Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИ ТАРИХИДА ҲУСНИ ТАЪЛИЛ САНЪАТИ'

ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИ ТАРИХИДА ҲУСНИ ТАЪЛИЛ САНЪАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

678
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳусни таълил / ҳижрон / самовий мавжудот / ташбиҳ / ташхис / ҳайрат / маҳбуба. / Husni talil / hijron / cosmic nature / diagnosis / surprise / mehbuba

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Тожихон Собитова

Ўзбек мумтоз адабиѐти тарихида ҳусни таълил санъатининг ўрни беқиѐсдир. Ана шунинг учун ҳам адабиѐтимиз тарихида кўп шоирлар, жумладан, Лутфий, Атойи, Гадоий, Фурқат, Огаҳий кабилар ўз шеърларида бу санъатни қўллаганлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The role of Husni talil art in the history of Uzbek classical literature is incomparable. That is why in the history of our literature many poets, including Lutfiy, Atoyi, Gadoi, Furqat, Ogahi, etc.used this art in their poems.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИ ТАРИХИДА ҲУСНИ ТАЪЛИЛ САНЪАТИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

УЗБЕК МУМТОЗ АДАБИЁТИ ТАРИХИДА ХУСНИ ТАЪЛИЛ САНЪАТИ

Тожихон Собитова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти "Узбек тили ва адабиёти" кафедраси доценти

АННОТАЦИЯ

Узбек мумтоз адабиёти тарихида хусни таълил санъатининг урни бекиёсдир. Ана шунинг учун хам адабиётимиз тарихида куп шоирлар, жумладан, Лутфий, Атойи, Гадоий, Фуркат, Огахий кабилар уз шеърларида бу санъатни куллаганлар.

Калит сузлар: хусни таълил, хижрон, самовий мавжудот, ташбих, ташхис, хайрат, махбуба.

ABSTRACT

The role of Husni talil art in the history of Uzbek classical literature is incomparable. That is why in the history of our literature many poets, including Lutfiy, Atoyi, Gadoi, Furqat, Ogahi, etc.used this art in their poems.

Keywords: Husni talil, hijron, cosmic nature, diagnosis, surprise, mehbuba.

КИРИШ

Узбек мумтоз адабиёти тарихида маънавий ва лафзий санъатларнинг урни бекиёсдир. Биз олдинги маколаларда хам санъатлар хакида фикр юритганмиз. Бу маколада хусни таълил санъати хакида фикр юритамиз. Хусни таълил санъати маънавий санъатлардан бири булиб адабиёт тарихида алохида уринга эга.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

"Хусни таълил" арабча "чиройли далиллаш"маъносини билдиради. Адабий асарларда тасвирланаётган бирор ходисага шоирона бирор сабаб курсатиш санъати шу ном билан аталади. Масалан, мана бу байтда Навоий хусни таълил санъатидан фойдаланган холда такрорланмас тимсолий ифода яратган:

Цатра цонларким томар куксимга урзон тошдин, Защдиндир демаким, крн йизлар ауволимга тош.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

Хджрон аламига чидай олмаган ошик уз куксига тош урар экан, ерга кон томмокда. Шоир таърифича, бунинг сабаби тошнинг баданга еткизган яраси эмас (кон ярадан окаётгани йук), балки ошик калбига урилган тош унинг багридаги гамнинг кучлилигига чидай олмасдан конли ёш тукиб йигламокда. Куринадики, бу хил таълил - сабаб образли фикрнинг кучайтирилишига хизмат килган.

Шеърда келтирилган хусни таълил, Шарк адабиётшунослигида таъкидланишича, катъий булиши лозим. Агар гумон маъносида кулланилса, у холда бу хил сабаблар «шибхи хусни таълил», яъни «шубхали чиройли сабаб» деб аталади.

Такрор цилур васфи цадинг сарв, онинг учун Куп тебранур андоцки кишилар сабац ичра,

(Лутфий)

Чу гул курдики сув уар кун тегар цутлуц юзингизга, Ёцилди шавц утинда-ю бу уасраттин гулобулди,

(Лутфий)

Бир туя кургаймумен деб талъатингни тулин ой Тунглукунгда ултурур то субу мендек термулуб,

(Атоий)

Ростларга чарх агар уар лауза цилмас сарзаниш, Шамъ бас уар тун недин йиглаб куюб афгон цилур,

(Навоий)

Чарх тонг отцунча йиглар меурин элдин ёшуруб, Гуйи ул саргаштанинг уам бир мусофир ёри бор,

(Навоий)

Хиромон цоматига гулшан ичра кургузур таъзим, Дема ел бирла мойил уар тараф сарву санубардур,

(Огауий)

каби байтлардаги хусни таълил намуналарида фикрлар катъийлиги, табиий ходисаларнинг гайритабиий изохи айни хакикатдек таъкидлангани куриниб туради.

Алишер Навоийнинг

Юзни гуллардин безабму бизни цурбон айладинг, Ё юзингта тегди цонлар бизни цурбон айлагач

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

мисраларида эса шибхи хусни таълил кулланган. Чунки шоир маъшуканинг юзи атрофидаги гулии конга ухшатган холда унинг ёр чехрасига тегиш сабабини катъий килиб эмас, балки гумон килиб айтади.

Шеъриятда воксаларнинг хакикий сабаблари хам келтирилади, албатта. Фуркат узининг

Ул париваш ишцилинки телбалурман, гоу cos Чунки бордур орамизда гоу сулуу, гоуи жанг дея узининг гох телбанамо, гох сог эканлигига сабаб килиб маъшука билан узи уртасидаги муносабатии келтирар экан, бу хакикий сабабдир. Бу хил таълил хусни (чиройли) таълил эмас, оддий таълил саналади.

Шеъриятимиздаги хусни таълил намуналари хилма-хил хаётий холатлар, табиий ходисаларга асосланали.

Шоирлар купинча самовий мавжудотлар холати ва харакатини гайри табиий изохлаш йули билан хусни таълил санъатига хос лавхалар чизадилар. Масалан, куёш харакатини шу хил тасвирлаш воситасида куплаб чиройли байтлар яратилган. Масалан.

Куёш ойдек юзунгнинг уижлатидин Цочиб туртинчи кук узра чицибтур.

(Лутфий)

Тушта курмиш оразингни зоуиран, бир кун яна Они истаб кечаю кундуз юрур уайрон цуёш.

(Гадошй)

Ой юзунг наззорасидин цолур эрмиш бенасиб. Онинг учун кечцурун уар кунда йиглар цон цуёш.

(Гадоий)

Меур юз курмай учашур, пардадин чиццач цуёш Олгали цуймас сориг юзин царо ердин ует.

(Навоий)

Фалак меури булутдин кузга чекмиш пардан мушкин, Магар боциб цуёшим юзига кузи цамошибдур.

(Осауий)

Беницоб ул маулицони токи курди, уар кеча, Инфиолидин цуёш ер остида пинуон эрур.

(Огауий)

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

Келтирилган байтлар мазмунига диктат килсак, куёшнинг полати, харакати асосида бетакрор бадиий лавхалар ифодаланганини курамизки, уларнинг хар бири хусни таълил санъатининг гузал намуналаридир.

Турли хаётий ходисалар, усимликлар, мевалар, ашёлар холати заминида хам хусни таълил санъатининг чиройли намуналари яратилган. Масалан, Навоийнинг

Банд аёгида нединдур, бошида савдо ути, Эй пари, ишцингда гар худ булмамиш девона шамъ? байтида шамънинг куринишини мухаббат дардида девона булган одамга ухшатиб, табиий холат гайритабиий тарзда талкин килинган. Ташбих ва ташхис санъатларига асосланган бу хил тасвирда хусни таълил махбуба гузаллиги, латофатини таъсирчан килиб ифодалашга имкон берган. Лутфий каламига мансуб булган

Ой юзунгнинг уижлатидан гул цизорди, уолиё, Ханда бирла уткарур, чун инфиоли бордурур байтида гулнинг кизариб очилиши хижолатдан юзи кизарган ва узининг нокулай ахволини яшириш учун зурма-зураки табассум килаётган одамга киёсланиб кишини лол колдирувчи тасвир чизилган.

Шоирнинг:

Х^айратда цолиб писта огиз очтию цолди, Мажлисда чу огзинг соридин кечти уикоят. Цоматингнинг цуллугинда ёш эди, улзайди сарв, Боши титрар эмди уижлаттин ани озод цил. Лаълининг ширинлигин бир кун битар эрди цалам, Боши зону остида цолди чибинлар илкидин каби байтларида хам писта, сарв, калам холатлари хусни таълил учун асос булган.

Баъзан хусни таълил санъати шеъриятимизда анъанага айланган бадиий талкинлар, тимсолларга асосланади. Укувчи ана шу хил талкин ва тимсоллардан хабардор булгандагина, хусни таълил мохиятини англаб етади. Чунончи, Лутфий газалидаги

Огзинг ултурди табассум бирла бизни, тонмагил, Гар киши ултурмаса, ул не учун пинуон эрур байтидаги хусни таълилга диккат килайлик: Шоир махбубага мурожаат килар экан, «Сенинг огзинг табассум килиб бизни улдирди, бундан тонмагин, агар

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

одам улдирмаса, нега у яшириниб юрибди?» деган фикрни баён килади. Шеъриятимизда анъанавий ифодага айланган талкин «маъшука огзи кичиклигидан кузга куринмайди», деган фикрни назарда тутгандагина хусни таълил мазмунини тушуниб етиш мумкин. Акс холда «Нега огиз куринмас экан, у махбуба юзида аник куриниб турадику», - деб карасак, хусни таълил уз кимматини йукотали, укувчи уни илгай олмайди.

Гадоийнинг

Ул уаловатлик зулол ирнинг рамузин фаум этиб, Бош олиб зулматга кирди оби уайвон шармсор байтидаги хусни таълил санъатидан завк олиш учун оби хайвон (хаёт суви) ер остидаги зулматда булиши хакида афсоналар, масалан, Искандарнинг хаёт сувини ичиш максалида зулматга кириши хакидаги афсонавий хикоядан хабардор булиш талаб килинади.

Хусни таълил санъати купинча ташхис (жонлантириш) санъати билан биргаликда кулланади, яна тугрироги, унга асосланади. Алишер Навоий каламига мансуб:

Ой юзунг бирла талашди, буки куктур орази, Панжаси бирла цуёш гуё юзига урди кож байтида «Ой сенинг юзинг билан гузаллик талашган эди, мана энди узининг юзи кукариб ётибди, унинг бемаъни, беодобона харакатидан даргазаб булган куёш юзига шапалок куйиб юборганга ухшайди», деган мазмун ифодаланган. Ойнинг осмонда кукимтиррок булиб куринишини назарда тутган шоир хусни таълил санъати асосида чиройли бир фикрни ифодалаган. Байтда хусни таълил санъати ташхис асосига курилган, шоир «куёш ойнинг юзига урган» деб тасвирлаганда хам, ой юзининг кукимтирлигини таърифлаганда хам, куёш ва ойга инсонларга хос холат, хусусият, харакатларни кучирган.

Лутфийнинг

Занбури асал огзи тула шауд эканиндин, Эрнингни куруб, бемаза деб бол тукубдур байтидаги хусни таълил хам ташхисга асосланган. Зеро, шоир: «Асаларининг огзи тула асал эди, сенинг лабинг ширинлигини кургач, огзидаги асални бемаза деб тукиб ташлади», - тарзида тасвирлар экан, асаларига одамлар хусусиятини кучиради.

Баъзан хусни таълил санъати ийхом, тажохули ориф санъатлари билан бирга кулланади. Масалан, Навоийнинг

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

Сариг цогазмудурким сузи уажрим айлади таурир, Ва ёхуд шуъла тушти сауфага ул суз этиб таъсир? байтида узини билмасликка солиб (тажохули ориф санъатини куллаб) «Хажрим хакидаги сузлар ёзилган когознинг узи саригмиди ё бу сузлар таъсир килгач, у сахифа (когоз)га шуъла тушиб саргайнб кетдими?» деган хайратомуз мазмунни ифода килали.«Суз» сузи хар икки мисрада икки маънода: суз ва ут (чуг) маъноларида кулланганки, буни ийхом санъати намунаси деб биламиз.

Хусни таълил санъатига хос фазилатлардан бири укувчи кузи олдида ёркин, хаётий манзара, лавхани гавдалантиришлир. Таъкидлаганимиздек, бу санъат албатта хаётий лавхалар, афсоналар, хикоятларга асосланади. Ижодкор бирон холат ёки холисани танлар экан, уни мантикка мувофик килиб, хаётий тасвирирлайди, акс холда хусни таълил уз таъсирчанлигини йукотади. Масалан, Лутфийнинг

Ою кун юлдуз киби ерга узин солмоц тилар, Чицса хиргаутин бирор ул моуи тобоним менинг байтида: «менинг ой юзли гузалим чодиридан чикиб колса, ой билан кун юлдуз каби ерга тушишга интилади», - деган мазмун ифодаланган. Ушбу уринда шоир юлдузнинг учиб ер томон йуналиши ходисасига асосланган. Хусни таълил ана шу ходисага гайри табиий талкин беришдан иборатдир. Гуёки юлдуз маъшукани куриш учун осмондан ер томон учар эмиш. Ою куёш хам унга эргашиб махбубани томошо килиш учун ерга интилармиш. Курамизки, хаётий ходиса аник келтирилгани сабабли хусни таълил укувчи онгига, калбига етиб бориб унинг куз олдида юлдуз учиши лавхасини жонлантиради, уни завклантиради, шоир кузлаган гоя хам унинг дилидан жой олади.

Хусни таълил санъатининг яна бир фазилати унинг енгил, завкли кулги (юмор) билан сугорилганлигидир. Хаётий ходисанинг гайритабиий талкин килиниши, хакикий, хаётий холат билан бадиий талкин орасидаги мантикий номувофиклик укувчида кулги уйготмай колмайди. Алишер Навоий каламига мансуб булган

Дема лафзинким, тили эврулмагондиндур синуц, Ким топар тог огзидан чиццунча куп озор лафз байтига диккат килсак, унда: «Махбуба сузлари унинг тили яхши айланмаётганидан чучук деб уйлама, огзи тор булгани учун хар бир суз кийналиб, озор чекиб чикади», деган мазмун ифодаланганини курамиз. Тили чучукликнинг тиббиёт билан боглик айрим сабаблари бор албатта, лекин шонр

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

махбуба тилининг чучуклигини гайритабиий изохлаб, унинг огзи гоятда кичиклигини сабаб килиб курсатади. Хакикат билан бадиий сабаб уртасидаги номувофиклик, мантиксизлик енгил кулги уйготади. Хусни таълил санъатининг хар бир намунаси худди шундай завкли кулги билан йугрилгандир. Кулгининг даражаси эса талкиннинг янгилиги, бетакрорлиги, ноёблиги билан белгиланади.

Хусни таълил санъатидан хозирги шеъриятимизда хам кенг фойдаланиш мумкин. Айрим ижодкорлар бу усул воситасида нихоятда гузал ва таъсирчан тасвирлар чизганлар, бетакрор бадиий лавхалар яраттанлар. Эркин Вохилов каламига мансуб «Камтарлик хакида» шеъридаги: Гарчи шунча магрур турса уам Пиёлага эгилар чойнак. Шундай экан, манманлик нечун, Кибру уаво нимага керак? Камтарин бул, уатто уар цалам Утма гурур остонасилан. Пиёлани инсон шунинг-чун Упар доим пешонасидан мисраларида хусни таълил санъатидан фойдаланиб, гоятда жозибадор лавхалар чизилган, Шоир чойнакнинг тузилиши, чой куйишда унинг пиёла томон йуналтирилиши, чой ичаётган одамнинг пиёлани лабига тегизиши ходисаларини гайритабиий, бадний изохлаш асосида завкли манзара яратиб, унинг воситасида мухим бир гояни укувчи онгига таъсир киладиган тарда гузал килиб ифодалаган.

Шоирнинг «Ёшлик девони»дан урин олган «Узум», «Гунча» «Тун билан йиглабди булбул», «Сурма», «Чашма», «Сарв», «Шохи гул», «Гуллар базми», «Кузгу» каби куплаб газалларидан хусни таълил санъатининг гузал ва бетакрор намуналари урин олган. Бу асарлардаги:

Тарк этиб кушкин саватга Куйди бош, излаб сени, Чарх уриб бозор ичида Булди саргардон узум,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ёки

Севмоц уят эмасдур, Хар кимда бор бу сандо, Куй, куп цизорма, гунча,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

Бошингни эгма бунча,

ёки

Рост, цалам тимсоли шеър, Тимсоли ти8, тимсоли уац, Бошини минг кесдилар, Бош эгмади асло цалам каби чиройли тасвирлар укувчини хайратга солади, лол колдиради.

Ха, хусни таълил санъати хозирги шеъриятимиздан муносиб урин олишн керак. Унинг воситасида муайян ижтимоий-ахлокий гояларни жуда ёркин буёклар билан жилолантириш имконияти чексиздир.

Стадионда булган бир томоша пайтида кайсидир рус шоирининг ажойиб бир шеъри укилган эди. Уни куйидагича таржима килиш мумкин: Яраланди солдат, уз уузурида, Онасин курмоцни цилди илтимос. Она келди, узил унинг багрида Роса йигирма кун нафас олди соз. Йигирма кун она мижжа цоцмади, Йигирма биринчи тун чоги мудроц-Унинг кузларига инганда бир он, Цалбининг беором садоси ногоу, Она оромини бузмаслиги - чун Солдат уз юрагин тухтатди мутлоц.

Диккат килинса, солдат юрагининг тухташи билан боглик табиий ходисани гайритабиий тарзда «Солдат уз юрагини тухтатди», - деб тасвирлаш хусни таълил санъати куринишидир. Бу хил тасвир туфайли асар мазмуни укувчини ларзага соладиган даражада таъсирчан чиккан.

Шеъриятимизда купинча хилма-хил диний ва тарихий афсоналарнинг кахрамонлари номлари, уларга нисбат берилган вокеалар заминида хусни таълил санъати кулланган. Масалан, Лутфий каламига мансуб Исо фалакка ошти чун булди лабинг жон бергучи, Шармандаликдан кетмаса, кукта анга не бор эрур байтида Исо пайгамбарнинг осмонга чикиб кетганлиги хакидаги афсонага ишора килинади. «Сенинг лабинг ошикларга жон багишловчи булганидан сунг, аввал шу ишни бажараётган Исо осмонга чикиб кетди. Шармандаликдан кетмаса, осмонда унга нима бор эди?» - деган мазмун ифодаланган ушбу

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

мисраларда машхур афсона диний китобларга караганда бошкача талкин килинган. Афсонага кура Исо душманлардан кочиб осмонга чикиб кетган. Юкоридаги байтда эса Исо маъшукадан уялганидан осмонга учган, деган фикр ифодаланган. Исонинг осмонга учишини шу хил тасвирлаш туфайли хусни таълил санъати вокеаъ булиб, ёр латофати, ширин сузлилиги такрорланмас бир тарзда акс эттирилган. Бу каби мисолларни шеъриятимизда жуда куп учратиш мумкин. Бу хил тасвирларда хусни таълил санъати талмех санъати билан кушилиб кулланади: аникроги унга асосланади.

ХУЛОСА

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, шеърий санъатлардан хусни таълилни мохирона куллашни юкорида номлари курсатилган шоирларнинг шеърларини курдик ва уларнинг бадиий тафаккур салохияти ва иктидори оркали она тилимизнинг чексиз гузалликларига гувох булдик.

Демак, маънавий санъатлар асардаги гояларни ёркин ифодалаш, лирик ва эпик тимсолларни хаётийрок гавдалантириш, уларнинг маънавий киёфаларини, хис-туйгуларини таъсирчанрок акс эттиришга хизмат килар экан.

REFERENCES

1. А.Навоий Мукаммал асарлар туплами. 12том, Фан, -Т, 1996. -Б.21-61

2. А.Хожиахмедов Шеърий санъатлар ва мумтоз кофия. Шарк, -Т, -Б 41

3. Собитова Т. (2020). Орзигул достонидаги маънавий ва лафзий санъатлар. Илмий ахборотнома Самду, 8(4), 56-63.

4. З.Хдммидов Бокий суз. Та маддун, -Т, 2017.

5. Sabitova, T. (2021). NAVOIY IJODIDA BADIIY SAN'ATLAR. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(4), 1074-1091.

6. Sabitova, T. (2021). ALISHER NAVOIY "XAMSA"SINING YARATILISHIDA BOSHQA XAMSANAVISLARNING ROLI. Academic Research in Educational Sciences, 2(1), 768-777.

7. Sobitova, T. (2020). Yoshlar manaviyatini yuksaltirishda xalq ogzaki ijodining orni. Тил ва адабиёт таълими, 5(5), 26.

8. Sobitova, T. (2020). " ORZIGUL" DOSTONIDAGI MA'NAVIY VA LAFZIY SAN'ATLAR. ILMIYAXBOROTNOMA, 60.

9. Madayev, O., & Sobitova, T. (2011). Xalq og „zaki poetik ijodi. Toshkent: Sharq.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 11 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-11-394-403

10. Sobitova, T. (2020). ALISHER NAVOIYNING "LISON UT-TAYR" DOSTONIDA TAZOD SAN'ATI. Academic research in educational sciences, (3).

11. Sabitova, T. (2021). THE TRADITION OF THE SCIENCE OF XAMSA IN EASTERN LITERATURE.

12. Co6HTOBa, T. (2021). HHTOK CAHLATH. Academic Research in Educational Sciences, 2(10), 516-526.

13. Sabitova, T. (2021). FOLKLORE TRADITIONS IN ALISHER NAVOIS EPIC SABAI SAYYOR (SEVEN PLANETS)(IN THE EXAMPLE OF BAHROMGORS IMAGE).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.