Научная статья на тему 'ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ХОНҚИЗИ (СОССINЕLLIDAE) ОИЛАСИГА ВА ЙИРТҚИЧ ҚЎНҒИЗЛАРГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ'

ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ХОНҚИЗИ (СОССINЕLLIDAE) ОИЛАСИГА ВА ЙИРТҚИЧ ҚЎНҒИЗЛАРГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
52
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қаттиқ қанотлилар / шира / цикада / комсток курти / фитономус / куя / интегирациялаш / объектлар / биоценотик / агротехник / энтомофаг / акарифаг / микробиологик / биолаборотория / трихограмма / апантелс / бракон / кокцинеллид / тунлам / механизация. / Coleoptera / aphid / cicada / comstock worm / phytonomus / moth / integration / objects / biocenotic / agrotechnical / entomophages / acariphages / microbiological / biolaboratory / trichograms / apantels / bracons / coccinellids / tunlams / mechanization.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Юнусов, Мирзакарим Мирзахалилович

Мақолада дала биоценозида учровчи кўпгина паразит ва йиртқич бўғимоёқлилар бор, жумладан, жужелицалар, браконидлар, афидиидлар, ихнеумонидлар, чумолилар, ўргимчаклар ва бошқалар. Буларнинг кўпчилиги биргаликда табиатдаги ценоз мувозанатини сақлаб туришга ўз ҳиссасини қўшади. Зараркунандаларига қарши курашда ихтисослашган биологик усул, энтмофагларнинг табиий популяцияларидан самарали фойдаланилган ҳолда, ҳосилни сақлаб қолиш тўғрисида маьлумот берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF SPECIES BELONGING TO THE SOSSINELLIDAE FAMILY AND PREDATORY BEETLES AGAINST PESTS

The article presents numerous parasitic and predatory arthropods found in field biocenoses, including females, braconids, aphidiids, ichneumonids, ants, spiders, etc. Many of them together contribute to maintaining the balance of the cenosis in nature. Specialized biological methods of pest control, effective use of natural populations of entomophages, information on crop conservation.

Текст научной работы на тему «ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ҚАРШИ ХОНҚИЗИ (СОССINЕLLIDAE) ОИЛАСИГА ВА ЙИРТҚИЧ ҚЎНҒИЗЛАРГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЗАРАРКУНАНДАЛАРГА ЦАРШИ ХОНЦИЗИ (COCCINELLIDAE) ОИЛАСИГА ВА ЙИРТЦИЧ ЦУНГИЗЛАРГА МАНСУБ ТУРЛАРНИ

ЦУЛЛАШ

Юнусов Мирзакарим Мирзахалилович

ФарFOна давлат университети, б.ф.н. доцент mirzakarimyunusov@ gmail. com

АННОТАЦИЯ

Мацолада дала биоценозида учровчи купгина паразит ва йиртцич бугимоёцлилар бор, жумладан, жужелицалар, браконидлар, афидиидлар, ихнеумонидлар, чумолилар, ургимчаклар ва бошцалар. Буларнинг купчилиги биргаликда табиатдаги ценоз мувозанатини сацлаб туришга уз уиссасини цушади. Зараркунандаларига царши курашда ихтисослашган биологик усул, энтмофагларнинг табиий популяцияларидан самарали фойдаланилган уолда, уосилни сацлаб цолиш тузрисида маьлумот берилган.

Калит сузлар; Каттиц цанотлилар, шира, цикада, комсток курти, фитономус,куя, интегирациялаш, объектлар, биоценотик, агротехник, энтомофаг, акарифаг, микробиологик, биолаборотория, трихограмма, апантелс, бракон, кокцинеллид, тунлам, механизация.

АННОТАЦИЯ

В статье приведены многочисленные паразитические и хищные членистоногие, встречающиеся в полевых биоценозах, в том числе жужалецы, бракониды, афидииды, ихневмониды, муравьи, пауки и др. Многие из них в совокупности способствуют поддержанию равновесия ценоза в природе. Специализированные биологические методы борьбы с вредителями, эффективное использование природных популяций энтомофагов, информация по сохранению урожая.

Ключевые слова; Жесткокрылки, тля, цикада, комстокский червь, фитономус, моль, интеграция, объекты, биоценотические, агротехнические, энтомофаги, акарифаги, микробиологические, биолабораторные, трихограммы, апантелы, браконы, кокцинеллиды, тунламы, механизация.

ABSTRACT

The article presents numerous parasitic and predatory arthropods found in field biocenoses, including females, braconids, aphidiids, ichneumonids, ants, spiders, etc. Many of them together contribute to maintaining the balance of the cenosis in nature.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Specialized biological methods ofpest control, effective use of natural populations of entomophages, information on crop conservation.

Keywords: Coleoptera, aphid, cicada, comstock worm , phytonomus, moth, integration, objects, biocenotic, agrotechnical, entomophages, acariphages, microbiological, biolaboratory, trichograms, apantels, bracons, coccinellids, tunlams, mechanization.

Кокцинеллидлар - каттик канотлилар (Соleoptera) туркумининг хонкизи (Сосстеллидае) оиласига мансуб хашаротлар. Кокцинеллидлар оиласига мансуб вакиллар кенг таркалган булиб, улар экинларга тушадиган хавфли зараркунандаларни йукотишда катта ахамиятга эга. Ширалар, каналар, куртлар, калкондорлар, фитономус куртлари ана шундай хавфли зараркунандалар каторига киради.

Куетизнинг танаси юмалок, тепаси куббали, ости елкаси ва канот устлиги равон куббали холда кузга ташланади. Тухумлари сарик рангли бирмунча йирик, узунчок шаклда булади.[1, 2]

Кокцинелла оиласига мансуб ку^излар тухумларини ширалар колониялари ёнидаги усимликларнинг хар хил кисмларига туп-туп килиб куяди. Йирткич тухумдан очиб чиккан личинкалари ширалар билан озикланади. Эндигина очиб чиккан личинклар бирмунча вакт тухум пустлокларида (бир-бирига каттик кисилиб) утиради ва ширани топиши биланок уни ейишга киришади.

Кичик ёшдаги куртлар у кадар харакатчан булмайди. Ёши ошган сайин жуда харакатчан булиб, шираларнинг тупидан тупига утаверади. Личинкалар турт ёшни утайди. Гумбакланиш пайти келганда личинкалар танасининг кейинги томони билан бирор нарсага илиниб олади. [3, 4, 21, 22]

Гумбаклар кам харакат булади, лекин безовталанганда танасининг олд кисмини куккисдан кутариб, перпендикуляр холатда туриб олади. Гумбакланадиган жойлар хар хил булиши мумкин. Гумбаклар купинча личинкалар озикланган усимликларнинг баргларида ёки шохчаларида жойлашади. Гумбаклардан чиккан ку^из шираларни зур бериб киради ва 10-12 кун утгач жуфтлашишга киришади, бир-икки кун утиши билан тухум куя бошлайди. Урточилари тухумларини равон куймайди.

Тухум куйишга киришгандан кейин 10-15 кун утгачгина энг куп (кунига 38-42 та) тухум куйилади. УрFOчиларнинг тухум куйиш даври 45 кунгача

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

чузилади. Битта урFOчи зот 250 дан 2900 тагача тухум куйиши мумкин. Кокцинеллид ку^излари турли баландликдаги тоFларда кишлайди.

Бахорда кишлов жойларидан анча барвакт учиб чикади. Бахорда кишлов жойларидан анча баркат учиб чикадилар. К,ишлов жойларидаги хавонинг харорати ва намлиги ку^излар фаол холатга утишига олиб келадиган асосий шартлардандир. [5, 6]

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

К,ишловдан чиккан ку^излар апрель бошида ёки урталарида яъни уртача бир кеча-кундузлик харорат 12-15 0 га етганда бедазорда, шафтолизор боFларда ва ёввойи усимликларда пайдо булади. Озуканинг микдори ва сифатига хамда об-хаво шароитларига караб уларнинг кушимча озикланиши 10-22 кунга чузилади. Сунгра улар жуфтлашиш ва тухум куйишга киришади

Йирткич хонкизлар орасида энг хаммахури 7 нуктали кУнFизлар хисобланади. Х,ар бир ку^из бир кеча-кундуз давомида 50 дан 100 тагача шира ейди, личинкалари айникса баднафс булади. Барча маконларда ширалар нуфузи кескин камайиши натижасида июль охири август бошларида ку^изларнинг купи ёзги уйкуга кетиш учун тоFли туманларга учиб кетади.

Етти нуктали ва узгарувчан хонкизи ку^излари Тошкент вилоятидаги Октош, Хужакент, Хумсон, Сувкукда, яъни денгиз сатхидан 800-2500 метр баландликда тупланади. Улар купинча якка холда, баъзан эса 15-20 тадан булиб, утлар ва буталар тагида, хазон ва эзилган барглар остида жойлашиб колади.[7,8,9]

Кузги совуклар тушиши билан кУнFизлар тупланган жойларидан туFOнлар ёнидаги энг бахаво жойларга ва тоFларга учиб бориб, у ерларда минглаб й^илишади. К,ишловга тупланган айрим туплари бир-бирларига якин жойлашади.

Улар одатда хар йили бир хил жойларга кишлайди, бу эса кишлайдиган тупларнинг жойланишини картага олиш имконини беради. Узбекистонда кокцинеллидларнинг энг самарали турларига куйидагилар киради: 7 нуктали хонкизи, узгарувчан беш нуктали, 2 нуктали семиадалия хамда брумус. Бошка хил турлари кам учрайди. [10]

Йиртцич кандалалар. К,андалалар ярим каттик канотлилар (Hemiptera) туркумига мансуб, улар туликсиз ривожланади. Узга буFимоёкли жониворлар хисобига яшайдиган 7 та оиласига мансуб кандалалар кайд килинган. Буларнинг оиласига айникса Antocoridae оиласига мансуб ориус кандаласининг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

(Orius albidepennis Reut ва Orius niger Wolff ^ахдмияти катта. Кенг таркалиб кучли урчийдиган бу кушандалар ургимчаккананинг тухум ва личинкаларини суриб фойда келтиради. Буларнинг хар бири бир кунда 100 дан ортик тухум ва личинка билан озикланиши мумкин. Булардан ташкари йирткич кандалалардан набиусларни - Nabidae оиласи, хамда миридларни -Miridae оиласи, кайд этиб утиш мумкин. Йирткич кандалалар ургимчакканадан ташкари шира, трипс, майда куртларни суриб озикланади. Йирткич кандалалар хатто Fуза тунламининг тухумларини 50% гача камайтириб туриши мумкин. [11]

Йирткич кандалалар етук зот шаклида турли усимлик колдикларининг остида кишлаб колиб, мартдан октябргача фаол хаёт кечиради. Бу даврда 4-5 та буFин бериб, купгина зарарли хашарот ва ургимчаккананинг нуфузини сезиларли даражада камайтиради.

Канахур трипс. Пуфакоёклилар ёки трипслар туркумига Thipidae оиласига мансуб бу туликсиз ривожланадиган хашарот Урта Осиё шароитида кенг таркалган хамда ургимчаккана сонини камайтириб турадиган энг самарали йирткич кушандаларнинг бири.

Канахур трипснинг у^айган урFOчилари оч сарик тусли булади.Буртиб чиккан кора кузлари бор. Саккиз буFимли муйловларининг учки кисми тук тусли булади. Олд канотларидаги учта тук кулранг холлари шу йирткичга мансуб хусусиятдир. Бош ва кукрагининг олд кисми япалок холатда булади. К,анотлари корин кисмининг охиригача етиб туради. УрFOчисининг тана узунлиги 1.16мм гача боради. Хдшаротнинг тухум, личинка (2 ёш) пронимфа ва етук зот шакллари мавжуд. Бир йилда 9-10 та буFин бериб ривожланади. Ургимчаккананинг ихтисослашган кушандаси булиб, зараркунандага нисбати 1:20 гача булганда унинг сонини кескин камайтириб,81-98 % самара бериши кайд килинган.

Ушбу хашаротнинг энг нозик жойи кишлаб чикишидадир. Х,ашарот совукка чидамсиз, одатда куп кисми (пронимфадан ташкари) кишлов пайтида кирилиб кетади. Крлгани эса бахорда (март-апрель) ургимчаккана билан бирга ривожлана бошлайди ва кузгача уз нуфузини тиклаб олади. Бунга унинг нихоятда харакатчанлиги ва хура эканлиги ёрдам беради. Бир кунда битта канахур трипс 50 тагача улжа шаклларини киради. [12]

Стеторус ку^изи - ургимчаккананинг яна бир самарали ихтисослшаган йирткич кушандаси, ку^излар - Coleoptera туркуми, хонкизлар оиласига мансуб. УлFайган кУнFизлар Fуза экилган далаларда тупрокнинг юза каватида 5 см.гача чукурликда, калин тутзорлар ости, арик ёкаларидаги тукилган барглар

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ости, дала уватлари ва дарахт пyстлоFи ёрикларида кишлайди. Бахорда хавонинг уртача ун кунлик харорати карийб 140 булганда кунхилар кишловдан чика бошлайди. Бу март охири-апрель бошларига тyFри келади. УрFOчи куетизлар кушимча озикланишга мухтож булади. УрFOчи ку^излар учиб чикканидан кейин 10-15 кун утгач тухум куйишга киришади. Улар баргларидаги ургимчаккана уяларига якка-якка килиб, жами 150 тагача тухум куйиши мумкин. Стеторуснинг хар бир бyFини учун зарур самарали харорат йиFиндиси 3600 ни ташкил этади. Мавсум давомида стеторус бештагача бyFин бериб ривожланади. Бу йирткич жуда очофат. Куетиз ва унинг личинкалари ургимчаккана билан озикланади. Шу билан бирга, биринчи ёшдаги личинкалари асосан тухумлар,катта ёшдагилари эса тухум ва етук каналар билан овкатланади. Битта личинка хаёти давомида 800-1100 тагача кана ейди. Бахорда ёш личинкалар кунига 50 тадан, ёзда 200 тагача канани еб куяди. Стеторус ку^излари ургимчаккана тухумлари билан озикланишга уч булади. Улар личинкаларга караганда анча хура булади. У^айган ку^из карийб икки ой яшайди ва шу вакт мобайнида 8-9 минг ургимчакканани еб куяди. Тажрибалар шуни курсатадики, иккита личинка ва учта етук ку^из беш кун мингдан купрок тухум ва канани йукота олади. ^узада стеторуснинг энг куп таркалган даври ёз урталарига (июнь охири - июль бошига) тyFри келади.[13, 14]

Кокцинеллидлар - каттик канотлилар (Сoleoptera) туркумининг хонкизи оиласига мансуб вакиллар хашаротлар. Кокцинеллидлар оиласига мансуб вакиллар кенг таркалган булиб, улар экинларга тушадиган хавфли зараркунандаларни йукотишда катта ахамиятга эга. Ширалар, каналар, куртлар, калкондорлар, капалакларнинг тухумлари ва кичик ёшлардаги куртлари хамда фитономус куртлари ана шундай хавфли зараркунандалар каторига киради. Куетизнинг танаси юмалок, тепаси куббали, ости ясси, ярим шаклида булиб, ён томондан каралганда олделкаси ва канот устлиги равон куббали холдакузга ташланади. Тухумлари сарик рангли, бирмунча йирик, узунчок шаклда булади.[15]

Кокцинелла оиласига мансуб ку^излар тухумларини ширалар колониялари ёнидаги усимликларнинг хар хил кисмларига туп-тупкилиб куяди. Йирткич тухумидан очиб чиккан личинкалари ширалар билан озикланади. Эндигина очиб чиккан личинкалар бирмунча вакт тухум пустлокларида (бир-бирига каттик кисилиб) утиради ва ширанитопиши биланок уни ейишга киришади. Кичик ёшлардаги куртлар у кадар харакатчан булмайди. Ёши ошган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сайин жуда харакатчан булиб, шираларнинг тупидан тупига утаверади. Личинкалар турт ёшни утайди. Гумбакланиш пайти келганда личинкалар танасининг кейинги томони билан бирор нарсага илиниб олади. [16]

Гумбаклар кам харакат булади, лекин безовталанганда танасининг олд кисмини куккисдан кутариб, перпендикуляр холатда туриб олади. Гумбакланадиган жойлар хар хил булиши мумкин. Гумбаклар купинча личинкалар озикланган усимликларнинг баргларида ёки шохчаларида жойлашади. Гумбаклардан чиккан кУнFизлар шираларни зур бериб киради ва 10-12 кун утгач жуфтлашишга киришади, бир-ики кун утиши билан тухум куя бошлайди. УрFOчилари тухумларини равон куймайди. Тухум куйишга киришгандан кейин 10-15 кун утгачгина энг куп (кунига 38-42 та) тухум куйилади. УрFOчиларнинг тухум куйиш даври 45 кунгача чузилади. Битта урFOчи зот 250 дан 2900 тагача тухум куйиши мумкин. Кокоцинеллид куетизлари турли баландликдаги тоFларда кишлайди. Бахорда кишлов жойларидан анча барвакт учиб чикади. К,ишлок жойларидаги хавонинг харорати ва намлиги кУнFизлар фаол холатга утишига олиб келадиган асосий шартларидандир .[17]

К,ишловдан чиккан кУнFизлар апрель бошида ёки урталарида яъни уртача бир кеча-кундузлик харорат 12-150 га етганда бедазорда, шафтолизор боFларда ва ёввойи усимликларда пайдо булади. Озуканинг микдори ва сифатига хамда об-хаво шароитларига караб, уларнинг кушимча озикланиши 10-22 кунга чузилади. Сунгра улар жуфтлашиш ва тухум куйишга киришади.

Кузги совуклар тушиши билан ку^излар тупланган жойларидан туFOнлар ёнидаги энг бахаво жойларга ва тоFларга учиб бориб, у ерларда минглаб й^илишади. К,ишловга тупланган айрим туплари бир-бириларига якин жойлашади. Улар одатда хар йили бир хил жойларда кишлайди. Бу эса кишлайдиган тупларнинг жойланишини картага олиш имконини беради. [18]

Йирткич каналар. Зарарли буFимоёклилар сонини камайтиришда йирткич каналарнинг ахамияти хам юкори. Каналар ургимчаксимонлилар синфининг 2 туркумига мансубдир. Узбекистон шароитида йирткич каналарнинг 11 оила ва 27 авлодга мансуб 43 та махаллий турлари аникланган. Бу турларнинг купчилиги асосан инсектицидлар кам ишлатиладиган 6of биотопларида хамда дала экинларининг атрофидаги утларда учрайди. Йирткич каналарнинг табиатда апрельнинг охири - май ойининг бошларида пайдо булиб, усимликхур каналарнинг тухум, личинка ва етук зотларига хамла килади. Битта йирткич хаётида 30-35 та тухум ва 20 дан ортик ургимчаккананинг хаётий шаклларини

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

HyKOTHm MyMKHH. hhptkhh KaHagap ypruMnaKKaHara HucSaTaH Te3pOK pHBO^^aHH6,HH^Hra 20 gaH opTH^ SyFuH Sepagu. CaMapagOpguru 3apapgu KaHara HHcSaTaH 1:8-10 SygraHga, aHHu^ca ro^opn Sygagu.

Hhpt^hh namma^ap. hkkh ^aHOTgugap £ku nammagap (Diptera) TypKyMura MaHcyS. K,um^OK xy^aguK энтoмogoгнacнga Sy xamapoT^apHHHr ax,aMuaTu Karragup. 3KHH^apHHHr 3apapgu opraHH3M^apuHH ^upumga hhptkhh nammagapgaH BrouggO»; namma £kh cup^uggap, гaggнцagap Ba KyMymcuMOH TOB^aHyBHH nammagap (cepeSptaHKu) ax^MuaTgugup. EygapgaH Tam^apu, gunuHKagapu Typgu xamapoTgapHHHr ^ucMura KupuS napa3HTguK ^ugyBHH TaxuHa nammagapu x,aM ago^uga ypuH Tyragu.

Bu3uggoK nammagap £ku ryg nammagapu ep^uH Tycgu, apu £ku acagapugapra yxmanguraH HupuK nammagapgup. Ey xamapoTgapHu KynuHna ycuMguK ryggapu ycTuga BrouggaS ynuS eKu KyHuS TypraHuHuHr ryBOxu SygaMro. ETyK 3OTgapu 500 Tarana TyxyMuHu mupa KOgOHuacu unura ^yaMro. Oe^cro, hokcumoh maKgra эгa SygraH gunuHKagapu ycuMguK mupagapu SugaH HupTKuHguK ^uguS O3u^gaHagu. KaTTaguru 6-20 mm, TaHacu ogg TOMOHura ^apaS TopanuS Sopagu, paHru capu^, amug, ^u3Fum Ba x,OKa3O, ceKuH Ba SecyHa^an x,apaKaT ^ugagu. X,aeTu gaBOMuga x,ap Sup gunuHKa 2 MapTa nycT TamgaS 200 ra a^uH mupara x,aMga ^ugumu MyMKuH. ETugran, gunuHKa y3 ypHuga cOXTa nynapun unuga FyMSaKgaHagu Ba 2-3 x,a$Ta yTran, aHru SyFuHHu SOmgaS Sepagu. Eup nugga x,ap xug Typgapu SmragaH Sup HenTarana SyFuH SepuS puBO^gamgu. Te3 KynaHumu Ba Kyn O3uKgaHumu Ty^afigu cup^ug nammagapuHu ^yga caMapagu энтoмo$aгgap ^aTOpura ^ymum MyMKuH. fflyHuHr ynyH KenuHru nuggapu Sy x,amapOTgapHu SuOgaSOpaTOpuagapga cyHtun KynaHTupuS, uccu^xOHagapga umgaTum ycTuga Tag^u^OTgap aMagra OmupugMO^ga. [19]

Гaggнцagap. YHna KaTTa SygMaraH (2 mm) Sy nammagap hubuhhu эcgaтagн. Y3SeKucTOH mapOrnuga HupTKun гaggнцa a^ugOMroa KeHr Tap^agraH. Ey xamapOTHuHr eTyK 3OTgapu anpegt-Man OHgapuga nangO SyguS, geapgu O3uKgaHMaHgu, ypnuS mupa KOgOHuagapura aKKa-aKKa eKu kuhuk Tyn ^uguS TyxyM Kyagu. TyxyMgapu ^a^aT ro^Opu HaMguK MaB^yggurugaruHa puBO^garn Ogagu. E3 naHTuga xaBO HaMguru 45 % gaH nacanca, TyxyMgapga gunuHKagap puBO^gaHMangu. fflyHuHr ynyH Sy xamapOTgap YpTa Ocue mapOuTgapuga TOFgu TyMaHgapuga xaMga Sa^Op Ba Ky3 ^acggapuga xaMga uccu^xOHagapga axmu puBO^gaHagu.

^unuHKagapu (2,2mm) uHruHKapOK, paHru K^Fum-capu^, y3 xaeTuga 40-80 Ta mupaHu Kypumu MyMKuH. PuBO^gaHumHu TyraTuS, epra Tymagu Ba 4-5 cm

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

чукурликда Fумбакланади. 2 хафтадан кейин янги б^ин пашшалари уча бошлайди. Бир йилда турли хил ширалар билан озикланиб, 8-10 бyFин беради. Бу пашшаларни хам сунъий купайтириб, иссикхоналарда шираларга карши ишлатиш усули яратилган. [20]

Кумушсимон товланувчи пашшалар. Буларнинг 100 дан ортик турлари мавжуд. Айникса левокпис авлодига оид турлари ахамиятлидир. Пашшалари майда (1.5-2.5 мм) чиройли, кукрагининг уст томонида узунасига жойлашган корамтир чизиклари, корин устининг урталарида эса икккита доFи бор. Етук зотлари май-июнь ойларида уча бошлайди. Куннинг иссик соатларида айникса серхаракат, урчиб тухум куйишга киришади.

Урточилари 50-70 та тухумни шира колонияси ичига куяди. 2-4 кунда улардан личинкалар чикиб, шира, калкондорларнинг «дайди» личинкалари ва бошка майда юмшок танли жониворлар билан озиклана бошлайди. Личинкалари узига хос, одимчи куртлар сингари тулкинсимон харакат килади. 4-5 кунда етилиб, усимликнинг узида ёки тупрокда Fумбакланади. Гумбаги бочкасимон, кизFиш сохта пилла ичида 10 кунча ривожлангач, янги бyFинни бошлаб беради. Бир йилда 3-4 бyFин бериб ривожланади.[3, 10]

Тахина пашшалари. Бу оилага кирувчи пашшалар йирик ва сертук булгани учун улар «ежемухи» ёки типратикан пашшалар деб хам аталган. Тахиналарнинг купчилиги турли хашаротларда паразитлик килиб хаёт кечиради. Барг устига куйиб кетилган пашша тухумини куртлар барг эти билан бирга ютиб юборади. Бундай тухумдан очиб чиккан пашша личинкаси курт танасини еб вояга етади улжа Fумбакланганидан кейин танасидан учиб чикади.

ХУЛОСА

Шунингдек, хар бир дала биоценозида купгина бошка бирламчи паразит ва йирткич бyFимоёклилар бор, табиийки уларнинг барчасини батафсил ифодалаш имкониятига эга эмасмиз, шундай булса-да уларнинг систематик оила номини эслатиб утамиз: жужелицалар, браконидлар, афидиидлар, ихнеумонидлар ,чумолилар, ургимчаклар ва бошкалар. Буларнинг купчилиги биргаликда табиатдаги ценоз мувозанатини саклаб туришга уз хиссасини кушади. Зарарли организмларни йукотишда ишлатиладиган биологик воситалар орасида энтомопатоген микроорганизмлардан (бактерия, замбуруF, вирус, энг оддий организмлар) фойдаланиш алохида ахамиятга эга. У микробиологик саноат томонидан бир неча хил биопрепаратлар ишлаб чикарилади.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 11

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Гузанинг ургимчаккана, усимлик шираси, окканот, кандала каби сурувчи зараркунандаларига карши курашда ихтисослашган биологик усул фаол устунлик килмаган вазиятларда бошка усулларни, жумладан кимёвий кураш усулини куллаш жоиздир. Шу боисдан хар иккала усул уЙFунлаштирилган холда бир-бирини тулдириш ва энтмофагларнинг табиий популяцияларидан самарали фойдаланилган холда, хосилни саклаб колишдек умумий максадга хизмат килмоFи лозим.

REFERENCES

1. Энтомология, кишлок хужалик экинларини химоя килиш ва агротоксикология асослари. Ш.Т.Хужаев, Э.А.Холмурадов. Тошкент "Фан" нашриёти - 2009 йил.

2. Муродов С.А. Умумий энтомология курси. - Тошкент, "Мехнат", 1986271 б.

3. Олимжонов Р.А.Энтомология - Тошкент: "Укитувчи", 1977 - 275 б.

4. Яхонтов В.В. Урта Осиё К,ишлок хужалиги зараркунандалари, - Тошкент: Урта ва олий мактаб, 1962- 693 б.

5. Алимухаммедов С.Н. Хужаев Ш.Т. Гуза зараркунандалари ва уларга карши кураш - Тошкент: "Мехнат", 1978 (1 нашр)

6. Яхонтов В.В. Урта Осиё кишлок хужалиги усимликлари хамда махсулотларининг зараркунандалари ва уларга карши кураш - Тошкент "Урта олий мактаб", 1962- 693 б.

7. Хдмроев А.Ш. Хдсанов Б.О. Очилов Р.О. Азимов Ж.А. ва бошк. Галла ва шолини зараркунанда, касалликлар ва бегона утлардан химоя килиш. Т., 1999122 б

8. Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатамлар (маколалар туплами, Ш.Т.Хужаев тахрири остида) Тошкент, давлат кимё комиссияси, 2004-103 б.

9. Yunusov, M. M., & Zokirov, I. I. (2021). Farg 'ona vodiysining ayrim dendrofil shiralari (Homoptera, Aphidoidea) bioekologiyasi. Academic research in educational sciences, 2(6), 1289-1299.

10. Mirzakhalilovich, Y. M., Nabibullaevich, K. F., & Abdulazizovna, K. B. (2021). Ecological-Geographical Distribution Of Aphids (Homoptera Aphidinea, Aphididae) In The Fergana Valley.

11. Юнусов, М. М., & Хабибуллаев, Ф. Н. (2021). Кдгтикканотлиларни йотиш ва улардан коллекциялар тайёрлаш. Scientific progress, 1(4), 103-107.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

12. Mirzaxalilovich, Y. M., & Nabibullayev, X. F. (2022). Asalarilarda parazitlari keltirib chiqaradigan kasalliklar. Theory and analytical aspects of recent research, 1(5), 478-480.

13. Akhmadjonova, S., & Turkistonova, M. (2020). USE OF DIDACTIC GAME TECHNOLOGY IN TEACHING YOUTH PHYSIOLOGY LESSONS.

In ПРОРЫВНЫЕ НАУЧНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ: ПРОБЛЕМЫ, ЗАКОНОМЕРНОСТИ, ПЕРСПЕКТИВЫ (pp. 171-173).

14. Ахмаджонова, С. Ш., & Каюмова, О. И. (2021). Биология фанини укитишда муаммоли таълим технологиясидан фойдаланиш. Общество и инновации, 2(4/S), 42-45.

15. Ахмаджонова, С. Ш., & Каюмова, О. И. (2021). Использование технологии проблемного обучения в преподавании биологии. Общество и инновации, 2(4/S), 42-45.

16. Mirzahalilov, M. M., Muqimov МА, N. М. S., Kim, S. I., & Mustafaeva, Z. А. (2006). HYDROCHEMICAL INDEXES AND PHYTOPLANKTON COMPOSITION OF DIFFERENT TYPES OF WATER BODIES IN THE FERGANA VALLEY. O 'ZBEKISTONBIOLOGIYA JURNALI, 36.

17. Мукимов, М. К. А., Мирзахалилов, М. М., & Назаров, М. Ш. (2021). КАЧЕСТВЕННЫЙ И КОЛИЧЕСТВЕННЫЙ АНАЛИЗ НЕКУЛЬТИВИРУЕМЫХ РЫБ В ВЫРОСТНЫХ ПРУДАХ РЫБХОЗА «НАМАНГАН БАЛЫК». Academic research in educational sciences, 2(5), 726-733.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. Mukimov, M. K. A., Mirzakhalilov, M. M., & Nazarov, M. S. (2021). Assessment Of Hydrochemical Analysis And Phytoplankton Community Of Different Ponds Of A Fish Farm. The American Journal of Applied sciences, 3(05),

19. Мукимов, М. К. А., Мирзахалилов, М. М. У, Назаров, М. Ш., & Шарипова, Б. С. (2022). СРАВНИТЕЛЬНАЯ ОЦЕНКА МОРФОБИОЛОГИЧЕС

20. Marupov, A. A. (2021). Biology and harmfulness of long-beetled beetles (Coleoptera: Cerambycidae) flowing on poplars. Scientific Bulletin of Namangan State University, 3(1), 56-61.

21. Мустафакулов, Х., Юнусов, М., Юлдашова, Ш., & Шерматов, А. (2012). Некоторые экологические особенности озимой совки в Ферганской долине. Аграрный вестник Урала, (12 (104)), 37-38.

22. Мустафакулов, Х., Юлдашева, Ш., Юнусов, М., & Шерматов, А. (2013). Роль сорной растительности при формировании полезной энтомофауны агробиогеоценозов Ферганской долины. Аграрный вестник Урала, (3 (109)), 12.

140-047.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.