Научная статья на тему 'ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ОЛТИНКЎЗ (СHRYSOPIDAE) ОИЛАСИГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ'

ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ОЛТИНКЎЗ (СHRYSOPIDAE) ОИЛАСИГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
186
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Олтинкўз / цикада / комсток курти / фитономус / куя / интеграциялаш / объектлар / биоценотик / агротехник / энтомофаг / акарифаг / микробиологик / биолаборотория / трихограмма / бракон / кокцинеллид / тунлам / механизация. / goldeneye / cicada / comstock worm / phytonomus / moth / integration / objects / biocenotic / agrotechnical / entomophageous / acariphage / microbiological / biolaboratory / trichogramma / bracon / coccinellida / scoop / mechanization.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ахмаджонова, Садоқат Шокиржоновна

Мақолада олтинкўзнинг биологияси, ривожланиш даврда ташқи мухит омилларининг таьсири, куртлик даврида энтомофаг сифатида зараркунандаларга қарши қўллашнинг самарадорлиги, олтинкўзнинг ахамияти, ундан шира битларини ва ўргимчак каналарни йўқотишда фойдаланиш йўллари тахлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF SHRYSOPIDAE SPECIES AGAINST PESTS

The article analyzes the biology of the golden eye, the influence of external environmental factors during the development period, the effectiveness of using it against pests as an entomophagus during the larval stage, the importance of the golden eye, ways of using it to eliminate aphids and spider mites.

Текст научной работы на тему «ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ОЛТИНКЎЗ (СHRYSOPIDAE) ОИЛАСИГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ЦАРШИ ОЛТИНКУЗ (CHR YSOPIDAE) ОИЛАСИГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ЦУЛЛАШ

Ахмаджонова Садокат Шокиржоновна

Фаргона давлат университети, б.ф.н. катта укитувчи. sadoqatxonaxmadi onova1974@gmai. com

АННОТАЦИЯ

Мацолада олтинкузнинг биологияси, ривожланиш даврда ташци мухит омилларининг таъсири, куртлик даврида энтомофаг сифатида зараркунандаларга царши цуллашнинг самарадорлиги, олтинкузнинг ахамияти, ундан шира битларини ва ургимчак каналарни йуцотишда фойдаланиш йуллари тахлил этилган.

Калит сузлар: Олтинкуз, цикада, комсток курти, фитономус,куя, интеграциялаш, объектлар, биоценотик, агротехник, энтомофаг, акарифаг, микробиологик, биолаборотория, трихограмма, бракон, кокцинеллид, тунлам, механизация.

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются биология златоглазки, влияние факторов внешней среды в период развития, эффективность использования против вредителей в качестве энтомофага на личиночной стадии, значение златоглазки, способы ее использования для уничтожение тли и паутинного клеща.

Ключевые слова: золотойглаз, цикада, комстокский червъ, фитономус, моль, интеграция, объекты, биоценотические, агротехнические, энтомофаговые, акарифаг, микробиологические, биолабораторные, трихограмма, бракон, кокцинеллида,совка, механизация.

ABSTRACT

The article analyzes the biology of the golden eye, the influence of external environmental factors during the development period, the effectiveness of using it against pests as an entomophagus during the larval stage, the importance of the golden eye, ways of using it to eliminate aphids and spider mites.

Key words: goldeneye, cicada, comstock worm, phytonomus, moth, integration, objects, biocenotic, agrotechnical, entomophageous, acariphage, microbiological, biolaboratory, trichogramma, bracon, coccinellida, scoop, mechanization.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

КИРИШ

Бу оилага мансуб хашаротларни урганилиш холати Европа, Осиё, Африка ва Америкада кенг таркалган. Хрзирги вактда Урта Осиёда унинг 24, Озарбойжонда 33, ^озогистонда 15 тури аникланган. Узбекистон шароитида олтинкузларнинг тур таркиби хамда энг куп таркалган ва истикболли турларининг баъзи биоэкологик хусусиятларини А.К.Мансуров, Ф.М.Успеньский, О.Ш.Юзбашьян, М.Х.Ахмедов, И.И.Зокиров ва бошкалар урганишган. Улар олтинкузларнинг карийб 11 турини аниклашган. Бу олтинкузлар табиий биоценозлардагина эмас, балки хар хил экинларда ва дарахтларда хам учрайди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Олтинкузлар турканотлилар (Ыеитор1ега) туркумига, олтинкуз (С^гуор/^ае) оиласига мансуб хашаротлардир. Олтинкузлар тилласимон оч яшил тусли жуда нозик хашаротлар хисобланади. Уларнинг анча кенг, садафсимон ёки камалаксимон товланадиган канотлари ёйилганда 19 дан 55 мм гача етади. Муйловлари туксимон, пешонаси ясси булади. Ёруглик томон яхши учади. Эндигина куйилган тухумлари оч яшил тусли, кейин эса аста-секин кораяди. Ургочиси тухумларини гузанинг шохига, баргларига ёки шона тугунчаларига биттадан ёки туп-туп килиб, нозик ипаксимон асосга куяди.

Олтинкуз куртининг танаси олд ва орка томонидан ихчам булиб, тез югуришга ривожланган оёклари ёрдам беради. Туси оч яшилдан оч сарикгача. Панжаларидаги тирноклари уртасида эмподиялари бор. Кукрак ва корин сегментларида тананинг ёнларида учи илмокли йирик туклар билан копланган жуфт буртиклари ривожланган. Личинканинг катта ялпок бошидаги узунчок, уроксимон эгилган юкори жаглари улжани тутиб олишга мослашган. Пастки жаглари юкорисига зичлашиб, ёпик най хосил килади.

Бу найча оркали юборилган махсус хазм килиш шираси воситасида олдиндан эритилган улжа ички аъзолари ва тукималари мазкур най оркали сурилади. Личинканинг огиз бушлигига парда тортилган. Озикланиб булган учинчи ёшдаги курт мальпиги найчалари махсули булмиш ипаксимон иплардан юмалок ок пилла урайди. [5, 8, 9]

Бир неча кун утгач, курт охирги марта пуст ташлаб гумбакка айланади. Очик типда тузилган гумбак яшил тусли булади. Ривожланиш охирида харакатчан булиб колади, пилланинг юкори кисмини кемиради ва шу кисми копкок сингари очилади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Xpcug SygraH remuKgaH FyMSaK ramKapura HuKagu Ba Kygafi ^ohhh raHgaS, cyScrparra MaxKaM enumuS ogagu Ba ryggafigu, nupoBapguga eTyK 30T ynuS HuKagu. OnTHHKy3HHHr KyprgapuruHa fiuprKuHguK KuguS xaer Kenupumagu, ygap Huxoarga xypa Sygagu, ^ofigaH-^ofira Te3 Kynum Ba atgo gapa^aga rogam xycycuflrgapura эгa. ^yga xaMMaxyp SyguS, SyFuMoeKgugapHuHr 70 gaH 3ueg rypgapu SugaH, ^yMgagaH, KaHagapHuHr 11 rypu SugaH 03uKgaHagu.

Оgтннкyзнннг xaer Kenupum gaBpu Kyfiugaruna Kenagu. y eTyK 30T maKguga Ba KucMaH nugga unugaru ryMÖaK xpguga TynpoK KecaKgapga, ycuMguK KogguKgapu ocruga, gapaxT Ba Suho epuKgapu KaBaKgapuga Kнmgaнgн.О.ГО.ГОз6amaннннг MatgyMorgapura SomKa uMopargap unuga $aKar eTyK 3ot maKguga KumgaS HuKagu. ^umgaS HuKKaH ogruHKy3gap raSuufi mapourgapga эpтa Saxopga, MapT oxupu -anpegt Somgapuga, yprana Sup Kena-KyHgy3guK xapopar 10-110 ra eTraHga ^aoggamagu. [1, 2, 3, 4]

KumgoBgaH HuKKaH xamaporgap 6y BaKTga ryggu ycuMguKgapHuHr ryg HaHru SugaH o3uKgaHumagu, ^y^rgamagu, cyHrpa эca TyxyM Kyfiumra Kupumagu. TyxyMgapHu ycuMguK SaprgapuHuHr W3acu Ba oct roMoHgapura Ba SomKa ^ofigapra SurragaH eKu Sup HenragaH ryn-ryn KuguS Ky^gu, ygap uHruHKa noana xpguga cyScrparra ugamagu.

KynuHHa ogTuHKy3 ryxyMgapuHu mupa ^yga KynafiraH ^ofigapga, gunuHKagapu ynyH o3yKa ocoh ronugaguraH epgapra Kyagu. TyxyM Kyfium reKuc Kenagu. Burra ypronu KyH gaBoMuga 65 rarana, SyryH yMpu gaBoMuga эca 500-750 rarana ryxyM Kya ogagu.

3M6puoHguK puBo^gaHum gaBoMufiguru oS-xaBo mapourgapura KapaS 4 KyHgaH 15 KyHrana gaBoM эragн. HuHuHKaHuHr ryxyMHu epuS HuKumu Sup Hena MuHyrra Hy3ugagu, myHgaH KefiuH ygap SupMyHHa BaKT KuMupgaMafi Kogagu. Tepucu KypuS KorraHgaH KefiuH gunuHKa ryxyM SaHgu SyfigaS nacrra rymagu Ba 3yp SepuS o3yKa Kugupa Somgafigu. [1, 2]

■HuHuHKagap (afiHuKca kuhuk emgarugapu) ^yga cepxapaKar Sygagu. 03uKgaHum BaKruga ygap ukku Mapra ryggafigu. CyHrru ryggam nugga unuga Kenagu. HunuHKaguK gaBpuHuHr puBo^gaHum gaBoMufiguru arpo^-Myxur xapoparura Ba o3yKa MaB^yggurura KapaS 7 KyHgaH 21 KyHrana gaBoM эragн. BupuHHu emgaru gunuHKagap acocaH xamaporgapHuHr ryxyMgapu, mupagap Ba KaHagap SugaH o3uKgaHagu.

Hkkuhhu Ba ynuHHu emgarugapu KaM xapaKar Sygagu xaMga fiupuKpoK yg^agapu a$3ag Kypagu puBo^gaHum gaBpu gaBoMuga gunuHKa 300 rarana mupa, ypruMHaKKaHa Ba 3apapgu ryHgaMgapHuHr ryxyMgapuHu efigu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Катта ёшдаги личинкалари озикданишни поёнига етказиб пилла урайди ва бевосита усимликларда, унинг турли пана жойларида гумбакланади. Гумбакланишга кириш даври 2 кундан 7 кунгача гумбак даври эса 5 кундан 16 кунгача давом этади. Гумбакдан очиб чиккан етук хашарот 5-7 кун озикланади ва кидириб топиб тухум куя бошлайди. [6]

Улар куннинг кечки ва эрталабки соатларида жуда фаол булади. Ургочилари бутун хаёти давомида (бирмунча вакт оралатиб) тухум куяди. Олтинкузнинг етук зоти табиий шароитда гиёх ширалари, гулли усимликларнинг гулчанглари хамда барг, мева ва бошкаларнинг суюкдиклари билан озикланади.

Узбекистон шароитида олтинкузларнинг асосий турлари 4-5 бугун бериб купаяди. Табиатда олтинкузнинг бугин бериш микдори иклим шароитларига хамда атрофдаги усимликларда бугимоёкли жониворларнинг зичлигига боглик булади.

Масалан, олтинкуз бир бугунининг ривожланиш хароратга (19-210 дан 35370 гача) ва хаво намлигига караб 25 кундан 55 кунгача давом этиши мумкин. Хдрорат 37-40 0 С ва хавонинг нисбий намлиги 30-40% булганда бир бугуннинг ривожланиши 15-19 кунда тугалланади. [4, 5]

Оддий олтинкуз личинкаси ва хонкизи шираларнинг хар хил турлари ургимчаккана, цикада, комсток курти, токка тушадиган ун курти, фитономус, беда кандаласи личинкалари, гуза ва бошка тунламларда хамда турли хил мевали дарахтлар куяларининг тухум ва куртлари билан озикланиши мумкин. Етук олтинкузлар уз бугунларини озука билан таъминлаш учун мавсум давомида турли экинларга кучиб юришади.

Курти учун етарли микдорда озука манбаи топилиши биланок ургочиси дархол тухум куйишга киришади. Эрта бахорда бедазорларга, арпа, бугдой экинларида, бегона утларда, тут, мева дарахтларида куплаб олтинкузларни топиш мумкин. Гуза нихолларида шира пайдо булаётган даврда улар шундай пайкалларга утиб обдон ривожланади. Кейинчалик улар бошка экин майдонларига туша бошлайди.

Бирок, уларнинг нуфузи турли маконларда турлича булиши мумкин. Улар мавсум давомида беда, гуза экинларига ва мевали дарахтларга энг куп тушади. Масалан, гуза майдонида май урталарида хар 100 туп усимликда 8-15 та етук зот, 20-25 та тухум, 2-5 та личинка, 1-2 та гумбак учратиш мумкин.

Гуза сугорила бошлаганда хамда асосий улжалар купайганда, олтинкузларнинг етук зот ва личинкаларнинг хаёт фаолияти учун энг кулай

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шароит вужудга келади. Октябрь охири-ноябрь бошлартида табиатда олтинкуз кам учраши мумкин. Ана шу даврда кишлаб чикадиган бугуннинг етук зотлари пайдо булади. Уларнинг учиши ноябрь охиригача, куз жуда илик келганда эса декабрь урталаригача давом этади. [7,8]

Олтинкузлар агробиоценозда муайян урин эгаллашига карамай юкори харорат, хаво нисбий намлигининг пастлиги, табиий кушандалар, гузани хар хил зараркунандалардан химоя килишга каратилган захарли кимёвий воситалар таъсирида уларнинг нуфузи ва фойдали фаолияти анча пасаяди. Шу боис шира, ургимчаккана ва бошкалар тушган майдонларга олтинкузларни мавсумий чикариш усули катта кизикиш уйготади.

Хрзирги вактда олтинкузларни лабораторияларда табиий озукаларда хамда сунъий озукали мухитларда оммавий тусда купайтириш усули тузиб чикилган. Табиий озукаларда купайтириш учун дон куяси капалагининг эндигина куйган ёки кизарган тухумларидан муваффакиятли фойдаланилади. Олтинкузлар оммавий тусда купайтирилганда унинг хар бир ривожлантириш даври учун турли уртача бир кеча-кундузлик харорат ва хаво намлиги талаб этилишини хисобга олиш лозим.

Биринчи ёшдаги личинкалар учун 80% хаво намлиги билан уйгунлаштирилган 25 0 харорат макбул хисобланади. Гумбаклар бирмунча кам талабчан, бирок улар уша шароитларда энг куп яшаб колиши кайд этилган, бирок улар уша шароитларда энг куп яшаб колиши кайд этилган. Тухумлар, иккинчи ва учинчи ёшдаги куртлар хамда гумбак олди холати хароратларнинг кенг диапазонида (20-300- харорат) ва намликда (50-80%) муваффакиятли ривожланаверади. [8, 9, 10]

Етук зот ривожланиши учун юкори намлик (80%) ва муътадил харорат (200 атрофида) макбул хисобланади. Ана шундай шароит мавжуд булганда хашаротнинг яшовчанлиги энг юкори даражада булади, узок (80-82 кун) умр кечиради ва энг куп микдорда (750 тагача) тухум куяди.

Б.П.Адашкевичнинг маълумотларига кура, олтинкуз тухумларининг ривожланиш давомийлиги хароратга караб, 3 кундан 7 кунгача боради. Личинка 15-28 кун, гумбак эса 8-17 кун ривожланади. Етук зот бир ойгача яшайди. Бир бугиннинг уртача ривожланиш давомийлиги 52 кунни ташкил этади.

Табиатда олтинкуз анча нуфузли булади. Унинг етук зоти хар хил экинларга кучиб юради. Озуканинг мул-куллигига караб гох у, гох бу далада тупланади. Муайян даладаги ширалар ёки каналар сонини камайтириш учун

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ogguHgaH gaSoparopuaga KynafirupugraH ogтннкyзgapнннг KyprgapuHu cyHtufi paBumga rapKarum KepaK. [3, 11, 12]

Оgrннкyзgapнннг oMMaBufi rycga ypHurum ycygu KynHuguK gaBgargap KaSu 6u3HuHr MaMgaKaruMu3ga xaM ry3u6 HuKugraH. y xo3upHa Kygga Kynafirupugaanru. HeKuH aMagga aparugraH ycygHu umgarumra Myg^aggaHraH Suo^aSpuKaHuHr gofiuxacu xo3upgaeK ry3u6 HuKugraH.

OgruHKy3 ypHurum rexHogoruacu Kyfiugaru ryxyMgapHu ннкy6aцнa Kugum, gunuHKa Ba eryK 3othu rapSuagam, ryxyM ogum Ba ygapHu fiurumrupm, SuoMarepuagHu caKgam. CyScrpargaH a^parugraH ogruHKy3 ryxyMgapuHu 250 xapopar Ba 80 % HucSufi xaBo HaMguruga uKKu-yH KyH ryrugagu.

ByHgafi mapourgapga gunuHKagap 4-5 KyHga ohuS HuKagu. Kypr HuKumugaH Sup KyH ogguH (aKKagaruS ycrupum yHyH) ryxyMgap KaraKgu cagKagapra ^ofigamrupugagu eKu apuM gurpgu muma SaHKagapga rypyxgaS ycrupugagu. OgruHKy3 Kyprgapura KaHHu6agu3M (Sup-SupuHu eS Kyfium) xocgup. fflyHuHr ynyH Sy xamaporHu Kynafirupumga aKKa-aKKa KuguS Maxcyc yagu cagKagapga ycrupum eKu MatgyM KypSoHgap SugaH rypyxgu ycrupum ycygu umgarugumu KuMMar SygraHguru caSaSgu rypyxgu ycrupumHu ratpu^gaS yraMu3. [13, 14]

OgruHKy3 KyprgapuHu rypyxgu ycygga ycrupum ynyH MyafiaH Kougagapra puoa эrнm ragaS KuguHagu. 03yKaHu Myg-Kyg KuguS Sepum KepaK. ■aSoparopuagaru mapour Kyprgap ynyH xaMuma onruMag Sygumu go3uM. X,apopar 20-270, xaBo HaMguru 50-70%. KyprgapHu rypyxgaS napBapumgam KaHHu6agu3MgaH ryguK xogu Kuga ogMafigu.

fflyHuHr ynyH ygapHu apuM gurpgu muma SaHKara 50 ragaH omupMafi ^ofigam mapr. X,ap Sup SaHKara 100-200 rarana xamapor ^ofigamrupugca, 3unguK omumu oKuSaruga Kypr HuKumu 18-20% KaMaagu. OgruHKy3gapHu KyprguK gaBpuga rapKarum Ky3ga ryrugraHga yHu rypyxgaS SoKum axmu caMapa Sepagu.

BuogaSoparopua Ba Suo^aSpuKagapga ogruHKy3Hu oMMaBufi rycga ypHurum Sopacugaru MyaMMogapgaH Supu -KyprgapHu o3yKa SugaH ratMuHgam Macagacugup. OgruHKy3gap xo3upraHa goH Kyacu Kanagaru ryxyMgapuga ycrupugMoKga. HeKuH HucSaraH KuMMar Sygca xaM KyprgapHu oзнкgaнrнpнm ynyH cyHtufi o3yKa MyxurgapuHuHr Sup Henra peцeпrgapгa aparugraH.

Bup xa^ra SoKugraHgaH KefiuH yH-Sem KyH yrraH gunuHKagap o3uKgaHumgaH ryxraS, KaraKHagapga nugga ypamra Kupumagu. nugga xocug SygraHgaH KefiuH ogru-erru KyH yrraH ygrafiraH xamaporgapHu napBapumgam yHyH ygapHu cagKagapra KyHupugagu. ByHuHr yHyH guaMerpu 30 cm Ba geBopgapuHuHr

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

SanaHgnuru 10 cm KenaguraH uhu Sym цнnннgpgaн uSopaT cagoKnapgaH ^oöganaHunagu.

CagoKHHHr TySu Manga TypgaH uSopaT Synagu. CagoKHuHr Tenacu KanuH Maro eKH Kopa KOF03 SunaH enunagu. Maro eKu kofo3, myHHHrgeK KanpoH Typ x,aM bhht SunaH khchö KyfiunaguraH Maxcyc xan^anap epgaMuga цнnннgpгa MaxKaMnaHagu.

YnFaöraH xamaporaapHu 03HKnaHTHpum ynyH acan Ba nuBO aHHTKHnapHHHHr 40 % nu aвтоnнзaцнa ^oöganaHunagu. X,aeTHHHHr gacTnaÖKH 6em KyHuga xamapoTnap $aKar acan, cyHrpa эсa aBTonroaT SunaH öoKunagu, ynap cagoK geBopnapura HaBÖar SunaH тoмнзнnagн. noponoHHuHr kuhuk SynaKHanapura aBTonu3aT muMgupm x,aM axma. ABTonroar Taöepnam ynyH aHru nuBo anuTKunapuHu эмan KMBeTKanapra KynuS, TepMocTaTga 50 0 xapoparga ukku KyH Tyrunagu. Taöep SynraH aBTonu3aT coByTrunnapga 5-80 xapopaTga Kynu SunaH 15 KyH caKnaHagu.

OnTuHKy3HuHr ypFonunapu Kopa Maro eKu KoFo3ra TyxyM Kyagu. Yrrcup wnKa nunoK BocuTacuga noananapHu KecuS, TyxyMnap HuFumTupunagu^ 0 xapopaT Ba xaBoHuHr 60-80% hucöuh HaMnuru onTuHKy3 TyxyMnapuHu caKnamHuHr MaKÖyn mapouTu xucoSnaHagu. aHa myHgafi mapouT aparanca, Sup-uKKu KyHnuK TyxyMnap 30-35 KyHrana caKnaHagu, my SunaH Supra xaeTufi xycycuaTnapu nacaÖMaraH KypTnap 70-80% nuKagu. [18]

HupTKu^HuHr SupuHHu emgaru KypTnapuHu 30-40 KyH, ukkuhhu Ba ynuHnu emgarunapuHu Kyn SunaH 20 KyH caKnam MyMKuH. FyMSaKnapHu Sup ofirana caKnam MyMKuH, neKuH ynapgaH ohuS hukk^h xamaporaapHHur nymTgopnuru axmu SynMafigu. OnTuHKy3napHuHr ynFafiraH guanay3ara KupaguraH 3oTnapuHu caKnam ^yga caMapanugup.

Oaon ypFonunapu guanay3ara KupuTum ynyH epyFnuK KyHu 10 coaTrana KucKapTupunagu. KaHoraapuHuHr paHru amun eKu canaT paHrugaH oh nymTu paHrra y3rapumu xamapoT guanay3ara KupumugaH ganonaT Sepagu.

MaMnaKaTuMu3ga uccuKxoHanapgaru caS3aBoT, KyKaT Ba MaH3apanu экннnapгa TymaguraH mupa, ypruMHaKKaHa Ba Som^anapra Kapmu Kypam onuS Sopumga onTuHKy3napHu MaBcyMufi nu^apum ycynuHu MyBa^aKuarau Kynamra goup enuMnap MaB^yg. Ohuk MafigoHgaru Ta^puSanapga Sy ycynHuHr My^appap u^oSufi HaTu^anap Sepumu TacguKnaHraH.[19, 20]

[15,16,17]

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Хрзирги вактда гузанинг энг асосий зараркунандаларига карши курашда олтинкузларнинг самарадорлигини синаш борасида олиб борилаётган тадкикотлар поёнига етказилган. Бирок бу йирткични куплаб урчитиш ишлари сермехнат ва киммат булганлиги туфайли уни катта майдонларда куллаш имкони булмай турибди.

Дала шароитида утказилган тажрибалар асосида куйидаги хулосаларга келиш мумкин; ширалар ва ургимчаккана мажмуига карши олтинкуз куллашдан юксак самара олиш учун энтомофагнинг хужайинига нисбати 1:10 булганда 2-ёшдаги личинкаларини гектарига камида 150-200 мингта чикариш зарур.

Шунда биологик самарадорлик 84,2 % га етади. Куриниб турибдики, хозирда амалиётда ишлатилаётган усул далага олтинкузнинг тухум ёки етук зотини хамда оз микдорда (500-1000 дона/га) таркатиш, кутилган самарани бермайди.

Асосий сабаблари: биринчидан тухум хали курт (личинка эмас). Далага таркатилган тухумнинг куп кисми чумолилар томонидан ташиб кетилади. (кузатиш натижаларидан маьлумки, май ойида гуза экилган майдоннинг хар м2 да 12 тадан 224 тагача турли хил чумолилар изгиб юрганини куриш мумкин).

Иккинчидан етарли самара берадиган сарфлаш мъёри юкори булганлиги сабабли, олтинкузни "тирик инсектицид" сифатида ишлатиш жуда кимматга тушади (100 мингдан 1 млн.сумгача).

REFERENCES

1. Хужаев, Ш. Т., & Холмуродов, Э. (2010). Энтомология, кишлок хужалик экинларини химоя килиш ва агротоксикология асослари. Тошкент, Узбекистон Республикаси Давлат матбуот цумитасининг, 21-0941.

2. Муродов С.А. Умумий энтомология курси. - Тошкент, "Мехнат", 1986- 271 б.

3. Олимжонов Р.А.Энтомология - Тошкент: "Укитувчи", 1977 - 275 б.

4. Яхонтов В.В. Урта Осиё Кишлок хужалиги зараркунандалари, - Тошкент: Урта ва олий мактаб, 1962- 693 б.

5. Алимухаммедов С.Н. Хужаев Ш.Т. Гуза зараркунандалари ва уларга карши кураш - Тошкент: "Мехнат", 1978 (1 нашр)

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

6. Яхонтов В.В. Урта Осиё кишлок; хужалиги усимликлари хамда махсулотларининг зараркунандалари ва уларга карши кураш - Тошкент "Урта олий мактаб", 1962- 693 б.

7. Yunusov, M. M., & Zokirov, I. I. (2021). FARG 'ONA VODIYSINING AYRIM DENDROFIL SHIRALARI (HOMOPTERA, APHIDOIDEA) BIOEKOLOGIYASI. Academic research in educational sciences, 2(6), 1289-1299.

8. Mirzakhalilovich, Y. M., Nabibullaevich, K. F., & Abdulazizovna, K. B. (2021). ECOLOGICAL-GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION OF APHIDS (HOMOPTERA APHIDINEA, APHIDIDAE) IN THE FERGANA VALLEY.

9. Юнусов, М. М., & Хабибуллаев, Ф. Н. (2021). Каттикканотлиларни йигиш ва улардан коллекциялар тайёрлаш. Scientific progress, 1(4), 103-107.

10. Mirzaxalilovich, Y. M., & Nabibullayev, X. F. (2022). Asalarilarda parazitlari keltirib chiqaradigan kasalliklar. Theory and analytical aspects of recent research, 1(5), 478-480.

11. Мустафакулов, Х., Юлдашева, Ш., Юнусов, М., & Шерматов, А. (2013). Роль сорной растительности при формировании полезной энтомофауны агробиогеоценозов Ферганской долины. Аграрный вестник Урала, (3 (109)), 12.

12. Мустафакулов, Х., Юнусов, М., Юлдашова, Ш., & Шерматов, А. (2012). Некоторые экологические особенности озимой совки в Ферганской долине. Аграрный вестник Урала, (12 (104)), 37-38.

13. Akbarovich, M. A., Ilkhomjonovich, Z. I., & Sharibjonovich, S. D. (2021). Ecological-Faunistic Analysis of Longhorn Beetles (Coleoptera: Cerambycidae) of Fergana Valley. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 6819-6830.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14. Mirzahalilov, M. M., Muqimov МА, N. М. S., Kim, S. I., & Mustafaeva, Z. А. (2006). Hydrochemical indexes and phytoplankton composition of different types of water bodies in the fergana valley. O 'zbekiston biologiya jurnali, 36.

15. Мукимов, М. К. А., Мирзахалилов, М. М., & Назаров, М. Ш. (2021). Качественный И Количественный Анализ Некультивируемых Рыб В Выростных Прудах Рыбхоза «Наманган Балык». Academic research in educational sciences, 2(5), 726-733.

16. Mukimov, M. K. A., Mirzakhalilov, M. M., & Nazarov, M. S. (2021). Assessment Of Hydrochemical Analysis And Phytoplankton Community Of Different Ponds Of A Fish Farm. The American Journal of Applied sciences, 3(05), 140-047.

17. Мукимов Мухаммад Карим Адхамович, Мирзахалилов Мираббос Мирзакарим Угли, Назаров Мухаммадрасул Шаропович, & Шарипова Барно

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Салимовна (2022). Сравнительная Оценка Морфобиологических Показателей Амурского Чебачка (Pseudorasbora parva) Как Инвазивного Вида. Science and innovation, 1 (D2), 50-54. doi: 10.5281/zenodo.6596120

18. Ахмаджонова, С. Ш., Хамзаев, Р. А., & Халимов, Ф. З. (2019). Трофические связи Agriotes meticulosus (Coleoptera: Elateridae) в естественных и искусственных биоценозах. Бюллетень науки и практики, 5(7), 20-27.

19. Ахмедов, М. Х., & Ахмаджанова, С. А. (2011). К экологии щелкунов (Coleoptera, Elateridae) ферганской долины. Аспирант и соискатель, (2), 157-

20. Ахмаджонова, С. Ш., & Каюмова, О. И. (2021). Использование технологии проблемного обучения в преподавании биологии. Общество и инновации, 2(4/S), 42-45.

159.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.