашриёти, 1965.

5. Чархий. Девон. -Тошкент: Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1972.

6. Туйчиев У. Узбек шеър системалари. -Тошкент: Фан,1981.

7. Х,ожиах,медов А. Мумтоз бадиият малохдти. -Тошкент: Шарк, 1998.

8. Куронов Д. ва бошк. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Akademnashr,

2. Алишер Навоий. Мукаммал асарлар туплами. Йигирма томлик. Ун олтинчи

2010.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.