Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ АМАЛИЙ САНЪТИ ТАРИХИ ВА ХАЛҚ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ'

ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ АМАЛИЙ САНЪТИ ТАРИХИ ВА ХАЛҚ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
738
64
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
амалий санъат / миллий / ҳунармандчилик / уста / ганчкорлик / ёғоч ўймакорлиги / саватчилик / пичоқчилик / мисгарлик / зардўзлик / бўйрачилик / тақачилик / гилам-дўзлик / қулфсозлик / тункасозлик / кигиз босиш / суяк ўймакорлиги / каштачилик / тўқувчилик / рихтгарлик / этикдўзлик / тоштарошлик / applied art / national / handicrafts / craftsman / potter / wood carving / basket weaving / knife making / coppersmithing / goldsmithing / weaving / carpet weaving / locksmithing / tuna weaving / felt pressing / bone carving / embroidery / weaving / knitting / embroidery / stone carving

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Г. И. Сайфуллаева, Н. Н. Рашидова, Ф. И. Эгамова

Ўзбек халқининг кўп асрлик тарихида халқ амалий безак санъати турлари бой ва рангбаранг маданий меросимизнинг энг ажойиб ва оммавий қисмини ташкил этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF APPLIED ART OF THE UZBEK PEOPLE AND MAIN TASKS OF TEACHING THE SCIENCE OF FOLK CRAFTS

In the centuries-old history of the Uzbek people, folk decorative arts are the most wonderful and popular part of our rich and colorful cultural heritage.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ХАЛҚИНИНГ АМАЛИЙ САНЪТИ ТАРИХИ ВА ХАЛҚ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ФАНИНИ ЎҚИТИШНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ»

УЗБЕК ХАЛЦИНИНГ АМАЛИЙ САНЪТИ ТАРИХИ ВА ХАЛЦ ХУНАРМАНДЧИЛИГИ ФАНИНИ УЦИТИШНИНГ АСОСИЙ

ВАЗИФАЛАРИ

Г. И. Сайфуллаева Н. Н. Рашидова Ф. И. Эгамова

Навоий давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Узбек халкининг куп асрлик тарихида халк амалий безак санъати турлари бой ва рангбаранг маданий меросимизнинг энг ажойиб ва оммавий кисмини ташкил этади.

Калит сузлар: амалий санъат, миллий, хунармандчилик, уста, ганчкорлик, ёгоч уймакорлиги, саватчилик, пичокчилик, мисгарлик, зардузлик, буйрачилик, такачилик, гилам-дузлик, кулфсозлик, тункасозлик, кигиз босиш, суяк уймакорлиги, каштачилик, тукувчилик, рихтгарлик, этикдузлик, тоштарошлик

HISTORY OF APPLIED ART OF THE UZBEK PEOPLE AND MAIN TASKS OF TEACHING THE SCIENCE OF FOLK CRAFTS

ABSTRACT

In the centuries-old history of the Uzbek people, folk decorative arts are the most wonderful and popular part of our rich and colorful cultural heritage.

Keywords: applied art, national, handicrafts, craftsman, potter, wood carving, basket weaving, knife making, coppersmithing, goldsmithing, weaving, carpet weaving, locksmithing, tuna weaving, felt pressing, bone carving, embroidery, weaving, knitting, embroidery, stone carving

Улкамиз заминидаги тарих катламларини казишлар натижасида топилган ёдгорликларнинг гувохлик беришича, инсоннинг жисмга бадиий ишлов бериши усулида буюм яратиш фаолияти тош асридаёк бошланган булиб, асрлар оша хозиргача узлуксиз давом этиб келмокда. Булажак мехнат таълими укитувчиларни уз касбининг устаси килиб тарбиялаш, уларга бой миллий - маданий тарихимизни чукур ургатиш, миллий кадриятларимиз, урф-одатларимиз, анъаналаримиз, халк хунармандчилигимиз тармокларини кайта тиклаш ва ривожлантириш каби масаларни ёритиб бериш хозир фаннинг долзарб муаммоларидан хисобланади.

Миллий хунармандчиликни ривожлантириш боскичлари ва тармоклари. Узбек хал; амалий санъати кадимийлиги хамда бой маданияти билан бутун дунёга машхурдир. Унинг ер усти ва тупрок остидаги кисми улкан бир тарихий музей. Самарканд, Бухоро, Хива, Термиз, Тошкент, Фаргона ва бошка

шахарлардаги хар бир тарихий обида, хар бир халк амалий безак санъати намунаси бобокалонларимиз яратган баркамол, такрорланмас, теран мазмунлн ва тарихий бебахо санъат асарлари, жахон маданиятининг дурдоналаридан булган бадиий ва маънавий меросни ташкил этади.

Асрлар давомида орттирилган маданий ва маънавий бойлигимиз, хусусан узбек миллий халк амалий безак санъатининг энг куп ривожланган турлари: ганчкорлик, наккошлик, ёгоч уймакорлиги, тоштарошлик, суяк уймакорлиги, кандакорлик, пичокчилик, эаргарлик, каштачилик, зардузлик, гиламчилик кабиларнинг узига хос томонлари, бажариш технологияси, усталарнинг хакикий асл номлари, узига хос мактаблари, яратган услублари собик шуро тизими вактида аста-секин йуколиб кетиш хавфи остида колди. Бугунги кунда мустакил мамлакатимизда халкимизвинг асрлар буйи яратган ижодий мехнати натижасида яратган амалий безак санъатини куз корачигидек саклаш,кадрлаш, улардан амалий фойдаланиш, улар оркали ёшлар эстетик дидини устириш хамда юксак маданиятли кишилар килиб тарбиялаш учун кенг имкониятлар очилди. Абу Райхон Беруний, Абу Али Ибн Сино, Ал Хоразмий, Низомий Ганжавий, Хисрав Дехлавий, Алишер Навоий, Камолиддин Бехзод, Захириддин Бобур каби жахонга машхур олим, шоир ва мусаввирлар гузалликка интилишга чакирганлар.

Бобомиз Амир Темур хунар ва илм эгалари, йирик мутахассис олимлар ёрдамига таяниб математика, геометрия, меъморлик, астрономия, адабиёт, тилшунослик, тарих, мусика, тасвирий санъат каби сохаларни ривожлантиришга катта ахамият берди. Шахарларянинг хар томонлама чиройли ва улугвор килишга интилди. Жумладан, тош хамда гиштлик йуллар, кенг, катта, равон кучалар курдирган. Бир-биридан махобатли бинолар солдирган. Самарканднинг Регистон майдонидаги Улугбек, Шердор ва Тиллакори мадрасалари, Шохи зинда ва Гури Амир макбаралари, Бибихоним масжиди, Бухородаги Исмоил Сомоний макбараси, Тошкентдаги Кукалдош мадрасаси, Шахрисабздаги Оксарой ва бошкалар бугунги кунда дунёга машхурдир.

XVIII аср охири - XIX асрларда Куконда, Фаргона, Бухоро каби шахарларда етук халк усталари етишиб чикди. Мисгарлик, наккошлик, ганчкорлик, чилангарлик ва бошка санъат турлари ривожланди. Кадимда хунар мукаддас саналган. Х,ар бир халк келажак авлодларига узидан колдирган такрорланмас хунарлари билан кадрланган, Узбекистан кадимда хунармандлар маркази булган десак хато килмаган буламиз. Масалан, Андижон вйлоятида, Самарканд вилоятида Ургут, Фаргона вилоятида Кукон, Маргилон, Наманган вилоятида Чуст хунармандчилик марказига айланган. Хунармандлар уша даврларда махаллаларга булиниб яшаган. XIX аср охири, XX аср бошларида Бухорода буйрачилар махалласи булиб, у ерда умуман Бухородаги хамма тукувчи усталар - 120 та оила яшаган. Х,ар бир хунарда махалладаги куни-кушнилар уртасида ракобат булган.

Чунки, кимнинг махсулоти сифатли булса, халк ушанинг ишлаб чикарган махсулотини сотиб олган. Шунинг учун хар бир уста сифатли махсулот тайёрлаган. Хар бир устанинг уз растаси булган. Бозорда, одатда, бозор беги булган. У барча расталарга киритилган молларни кузатиб уларга нарх белгилаб чиккандан кейин савдо-сотик бошланар эди. Сифатсиз махсулот ишлаган устанинг бозори касодга учраган.

Хозирги асосий вазифалардан бири мактаб укитувчиларига хунар ургатишнинг миллий анъанавий асосларини ишлаб чикиш ва уларни тадбик этишдир. Бунинг учун аввалом бор, хунар нима? Хунурли, хунарманд, хунармандчилик деганда нимани тушунасиз? деган саволларга жавоб беришимизга тугри келади. Хунар - муайян тайёргарликни талаб этадиган ва тирикчилик манбаи булган ижодий мехнат фаолияти. Хунарли - бирор хунарни пухта эгаллаган шахс.

Хунарманд - бирор хунар тури билан шугулланувчи уста. Хунармандчиликнинг асосий белгилари: оддий мехнат куроллари ёрдамида бирор ишнинг бажарилиши ва ишлаб чикаришнинг якка тартибдалигидир. Хунармандчиликнинг ганчкорлик, ёгоч уймакорлиги, саватчилик, пичокчилик, мисгарлик, зардузлик, буйрачилик, такачилик, гилам-дузлик, кулфсозлик, тункасозлик, кигиз босиш, суяк уймакорлиги, каштачилик, тукувчилик, рихтгарлик, этикдузлик, тоштарошлик каби турлари бор. Ёшларимизга хар хил кийинчиликлара бардош бериб узбск хунармандчилигини ургатиб, миллий анъана тарикасида давом эттириб келаётган усталар кам эмас.

Бирок шунга карамай узбек миллий анъаналарини кайта тиклаш энг мухим вазифалардан бири булиб колмокда. Дунёда кандай хунар булмасин, албатта унинг усталари ва шогирдлари булади. Наккошлик, ганчкорлик, мисгар-лик, пичокчилик, буйрачилик, гиламдузлик, ёгоч уймакорлиги каби хунарларнинг узига яраша усталари бор. Хар бир хунарманд устанинг шогирди булади. Агар устанинг шогарди булмаса, уни худди мевасиз дарахтга ухшатиш мумкин. Чунки уз хунарини усталаримиз авлоддан-авлодга анъана тарикасида утказиб келганлар. Шунинг учун хам Алишер Навоий куйидаги мисраларни ёзиб колдирган:

«Хунарни асрабон неткумдир, охир, Олиб тупроккаму кетгумдир, охир.» («Фарход ва Ширин»)

REFERENCES

1. КМ. Абдуллаева, М.А.Максумова, М.Рахимжонова «Газламага бадиий ишлов бериш» - Т.,2006й.

2. Булатов С.С. Узбек халк амалий-безак санъати. Укув услубий кулланма. Т. 1991й

3. Косимов.К. Наккошлик. Т. «Укитувчи» 1992й

4. Бердиева, Д. Ш. (2019). ЗАГРЯЗНЕНИЕ ПОЧВЫ ТЯЖЁЛЫМИ МЕТАЛЛАМИ В ДЖИЗАКСКОЙ ОБЛАСТИ. Оказова Зарина Петровна, доктор, 82.

5. Бердиева, Д. Ш. (2019). ЗАГРЯЗНЕНИЕ ПОЧВЫ ТЯЖЁЛЫМИ МЕТАЛЛАМИ В ДЖИЗАКСКОЙ ОБЛАСТИ. In Экология: вчера, сегодня, завтра (pp. 82-87).

6. Xusanjonov, A. S., & Otaboev, N. I. (2018). IMPROVING OF STEERABILITY OF AUTOMOBILES WITH ROTATION OF X-TYPE OF HIS REAR WHEELS RELATIVELY OF FRONT WHEELS. Scientific-technical journal, 22(2), 131-133.

7. Akhmedovich, M. A., & Fazliddin, A. (2020). Current State Of Wind Power Industry. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 32-36.

8. Dilmurod, R., & Fazliddin, A. (2021). Prospects for the introduction of artificial intelligence technologies in higher education. ACADEMICIA: an international multidisciplinary research journal, 11(2), 929-934.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.