Научная статья на тему 'ЗАПРЕТЫ И ОГРАНИЧЕНИЯ КАК МЕХАНИЗМ РАЗРЕШЕНИЯ КОНФЛИКТА ИНТЕРЕСОВ'

ЗАПРЕТЫ И ОГРАНИЧЕНИЯ КАК МЕХАНИЗМ РАЗРЕШЕНИЯ КОНФЛИКТА ИНТЕРЕСОВ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
181
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
государственная гражданская служба / конфликт интересов / коррупция / ограничения / запреты / государственный служащий / обязательства. / public civil service / conflict of interest / corruption / restriction / prohibition / civil servant / obligation / legal boundary / treatment and legal capacity / ethics.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Махмудов Фируз

В статье дается научно-теоретический анализ государственного служащего, его прав и обязанностей, вопросы запрета и ограничения деятельности государственных служащих, их правовая природа и роль в преодолении коррупции и конфликта интересов. Изучена существующая правовая практика по запретам и ограничениям, налагаемым на государственных служащих в Республике Узбекистан, и их соблюдению. Также приведена статистика преступлений, совершенных в результате конфликта интересов, и коррупционных действий. Изучены мнения отечественных и зарубежных ученых по вопросам запретов и ограничений, проанализированы актуальные аспекты правовой системы развитых зарубежных стран. Научно доказано, что установление ряда категорий ограничений и запретов для государственных служащих и их эффективное выполнение играют важную роль в снижении коррупции на местах. На основе научных общественных дебатов, переходящих в научную дискуссию, проведена теоретическая полемика. Проблемы этических и правовых границ описываются как научно-правовая категория. В заключении статьи, основанном на научно-теоретическом анализе и опыте развитых стран, внесены предложения и рекомендации по совершенствованию института запретов и ограничений в целях предотвращения и эффективного разрешения конфликтов интересов на государственной службе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROHIBITIONS AND RESTRICTIONS – AS MECHANISMS FOR ELIMINATING CONFLICT OF INTERESTS

This article provides a scientific and theoretical analysis of the civil servant, his rights and obligations, issues of prohibition and restriction in the activities of civil servants, their legal nature and their role in overcoming corruption and conflicts of interest. The current legal practice on the prohibitions and restrictions imposed on civil servants in the Republic of Uzbekistan and their compliance are studied. In addition, statistics on crimes committed because of conflicts of interest and corruption practices are presented. The views of national and foreign scholars on the issues of prohibitions and restrictions are discussed, the relevant aspects of the legal system of developed foreign countries are analyzed. It is scientifically proven that the establishment of a number of categories of restrictions and prohibitions on civil servants and their effective implementation play an important role in reducing corruption in the field. Theoretical polemics are carried out on the basis of scientific public debates. Ethical and legal boundary issues are described as a scientific-legal category. At the end of the article, based on the scientific and theoretical analysis, the experience of developed countries, suggestions and recommendations are made to improve the institution of prohibitions and restrictions in order to prevent and effectively resolve conflicts of interest in the civil service.

Текст научной работы на тему «ЗАПРЕТЫ И ОГРАНИЧЕНИЯ КАК МЕХАНИЗМ РАЗРЕШЕНИЯ КОНФЛИКТА ИНТЕРЕСОВ»

UDC: 34 (042)(575.1)

Махмудов Фируз

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси E-mail: firuzbek2015@mail.ru

ТАЦЩ ВА ЧЕКЛОВЛАР - МАНФААТЛАР ТУЦНАШУВИНИ БАРТАРАФ ЭТИШНИНГ МЕХАНИЗМИ СИФАТИДА

Аннотация. Мазкур мацолада давлат хизматчиси, унинг цуцуц ва мажбуриятлари, давлат хиз-матчиси фаолиятида тациц ва чеклов масалалари, уларнинг юридик табиати цамда коррупция ва ман-фаатлар туцнашувини бартараф этишдаги ацамияти илмий-назарий жщатдан тащил цилинган. Узбекистон Республикасида давлат фуцаролик хизматчилари учун урнатилган тациц ва чекловлар ва уларга амал цилиш буйича бугунги кундаги цуцуций амалиёт урганилган. Шунингдек, манфаатлар туцнашуви ва коррупцион царакатлар натижасида содир этилган жиноятларга оид статистик маъ-лумотлар цайд этилган. Тациц ва чеклов масалалари буйича миллий ва хорижий олимларнинг фикрлари урганилган, ривожланган хорижий мамлакатлар цуцуц тизимининг мавзуга оид жщатлари тащил цилинган. Давлат фуцаролик хизматчиларига нисбатан цатор чеклов ва тациц категорияларини бел-гилаш ва уларнинг самарали амалга оширилишини таъминлаш соцада коррупцион омилларнинг кама-йишида муцим ацамият касб этиши илмий жицатдан исботланган. Илмий жамоатчилик мунозарала-ри асосида илмий бацсга киришган цолда назарий полемика амалга оширилган. Одоб-ахлоц ва цуцуций чегара масалалари илмий-цуцуций категория сифатида тавсифланган. Мацола сунгида амалга оширилган илмий-назарий тацлиллар, ривожланган хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чициб, давлат фуцаролик хизматида манфаатлар туцнашувининг олдини олиш ва самарали цал этиш мацса-дида тациц ва чеклов институтини такомиллаштиришга царатилган таклиф ва тавсиялар билдириб утилган.

Калит сузлар: давлат фуцаролик хизматчилари, манфаатлар туцнашуви, коррупция, чеклов ва тациц, давлат хизматчиси, мажбуриятлар, цуцуций чегара, этика.

Махмудов Фируз

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

ЗАПРЕТЫ И ОГРАНИЧЕНИЯ КАК МЕХАНИЗМ РАЗРЕШЕНИЯ КОНФЛИКТА ИНТЕРЕСОВ

Аннотация. В статье дается научно-теоретический анализ государственного служащего, его прав и обязанностей, вопросы запрета и ограничения деятельности государственных служащих, их правовая природа и роль в преодолении коррупции и конфликта интересов. Изучена существующая правовая практика по запретам и ограничениям, налагаемым на государственных служащих в Республике Узбекистан, и их соблюдению. Также приведена статистика преступлений, совершенных в результате конфликта интересов, и коррупционных действий. Изучены мнения отечественных и зарубежных ученых по вопросам запретов и ограничений, проанализированы актуальные аспекты пра-

вовой системы развитых зарубежных стран. Научно доказано, что установление ряда категорий ограничений и запретов для государственных служащих и их эффективное выполнение играют важную роль в снижении коррупции на местах. На основе научных общественных дебатов, переходящих в научную дискуссию, проведена теоретическая полемика. Проблемы этических и правовых границ описываются как научно-правовая категория. В заключении статьи, основанном на научно-теоретическом анализе и опыте развитых стран, внесены предложения и рекомендации по совершенствованию института запретов и ограничений в целях предотвращения и эффективного разрешения конфликтов интересов на государственной службе.

Ключевые слова: государственная гражданская служба, конфликт интересов, коррупция, ограничения, запреты, государственный служащий, обязательства.

Makhmudov Firuz

Independent Researcher, Tashkent State University of Law

PROHIBITIONS AND RESTRICTIONS - AS MECHANISMS FOR ELIMINATING CONFLICT OF INTERESTS

Ab&ract. This article provides a scientific and theoretical analysis of the civil servant, his rights and obligations, issues ofprohibition and restriction in the activities of civil servants, their legal nature and their role in overcoming corruption and conflicts of interest. The current legal practice on the prohibitions and restrictions imposed on civil servants in the Republic of Uzbekistan and their compliance are Studied. In addition, StatiStics on crimes committed because of conflicts of interest and corruption practices are presented. The views of national andforeign scholars on the issues of prohibitions and restrictions are discussed, the relevant aspects of the legal syStem of developed foreign countries are analyzed. It is scientifically proven that the etiablishment of a number of categories of restrictions and prohibitions on civil servants and their effective implementation play an important role in reducing corruption in the field. Theoretical polemics are carried out on the basis of scientific public debates. Ethical and legal boundary issues are described as a scientific-legal category. At the end of the article, based on the scientific and theoretical analysis, the experience of developed countries, suggestions and recommendations are made to improve the institution of prohibitions and restrictions in order to prevent and effectively resolve conflicts of intereti in the civil service.

Keywords: public civil service, conflict of intereti, corruption, restriction, prohibition, civil servant, obligation, legal boundary, treatment and legal capacity, ethics.

Бугунги кунда мамлакатимизда коррупция ва унинг бир куриниши булган манфаатлар ту^на-шувини бартараф этишда давлат хизматчилари учун урнатилган та^и^ ва чеклов чоралари мухим ахамият касб этади. К^атор норматив-ху^у^ий хужжатларда хам самарали давлат хизматини ташкил этишда манфаатлар ту^нашувининг олди-ни олиш, бу борада давлат хизматчилари фаолия-тидаги та^и^ ва чекловлар масалаларига алохида эътибор берилиб, ху^у^ий жихатдан мукаммал тартибга солиш буйича вазифалар хам белгилаб утилган. Хусусан, Узбекистан Республикаси Пре-зидентининг 2019 йил 27 майдаги "Узбекистан Республикасида коррупцияга ^арши курашиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбир-

лари тугрисида'ги ПФ-5729-сон фармонида давлат хизматчилари учун чекловлар, та^и^лашлар, рагбатлантириш чоралари хамда коррупциянинг олдини олиш буйича бош^а механизмларнинг ани^ руйхатини белгилаш билан богли^ ^оидалар назарда тутилган [1].

Шу жихатдан олиб Караганда, Узбекистан Республикаси ва ривожланган хорижий мам-лакатлар тажрибаси, шунингдек, олимларнинг турли илмий карашлари асосида давлат хизма-тида чеклов ва та^и^ институтини чукур ур-ганиш, шу асосида коррупция ва манфаатлар ту^нашувини бартараф этиш буйича самарали механизмларни ишлаб чи^иш мухим масала-лардан биридир.

Цайд этиш уринлики, бугунги пандемия дав-рида кам таъминланган ва ижтимоий ёрдамга муутож цатор оилаларга ижтимоий ёрдам, бир марталик пул маблаглари тарцатилмоцда. Лекин уолат шуни курсатдики, цатор ижтимоий ёрдам пулларини тарцатишда манзилли ёндашилмади, узлаштириш, цариндош-уруг ва таниш-билишчи-ликларга йул цуйилди. Узбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг маълумотларига кура Цашцадарё вилоятида 917,8 млн, Навоий вилоя-тида 509,8 млн, Наманган вилоятида 248,9 млн, Бухоро вилоятида 202,5 млн, Андижон вилоятида 159,3 млн сум мицдоридаги бюджет маблаглари талон-тарож цилинган. Бундан ташцари, 2019 йилда 398 та жиноят иши буйича 537 нафарман-сабдор шахс жавобгарликка тортилган булса, 2020 йилнинг 7 ойи давомида 327 та жиноят иши буйича 459 нафар мансабдор шахс жавобгарликка тортилган. Бунинг натижасида 2019 йилда 1 трлн 665 млрд сум, 2020 йилда эса 172 млрд 260 млн сум зарар етказилган [2].

Содир этилган хукукбузарликларнинг акса-рияти коррупция, таниш-билишчиликда ифода-ланадиган манфаатлар туцнашуви ва бошка ман-сабдорлик жиноятлари билан боглик. Бу каби статистик маълумотлар хам давлат хизматчилари фаолиятида урнатилган такик ва чекловлар маса-ласини кайта куриб чикишни такозо килмокда.

Бугунги кундаги зукукий ^олат

Бугунги кунга кадар Узбекистон Респуб-ликасида давлат фукаролик хизмати тугри-сида ягона конуннинг мавжуд эмаслиги, дав-лат хизматчиларининг хукук ва мажбурият-лари ягона конун хужжатларида белгилан-маганлиги давлат хизматчилари фаолия-тидаги такик ва чекловлар турли тармок конун хужжатларида акс этганини курсатади. Буни те-гишли давлат хизматчиларининг фаолияти турли махсус конунлар билан тартибга солинганлиги билан изохлаш мумкин.

Умуман олганда, давлат хизматида чеклов ва такик масалалари давлат хизматчилари учун бел-гиланган мажбуриятлар билан ёнма-ён туради.

Давлат хизматида булган шахслар мамлакат-даги сиёсий вазиятдан катъи назар, урнатилган чеклов ва такикларга амал килиши, хар кандай вазиятда узига юклатилган мажбуриятларни ба-жариши, белгиланган чеклов ва такиклар доира-сидан чикмаслиги лозим.

Фикримизча, давлат хизматини уташ давоми-да белгиланган чеклов ва такиклар мазмун-мохия-тини яхширок тушунишда давлат хизмати ва унинг асосий хусусиятларини тахлил килиш мак-садга мувофикдир.

Илмий-назарий та^лил

Юридик адабиётларда давлат хизмати мазмун-мохиятини очиб беришга каратилган бир неча узига хос хусусиятлар назарда тутилган. Жумла-дан, Ю.А. Дмитриевнинг фикрича, давлат хизмати куйидаги узига хос хусусиятларга караб бошка мехнат фаолиятидан ажралиб туради:

- давлат хизматининг профессионал фаолият эканлиги. Давлат хизмати давлат хизматчисининг асосий фаолият йуналиши хисобланади. Давлат хизматини уриндошлик асосида амалга ошириш-га йул куйилмайди. Давлат хизматчилари бошка хак туланадиган мехнат фаолияти билан шугул-ланишлари мумкин эмас, бунга факат конун хуж-жатларида назарда тутилган холатлардагина рух-сат этилади;

- компетентлик. Давлат хизматчилари эгал-лаб турган лавозими (мансаби)га, хизмат мажбу-риятларини амалга оширишига билими, иш таж-рибаси ва савияси нуктаи назаридан мос булиши керак;

- давлат хизматининг олдиндан аник белги-ланган давлат хизмати лавозим (мансаб)лари до-ирасида амалга оширилиши. Давлат хизматчиси деган маком айнан шахснинг давлат хизматидаги аник бир лавозим (мансаб)ни эгаллаганидан сунг юзага келади [3].

Юкоридаги фикрларни тахлил килган холда айтиш мумкинки, давлат хизмати давлат вазифа ва функцияларини амалга ошириш билан боглик мухим фаолият хисобланиб, хизмат давомида давлат хизматчилари томонидан амалга ошири-ладиган бошка мехнат фаолиятининг чекланиши давлат хизмат функцияларининг юкори даражада амалга оширилишини таъминлайди.

Бу борада гарб мамлакатлари олимлари фикрла-рига эътибор берилса, олимлар Бернард Ло ва Ма-рилйн Фиелдлар нафакат давлат хизматида, балки таълим, тиббиётда хам манфаатлар тукнашувининг олдини олишда такик ва чеклов механизмлари са-марадорлигини таъкидлаб утишса [4], бошка гарб олимлари давлат хизматчиларига хизматдан буша-ганидан сунг бошка ишга киришда, лоббистик ха-ракатларда иштирок этишлари мумкинлиги нуктаи

назаридан такиклар, шунингдек, узининг собик иш жойи билан ижтимоий муносабатларни саклаб ко-лиши ёки фойдаланиши буйича чекловлар хам ур-натилиши зарурлигини айтиб утадилар [5].

Мавзу юзасидан олимларимиз хам фикр бил-дириб, давлат-хизмат муносабатларининг маз-мунини - хукук субъектларининг хукуклари, мажбуриятлари, жавобгарлиги, такиклар, чекловлар ташкил этишини, давлат хизматчиларининг хукукий макомини эса конунчилик билан урнатилган ва давлат томонидан кафолатланган хукук, эркинлик, мажбурият, чеклов ва жавобгарликлар ташкил этишини кайд этишади [6].

Бундан ташкари, айрим олимлар давлат хизма-тига кириш вактида давлат хизматчилари нафакат хукук ва мажбуриятларга эга булишини, балки улар фаолиятида конунчилик билан маълум бир чекловлар ва такиклар хам урнатилиши мумкин-лигини таъкидлаб, давлат хизматчилари хукукини чеклаш уларнинг давлат функцияларини бажари-ши билан, хизмат ваколатларини амалга ошириши билан тавсифланишини айтиб утадилар.

Хусусан, А. Ноздрачев давлат хизматидаги бундай чекловлар ва такиклар, биринчи навбатда, давлат хизматининг нормал ва самарали фаолият курсатишини таъминлашини, давлат хизматчилари томонидан мансаб ваколатларидан фойда-ланишнинг хукукий чегараларини урнатишини, шунингдек, мансаб мажбуриятларини мустакил амалга ошириши учун шароит яратишини таъкид-лайди [7].

Давлат фукаролик хизматида фаолият юри-тишда такик ва чеклов масалаларида хукук ва муомала лаёкати алохида урин тутади. Давлат хизматчиларига белгиланган чеклов ва такиклар хам хукук ва муомала лаёкатидан келиб чикади. Яъни айтиш керакки, амалдаги конунчиликка асосан муомала лаёкати шахснинг ёшига караб, лавозимига караб, хукукий тартиб ва вазиятга караб белгиланади. Айнан шу асослардан келиб чикиб, давлат хизматчиларига чеклов ва такиклар урнатилишини инобатга олиш мумкин. Масалан, айрим давлат хизматига ишга киришда ёш цен-зи билан боглик чеклов белгиланиши, айрим ла-возимларни эгаллашда давлат хизматчиларига такиклар урнатилиши, хукукий тартиб ва вазият, шунингдек, фаолиятнинг хусусиятига караб айрим турдаги фаолият билан шугулланиш чекла-ниши мумкин.

Кушимча килиб айтишимиз мумкинки, давлат фукаролик хизматида чеклов ва такиклар давлат хизматчисининг алохида хукукий тартиблари билан боглик, яъни бундай такик ва чекловларнинг урнатилиши касбий фаолиятни самарали олиб бориш, уз ваколатларини суиистеъмол килиш им-конияти учун тусик куйиш, хизматчилар томони-дан фукароларнинг хукук ва эркинликларига амал килиш билан бир каторда хизматни узга шахслар-нинг аралашувисиз, шунингдек, шахсий манфа-атдорликсиз амалга оширишга имконият, шароит яратади.

Шунинг учун хам давлат хизматчилари учун урнатилган чеклов ва такиклар улар томонидан хизматни уташининг бутун муддати жараёнида амалда булади. Давлат сирини саклаш, шахсий манфаатлар йулида хизматдаги маълумотлардан фойдаланишни чеклаш, бошкача айтганда, манфаатлар тукнашувига йул куймаслик максадида хатто давлат хизматидан бушагандан сунг хам давлат хизматчиларига баъзи чекловлар урнати-лади.

Илмий адабиётларда давлат хизматида чек-лов институтига берилган катор таърифларни учратиш мумкин. Давлат хизмати билан боглик булган чекловлар деганда Конституция ва бошка меъёрий-хукукий хужжатлар билан белгиланган, давлат хизматчисини чикиш ман этилган аник курсатилган хукук доирасида белгиланган шарт ва коидалар тушунилади [8].

Шу билан бирга, юкоридаги манбада М. Мир-бобоев чеклов институтини давлат хизматчиларининг бурчлари сифатида хам бахолайди, давлат хизматчиларининг бурчлари чеклашлар тарзида хам булиши мумкинлигини кайд этиб, чеклашлар хам мохиятига кура бурч хисобланиши билан изохлайди. Фикримизча, бу фикрга кисман ку-шилиш мумкин, чунки чеклашлар бурч сифатида, одатда, харакатсизлик оркали амалга оширилади, давлат хизматида айрим чекловлар эса харакат оркали хам намоён булади.

Т. Сафаров эса коррупция хамда чеклов ва такик институтлари билан боглик булган манфаатлар тукнашувини бартараф этиш, олдини олишда ички назорат механизми сифатида кор-рупцияга карши комплекс назорат тизимини кел-тириб, мазкур тизимни халкаро стандартлар (2016 йилда ишлаб чикилган ISO 37001: Порахурликка карши курашиш менежмент тизими - 2016) асо-

сида манфаатлар тукнашувини тартибга солишга нисбатан хам куллаш максадга мувофиклигини айтиб утади [9].

Э. Хожиев ва Т. Хожиев эса давлат хизмати билан боглик такикларга давлат хизматчилари-га хизмат вактида, шунингдек, ундан ташкарида хам у ёки бу хатти-харакатни амалга оширишни такикловчи амалдаги конунчилик томонидан бел-гиланган ва урнатилган меъёрлар сифатида таъ-риф бериб, давлат хизматчилари учун урнатилган чекловлар ва такикларга куйидагиларни киритиш мумкинлигини айтиб утади:

биринчидан, давлат хизматчиси бошка хак туланадиган мехнат фаолияти билан шугуллани-ши мумкин эмас (педагогик, илмий фаолият бун-дан мустасно);

иккинчидан, давлат хизматчилари учун тад-биркорлик фаолияти билан шахсан ёки бошкалар оркали шугулланиш такикланган. Давлат хиз-матчилари шахсан ёки бошкалар оркали ишлаб чикариш билан, товарлар ва бошка махсулотлар-ни сотиш билан, фойда олиш максадида ишларни бажариш ёки пулли хизматлар курсатиш билан шугулланиши мумкин эмас;

учинчидан, давлат хизматчиси учинчи шахс-ларнинг вакили булиши мумкин эмас, яъни давлат хизматчиси давлат хизматида булган хамда унга маълум бир жихатдан буйсунган учинчи шахслар-га вакиллик килиши такикланади;

туртинчидан, давлат хизматчиси хизматдан ташкари вактда моддий-техник, молиявий ва ах-борот воситаларидан, давлатнинг бошка мулки-дан ва хизмат маълумотларидан фойдаланиши такикланади;

бешинчидан, давлат хизматчиларига жисмо-ний ва юридик шахслардан мансаб мажбурият-ларни бажариш билан боглик булган хар кандай мукофот ва совгалар олиши такикланади;

олтинчидан, жисмоний ва нодавлат юридик шахслар хисобидан хизмат сафарига ёки хорижий сафарга бориш такикланади;

еттинчидан, давлат хизматчисининг хиз-мат ваколатидан фойдаланиб давлат органларида жамоат бирлашмаларини (касаба уюшмасидан ташкари) ташкил этиши ёки унинг манфаатлари-ни кузлаб харакат килиши мумкин эмас ва бошка-лар [10].

Юкорида кайд этилган такик ва чекловлар би-лан боглик мисолларга кушилган холда улар яго-

на булмасдан давлат хизмати хусусиятидан келиб чикиб, конун хужжатлари, шунингдек, ички локал хужжатлар асосида узга такик ва чекловлар урна-тилиши мумкинлигини хам айтиб утмокчимиз.

Шу уринда давлат хизматида чеклов ва такик уртасидаги фаркка ойдинлик киритиш мухим аха-миятлидир. Э. Хожиев ва Т. Хожиев такиклар, уз мохиятига кура давлат хизматчисининг хукукий чекловларига якин, аммо узига хос хусусиятларга эга эканлигини таъкидлаб, биринчи холда хизмат-чиларнинг ахлоки ва хатти-харакатлари чеклана-ди, иккинчисида катъий ман этилади деб тушун-тиришади.

Кайд этиш керакки, манфаатлар тукнашуви-нинг олдини олиш максадида амалдаги конунчи-ликда хам давлат хизматига киришда, шунингдек, давлат лавозимларини эгаллашда баъзи бир чек-ловлар урнатилиши мумкин. Жумладан, фука-ролар суд хукми билан муомалага лаёкатсиз ёки муомала лаёкати чекланган деб топилганда суд томонидан фукаронинг белгиланган муддатда давлат лавозимини эгаллаши такикланган булса, тиббий муассасанинг хулосасига кура давлат хиз-матларини амалга оширишга нолойик булса ёхуд узаро кариндошлик алокаларида, таниш-билиш-чиликда булса, давлат хизматида булиши ёки дав-лат лавозимини эгаллаши мумкин эмас.

Умуман олганда, мамлакатда коррупция ва манфаатлар тукнашувининг олдини олиш самара-дорлиги куплаб омилларга богликдир, яъни коррупция хавфи даражаси ва уни минималлашти-риш учун ишлаб чикилган тавсиялар бу борада мухим ахамият касб этади. Жумладан, мамлакат-нинг тегишли конунчилиги билан давлат фукаро-лик хизматчиларига урнатилган такик ва чеклов-лар манфаатлар тукнашувини бартараф этишда марказий уринни эгаллайди. Хукукшунос олим С. Хазанов таъкидлаганидек, давлат хизматининг иерархиясида давлат хизматчисининг мавкеи кан-чалик баланд булса, урнатилган такик ва чеклов-лар шунча кам самара беради, чунки уларнинг белгиланган нормалар асосида максадга мувофик фаолият юритишини текшириш ва назорат килиш уларга буйсунадиган тузилма ва шахсларга берил-ган булади [11].

Хукукшунос олимнинг фикрига тула кушилган холда Конун чикарувчи бу каби холатларни инобатга олиб, юкори даражадаги давлат хизма-тини ташкил этиш, коррупция хавф-хатарлари-

ни минималлаштириш учун кушимча сиёсий ва хукукий механизмларни такдим этиши керак деб хисоблаймиз. Бу борада такик ва чекловларни куллаш самарадорлигига таъсир этувчи омиллар-ни урганиш, хар бир такик ва чеклов максадга му-вофиклик, бошкача айтганда, мутаносиблигини мониторинг килиш, барча такик, чеклов ва маж-буриятларни давлат хизмати хусусиятларидан келиб чикиб тизимлаштириш мухим ахамиятлидир.

Т. Хабриеваэсакоррупцияваманфаатлартукна-шувининг олдини олиш учун урнатилган такик ва чекловлар мутлак ва умумий характерга эга булиб, давлат хизматчиларининг эгаллаб турган лавозимидан катъи назар, барча даражадаги давлат хизматчиларга тенг даражада кулланилиши лозимлигини айтиб утади [12].

Бизнинг фикримизча, Конун чикарувчи ла-возимнинг коррупция хавфи эхтимолидан келиб чикиб, шунингдек, амалга ошириладиган функ-циянинг хусусиятини инобатга олиб, такик ва че-кловларни белгилаш максадга мувофикдир.

М. Пресняков ва С. Чанновлар давлат хизматчиларига такик ва чекловларни белгилашда такик ва чекловлар давлат хизматчисининг уз хизмат мавкейидан шахсий манфаатлари учун фойдала-ниши мумкинлигини ёки карорлар кабул килиши-нинг олдини олишга каратилган булиши лозимли-гини, хар бир такик ва чеклов амалда коррупция-нинг олдини олишга каратилганми деган масала-ни инобатга олиш кераклигини [13] айтиб утса, Е. Спектор эса такик ва чеклов факатгина корруп-цияга карши кураш воситаси хисобланмаслигини, белгиланган хар бир такик ва чекловни коррупция хавф-хатарига мувофиклиги юзасидан, шунингдек, давлат хизматчилари ва бошка мансабдор шахслар хусусиятига кура вакти-вакти билан тек-ширилиши лозим эмаслигини таъкидлайди.

Бундан ташкари, коррупциянинг турли кури-нишларда намоён булиши хусусиятидан келиб чикиб, давлат хизматчиларига такик ва чекловларни белгилашда давлат хизматчиларининг хиз-матга кириши ва хизматдан бушаши билан боглик холатларни, урнатиладиган такик ва чекловлар-нинг хакикатда коррупцияга карши кураш макса-дидалигини, чекловларнинг коррупция хавфини сезиларли даражада камайтириш имкониятла-рини ва фаолиятнинг максадга мувофиклигини, шунингдек, чеклов ва такикларнинг урнатилиши фукароларнинг конституциявий хукук ва эркин-

ликларини чеклашини инобатга олиш максадга мувофикдир.

Илмий адабиётларда давлат хизматчилари учун урнатилган тациц, чеклов ва мажбурият-ларнинг самарадорлик мезонлари, манфаатлар туцнашувининг олдини олишдаги ахамияти сифатида цуйидагилар белгиланганлигини куриш мумкин:

❖ такик, чеклов ва мажбуриятлар нафакат коррупция ва манфаатлар тукнашувининг олдини олишда самарали восита, балки универсаллик функциясини бажариб, давлат органлари вазифа ва функцияларининг юкори даражада бажарили-шига имкон беради;

❖ интизомий, маъмурий, жиноий тергов ва текширув фаолиятида холатни аниклаш имкония-тини оширади, профилактик функцияни бажара-ди;

❖ такик, чеклов ва мажбуриятларнинг бажа-рилишини назорат килишнинг реал механизмла-ри мавжуд.

Хорижий тажриба

Узбекистан Республикасида чеклов ва такиклар руйхати ягона конун хужжатида белги-ланмаган, хукукий асослари мукаммал яратил-маган булса-да, айрим хорижий мамлакатлар ко-нунчилигида бу борада ижобий курсаткичларни куриш мумкин.

Россия Федерациясининг "Давлат хизмати тугрисида"ги конунида давлат хизматчиларига урнатилган чекловларнинг ягона руйхати курса-тилган.

Унга кура цуйидаги шахслар давлат хиз-матчиси була олмайди ва давлат хизматига цабул цилиниши мумкин эмас:

- суд карори асосида кисман ёки тулик муома-лага лаёкатсиз деб топилган шахслар;

- судланган ёки судланганлиги олиб ташлан-маган шахслар;

- агар хизмат давлат сирлари ёки шу каби маъ-лумотларни билиш, улардан фойдаланишни тако-зо килса, бундай харакатлар такикланган шахслар;

- тиббий хулоса асосида касаллиги мавжуд ва ушбу касаллик давлат хизматини уташга халакит берадиган шахслар;

- давлат хизматчисига якин кариндошлик ёки узаро буйсунувда булса;

- фукароликдан чикиш ёки бошка мамлакат фукаролигини олиш;

- агар халкаро шартномаларда узгача коида назарда тутилмаган булса, чет эл фукаролари;

- давлат хизматига киришда ёлгон ёки сохта маълумотлар такдим этиш;

- давлат хизматига киришда белгиланган маъ-лумотларни такдим этмаслик (мол-мулк, карин-дошлик ва бошка) ёки атайин нотугри маълумот такдим этиш;

- белгиланган такик ва чекловларни бузган, коррупция ва манфаатлар тукнашувининг олдини олиш буйича белгиланган коидаларга амал кил-маганлиги учун давлат хизматидан бушатилган шахслар;

- айрим давлат хизматлари учун харбий хиз-матни утамаган шахслар.

Мазкур руйхат ягона булмасдан бошка федерал конун хужжатларида чекловлар белгиланиши мумкинлиги хам назарда тутилган.

Шу билан бирга, юкоридаги хужжатда такик билан боглик куйидаги коидалар урнатилганли-гини куриш мумкин.

Давлат хизматига кириши муносаба-ти билан давлат хизматчисига куйидагилар тацицланади:

- узга лавозимга тайинланиш ва сайланиш (касаба уюшмасига, махаллий бошкарув орган-ларига, тижорат ва нотижорат ташкилотларга, колегиал органларга, акциядорлар кенгашлари-га, сиёсий партияларга. Уларнинг руйхати конун хужжатлари билан белгиланади);

- тадбиркорлик фаолияти билан шугулланиш;

- кимматли когозларни сотиб олиш;

- конун хужжатлари билан такикланган хол-ларда учинчи шахсларга вакил булиш;

- уз хизмат вазифаларини бажариш муносаба-ти ёки шарти билан жисмоний ёки юридик шахс-лардан совга, моддий кимматликлар, мулклар ёки узга афзаллик ва хизматлар олиш;

- конун хужжатларида белгиланган холатлар-дан ташкари чет эл фукаролари ва ташкилотлари билан муносабатда булиш;

- хизмат вазифаларини бажариш билан бог-лик булмаган максадларда моддий-техник ва бошка таъминот воситаларидан, давлат мулкла-ридан фойдаланиш, жумладан, бошка шахсларга бериш;

- хизматни уташ давомида узига маълум бул-ган ахборотдан узга максадларда фойдаланиш, жумладан, уларни бошка шахсларга бериш;

- иш берувчининг рухсатисиз чет эл ташки-лотларининг хизмат ёки фахрий мукофотларини олиш, даражаларига (илмий фаолият бундан мус-тасно) эга булиш;

- сайловолди ташвикоти, шунингдек, рефе-рендумга оид масалаларда уз лавозимидан фой-даланиш;

- халкаро шартномаларда назарда тутилган холатлардан ташкари хорижий давлатларнинг, чет эл ташкилотларининг мамлакатдаги ваколатхона-лари ва бошка муассасаларига аъзо булиш, фао-лиятида иштирок этиш;

- халкаро шартномаларда назарда тутилган холатлардан ташкари чет эл ташкилотлари томо-нидан молиялаштириладиган фаолиятда иштирок этиш.

Шу билан бирга, давлат хизматчиси, унинг оила аъзолари ва бошка кариндошларига хори-жий мамлакатлардаги хисобваракларда моддий кимматликларга эга булиш хам такикланади.

Бундан ташкари, давлат хизматида фаолият олиб бориш учун ёш билан боглик чеклов, фука-ролик масалалари хам назарда тутилган. Масалан, Германия Федерациясида хизматга киришда ёшга, фукаролик ва кобилиятларга тегишли ай-рим чекланишлар хам кулланилади. Уставлар хиз-матга кириш учун энг кам ва энг юкори ёшларни кузда тутган. Аксарият лавозимлар учун энг юко-ри ёш 40 дан 45 ёшгача килиб белгиланган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Францияда эса штатдаги лавозимларни эгал-лаш учун француз фукаролигига эга булиш зарур. Штатдан ташкари лавозимларга чет элликларни кабул килиш мумкин.

Англияда олий мансабдор шахсларга умум-миллий даражада сиёсат билан шугулланиш такикланган. Махаллий сиёсий фаолиятда ишти-рок этиш учун тегишли муассаса рахбариятининг барча холатларда хам берилавермайдиган рухсати ва улар намоён этадиган муассасаларга содиклик-нинг мажбурий шарти зарурдир. Молиявий ама-лиётларда иштирок этиш ва хусусий хамда хизмат мажбуриятлари тукнашишларига олиб келадиган акциялар ва ер участкалари билан боглик ама-лиётларда хам чекланишлар мавжуд. Истеъфога чиккандан сунг хам сиёсий фаолият учун махсус рухсат керак булади.

Японияда эса давлат хизматчилари сиёсий фа-олият борасида ута чекланган. Уларга сиёсий пар-тияларга кириш такикланмаган, бирок улар катта

роль уйнайдиган сиёсий маслахатчилар ва функци-онерлар булолмайди, сайланадиган оммавий лаво-зимларга номзодини куйиши мумкин эмас ва х.к.

Ходимлар билан ишлаш кенгаши давлат хизматчиларига сайлов хукукини амалга оширишдан ташкари хар кандай сиёсий харакатларни такикла-ши мумкин. Япон конунчилиги давлат хизматчиларининг мехнат хукукларини анча чеклашга йул куяди. Давлат хизматчилари учун иш ташлаш бут-кул такикланган. Ушбу такикни бузганлиги учун давлат корхоналари ишчилари ишдан четлатила-ди, бошкарув ходимларининг узи эса жиноий жа-вобгарликка тортилиши мумкин [14].

Таклиф ва тавсиялар

Тахлиллардан келиб чикиб, чеклов ва такиклар масаласида куйидаги таклиф ва тавсияларни бил-дириб утиш максадга мувофик:

1) коррупция ва манфаатлар тукнашувининг олдини олиш учун давлат хизматчиларига белги-ланадиган такик ва чекловларнинг ягона руйха-тини тузиш, масалан, давлат фукаролик хизмати тугрисидаги конунни кабул килиш асосида унда-ги тегишли моддаларда такик ва чекловлар руйха-тини акс эттириш;

2) давлат хизмати муносабатларида урнатил-ган хар бир такик, чеклов ва мажбуриятларнинг бузилиши тугрисидаги маълумотларни олиш ман-баларини белгилаш лозим, бошкача айтганда, манфаатлар тукнашуви тугрисида хабар бериш механизмини такомиллаштириш, бу борада уз фао-лиятида манфаатлар тукнашуви келиб чикиши хакида хабар берган давлат хизматчисини мукофот-лаш, лавозим погоналарини эгаллашда устуворлик бериш, пул мукофотлари билан такдирлаш мумкин, шунингдек, махсус платформалар яратиб онлайн ва аноним хабар бериш тизимини йулга куйиш лозим;

3) давлат хизматчиси томонидан тегишли маъ-лумотларни яшириш билан боглик эхтимоллар, шунингдек, коррупцияга карши кураш сифатида урнатилган талабларни четлаб утиш усулларини аниклаш ва бартараф этиш, масалан, давлат хиз-матчисининг даромади ва харажатини декларация-лаш, давлат хизматчисининг солик органларда-ги хисоби ва бошка маълумотлари асосида унинг электрон маълумотлар базасини шакллантириш, шунингдек, махсус "Давлат хизматчиларининг даромадлари, мол-мулки ва манфаатлар тукна-шувини декларация килиш тугрисида'ги конун лойихасини ишлаб чикиш лозим. Бу такик ва чек-

ловлар буйича конунчилик талаблари бузилишининг олдини олиб, давлат хизматчиси тугрисидаги барча маълумотларни тахлил килиш имконини беради;

4) Узбекистан Республикасида давлат хизматчиларининг такик ва чекловларга амал килмаслик-ларига нисбатан жавобгарлик масалалари тулик тартибга солинмаган. Хусусан, давлат хизматчи-сининг турли ташкилотларда ишлаши, тадбир-корлик фаолияти билан шугулланиши, акциядор булиши ва хоказо. Шу нуктаи назардан, моддий жавобгарлик масаласини белгилаш уринли, яъни ноконуний топган даромадини давлат хисобига утказиш, солик ва даромад декларациялари асосида ташкилот хиобига ушлаб колиш мумкин;

5) сохада очиклик ва шаффофликни таъминаш максадида давлат хизмати органлари фаолиятини ойдинлаштириш, давлат харидлари, хизмат са-фарлари, даромадлари хакида ахборотлар бериш механизмини, жумладан, шу буйича махсус стратегия кабул килиш максадга мувофик;

6) Жамоатчилик палатасининг асосий вази-фаларидан бири сифатида давлат хизматчиларининг чеклов ва такикларга кай даражада амал килаётганлигини мониторинг килиш, кузатиш ва таклифлар киритишини белгилаш керак. Бу нима беради?

биринчидан, кайси давлат хизматчиси каерда ишлайди, нечта иш жойига эга, даромади кандай - буни жамоат билади;

иккинчидан, уларнинг маълумотлари тегишли давлат хизматчиси фаолиятига бахо беришга хиз-мат килади.

Хулоса килиб айтганда, бугунги кунда акса-рият сохаларда учрайдиган коррупция ва унинг турли куринишлари - элитар коррупция, маиший коррупция, манфаатлар тукнашувини ва унинг хар кандай тусдаги окибатларини бартараф этиш кун тартибида турган масалалардан биридир. Шу жихатдан мамлакатда коррупция ва манфаатлар тукнашувининг олдини олишда давлат хизматчи-сининг чеклов ва такикларга катъий амал килиши мухим урин тутади. Бу борада юкорида амалга оширилган илмий-назарий тахлил, миллий ва халкаро конунчилик асослари мухокамаси, шу-нингдек, улар асосида ишлаб чикилган таклиф ва тавсиялар амалиётга йуналтирилган самарали механизмларни жорий этишга, юкори даражадаги давлат хизматини ташкил этишга ва коррупциявий омилларнинг бартараф этилишига имкон беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 27 майдаги "Узбекистан Республикаси-да коррупцияга ^арши курашиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5729-сон фармони.

2. http://prokuratura.uz/#/t_news?id=358.

3. Дмитриев Ю.А., Полянский И.А., Трофимов Е.В. Административное право Российской Федерации: учебник для юридических вузов. - Система ГАРАНТ, 2008.

4. Bernard Lo, Marilyn J. Field, Conflict of Intere& in Medical Research, Education, and Practice, Washington, DC: The National Academies Press. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK22926/.

5. Cabinet Office, the business appointment rules for civil servants, available at: www.gov.uk/government/ uploads/sy&em/uploads/attachment_data/file/382937/ Bu siness_Appointment_Rules_2014_.pd.

6. Хожиев Э.Т., Исмаилова Г.С. Давлат хизмати: у^ув ^улланма - Т.: Бактериа-пресс, 2015. - Б. 172.

7. Ноздрачев А. Правоограничения государственных служащих. // Право и экономика. - 1995. -№ 15.

8. Мирбобоев Б., Хусанов О., Бегматов А. Узбекистонда давлат хизматини ташкил этишнинг таш-килий ху^у^ий масалалари. - Т.: Академия, 2005.- Б. 63.

9. Сафаров Т. Давлат органларида коррупциявий омилларни бартараф этиш - соха таравдиётининг мухим омили: ма^ола. // Юридик фанлар ахборотномаси - Вестник юридических наук - Review of law sciences. - 2020. - Б. 233.

10. Хожиев Э., Хожиев Т. Маъмурий ху^у^. - Т.: Фан ва технология, 2008. - Б. 232.

11. Хазанов С.Д. Антикоррупционные запреты и ограничения в системе публичной службы как инструмент антикоррупционной политики: поиск оптимальной модели правового регулирования.

12. Хабриева Т.Я. Коррупция: природа, проявления, противодействие: моног. / отв. ред. Т.Я. Хабри-ева. - М.: Юриспруденция, 2014. - С. 688.

13. Пресняков М.В., Чаннов С.Е. Служебное право Российской Федерации: Учеб. пособие. -М.: Норма: Инфра-М, 2011. - С. 447.

14. Бойцова В.В., Бойцова Л.В. Политическая нейтральность государственных служащих в Англии // Государство и право. - 1992. - № 9. - С. 117-124.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.