Научная статья на тему 'Защита прав интеллектуальной собственности по Конституции и государственным программам'

Защита прав интеллектуальной собственности по Конституции и государственным программам Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
106
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
защита прав интеллектуальной собственности / защита прав / практика применения прав интеллектуальной собственности / ответственность за нарушение / исключительные права авторов и изобретателей / результаты интеллектуальной деятельности. / protection of intellectual property rights / protection of rights / practice of application of intellectual property rights / liability for violation / exclusive rights of authors and inventors / results of intellectual activity.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Алмосова Шахноза

В статье рассматривается защита прав интеллектуальной собственности как одно из основных прав человека в международном праве, конституциях и нормативно-правовых актах стран. В статье непосредственно рассматриваются и трактуются основные законы Республики Узбекистан и зарубежных стран и нормы международного права о защите прав интеллектуальной собственности. Кроме того, отражена степень, в которой государственные программы, указы и постановления Президента Республики Узбекистан отражают права на интеллектуальную собственность и их коммерциализацию.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROTECTION OF INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS UNDER THE CONSTITUTION AND STATE PROGRAMS

The article examines the protection of intellectual property rights as one of the fundamental human rights in international law, constitutions and regulations of countries. The article directly examines and interprets the basic laws of the Republic of Uzbekistan and foreign countries and the norms of international law on the protection of intellectual property rights. In addition, it reflects the extent to which government programs, decrees and resolutions of the President of the Republic of Uzbekistan reflect the rights to intellectual property and their commercialization.

Текст научной работы на тему «Защита прав интеллектуальной собственности по Конституции и государственным программам»

UDC: 347.7 (042)(575.1)

Алмосова Шахноза

Тошкент давлат юридик университеты "Халкаро хукук ва инсон хукуклари" кафедраси укитувчиси E-mail: a.sh18@mail.ru

ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ^УЦУЦЛАРИНИНГ КОНСТИТУЦИЯ ВА ДАВЛАТ ДАСТУРЛАРИ ОРЦАЛИ ^ИМОЯЛАНИШИ

Аннотация. Мацолада халцаро ууцуций уужжатлар, давлатлар конституциялари ва норматив-ууцуций уужжатларида инсоннинг асосий ажралмас ууцуцлари сифатида интеллектуал мулк ууцуцларининг уимояси масалалари ёритиб берилган. Мацолада Узбекистон ва хорижий мамлакатларнинг интеллектуал мулк ууцуцлари мууофазасига оид асосий цонунлари ва халцаро ууцуц нормаларига бевосита мурожаат цилинади ва уларнинг талцини келтирилади. Бундан ташцари, Узбекистонда давлат дастурлари, президент фармон ва царорларида интеллектуал мулкка булган ууцуцлар ва уларни тижоратлаштириш масалалари цай даражада акс эттирилгани уацида фикр юритилади.

Калит сузлар: интеллектуал мулк ууцуцлари мууофазаси, ууцуцлар мууофазаси, интеллектуал мулк ууцуцларини цуллаш амалиёти, ууцуц бузилиши буйича жавобгарлик, муаллифлар ва ихтирочиларнинг мутлац ууцуцлари, интеллектуал фаолият натижалари.

Алмосова Шахноза

преподаватель кафедры «Международное право и права человека» Ташкентского государственного юридического университета

ЗАЩИТА ПРАВ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ СОБСТВЕННОСТИ ПО КОНСТИТУЦИИ И ГОСУДАРСТВЕННЫМ ПРОГРАММАМ

Аннотация. В статье рассматривается защита прав интеллектуальной собственности как одно из основных прав человека в международном праве, конституциях и нормативно-правовых актах стран. В статье непосредственно рассматриваются и трактуются основные законы Республики Узбекистан и зарубежных стран и нормы международного права о защите прав интеллектуальной собственности. Кроме того, отражена степень, в которой государственные программы, указы и постановления Президента Республики Узбекистан отражают права на интеллектуальную собственность и их коммерциализацию.

Ключевые слова: защита прав интеллектуальной собственности, защита прав, практика применения прав интеллектуальной собственности, ответственность за нарушение, исключительные права авторов и изобретателей, результаты интеллектуальной деятельности.

Almosova Shakhnoza

Lecturer of the Department of International Law and Human Rights, Tashkent State University of Law

PROTECTION OF INTELLECTUAL PROPERTY RIGHTS UNDER THE CONSTITUTION AND STATE PROGRAMS

Abüract. The article examines the protection of intellectual property rights as one of the fundamental human rights in international law, contfitutions and regulations of countries. The article directly examines and interprets the basic laws of the Republic of Uzbekitfan and foreign countries and the norms of international law on the protection of intellectual property rights. In addition, it reflects the extent to which government programs, decrees and resolutions of the President of the Republic of Uzbekitfan reflect the rights to intellectual property and their commercialization.

Keywords: protection of intellectual property rights, protection of rights, practice of application of intellectual property rights, liability for violation, exclusive rights of authors and inventors, results of intellectual activity.

Олимлар ва тадкикотчилар инсонлар хаётини куткарадиган дорилар устида ишлайдилар, санъаткорлар хам завклантирувчи хам уйлантирувчи кушиклар ёзадилар, брендлар узларининг мохиятини ранг-баранг логотиплар ва шиорлар оркали акс эттиради, компаниялар битта махсус тижорат сири асосида бутун империяларни яратадилар. Буларнинг хаммаси интеллектуал мулк химоясига таянади.

Патентлар, товар белгилари, муаллифлик хукуклари ва тижорат сирларининг мустахкам интеллектуал мулк хукуклари мухофазаси тизими оркали ихтирочиларнинг инноваторлик фаолияти химоя килинади.

Тугри, интеллектуал мулкни мухофаза килиш ушбу инновацион фаолият билан шугулланувчи-ларни адолатли фойда олиш оркали уз мехнати са-мараси учун мукофотлайди, интеллектуал мулкни мухофаза килиш новаторлар мехнати мевалари-нинг усиши ва пишиб етишига имкон берадиган илдизлар сифатида яхширок тавсифланади.

Интеллектуал мулкни мухофаза килиш но-ваторларни бу йулда моддий куллаб-кувватлаш оркали кийин йулни бошлашга ундайди. Йиллар давомида килинган мехнат ва сарфланган хара-жатлар оркасидан кулга киритиладиган интеллектуал мулкка булган хукуклар инноваторларнинг сармоялари хакикатан хам кадрли эканини яккол тасдиклайди.

Сунгги йилларда интеллектуал мулк хукукла-ри хар хил, жумладан, савдо, согликни саклаш, маданият, инвестициялар, атроф-мухит, озик-

овкат хавфсизлиги ва илмий-техник тараккиёт каби сохаларда мухим ахамият касб этмокда. 1997 йилда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти-нинг Бош котиби Кофи Аннан инсон хукуклари масаласини БМТнинг хар бир фаолияти юрагини ташкил этувчи марказий масалага айлантириш буйича ислохот таклифи билан чикди [1.] Интеллектуал мулк хукукининг жамият тараккиётидаги урни юкори. Зеро, интеллектуал мулк хукуклари-нинг муносиб мухофазаси дунёдаги турли мил-латларнинг иктисодий, ижтимоий ва маданий та-раккиётига хисса кушиши мумкин. Шу сабабли ушбу хукуклар хар бир мамлакат асосий конунла-рининг ажралмас таркибий кисми булиши лозим.

Интеллектуал фаолият натижаларини хукукий мухофаза килиш борасида суз кетганда, интеллектуал мулк ёки уни тасарруф этиш хукуки ин-соннинг асосий конституциявий хукуки хисо-бланадими ёки йукми, деган савол тугилади. Бу хукуклар мухофазаси чукур тарихий илдизлар-га эга булиб, инсон хукуклари буйича хар бир халкаро хужжатда улар уз аксини топган. Маса-лан, Хукуклар тугрисидаги биллда келтирилган асосий инсон хукуклари куйидаги хукукларни уз ичига олади: шахсий дахлсизлик (14-булим), суз эркинлиги (16-булим), мулк (25-булим) ва маъ-лумот олиш (33-булим). Улар интеллектуал мулк хукукларини куллашда хам муайян роль уйнайди, деб хисобланиши мумкин.

Ушбу биллнинг бир кисми саналган Инсон хукуклари умумжахон декларациясининг 27-мод-дасида: "Хар ким узи муаллиф булган хар кандай

илмий, адабий ёки бадиий махсулот натижасида келиб чикадиган маънавий ва моддий манфаат-ларни химоя килишга хаклидир", деб таъкидлана-ди. Ушбу декларация БМТ Бош Ассамблеяси то-монидан 1948 йилда кабул килинган булиб, у аъзо давлатлар учун риоя килиш буйича мажбурий кучга эга эмас эди. Бирок декларация унинг аъзо-лари учун мажбурий булган 1966 йилги Иктисо-дий, ижтимоий ва маданий хукуклар тугрисидаги халкаро пакт имзоланишига олиб келди. Деклара-циянинг юкорида курсатилган моддаси халкаро пактнинг 15-моддасида уз аксини топди. Ушбу халкаро хужжатларда инсоннинг асосий хукукла-ри тимсоли сифатида интеллектуал мулк хукукла-рига эгалик килиш хукуки умумэътироф этилган асосий хукуклар жумласига киритилди.

Бундан ташкари, интеллектуал мулк объектла-рига булган хукуклар давлатларнинг ички конун-чилиги, хусусан, конституцияларида уз аксини то-пган. Жумладан, АКШ Конституциясининг 1-мод-даси 8-кисми 8-бандига кура, Конгрессга "муал-лифлар ва ихтирочиларга узларининг ёзма асарла-ри ва кашфиётларига булган мутлак хукукларни такдим этиш оркали илм-фан ва санъат таракки-ётини таргиб килиш" ваколати берилади. АКЩ-нинг 16-президенти Авраам Линколн: "Патент тизими дахоларнинг оловига кизикиш ёкилги-сини сепди, барча интеллектуал мулк хукуклари мухофазаси Америка дахоларининг оловини ёкиб юборди. Майли, у олов ва уни озиклантирувчи ёкилги хеч качон тугамасин", дейди [2].

Шунингдек, Россия Федерацияси Конституциясининг [3] 44-моддасида: "Хар кимга адабий, бадиий, илмий, техник ва бошка ижод турлари, илм олиш эркинлиги кафолатланади. Интеллектуал мулк конун билан химояланган", дейилса, Германия Федератив Республикасининг 1949 йил 23 майда кабул килинган Асосий конуни [4] 5-моддасида хар бир инсон уз фикрини огзаки, ёзма ва тасвирлар оркали эркин ифода этиш ва таркатиш, шунингдек, очик манбалардан маълу-мот олиш хукукига эгалиги, матбуот эркинлиги хамда радио ва кино оркали маълумот узатиш эркинлиги кафолатланиши, хеч кандай цензурага йул куйилмаслиги хакидаги норма келтирилади.

Интеллектуал мулк хукуклари инсоннинг асо-сий конституциявий хукуки сифатида Узбекистон Республикаси Конституциясининг II булим IX боби 42-моддаси асосида хам химояланади.

Унга биноан, хар кимга илмий ва техникавий ижод эркинлиги, маданият ютукларидан фойдала-ниш хукуки кафолатланади. Давлат жамиятнинг маданий, илмий ва техникавий ривожланишига гамхурлик килади.

Интеллектуал мулк хукуклари хам мулк хукукларининг бир шакли булиб, хукук эгаси-нинг хусусий мулки сифатида каралиши мумкин. Конституциямизнинг 53-моддасига кура, бозор муносабатларини ривожлантиришга каратил-ган Узбекистон иктисодиётининг негизини хил-ма-хил шакллардаги мулк ташкил этади. Давлат истеъмолчиларнинг хукуки устунлигини хисобга олиб, иктисодий фаолият, тадбиркорлик ва мехнат килиш эркинлигини, барча мулк шаклларининг тенг хукуклилигини ва хукукий жихатдан баб-баравар мухофаза этилишини кафолатлайди.

Хусусий мулк бошка мулк шакллари каби дахлсиз ва давлат химоясидадир. Мулкдор факат конунда назарда тутилган холларда ва тартибда-гина мулкидан махрум этилиши мумкин. Ушбу норма номоддий мулк хисобланувчи аклий фао-лият натижаларига хам татбик этилади.

Бундан ташкари, Узбекистон Конституция-си 54-моддасида (Мулкдор мулкига уз хохишича эгалик килади, ундан фойдаланади ва уни тасар-руф этади) ва фукаролик конунчилигида хукук эгасининг уз мулкига, жумладан, интеллектуал фаолияти натижалари асосида эришилган мулкка нисбатан хукукларининг тан олиши ва мухофаза килиши бевосита келтириб утилган.

Интеллектуал мулк хукукларини мухофаза килувчи органлар уз фаолиятини Конституция ва конунлар асо сидаюритади. Бу борада асосий орган Адлия вазирлиги хузуридаги Интеллектуал мулк агентлиги хисобланади. Агентлик интеллектуал мулк объектларига булган хукукларни мухофаза ва химоя килиш сохасида ягона давлат сиёсатини амалга оширувчи ваколатли давлат бошкаруви органи хисобланади ва уз фаолиятида бевосита Адлия вазирлигига буйсунади. 2017 йилда ташкил этилган Инновацион ривожланиш вазирлиги фаолияти хам бу сохада алохида ахамиятга эга булиб, янги идора илмий ва инновацион фаолиятга оид жамият ва давлат хаётини хар томонлама ривожлантиришга, мамлакатнинг интеллектуал ва технологик салохиятини оширишга каратилган ягона давлат сиёсатини амалга оширмокда.

Энди интеллектуал мулк хукукларининг дав-лат сиёсатида ва давлат дастурларида тутган ур-нига тухталсак. Узбекистан Президенти ташаб-буси билан ишлаб чикилган 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантириш-нинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегияси [5]нинг учинчи булими иктисоди-ётни ривожлантириш ва либераллаштиришнинг устувор йуналишларига багишланган булиб, унда республиканинг хорижий инвесторлар учун халкаро имижи ва жозибадорлигини оширишга каратилган катор аник чора-тадбирлар келтирил-ган. Ушбу чора-тадбирлар каторига интеллектуал мулкни ва истеъмолчилар хукукларини химоя ки-лишни янада ривожлантириш, шу жумладан:

- товар белгилари, саноат намуналарига бул-ган хукукларни руйхатдан утказиш ва патентлар-ни бериш тартиботларининг шаффофлигини оши-риш;

- Узбекистонда руйхатдан утган интеллектуал мулк объектларига булган хукукларнинг халкаро тан олинишини таъминлаш;

- контрафакт махсулотларни ишлаб чикариш ва сотиш холатларига карши харакат дастурлари-ни тасдиклаш;

- товарларнинг сифати ва ингредиентлар таркибини уларнинг номланиши ва маркаларига мувофиклиги буйича стандартлар (УзДСтлар)ни кайта куриб чикиш масалалари киритилган.

Интеллектуал мулкка булган хукукларни, жумладан, ташки бозорларда химоя килишни кучайтириш хамда инсофсиз ракобатни барта-раф этиш ишлаб чикарувчилар ва истеъмолчилар хукукларини химоя килишга хизмат килади.

Узбекистон Президентининг 2019 йил 29 ок-тябрдаги "Илм-фанни 2030-йилгача ривожланти-риш концепциясини тасдиклаш тугрисида" фар-монида [6] якин келажакда илм-фан сохасида хал этилиши зарур булган асосий муаммолар сираси-га интеллектуал фаолият натижаларини хужалик айланмасига киритишнинг иктисодий ва хукукий механизмлари ривожланмагани, олимлар томо-нидан интеллектуал мулк учун олинган патент-лар бозори мавжуд эмаслиги, хужалик юритувчи субъектларнинг интеллектуал фаолият натижала-рини жорий этишга булган манфаатдорлиги юко-ри даражада эмаслиги масалалари киритилган.

Мазкур концепциянинг 5-бобида концепция-ни амалга оширишдан кутилаётган натижалар

санаб утилган булиб, уни амалиётга татбик этиш натижасида куйидагиларга эришилади:

- илмий тадкикотлар дастурлари мувофик-лаштирилади ва самарали бошкарилади, улар устувор илмий йуналишларга кайта йуналтири-лади;

- илм-фаннинг асосий, дастурий-максадли ва грант тизимида молиялаштирилиши оркали дав-лат ва хусусий сектор томонидан мувозанатли мо-лиялаштиришга эришилади;

- олимларнинг интеллектуал мулкка булган хукукларини химоя килиш максадида плагиат ва илмий гояларни узлаштириш холатлари бартараф этилади;

- илм-фан сохаси ходимларини моддий раг-батлантиришнинг янги тизими жорий килинади;

- республикамизда ва хорижда тадкикот нати-жалари хамда ишланмаларни патентлаш фаолли-ги оширилади.

Концепция доирасида халкаро илмий хамкор-ликни ривожлантириш ва кушма фундаментал, амалий ва инновацион лойихаларни молиялашти-риш, шу жумладан, илмий тадкикотлар натижала-рини белгиланган тартибда махаллий ва халкаро микёсда патентлаш ва тижоратлаштириш учун интеллектуал мулк объектларини бахолаш харажат-ларини молиялаштириш, бундан ташкари, илмий ва илмий-техник фаолият натижаларини тижо-ратлаштириш Президент жамгармаси маблагла-ри хисобидан лойихаларни молиялаштириш, шу жумладан, таъсисчиларидан бири устав фондга уз улуши сифатида интеллектуал мулк объектини ёки тайёр технологияни киритиш оркали янги ту-зилаётган тижорат ташкилотининг устав капита-лига инвестиция килиш максадида лойихаларни молиялаштириш ёки биргаликда молиялаштириш харажатлари кузда тутилган.

Тадкикотлар курсатмокдаки, охирги йиллар давомида республикамиз буйича нохалол рако-бат буйича келиб тушган шикоятлар сони кес-кин купайган [7]. Судлар томонидан махаллий тадбиркорларга купрок ён босиш холатлари куп учрамокда. Республикамизнинг бу сохадаги энг катта муаммоларидан бири - интеллектуал мулк хукукларини бузганлик учун етарли мулкий жа-вобгарлик белгиланмагани бу хукукбузарликлар-нинг содир этилиши давомийлигини келтириб чикармокда. Бундан ташкари, хукук эгасига ет-казилган зарар урнини коплаш буйича хам урна-

тилган амалиёт мавжуд эмас. Бу холатлар эса бу сохадаги конунчилик ва хукукни куллаш амали-ёти янада такомиллаширилиши лозимлигидан да-лолат.

Интеллектуал мулк хукуклари химояси жахон амалиётида бир-биридан кескин фарк килади, интеллектуал мулкнинг савдодаги ахамияти ортгани сайин мазкур фарклар халкаро иктисодий муноса-

батларда зиддиятлар манбаига айланди. Янги сав-до белгилари, хизмат курсатиш турлари ва барча сохаларда инновациялар сони купайиб бораётган Узбекистонда хам интеллектуал мулк хукуклари-ни мухофаза килишда оптимал химоя режимини яратишга эхтиёж пайдо булди. Албатта, ушбу химоя режими Конституциямиз ва сохавий конунла-римиз асосида яратилади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Intellectual property and human rights. A Panel Discussion to commemorate the 50th Anniversary of the Universal Declaration of Human Rights Geneva, November 9, 1998 organized by the World Intellectual Property Organization (WIPO) in collaboration with the Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. https://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_762.pdf

2. Courtney Paul. Did You Know Intellectual Property is Protected Under the Con^itution?. SEP 16, 2016. https://www.uschamber.com/series/above-the-fold/

3. Конституция Рoссийской Фeдерации. http://www.con&itution.ru/

4. https://www.1000dokumente.de/?c=dokument_de&dokument=0014_gru&l=ru&object=

5. Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами, 2017 й., 6-сон, 70-модда, 20-сон, 354-мод-да, 23-сон, 448-модда, 37-сон, 982-модда; Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 31.07.2018 й., 06/18/5483/1594-сон; 11.12.2019 й., 06/19/5892/4134-сон https://lex.uz/docs/3107036

6. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 30.10.2020 й., 06/20/6097/1431-сон. https://lex. uz/docs/5073447

7. https://www.uzreport.uz/analytics/zashita-intellektualnoy-sobsvenno^;i-v-uzbeki^;ane-problemi-puti-ih-resheniya

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.