Научная статья на тему 'ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ, СВЯЗАННЫЙ С ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВОМ И ПРАКТИКОЙ ДОВЕРИТЕЛЬНОГО УПРАВЛЕНИЯ ИМУЩЕСТВОМ В ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ'

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ, СВЯЗАННЫЙ С ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВОМ И ПРАКТИКОЙ ДОВЕРИТЕЛЬНОГО УПРАВЛЕНИЯ ИМУЩЕСТВОМ В ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
133
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
доверительное управление имуществом / Гражданский кодекс / общественное благо / исполнитель завещания / опека / имущественные права / наследование / гражданско-правовое регулирование / право собственности на имущество. / reliable management of property / Civil Code / public benefit / executor of a will / guardianship / property rights / inheritance / civil law regulation / ownership of the property.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Акрамов Акмалжон

В данной работе исследуются понятие доверительного управления имуществом, его основные принципы, роль и значение норм законодательства в области доверительного управления имуществом при ведении предпринимательской деятельности. Одновременно были проанализированы законодательство в области хозяйственного права и нормы гражданского права, касающиеся доверительного управления имуществом. Подробно изучены законодательные акты и связанная с ними правоприменительная практика некоторых зарубежных стран в области доверительного управления имуществом при ведении предпринимательской деятельности, разработаны предложения по дальнейшему совершенствованию национального законодательства в этой сфере. Также обсуждаются вопросы введения института доверительного управления в наследственное право, распределения имущества умершего по наследству и на законных основаниях, предложения о внесении изменений и дополнений в соответствующее законодательство, а также его практическое применение.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FOREIGN EXPERIENCE RELATED TO THE LEGISLATION AND PRACTICE OF ASSET MANAGEMENT IN ECONOMIC ACTIVITIES

In this research work, the concept of reliable management of property, its basic principles, the role and importance of the norms of legislation in the field of reliable management of the property in the conduct of entrepreneurial activity are studied. At the same time, legislation in the field of business law and civil law norms related to the reliable management of property are analyzed. Legislative acts and the associated law-enforcement practice of some foreign countries in the field of reliable management of the property in conducting entrepreneurial activities are thoroughly examined, and proposals are developed for further improving national legislation in this area. The issues of introducing the institution of reliable management in the law of inheritance, the distribution of the property of the deceased by inheritance and on a legal basis, proposals for amendments and additions to the relevant legislation, as well as its practical application, are also discussed.

Текст научной работы на тему «ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ, СВЯЗАННЫЙ С ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВОМ И ПРАКТИКОЙ ДОВЕРИТЕЛЬНОГО УПРАВЛЕНИЯ ИМУЩЕСТВОМ В ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ»

UDC: 347.4 (042)

Акрамов Акмалжон

Тошкент давлат юридик университети "Халкаро хусусий хукук" кафедраси укитувчиси E-mail: akmalakramov@gmail.com

ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИДА МОЛ-МУЛКНИ ИШОНЧЛИ БОШ^АРИШНИНГ ЦОНУНЧИЛИК ВА АМАЛИЁТ БИЛАН БОГЛЩ ХОРИЖИЙ ТАЖРИБАСИ

Аннотация. Ушбу мацолада мулкни ишончли бошцариш тушунчаси, унинг асосий тамойиллари, бизнесда мулкни ишончли бошцариш соуасидаги цонунчиликнинг урни ва ауамияти урганилган. Шу би-лан бирга, тижорат ууцуци соуасидаги цонунчилик ва мулкни ишончли бошцариш билан боглиц фуца-ролик цонунчилиги нормалари таулил цилинган. Тадбиркорлик фаолиятида мулкни ишончли бошцариш соуасидаги айрим хорижий давлатларнинг цонунчилик уужжатлари ва тегишли ууцуцни цуллаш ама-лиёти батафсил урганилган, мазкур соуадаги миллий цонунчиликни янада такомиллаштириш буйича таклифлар ишлаб чицилган. Шунингдек, мацолада мерос ууцуцида ишончли бошцарув институтини жорий этиш масалалари, вафот этган шахснинг мол-мулкини мерос буйича уамда цонуний асослан-тирилган ууолда тацсимлаш, бу билан боглиц булган цонунчиликка узгартириш ва цушимчалар киритиш таклифлари уамда буни амалиётда цуллашга оид масалалар ёритилган.

Калит сузлар: мулкни ишончли бошцариш, Фуцаролик Кодекси, жамоат фаровонлиги, васиятни бажарувчи, васийлик, мулк ууцуци, мерос, фуцаролик-ууцуций тартибга солиш, мулкка эгалик.

Акрамов Акмалжон

преподаватель кафедры «Международное частное право» Ташкентского государственного юридического университета

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ, СВЯЗАННЫЙ С ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВОМ И ПРАКТИКОЙ ДОВЕРИТЕЛЬНОГО УПРАВЛЕНИЯ ИМУЩЕСТВОМ В ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Аннотация. В данной работе исследуются понятие доверительного управления имуществом, его основные принципы, роль и значение норм законодательства в области доверительного управления имуществом при ведении предпринимательской деятельности. Одновременно были проанализированы законодательство в области хозяйственного права и нормы гражданского права, касающиеся доверительного управления имуществом. Подробно изучены законодательные акты и связанная с ними правоприменительная практика некоторых зарубежных стран в области доверительного управления имуществом при ведении предпринимательской деятельности, разработаны предложения по дальнейшему совершенствованию национального законодательства в этой сфере. Также обсуждаются вопросы введения института доверительного управления в наследственное право, распределения имущества умершего по наследству и на законных основаниях, предложения о внесении изменений и дополнений в соответствующее законодательство, а также его практическое применение.

Юридик фанлар ахборотномаси - Вестник юридических наук - Review of law sciences

65

Ключевые слова: доверительное управление имуществом, Гражданский кодекс, общественное благо, исполнитель завещания, опека, имущественные права, наследование, гражданско-правовое регулирование, право собственности на имущество.

Akramov Akmaljon

Lecturer of the Department of International Private Law, Tashkent State University of Law

FOREIGN EXPERIENCE RELATED TO THE LEGISLATION AND PRACTICE OF ASSET MANAGEMENT IN ECONOMIC ACTIVITIES

Ábstract. In this research work, the concept of reliable management of property, its basic principles, the role and importance of the norms of legislation in the field of reliable management of the property in the conduct of entrepreneurial activity are studied. At the same time, legislation in the field of business law and civil law norms related to the reliable management of property are analyzed. Legislative acts and the associated law-enforcement practice of some foreign countries in the field of reliable management of the property in conducting entrepreneurial activities are thoroughly examined, and proposals are developed for further improving national legislation in this area. The issues of introducing the institution of reliable management in the law of inheritance, the distribution of the property of the deceased by inheritance and on a legal basis, proposals for amendments and additions to the relevant legislation, as well as its practical application, are also discussed.

Keywords: reliable management ofproperty, Civil Code, public benefit, executor of a will,guardianship, property rights, inheritance, civil law regulation, ownership of the property.

Мол-мулкни ишончли бош^ариш шартномаси миллий ^онунчилигимизда х,ам, мулк билан бог-ли^ фу^аролик-ху^у^ий муносабатларда х,ам энг янги жужжат хисобланиб, ушбу шартнома билан богли^ дастлабки муносабатлар чет эл ^онунчи-лиги ва амалиётига бориб та^алади. Айни^са, англо-саксон ху^ук тизмида мол-мулкни ишончли бош^ариш билан богли^ дастлабки муносабатлар вужудга кела бошлаган. Шундай экан, ушбу мамалакатларда мол-мулкни ишончли бош^ариш билан богли^ ^онунчилик тизими хамда амалиё-тини урганиш мухим ахамият касб этади.

Мол-мулкни ишончли бошкариш шартномаси буйича Буюк Британия ^амда А^Ш ко-нунчилиги ва амалиёти. Олимларнинг такид-лашича, ушбу ху^у^ий институтнинг вужудга ке-лиши учун асосий сабабалардан бири кучмас мулк-дан фойдаланишга нисбатан феодал тусдаги чек-ловлар, шунингдек, Урта асрлар Англияси учун хос булган ерни черков ва монастир фойдаси-га утказишни та^и^лаш ^оидалари хисоблан-ган. Бундай чекловларни четлаб утиш учун мол-мулкни ишончли бошкариш уйлаб топилган бу-либ, бунда ер участкасининг мулкдори ва ерда

хосил етиштирган ва ундан фойда олаётган шахс айнан бир шахс булмасдан, формал жихатдан мулкдор бир киши хисобланса-да, кучмас мулк-ни бош^а шахс манфаатлари учун бош^арар ва иш юритар эди [1]. Дастлаб мол-мулкни ишончли бошкариш билан богли^ муносабатларда суд-ларнинг урни ва ахамияти юкори булиб, судлар мулкни учинчи шахс фойдасига утказишга нисбатан белгиланган чеклашлардан кочиш маъноси-да адолат ну^таи назаридан келиб чи^иб хам шу йулни танлаган. Масалан, рицарларнинг урушда ёки давлат хизмати билан юрган кезларида вафот этиши ёки бедарак йуколиши о^ибатида уларнинг мулклари рицарларнинг оила аъзолари манфаат-лари учун хам ишончли тарзда бош^аришга топ-ширилган. Чунки уз идаврида рицарлар катта ер эгалари хисобланиб, бундай йул мулк эгаси учун хам муассис учун хам фойдали хисобланаган.

Буюк Британия конунчилигига назар солади-ган булсак, мол-мулкни ишончли бош^аришга оид дастлабки норматив-хуку^ий жужжат 1535 йилда ^абул килинган "Фойдаланиш (Trust) тугрисида"ги конвенсия хисобланиб, ушбу норматив хужжатда ишончли бошкариш билан богли^

бб

Юpидик <|);iii. lap aхбopoтнoмacи - Вестник юpидичеcких нaук - Review of law sciences

муносабатларда чекловлар мавжудлиги туфай-ли, судларга куплаб ваколатлар берилиб, судлар ишончли бош^арув билан боглиц асосий масала-ларни х,ал этган [2].

Бу пайтларда мол-мулкни ишончли бошцариш институтининг асосий хусусиятларидан бири сифатида мулк ^у^у^ининг узига хос тарзда та^-симланишини курсатиб утиш лозим. Ушбу мулк ^у^у^ининг мазмуни шуни англатадики, ишончли мулкни белгиловчи муассис^ей1ог) сифатида иштирок этаётган шахс ишончли мулкдор (trustee) деб номланувчи иккинчи тарафга мол-мулкни узи курсатган бир ёки бир неча шахс-фойда олувчи, яъни бенефетсиар (beneficiary) манфаатини куз-лаб бошцариш учун топширади [3]. Буюк Британия тарихида бу билан боглиц муносабатлар амалиётда бир неча муаммоларга сабаб булган булса-да, уша даврда х,ам бундай муаммоларнинг олдини олишга ^аратилган чора-тадбирлар уз ва^тида амалга оширилган.

Буюк Британияда кейинчалик мол-мулкни ишончли бошцариш институтининг бу билан боглиц муносабатларнинг шаклланиши натижасида суд претседенталари алох,ида ахдмият касб этиб борган. Ушбу шартномавий муносабатларнинг ривожланиши натижасида мол-мулкни ишонч-ли бош^аришни тартибга солувчи махсус ^онун ^ужжатлари ^абул ^илиниб, "Мол-мулкни ишончли бошцариш тугрисида'ги ^оидалар туплами (Restatments of the Law of Trusts) хдмда "Бир к;ан-ча штатларда амал ^илувчи ишончли бош^арувда-ги мулк тугрисида"ги ^онунлар шулар жумласи-дандир [2].

Буюк Британия ^онунчилигига асосан, ишончли бош^арув - ишонч билан боглиц ижтимоий ^арорларни рамзий асосланган автоматлаштириш сифатида куриб чи^илиши х,исобланади. Бу ерда ижтимоий агентлар узларининг техник ваколатла-рини бош^а агентларнинг техник ваколатларига жавоб беришда ^андай хдракат ^илишни ургата-дилар. Ушбу жараённи автоматлаштириш авто-матлаштирилган ишонч буйича музокаралар олиб бориши мумкин. Чунки техник воситалар узлари вакили булган ижтимоий агентлар томонидан бел-гилаб ^уйилган ^оидаларга биноан танлов маълу-мотларини ^ай тарзда танлаб олиш ор^али ишонч-ни боглайди. Ишончни бошцариш тушунчаси ва исти^боллари 2000 йилда х,алоллик, ишончлилик, адолат ва ишонч тушунчаларини уз ичига олган

х,олда кенгайтирилди. Ишонч даражалари, ишонч мyнoсaбaтлapининг мaзмyни ва контексти Гран-дисон ва Сломан томонидан такдим этилган.

Веб-xизмaтлapнинг ишончли тили (WS-Trust) ишончли бошкарувни веб-xизмaтлapнинг мух,и-тига олиб келади. Асосий таклифлар yмyмaн Узгapишсиз колади. Веб-xизмaтни тасдикловчи сУpoвдa, Веб-сервис сиёсатига мос келадиган даъ-во далиллари (х,исоб мaълyмoтлapи) бyлсa, суров-ни кaбyл килади.

Те^ик воситачилар бир-бирининг xarrn-хдракатларини кузатиб бориши ва ишончни оши-риш ёки камайтириш йули билан жавоб беришла-ри мумкин. Бyндaй тизимлар биргаликда «Ишончли базага киришни бошкариш» (TBAC) деб ата-лади ва уларнинг кулланилиши турли xra дастур объектлари учун урганилади.Буюк Британияда Ишонч бошкаруви онлайн ижтимоий тармокдаги мух,им мавзу х,исобланади [4].

Бугунги кунга келиб АКШда ^ам тадбиркор-лик фаолиятида мол-мулкни ишончли бошкариш-ни амалга оширишга каратилган бир-неча амалий хдракатлар х,ам мавжуд булиб, жумладан, АКЩ-нинг "Trust Property Management" компанияси 2007 йилдан буён Вашингтон х,амда Янги Зелан-диянинг Велингтон минтакасида xизмaт курсатув-чи бутиклар (boutiques) мулкни бошкариш компа-нияси х,исобланади. Хрзирги кунда ушбу компания 130 дан зиёд мижозлар учун 250дан зиёд ту-рар жой ижараси буйича идора ишларини амалга оширмокда ва компанияда бу фаолият билан 6of-лик х,еч кандай секинлашувнинг аломатлари йук. Бугунги кунда ушбу компаниянинг мижозлари Веллингтон, Австралия, Сингапур, Дубай, Уганда, АКШ ва Буюк Британияда жойлашган. "Trust Property Management" компаниясининг асосий вазифаси мулкни бошкаришда ижарачилар ва эга-лари билан мукаммал алокаларни урнатиш х,исо-бланади. "Trust Property Management" компанияси кунига 24 соат, хдфтада 7 кун уз фаолияти учун жавоб беради. Бу компания ижарада булган куплаб масалаларга жавоб берадиган кучли амалий тажрибага эга булиб, уй эгаларининг ва ижарачи-ларнинг "Уй-жой ижараси тyFpисидa"ги конунга мувофик х,амда ишончли бошкаришга оид нор-малар асосида мажбурияртларни амалга ошириб келмокда [5].

Шунингдек, Американинг "Ray White Property Management" компанияси х,ам бугун-

Юридик фaнлaр aхбoрoтнoмaси - Вестник юридических мук - Review of law sciences

67

ги кyндa тадбиркорлик фаолиятида мол-мулкни ишончли бошкариш билан боFлик асосий фа-олият билан шyFyллaниб келмокда. Ray White Property Management - бу меросни энг куп жой-ларда топадиган кучмас мулк буйича эксперт-ларнинг халкаро гурухи хисобланиб, АКЩцаги кичик бир шахарчадан яшовчи Ray White исмли шахс томонидан ушбу компанияга асос солин-ган булиб, ушбу оила утган аср мобайнида мол-мулкни ишончли бошкариш билан боFлик биз-несни олиб борди, аукционлик, яшайдиган кучмас мулк савдоси, мол-мулкни бошкариш, савдо ва бизнес хатто денгиз мулклари буйича мута-хассисликларни ривожлантиришда калит имко-ниятларни яратди. Бу компания, уй-карз бериш, сyFyртa ва бойликларни бошкариш сингари соха-ларни камраб олган. Дунёнинг 1000 дан ортик офислари тaрмоFидa Ray White компаниясининг хар бир йуналиши компаниянинг билим ва таж-рибалари билан куллаб-кувватланади [6]. Ушбу маълумотларга кура АКШ амалиётида хам ушбу шартнома билан боFлик муносбатларнинг кай да-ражада амалий харакати юкори эканлигига бахо бериш мумкин.

Moл-мулкни ишoнчли бoшкapиш шapтнo-мюи 6уйич1 Рoccия Фeдepaцияcи вдиунчили-ги Ba aмлиёти.

Мол-мулкни ишончли бошкариш шартнома-си билан боFлик булган конунчилик ва амалиётга оид муносабатлар Россия Федерациясида кадим-дан ривожланган. Бу давлатда ишлаб чикилган ишончли бошкариш билан боFлик конунчилик тизими бизнинг мамлакатимиз учун хам асосий андоза булиб хизмат килади.

Мол-мулкни ишончли бошкариш шартнома-си Россия конунчилигида куйидагича нормалар белгилаб куйилган булиб, мулкни ишончли бош-карув хакидаги шартнома Россия Федерацияси Фукаролик кодекси томонидан назорат килинади-ган мустакил фукаровий-хукукий мажбуриятлар-нинг бир туридир. Узининг максадли йуналиши буйича мазкур шартнома хизмат курсатиш буйича фукаровий-хукукий мажбуриятлар тоифасига ки-ритилиши мумкин.

Мулкни ишончли бошкарув - бу шундай шартномаки, y буйича бир томон (бошкарув таъ-сисчиси) бошка томонга (ишончли бошкарувчига) мулкни маълум бир муддатга ишончли бошкарув-га беради. Бошка томон эса таъсисчи ёки курса-

тилган шахс манфаати йулида бу мулк устидан бошкарувни олиб боради. Шу билан бирга мулкни ишончли бошкарувга бериш мулкга эгалик хукукини ишончли бошкарувчига утишини анг-латмайди.

Муассаса таъсисичиси ва ишончли бошкарувчи уртасидаги хукукий муносабатлар ишончли бошкаручи учун хукукий ахамиятга эга эмас, улар мулкни ишончли бошкарув буйича мажбуриятлардан холи. Агар шартнома ишончли бошкарув одамни назарда тутса, бундай ишончли бошкариш шартномаси учинчи шахс учун манфаатли хисобланади, мос равишда бошкарувчи ва ишонч бошкарувчиси карздор ва 3 шахс сифатида богланган булади. Бундан ташкари ишончли бошкарувчи бошка бир учинчи шахс билан ишонч бошкарувга берилган мулк юзасидан муносабатларга киришади [7].

Рус тадкикотларида мол-мулкни ишончли бош-карувнинг мохияти буйича хар хил карашлар баён этилган. Л.Й. Михееванинг фикрига кура, ишончли бошкариш шартномасининг ишончли хусусия-тини хакли равишда инкор этувчи томонлар томо-нидан бир-бирига такдим этилган хакикий ишонч-нинг контцепцияларини шахсан сир саклайди. Хукукий муносабатларнинг характери, шунинг-дек, шахсий тушунчаси карздорнинг уз вазифала-рини бажариши хисобланади. Ишонч, одатда хар кандай битим тузилганда амалга оширилади, ле-кин аксарият холларда у конуний ахамиятга эга эмас, яъни акс этмайди [8].

Россия Федерацияси Фукаролик Кодексида хам мол-мулкни ишончли бошкаришни тартибга солишга каратилган бир канча нормалар мавжуд булиб, Россия Фукаролик Кодексининг 1013-мод-дасида мол-мулкни ишончли бошкариш объектига таъриф берилган булиб, унга кура: "Ишонч бош-каруви объектлари булиб корхоналар ва бошка мулк мажмуалари, кучмас мулкга доир объектлар, кимматли когозлар, хужжатсиз кимматли когоз-лар билан тасдикланган хукуклар, фавкулодда хукуклар ва бошка мулк шакллари саналади.

Пуллар ишончли бошкаруви мустакил объектлари була олмайди, конунда назарда тутилган хо-латлар бундан мустасно.

Хужалик юритуви ёки оператив бошкаруви-даги мулк, ишонч бошкарувига топширилмайди. Хужалик юритуви ёки оператив бошкарувидаги

68

Юpидик фaнлap axбopoтнoмacи - Вестник юpидичecкиx пук - Review of law sciences

мулкни ишонч бошкарувига утказиш факат номи-да хужалик юритуви ёки оператив бошкарувидаги мулк булган юридик шахс тугатилгандан кейин, ёки хужалик юритуви ёки оператив бошкарувига булган хукуки конунда курсатилган бошка асос-лар буйича тугатилиши мумкин. Мулкни ишонч бошкарувига утказиш мулкга эгалик хукукини унинг ишонч бошкарувчисига утишини назарда тутмайди."10 Россия Федерацияси Фукаролик ко-декси билан миллий конунчилигимизда белгилан-ган мол-мулкни ишончли бошкариш объектлари уртасида хеч кандай фарклар мавжуд эмаслигини куриш мумкин.

Россия Федерацияси Фукаролик кодексининг 2-кисмида 1012-1027 моддалари мол-мулкни ишончли бошкариш шарртномасига багишлан-ган булиб, Узбекистан Республикаси Фукаролик кодексида хам 13 та модда ушбу шартномавий хукукий муносабатни тартибга солишга каратил-ган.

Шуни хам эътироф этиш лозимки, мол-мулкни ишончли бошкариш бир канча шартномлардан узининг хусусияти билан фарк килувчи шартнома хисобланади. Бу хакида бир канча рус олимлари уз-ларининг фикрларини билдириб утишган. Жумла-дан, Э.С. Пьянихнихнинг фикрига кура, мол-мулкни ишончли бошкариш шартномаси воситачилик шартномасидан фаркли равишда факатагина бир ёки бир неча битимни тузиш харкатини эмас, узига ишончли бошкаришга топширилган мол-мулк юзасидан барча юридик харакатларни амалга оширишга хакли булади. Шунингдек, мол-мулкни ишончли бошкариш вакиллик шартномаси-нинг хам узаро нисбати хакида бир неча мураккаб холатлар мавжуд. Агар вакиллик шартномасида вакил юридик ва фактик харакатларни уз номи-дан хам, узининг принципиал мулки номидан хам амалга ошириши мумкин булса, ишончли бошка-рувчи юридик ва фактик харакатларни факатги-на уз номидан амалга оширади. Бунда вакиллик мол-мулкни ишончли бошкаришдан асосий фарки булиб, вакиллик шартномасида вакил амалга оширадиган фактик харакатлар унинг юридик ва-колатларидан келиб чикади ва вакил принципиал мулкни факатгина тасарруф этади. Бу вазиятда бундан фойда олиш максадида мулкни узлашти-ра олмайди. Ишончли бошкариш шартномасида эса ишончли бошкарувчи мол-мулкка нисбатан мол-мулкни эгаллаш, тасарруф этиш, фойдала-

ниш каби барча элементлардан муассис ва фойда олувчининг манфаатларини кузлаб фойдаланиш хукукига эга [10].

Мол-мулкни ишончли бошкариш шартномаси буйича Россия Федерацияси тажрибасини урга-ниш ва уни миллий конунчилигимиз хамда ама-лиётга татбик этиш мухим ахамият касб этиб, бу мулк билан боглиц булган ижтимоий муносбат-ларни хамда тадбиркорлик ривожи учун мухим булган йулларни очади. Шу жумладан, такидлаб утиш жоизки, мол-мулкни ишончли бошкаришга оид Россия Федерациясида мухим коидалар мавжуд.

Россия Федерацияси Фукаролик кодексининг 1015-моддасида мол-мулкни ишончли бошкариш шартномаси субъектларининг ваколатлари берилган булиб, ушбу моддага берилган шархларга кура: мол-мулк ишончли бошкарувга топширилар экан, ишончли бошкарувчи эса мол-мулкни ишончли бошкарар экан, ишончли бошкариш шартномасига мувофик ушбу мулкка нисбатан фойда олувчининг манфаатларини кузлаган холда хар кандай юридик ва амалий харакатлар килишга хакли хисобланади. Россия конунчилигида ёки томонлар уртасидаги шартномаларда мол-мулкни ишончли бошкариш буйича айрим харакатларга нисбатан чекловлар назарда тутилган булиши мумкин. Гарчи ишончли бошкарувчи мулкдорнинг ваколатларини амалга оширса-да, у бу хукукларни мулкдордан талабдан воз кечиш сифатида олмайди. Мулкдор муассис бошкарувига узининг хукукларини эмас, факатгина уларни амалга ошириш имкониятини беради. Мулкий хукукларни бошкаришда хам айнан шундай вазият юзага келади. Бунда хам бошкарувчи хукукдор шахснинг ваколатлари амалга ошириш имкониятини кулга киритади. Хукукларнинг узи эса хукукдор шахснинг ваколатида колаверади. Курсатиб утилган холатларда гарчи мулкдор булмаса-да, бошкарувчи мулкдор сифатида харакат килади. Зеро бошкарувчи бошканинг мулкини уз номидан уз манфаатини кузлаб эмас, мулкдор ёки у курсатган шахс номидан бошкаради [9]. Ушбу холатларга эътибор берадиган булсак, Россия конунчилигида тадбиркорлик фаолиятида мол-мулкни ишончли бошкаришда тарафлар сифатида мол-мулк муассиси, ишончли бошкарувчи ва фойда олувчи сифатида белгиланган булса-да,

амалиётда одатда фойда олувчи билан мол-мулк муассиси бир шахсни ташкил этади. Бу табиий холат хисобланиб, амалиётда мол-мулкни эгаси уз мол-мулкидан келадиган фойдани учинчи шахслар учун воз кечиш каби вазиятлар камдан-кам холатларда учраб туради.

Россия Федерацияси амалиётига назар сола-диган булсак, бугунги кунда тадбиркорлик фао-лиятида мол-мулкни ишончли бошкариш билан боглик булган куплаб шартномалар расмий-лаштирилмокда. Масалан, 2017-йилда Россияда мол-мулкни ишончли бошкариш шартомасига оид 1900 та иш куриб чикилган. Ушбу давлатда тад-биркорлик фаолиятида мол-мулкни ишончли бош-кариш шартномасининг кай даражада ахамият-ли эканлигини куриш мумкин.

Россия конунчилигига асосан мол-мулкни ишончли бошкаришга куйидагича таъриф бериш ва ёндашиш мумкин. "Мулкни ишончли бошка-ришга оид битим мустакил шахс булиб, унда бир томон (муассис) бошка шахсга (бошкарувчига) мол-мулкка муайян ишонч муддати берилса, партия уни назорат килади. Мулкни ишончли бошка-риш шартномаси:

1) реал мулк мол-мулкни ишончли бошкарувчига топшириш пайтидан;

2) шартнома шартларида менежерга берила-диган хак микдори ва шаклини аник белгилаб берган булса,

3) конун ёки шартнома ишончли шахснинг бе-пул фаолият курсатиши назарда тутилганда;

4) томонларнинг ихтиёрига кура, амалга оши-рилади.

Ишончли бошкариш шартномасининг мак-сади нафакат мол-мулкдан даромад олиш, балки мол-мулкни тугри ва кулай холда таъмин-лаш ва купайтиришдир. Ишончни бошкариш шартномаси тарафлари ишончли бошкарувнинг асосчиси ва ишончли бошкарувчи хисоблана-ди. Мулкни ишончли бошкарувчиси мулкнинг хар кандай эгаси булиши мумкин, шартнома эса ёзма шаклда тузилиши керак. Ушбу хуж-жат томонларнинг имзолаган битимларини ту-зиш ва хужжатнинг шартнома буйича томондан эканлигини тасдиклайдиган телеграф, телефон, электрон ва бошка алока оркали хужжатларни алмашиш йули билан тузилиши мумкин. Агар томонлар кайси мол-мулкни ишончли бош-карувга утказиш тугрисида битим тузмаса, шартнома тузилган деб хисобланади [9]. Россия конунчилигига асосан мол-мулкни ишонч-ли бошкариш, унинг шакли, вужудга келиш асос-лари, шартнома субъекттлари хамда шартнома билан боглик булган мухим муносабатлар мил-лий конунчилигимиз билан юкори даражада фарклар мавжуд эмаслигини куришимиз мумкин.

Юкоридагилардан келиб чикиб хулоса кила-диган булсак, мол-мулкни ишончли бошкаришга оид чет эл тажрибасини, айникса, Буюк Британия, АКШ хамда Россия Федерациясининг мол-мулкни ишончли бошкариш билан боглик конунчили-ги ва амалиётини урганиш хамда ушбу тажриба-ни миллий конунчилигимизга татбик этиш мухим ахамият касб этиб, хусусий мулкчилик ва кичик бизнес ривожи учун керакли булган тажрибани беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Нарышкина Р.Л. Доверительная собственность в Англии и США. - М., 2003. - С. 26.

2. Бушев И. Коммерческое право зарубежных стран. - СПб., 2005. - С. 174-175.

3. Васильева Е.А. Гражданское и торговое право капиталистических государств. - 2001 г. - 235 с.

4. Jump up S. Ma, O. Wolfson, J. Lin. (2011) A Survey on Trust Management for Intelligent Transportation System. Proceedings of the 4th International Workshop on computational transportation science, IWCTS '11.

5. https://www.trustproperties.co.gb

6. https://www.raywhite.com

7. Рябов А.А. Траст в российском праве. // Государство и право. - 2007. - № 9. - С. 42-51.

70

Юpидик фиг lap axбopoтнoмacи - Вестник юpидичecкиx пук - Review of law sciences

8. Михеева Л.Ю. Доверительное управление имуществом. Комментарий законодательства // СПС «Консультант Плюс». - 2015.

9. Гражданский кодекс РФ (ГК РФ) - Ч. 2. Гл. 53. Доверительное управление имуществом. - 1013 с.

10. Пьяных Е.С. Отличие института доверительного управления имуществом от других механизмов управления собственностью. - М. - С. 26.

11. Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида: Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ- 4947-сонли фармони // Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами. - 2017. - № 6. - 70-модда.

12. Давлат активларини бошкариш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида: Узбекистан Республикаси Президентининг карори. 2018 йил 12 май. ПК^-3720-сон.

13. 1985 йилда Гаага конференциясида кабул килинган "Ишонч тугрисидаги конунларни кабул ки-лиш ва уларни тан олиш тугрисида"ги Конвенция. (Convention on the law applicable to trusts and on their recognition. - № 30. - Concluded 1 July 1985).

14. Витрянский В.В. Обязательства по доверительному управлению имуществом: имущество и характерные признаки // Хозяйство и право. - 2001. - С. 433.

15. Mirzaraimov B. Effective Measures Of Preventing Due Process Paranoia In International Arbitration // The American Journal of Political Science Law and Criminology. - 2020. - Т. 2. - № 11. - С. 72-80.

16. Akramov А. Prospectives Of Trust Management Of Property In Uzbekistan // The American Journal of Political Science Law and Criminology. - 2.11 (2020): 143-150.

17. Дозорцев В.А. Доверительное управление имуществом. Гражданский Кодекс РФ (ГК РФ). Часть вторая. - 2001.

18. Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексига шарх: (иккинчи жилд. 2013. 912 б. 2-жилд. Х.А. Рахмонкулов ва О. Окюловларнинг тахрири остида). Профессионал шархлар. Т. 2 / Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. - Т.: Бактриа-пресс, 2013. - 912 б.

19. Топилдиев Б.Р. Мол-мулкни ишончли бошкаришни фукаролик-хукукий тартибга солиш: моногр.

- УзР ФА. Фалсафа ва хукук институти нашриёти. - 2009. - № 201-2737/2009.

20. А.П. Сергеев, Ю.К. Толстой. Гражданское право. Учебник. Ч. 2. - 2003. - С. 102.

21. Баратов М.Х. Давлат-фукаролик хукукининг субъекти сифатида. - Т.: ТДЮИ, 2005. - 66 б.

22. Д.В. Петелин. Правовая природа договора доверительного управления имуществом. - М., 2009.

- С. 43.

23. Зокиров И.Б. Фукаролик хукуки: дарслик. 1-кисм. - Т.: ТДЮИ, 2006. - 193 б.

24. Михеева Л.Ю. Доверительное управление имуществом. / Под. Ред. В.М. 2007 г. - 71 с.

25. Рахмонкулов ХР. Мажбурият хукуки. - Т.: ТДЮИ, 2005. - 245 б.

26. Wоlfson, J. Lin. (2011) A. Survey on Trust Management for Intelligent Transportation System. Proceedings of the 4 th International Workshop on computational transportation science, IWCTS '11.

27. Рябов А.А. Траст в российском праве // Государство и право. - 2007. - № 9. - С. 42-51.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.