Научная статья на тему 'ВОПРОСЫ УГОЛОВНОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА КОРРУПЦИОННЫЕ ДЕЯНИЯ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ИНОСТРАННЫХ ГОСУДАРСТВ'

ВОПРОСЫ УГОЛОВНОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА КОРРУПЦИОННЫЕ ДЕЯНИЯ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ИНОСТРАННЫХ ГОСУДАРСТВ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
127
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
коррупция / коррупционные преступления / борьба с коррупцией / незаконное обогащение / злоупотребление служебным положением / взяточничество / должностные преступления / нематериальные выгоды. / corruption / corruption crimes / fight against corruption / illegal enrichment / abuse of power / bribery / official crimes / intangible benefits.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Шaмсутдинoв Бехруз

В данной статье приводится сравнительный анализ существующих норм ряда коррупционных правонарушений в действующем уголовном законодательстве зарубежных стран, таких как взяточничество, незаконное обогащение и злоупотребление служебным положением. Анализируются существующие проблемы и недостатки, связанные с коррупционными преступлениями в действующем уголовном законодательстве Республики Узбекистан, а также даются предложения и рекомендации по совершенствованию законодательства на основе рекомендаций международных институтов. В частности, предлагается внести изменения в действующее уголовное законодательство, которое предусматривает признание нематериальных активов и неимущественных интересов в качестве объекта этих преступлений. Предлагается установить ответственность за такие действия, как получение или дача взяток в пользу третьих лиц, а также за обещание и предложение взятки, за просьбу о даче взятки и согласие ее принять.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMINAL RESPONSIBILITY FOR CORRUPTION IN THE LEGISLATION OF SEVERAL FOREIGN COUNTRIES

This article provides a comparative analysis of the existing norms of a number of corruption offenses in the current criminal law of foreign countries, such as bribery, illicit enrichment and abuse of office. The article analyzes the existing problems and shortcomings related to corruption crimes in the current criminal legislation of the Republic of Uzbekistan and gives suggestions and recommendations on improvement of legislation based on recommendations of international institutions. In particular, it is proposed to amend the current criminal law, which provides for the recognition of intangible assets and non-property interests as the object of these crimes. It is suggested to establish responsibility for such acts as receiving or giving bribes in favor of third parties, as well as for the promise and offer of a bribe, for requesting for a bribe and consenting to accept it.

Текст научной работы на тему «ВОПРОСЫ УГОЛОВНОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА КОРРУПЦИОННЫЕ ДЕЯНИЯ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ИНОСТРАННЫХ ГОСУДАРСТВ»

UDC: 343.37 (042)(575.1)

Шамсутдинов Бе^руз

Тoшкент дaвлaт юридик университеты «Жиноят-процессуал хукуки» кафедраси укитувчиси E-mail: b.shamsutdinov@tsul.uz

АйРИМ ХОРИЖИй МАМЛАКАТЛАР ЦОНУНЧИЛИГИДА КОРРУПЦИЯГА ОИД ЦИЛМИШЛАР УЧУН ЖИНОИй ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ

Аннотация. Мазкур мацолада хорижий мамлакатларнинг амалдаги жиноят цонунчилигидаги по-рахурлик, ноцонуний бойиш ва мавцени суиистеъмол цилиш каби бир цатор коррупциявий жиноятлар-га оид мавжуд нормалар циёсий жиуатдан тащил цилинган. Узбекистон Республикасининг амалдаги жиноят цонунчилигида коррупциявий жиноятларга оид мавжуд муаммо ва камчиликлар таулили асосида халцаро институтларнинг тавсиялари асосида цонунчиликни такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсиялар берилган. Жумладан, амалдаги жиноят цонунчилигига номоддий цимматликлар ва номулкий манфаатдорликни уам мазкур жиноятларнинг предмети сифатида эътироф этишни на-зарда тутувчи узгартириш киритиш таклифи илгари сурилмоцда. Учинчи шахслар фойдасини кузлаб пора олиш ёки бериш, шунингдек, пора сураш, пора таклиф цилиш, пора бериш уацидаги таклифни цабул цилиш уамда пора бериш уацида ваъда бериш каби уаракатлар учун жавобгарликни белгилаш таклиф этилмоцда.

Калит сузлар: коррупция, коррупциявий жиноятлар, коррупцияга царши кураш, ноцонуний бойиш, мавцени суиистеъмол цилиш, порахурлик, мансабдорлик жиноятлари, номоддий наф.

Шамсутдинов Бехруз

преподаватель кафедры «Уголовно-процессуальное право» Ташкентского государственного юридического университета

ВОПРОСЫ УГОЛОВНОЙ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА КОРРУПЦИОННЫЕ ДЕЯНИЯ В ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ НЕКОТОРЫХ ИНОСТРАННЫХ ГОСУДАРСТВ

Aннoтaция. В данной статье приводится сравнительный анализ существующих норм ряда коррупционных правонарушений в действующем уголовном законодательстве зарубежных стран, таких как взяточничество, незаконное обогащение и злоупотребление служебным положением. Анализируются существующие проблемы и недостатки, связанные с коррупционными преступлениями в действующем уголовном законодательстве Республики Узбекистан, а также даются предложения и рекомендации по совершенствованию законодательства на основе рекомендаций международных институтов. В частности, предлагается внести изменения в действующее уголовное законодательство, которое предусматривает признание нематериальных активов и неимущественных интересов в качестве объекта этих преступлений. Предлагается установить ответственность за такие действия, как получение или дача взяток в пользу третьих лиц, а также за обещание и предложение взятки, за просьбу о даче взятки и согласие ее принять.

Ключевые слова: коррупция, коррупционные преступления, борьба с коррупцией, незаконное обогащение, злоупотребление служебным положением, взяточничество, должностные преступления, нематериальные выгоды.

Shamsutdinov Behruz

Lecturer of the Department of Criminal Procedural Law, Tashkent State University of Law

CRIMINAL RESPONSIBILITY FOR CORRUPTION IN THE LEGISLATION OF SEVERAL FOREIGN COUNTRIES

Abstract. This article provides a comparative analysis of the existing norms of a number of corruption offenses in the current criminal law of foreign countries, such as bribery, illicit enrichment and abuse of office. The article analyzes the existing problems and shortcomings related to corruption crimes in the current criminal legislation of the Republic of Uzbekistan and gives suggestions and recommendations on improvement of legislation based on recommendations of international institutions. In particular, it is proposed to amend the current criminal law, which provides for the recognition of intangible assets and non-property interests as the object of these crimes. It is suggested to establish responsibility for such acts as receiving or giving bribes in favor of third parties, as well as for the promise and offer of a bribe, for requesting for a bribe and consenting to accept it.

Keywords: corruption, corruption crimes, fight against corruption, illegal enrichment, abuse of power, bribery, official crimes, intangible benefits.

Коррупциявий жиноятлар ва уларни бартараф этиш билан боглик муаммоларга бугунги кунда дунёнинг карийб х,ар бир давлатида дуч келиши-миз мумкин. Шу билан бирга, турли давлатларда а^оли менталитети х,амда коррупциялашганлик даражаси турличалиги коррупциявий килмиш-ларни криминализация килишга нисбатан х,ам бир-биридан фарк килувчи ёндашувларни келти-риб чикарган.

Хорижий давлатларнинг коррупциявий килми-шларни криминализация килишга оид тажрибаси-ни урганиш сох,ага оид самарали механизмларни аниклашга х,амда уларни миллий конунчиликка жорий этишга ижобий таъсир этмай колмайди. Шу сабабли куйида бир катор хорижий мамлакат-лар жиноят конунчилиги мисолида коррупцияга оид жиноятлар учун жавобгарлик масалаларини киёсий жихдтдан тах,лил киламиз.

Коррупциявий жиноятларнинг энг куп таркал-ган тури порахурлик х,исобланади. К^арийб бар-ча мамлакатларда коррупциявий жиноятларнинг мазкур тури учун жавобгарлик назарда тутилган. Шу билан бирга, аксарият давлатлар жиноят ко-нунчилиги порахурликнинг актив ва пассив шакл-ларини ажратадилар. Жумладан, Бельгия Жиноят кодексининг 246-моддасига мувофик, жамоат ва-зифаларини амалга оширувчи шахснинг узи ёки бошка шахс учун бирор бир таклиф, ваъда ёки х,ар

кандай хусусиятдаги нафни, бевосита ёки учинчи шахслар оркали кабул килиши, сураши ёки тас-диклаши пассив порахурлик деб топилади [1].

Мазкур модданинг 2-кисмига кура, кодекснинг 247-моддасида назарда тутилган хатти-^аракат-лардан бирортасини кабул килиши учун жамоат вазифаларини бажарувчи шахсга, мазкур шахснинг узи ёки бошка шахс учун тугридан-тугри ёки учинчи шахслар оркали х,ар кандай хусусиятдаги афзалликни таклиф килиш, ваъда килиш ёки так-дим килишдан иборат булган хатти-х,аракатлар актив порахурлик деб топилади.

Демак, Бельгия жиноят конунчилигига кура нафакат пора олиш ва бериш, балки порани ваъда килиш, сураш, таклиф килиш ёки шундай таклиф-ни кабул килиш х,ам жазога сазовор килмиш х,исоб-ланади.

Испания Жиноят кодекси эса порахурлик жи-ноятини пора эвазига амалга оширилган хатти-хдракатларнинг конуний ёки ноконунийлигига кура икки турга ажратади. Кодекснинг 419-модда-сида мансабдор шахс ёки давлат хизматчисининг уз хизмат мажбуриятларини бузиш ёки бажар-маслиги эвазига узи ёки учинчи шахслар фойда-сини кузлаб совга, мукофот ёки х,ар кандай кури-нишдаги такдирлашни кабул килиши, сураши ёки кабул килишга розилик билдириши учун жиноий жавобгарлик белгиланган булса, 420-моддаси

шундай хатти-харакат ёки харакатсизликларни уз мажбуриятларини бузмаган холда содир этиш учун жиноий жавобгарликни назарда тутади [2].

Ирландиянинг 2018 йилдаги "Жиноий одил судлов (коррупциявий хукукбузарликлар) тугри-сида"ги актига мувофик, актив порахурлик пора-ни такдим этиш, таклиф килиш ёки такдим этиш-га розилик билдириш каби харакатларни камраб олса, пассив порахурлик деганда порани кабул килиш, сураш ёки кабул килишга розилик билдириш тушунилади. Мазкур жужжат порани нафакат шахснинг узи, балки учинчи шахслар фойдасини кузлаб олиш ёки бериш учун хам жиноий жавобгарликни белгилайди [3].

Пора эвазига амалга оширилган харакат ёки харакатсизликнинг конунийлиги ёки конунга зид-лигига кура ажратилишини бошка давлатлар жи-ноят конунчилигида хам куришимиз мумкин. Жумладан, Литва Жиноят кодексининг 225-мод-даси конунга зид харакатларни бажариш оркали пора олиш куринишидаги жиноят учун огиррок жавобгарликни назарда тутади.

Шунингдек, Литва жиноят конунчилиги по-ранинг микдори куп микдорни ташкил килгани холатлари учун огирлаштирувчи кисмлар билан жавобгарликка тортиш тугрисидаги нормаларни белгилайди [4].

АКЩ кодексларининг "Жиноятлар ва жиноий иш юритиш" дея номланган 18-боби 201-моддаси мансабдор шахслар ёки гувохларнинг порахурли-ги учун жиноий жавобгарликни белгилайди. Унга биноан, пора олиш ва беришдан ташкари, пора таклиф килиш, ваъда килиш, пора сураш ва пора-ни олишга розилик билдириш хам жиноий жавобгарликка сабаб булади [5].

Чили конунчилиги порахурлик жиноятла-ри учун пора предметидан келиб чиккан холда алохида жавобгарлик чораларани белгилайди. Жумладан, Чили Жиноят кодексининг 248-модда-си номоддий куринишдаги пора олганликни мод-дий кимматликка эга булган пора олиш жинояти-дан ажратади [6].

Гонконг жиноят конунчилиги порахурлик жиноятларини пора эвазига амалга оширилади-ган харакатларнинг руйхатини белгилаш оркали чегаралаб куйган. Зеро, 1971 йилдаги "Порахур-ликнинг олдини олиш тугрисида'ги конуннинг 4-моддасига мувофик, хар кандай шахс томони-дан, хох Гонконгда, хох, бошка жойда булмасин,

конуний ваколат ёки асосга эга булмагани холда давлат хизматчисига унинг:

- давлат хизматчиси сифатидаги хар кандай харакатни бажариш ёки уни бажаришдан воз кеч-ганлиги;

- шу ёки бошка давлат хизматчисининг хар кандай бошка давлат хизматчиси томонидан давлат хизматчиси сифатида амалга оширилаёт-ган харакатни тезлаштириши, кечиктирганлиги, такиклаганлиги ёки олдини олганлиги;

- хар кандай шахсга давлат идораси билан хар кандай бизнесни амалга оширишда ёрдам бериш, уни куллаб-кувватлаш, тускинлик килиш ёки ке-чиктириши кабиларни амалга оширганлиги учун хар кандай манфаатни такдим этиши унинг жавобгарликка тортилишига асос булади [7].

Мазкур модданинг 2-кисми давлат хизматчи-си томонидан юкорида санаб утилган харакатлар-ни амалга оширганлик эвазига манфаатдор булиш учун жавобгарликни назарда тутади.

Шунингдек, мазкур конун бош ижрочига (дав-лат рахбари) пора бериш ва унинг пора олиши жиноятларини бошка мансабдор шахсларнинг по-рахурлиги жиноятларидан ажратади.

Жанубий Корея Жиноят кодексининг 129-мод-даси пора олишдан ташкари пора сураш ва пора олишга ваъда бериш учун хам жавобгарликни белгилайди. Эътиборга молик жихати шундаки, мазкур давлат жиноят конунчилиги нафакат пора бериш ёки пора беришни ваъда килишни, балки шахснинг пора бериш хакида уз хохишини намо-ён килгани холатини хам жазога сазовор килмиш сифатида бахолайди (ЖК 133-модда) [8].

Нидерландия, Швеция, Туркия ва Озарбайжон каби давлатларда пора олиш-беришда воситачи-лик килиш алохида жиноят таркиби хисоблан-масдан, бундай харакатлар пора олганлик ёки пора берганлик тугрисидаги моддалар буйича жиноятда иштирокчилик сифатида квалификация килинади.

Шунингдек, Нидерландия жиноят конунчи-лиги судьялар томонидан пора олиш жиноятини мансабдор шахсларнинг пора олишига оид уму-мий тартибдаги жиноятдан ажратган холда алохи-да жиноят таркиби сифатида белгилаб, мазкур жиноят учун огиррок жавобгарликни назарда тутади (ЖК 364-моддаси) [9].

Сингапурнинг "Коррупциянинг олдини олиш тугрисида"ги конунида парламент аъзоларининг

пора олиши ва уларга пора берганлик жинояти давлат хизматчисининг порахурлиги жиноятидан ажратилган [10]. Шунингдек, Гонконг цонунчили-гида булгани сингари Сингапур цонунчилигида х,ам порахурлик жиноятлари пора эвазига амал-га ошириладиган хдракатларнинг аниц руйхати-ни белгилаш орцали чегаралаб цуйилган. Худди шундай нормани Малайзиянинг 2009 йилдаги "Коррупцияга царши курашиш комиссияси тугри-сида"ги цонунида х,ам куришимиз мумкин [11].

Бундан ташцари, мазкур цонунда пора олиш ва беришдан ташцари пора сураш, цабул цилиш ёки цабул цилишга ваъда бериш, шунингдек, пора беришни ваъда цилиш ёки пора таклиф цилганлик учун х,ам жавобгарлик назарда тутилган.

Аксарият давлатлар, жумладан, Малайзия, Хиндистон, Сингапур, Бельгия, Ирландия, Руми-ния, Хитой, Чили, Украина, Озарбайжон ва Грузия жиноят цонунчилиги поранинг учинчи шахслар фойдасини кузлаб берилиши ёки олиниши х,ола-тини х,ам жиноий цилмиш сифатида бах,олайди.

Айрим давлатлар, жумладан, Озарбайжон ва Арманистон жиноят цонунчилигидаги пора олиш учун жавобгарлик белгиланган моддаларга назар ташлайдиган булсак, уларнинг диспозициялари билан пора олишдан ташцари хизмат буйича ^о-мийлик цилиш ёки енгиллик яратиш каби хдракат-лар х,ам цамраб олинганининг гувох,и булишимиз мумкин.

Куплаб давлатлар жиноят цонунчилигида пора олиш ва беришдан ташцари пора сураш, таклиф цилиш, таклифни цабул цилиш, пора бе-риш х,ацида ваъда бериш ва бундай ваъдани цабул цилганлик каби хдракатлар х,ам жазога сазовор цилмиш сифатида уз аксини топган. Бу каби нор-маларни Бельгия, Ирландия, Руминия, Малайзия, Хиндистон, Сингапур, Хитой, Гонконг, Чили, Арманистон, Украина, Озарбайжон ва Грузия цо-нунчилигида куришимиз мумкин.

Ноцонуний равишда бойлик орттириш учун жиноий жавобгарликни белгилашга оид тажри-ба бир цатор хорижий мамлакатлар цонунчили-гида бор. Жумладан, бу каби цилмишлар учун жавобгарликни назарда тутувчи нормалар Лотин Америкасининг куплаб давлатлари цонунчилиги-да акс этган. Хусусан, Аргентина Жиноят кодек-сининг 286-моддасига мувофиц, х,ар цандай шахс ундан талаб цилинганда узи ёки учинчи шахс учун бирор бир бойликнинг келиб чицишини уни яши-

ришни кузлаб исботлаб бера олмаса х,амда мазкур бойлик мицдори уз хизмат ваколатини тугутгани-дан 2 йилдан ошмайдиган муддатдаги иш х,аци ва бошца даромадидан куп булса, жиноий жавобгар-ликка тортилади. Бунда нафацат шахснинг пулла-ри, буюмлари ёки товарлари, балки сундирилган царздорлиги ва бажарилган бошца мажбуриятла-ри х,ам инобатга олинади [12].

Колумбия Жиноят кодекси 412-моддаси "Ноцонуний бойиш" дея номланиб, унга кура, давлат хизматида булганида ёки давлат вазифа-ларини бажарган ва шу вацт ичида ёки ундан кейинги икки йил давомида узлари учун ёки бошца биров томонидан бойликнинг асоссиз равишда купайишига эришган х,ар цандай давлат хизматчи-си, агар бундай хатти-х,аракатлари бошца турдаги хуцуцбузарлик сифатида эътироф этилмаса, ноцонуний бойиш учун жавобгарликка тортилади [13].

Чили жиноят цонунчилиги эса мансабдор шахснинг уз лавозимини бажараётганда мол-мул-кининг номувофиц ва асоссиз равишда купайиши учун жавобгарликни белгилайди.

Хитой цонунчилигига кура, мол-мулк ёки ха-ражати унинг цонуний даромадидан ошиб кетган х,ар цандай давлат амалдорига, фарц жуда катта булган тацдирда, уз мулкининг манбаларини ту-шунтириш мажбурияти юкланади. Агар у манба-лар цонуний эканини исботлай олмаса, унинг цо-нуний даромадидан ошадиган цисми ноцонуний бойлик деб х,исобланади. Хар цандай давлат амал-дори Хитой ташцарисидаги банкда сацланувчи уз маблаглари х,ацида тегишли тартибда давлатга хабар цилиши шарт [14].

Гонконгнинг 1971 йилдаги "Порахурликнинг олдини олиш тугрисида'ги цонунига мувофиц, узининг айни вацтдаги ёки илгари эгаллаб турган лавозимига нисбатан номутаносиб ва юцори тур-муш тарзига эга булган ёки шундай мол-мулкка эгалик цилаётган х,ар цандай рах,бар ёки хизматчи, агар юцоридагича х,олат юзасидан судга етарлича тушунтириш бера олмаса, жиноят содир этган деб топилади.

Хиндистон жиноят цонунчилигига биноан, давлат хизматчиси ёки унинг номидан бошца бир шахс давлат лавозимини эгаллаб турган вацтида уз даромадидан ортицча булган мол-мулкка эга-лик цилгани ^олда мазкур мулкнинг цонуний ман-басини исботлаб бера олмаса, жавобгар деб топи-лади [15].

Ушбу нормада шахснинг жавобгарликка тор-тилиш доираси унинг муайян бир лавозимни эгаллаб турган даври билан чегаралаб куйилгани-ни куришимиз мумкин.

Малайзиянинг 1997 йилдаги коррупцияга кар-ши конуни 32-моддасида белгиланишича, прокурор хар кандай давлат хизматчиси узининг амал-даги ва илгариги эгаллаб турган лавозимига кура эга булиши мумкин булган даражадан ортикча булган хар кандай мулкка эгалик килаётгани ёки шундай мулкни бошкараётгани хакида асосли гу-монга эга булса, уз ёзма курсатмаси оркали ушбу мулкнинг манбасини курсатишни талаб килиши мумкин ва давлат хизматчиси бундай манбани ко-никарли равишда исботлаб бера олмаган такдирда жиноят содир этишда айбдор деб топилади.

Литва Жиноят кодекси 1891-моддасига мувофик, энг кам иш хакининг 500 бараваридан ошадиган мол-мулкка мазкур мулкнинг конуний манбадан олиниши мумкин эмаслигини билган ёки билиши мумкин булгани холда мулк хукуки асосида эгалик килаётган шахс ноконуний бойиш учун жиноий жавобгарликка тортилади.

Ушбу мамлакат конунчилигида ноконуний бойиш жиноятига оид рагбатлантирувчи норма хам мавжуд булиб, унга кура, юкоридагича мол-мулкни учинчи шахсдан кабул килиб олган шахс хукукни мухофаза килувчи органлар томо-нидан ушбу мол-мулкнинг конунийлиги юзаси-дан текширув бошланганига кадар унинг шубха-ли манбадан олингани хакида уз ихтиёри билан мурожаат килган такдирда жиноий жавобгарлик-дан озод этилади.

Эътиборга молик жихати шундаки, Литва конунчилиги нафакат мансабдор шахсларнинг ноконуний бойлик орттириши, балки хар кандай шахснинг ноконуний бойиши холатини жиноят сифатида эътироф этади.

Арманистон жиноят конунчилигида хам ноко-нуний бойиш жиноят сифатида эътироф этилган булиб, мамлакат Жиноят кодексининг 310.1-мод-дасига кура, конунчиликда белгиланган тартибда декларация такдим килиши лозим булган мансаб-дор шахснинг мол-мулки хисобот даври давоми-даги конуний даромадларига караганда сезиларли микдорда купайиши ва (ёки) мажбуриятлари ка-майиши холати мазкур мансабдор шахс томони-дан мантикий жихатдан асослаб берилмаган, шу-нингдек, унинг харакатларида бошка бир жиноят

белгилари мавжуд булмаган такдирда ноконуний бойиш деб топилади ва жиноий жавобгарликка асос булади [16].

Бунда ушбу давлат конунчилиги "сезиларли микдор" сифатида жиноят содир этилган вактдаги энг кам иш хакининг беш минг бараваридан ортик булган микдорни назарда тутади.

Украина жиноят конунчилигига мувофик, дав-лат ёки махаллий бошкарув функцияларини амал-га оширувчи шахс томонидан узининг конуний даромадига нисбатан олти минг рублдан купрок булган активларни эгаллаш учун жиноий жавоб-гарлик белгиланган [17].

Активларни эгаллаш деганда, уларнинг давлат ёки махаллий бошкарув функцияларини бажа-ришга ваколатли булган шахс томонидан, шунин-гдек, шундай ваколатли шахснинг номидан ёхуд унинг топширигига кура бошка жисмоний ёки юридик шахс томонидан мулк сифатида кулга ки-ритилиши хамда бундай активлар буйича уларни тасарруф этишга каратилган харакатларни амалга ошириш тушунилади.

Украина конунчилиги юкорида курсатилган активлар сифатида пуллар ва бошка бойликлар, мулкий хукуклар, номоддий активлар, шу жум-ладан, криптовалюталар, шунингдек, молиявий мажбуриятларнинг кискариши хамда юкорида курсатилган ваколатли шахсга нисбатан амалга бажарилган ишлар ва хизматларни белгилайди.

Мавкени суиистеъмол килиш жинояти айрим давлатларда алохида мустакил жиноят таркиби сифатида белгиланган булса, айрим давлатлар, жумладан, Хиндистон конунчилиги мазкур турда-ги килмишларни порахурлик жинояти таркибига киритади.

Бельгия Жиноят кодекси 247-моддасида мавкени суиистеъмол килиш жинояти мустакил жиноят таркиби сифатида белгиланган булиб, унга давлат функцияларини бажарувчи шахснинг хизмат жихатидан узига тегишли булган реал ёки тахмин килинаётган мавкеидан фойдаланган холда давлат хокимияти вакилига бирор бир харакат-ни содир этиш ёки содир этишдан тийилиши мак-садида таъсир курсатиш сифатида бахо берилган.

Мазкур норма оркали мавкени суиистеъмол килиш учун жавобгарликни белгилашда кенг ён-дашувни куришимиз мумкин. Зеро, Бельгия ко-нунчилиги мансабдор шахсларнинг ваколатлари-га кирадиган масалаларни бажарганлик учун хам,

бундай ваколатларга эга булмай туриб харакат цилганлик учун хам жавобгарликни назарда тута-ди.

Малайзия ва Бельгия цонунчилиги фацатги-на мансабдор шахс томонидан содир этиладиган мавцени суиистеъмол цилиш учун жавобгарлик-ни белгилаган булса, Италия, Гонконг, Руминия, Сингапур каби бир цатор давлатлар цонунчилиги тегишлича мавцега эга булган ёки бундай мавцега эгалиги тахмин цилинган хар цандай шахс мазкур жиноятнинг субъекти булиши мумкинлигини бел-гилайди.

Шунингдек, ушбу жиноятни криминализация цилган царийб барча давлатлар жиноят цонунчи-лигига кура, афзалликни тацдим этувчи томони-дан бирор-бир шахсни тегишлича мавцега эга-лигини тахмин цилган холда унга юцоридагича таклифлар билан чицилиши, мазкур шахснинг бундай мавцега эгалиги ёки эга эмаслигидан цатъи назар жиноий жавобгарликка асос булади.

Люксембург жиноят цонунчилиги эса, мавце-ни суиистеъмол цилиш жиноятини ваколатни суи-истеъмол цилиш жинояти билан уйгунлаштиради. Зеро, Люксембург Жиноят кодексининг 288-мод-дасига мувофиц, мавцени суиистеъмол цилиш -бу мансабдор шахснинг хокимият вакиллари томонидан фойдали царор чицарилишига эришиш мацсадида уз ваколатларидан уларни суиистеъмол цилган холда фойдаланишидир [18].

Франция жиноят цонунчилигида хам мазкур жиноят учун жавобгарликни белгилашда кенг жихатдан ёндашилган булиб, мазур давлат Жиноят кодексининг 433-2-моддаси мавцени суиистеъ-мол цилиш жиноятининг актив ва пассив шаклла-рини цамраб олган [19].

Мавцени суиистеъмол цилишнинг пассив куриниши сифатида хар цандай шахс томонидан узининг хациций ёки тахмин цилинган мавцеидан фойдаланган холда давлат хокимияти ёхуд бошца-руви органидан тацдирланиши, лавозим берили-ши, келишувга ёки бошца хар цандай фойдали царорнинг цабул цилинишига эришилиши эвазига бевосита ёки билвосита совга ёхуд хар цандай аф-залликларни цабул цилиш ёки сураш тушунилса, жиноятнинг актив шакли юцоридаги харакатлар-ни содир этганлик учун афзалликлар таклиф ци-лишдан иборат саналади.

Литва Жиноят кодекси 226-моддасида хам мазкур турдаги цилмишлар учун жиноий жавоб-

гарлик белгиланган булиб, унга кура, суиистеъ-мол цилиниши учун жавобгарлик юзага келади-ган мавце сифатида шахснинг ижтимоий мацоми, цариндошлик алоцалари, хизмат билан боглиц мавцеи, шунингдек, давлат ёки махаллий бошца-рув органлари ёхуд халцаро ташкилотлар билан боглиц булган хар цандай алоцалари инобатга олинади.

Руминия, Сингапур, Украина, Грузия ва Арманистон каби давлатлар цонунчилиги мавцени суиистеъмол цилиш эвазига хар цандай афзал-ликларни олиш ва беришдан ташцари шу каби афзалликни сураш, ваъда цилиш, таклиф этиш, таклифни ёки ваъдани цабул цилиш учун хам жа-вобгарликни назарда тутади.

Малайзия давлат цонунчилигида мавцени суиистеъмол цилишдан манфаатдор булган шах-слар доираси тор доирада, яъни мавцени суии-стеъмол цилган шахснинг узи, унинг цариндошла-ри хамда танишлари билан чегаралаб цуйилган.

Украина ва Озарбайжон каби давлатлар цо-нунчилигига биноан, мазкур жиноят давлат функ-циясини амалга оширувчи органга ёки шундай органнинг мансабдор шахсига таъсир утказиш орцали фойдали царорга эришишни мацсад цилса, Арманистон Жиноят кодексининг 311.2-моддаси-га мувофиц, мавцени суиистеъмол цилиш нафацат муайян бир царорга эришиш, балки хизмат буйи-ча хомийлик цилиш ёки енгиллик яратиш мацса-дида содир этилганда хам жиноят сифатида эъти-роф этилади.

Грузия жиноят цонунчилиги мавцени суиистеъмол цилишга царатилган харакатлар содир этил-ганда мазкур харакатлар натижасида таъсир кур-сатишга эришилган-эришилмагани ёки курса-тилган таъсирнинг кузланган натижага олиб кел-ган-келмаганидан цатъи назар, бундай цилмишни тугалланган жиноят сифатида бахолайди [20].

Хулоса урнида таъкидлаш лозимки, хорижий мамлакатларнинг коррупциявий цилмишлар учун жиноий жавобгарликни белгилашга оид цонунчи-лигини урганиш орцали истицболда миллий цо-нунчиликдаги мавжуд нормаларни куриб чициш, шунингдек, янги жиноят таркибларини цонун-чиликка имплементация цилиш лозим. Зеро, бу орцали коррупцияга царши курашишга царатилган харакатларнинг самарадорлигини оширишга эри-шиш мумкин булади. Коррупциявий жиноятлар учун жавобгарликка оид хорижий давлатлар цо-

нунчилиги нормаларининг киёсий-хукукий тах-лили куйидаги хулосалар килиш имконини берди:

1. Уз.Р. Жиноят кодексининг 1929-19210, 210-214-моддаларига чет эл давлат ва нодавлат ташкилотлари хамда халкаро оммавий ташкилот-лар мансабдор шахслари ва хизматчиларининг пора олиши ёки бундай тоифадаги шахсларга нисбатан пора бериш учун жиноий жавобгарликни назарда тутувчи узгартириш ва кушимчалар кири-тилиши керак.

2. Жиноят кодексининг порахурлик учун жа-вобгарликни назарда тутувчи моддалари диспо-зициясига тегишлича узгартириш ва кушимчалар киритиш оркали номоддий кимматликлар ва но-мулкий манфаатдорликни мазкур жиноятларнинг предмети сифатида белгилаш зарур.

3. Халкаро стандартлар ва хориж тажрибасига асосланган холда пора таклиф килиш, пора бе-ришни ваъда килиш, пора сураш ва пора хакидаги таклифни кабул килиш каби харакатларни тугал-ланган жиноят сифатида эътироф этиш лозим.

4. Жиноят кодексини ноконуний бойлик орт-тириш жинояти учун жавобгарликни назарда тутувчи куйидагича шаклдаги янги модда билан тулдириш зарур:

"2101-модда. Ноконуний бойлик орттириш

Ноконуний бойлик орттириш, яъни давлат ор-гани, давлат иштирокидаги ташкилот ёки фукаро-ларнинг узини узи бошкариш органи мансабдор шахсининг даромад ва мол-мулк декларациясида назарда тутилган пул маблаги ёки мулкига нисба-тан куп микдордан ортик булган бойлик ортти-риши, башарти мазкур мансабдор шахс ушбу мол-мулкнинг конуний манбалари хакида ишо-нарли далилларни такдим этмаса".

5. "Бойлик орттириш" тушунчаси мазмуни-ни аниклаштириш максадида Жиноят кодекси 8-булимига куйидагича хукукий таърифни кири-тиш максадга мувофик:

"Бойлик ортириш — пул маблаглари ва бо-шка мол-мулклар, мулкий хукуклар ва номоддий активларнинг бевосита ёки бошка жисмоний ёхуд юридик шахс оркали мулк сифатида кулга кири-

тилиши, шунингдек, молиявий мажбуриятлар-нинг кискариши хамда бажарилган ишларни кабул килиш ва хизматлардан фойдаланиш".

6. Жиноят кодексини мавкени суиистеъмол килиш учун жавобгарликни назарда тутувчи куй-идагича янги модда билан тулдириш лозим:

"2102-модда. Шахснинг уз мавкеини суиистеъмол килиши

Хар кандай шахснинг узининг хакикий ёки тахмин килинган обрусидан ёки муайян мансаб-дор шахсларга якинлигидан фойдаланиши на-тижасида давлат органи, давлат иштирокидаги ташкилот, фукароларнинг узини узи бошкариш органи, чет эл давлат ташкилоти ёки халкаро ом-мавий ташкилот мансабдор шахсининг уз хиз-мат фаолияти билан боглик булган хар кандай карорни кабул килишига манфаатдор шахснинг манфаатларини кузлаган холда таъсир курсатиши эвазига конунга хилоф эканини била туриб, бево-сита ёки воситачи оркали узи ёки бошка жисмо-ний ёки юридик шахс учун моддий ёки номоддий кимматликлар олиши ёхуд мулкий ёки номулкий манфаатдор булиши, манфаатдор этишни сураши ёхуд манфаатдор булиш хакидаги таклифни кабул килиши...

Хар кандай шахсга мазкур шахс узининг хакикий ёки тахмин килинган обрусидан ёки муайян мансабдор шахсларга якинлигидан фой-даланиши натижасида давлат органи, давлат иштирокидаги ташкилот, фукароларнинг узини узи бошкариш органи, чет эл давлат ташкилоти ёки халкаро оммавий ташкилот мансабдор шах-сининг уз хизмат фаолияти билан боглик булган хар кандай карорни кабул килишига манфаатдор шахснинг манфаатларини кузлаган холда таъсир курсатиши эвазига конунга хилоф эканини била туриб, бевосита ёки воситачи оркали моддий ёки номоддий кимматликлар бериш ёхуд уни ёки бошка жисмоний ёки юридик шахсни мулкий ёки номулкий манфаатдор этиш, манфаатдор булиш-ни таклиф килиш, манфаатдор этишни ваъда ки-лиш ёхуд манфаатдор этиш хакидаги таклифни кабул килиш... "

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Criminal Code of the Kingdom of Belgium // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline. org/download/id/8240/file/Belgium_CC_1867_am2018_fr.pdf

2. Criminal Code of the Kingdom of Spain // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline.org/ download/id/6443/file/Spain_CC_am2013_en.pdf

3. Criminal Justice (Corruption Offences) Act 2018 // [Electronic resource] URL: http://www. irishstatutebook.ie/eli/2018/act/9/enacted/en/html

4. Criminal Code of Lithuania // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline.org/download/ id/8272/file/Lithuania_CC_2000_am2017_en.pdf

5. Title 18 of the United States Code // [Electronic resource] URL: https://uscode.house.gov/browse/ prelim@title 18&edition=prelim

6. Código Penal de Chile // [Electronic resource] URL: https://www.leychile.cl/Navegar?idNorma=1984

7. Cap. 201 Prevention of Bribery Ordinance // [Electronic resource] URL: https://oelawhk.lib.hku.hk/ items/show/2838

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Republic of Korea: Criminal Code [Republic of Korea], 3 October 1953 // [Electronic resource] URL: https://www.refworld.org/docid/3f49e3ed4.html [accessed 7 May 2020]

9. Criminal Code ofthe Kingdom ofNetherlands // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline. org/download/id/ 6415/file/Netherlands_CC_am2012_en.pdf

10. Prevention of Corruption Act (Chapter 241) (Original Enactment: Ordinance 39 of 1960) Revised edition 1993 // [Electronic resource] URL: https://sso.agc.gov.sg/Act/PCA1960

11. Malaysian Anti-Corruption Commission Act 2009 // URL: http://www.agc.gov.my/agcportal/uploads/ files/Publications/LOM/EN/Act%20694%20%20(15_5_2015).pdf

12. Codigo Penal de la Nacion Argentina // [Electronic resource] URL: http://servicios.infoleg.gob.ar/ infolegInternet/anexos/15000-19999/16546/texact.htm

13. Código Penal Colombiano - Ley 599 de 2000 // [Electronic resource] URL: https://leyes.co/codigo_ penal.htm

14. Criminal Law of the People's Republic of China // [Electronic resource] URL: https://www.fmprc.gov. cn/ce/cgvienna/eng/dbtyw/jdwt/crimelaw/t209043.htm

15. Prevention of Corruption Act, 1988 // [Electronic resource] URL: http://legislative.gov.in/sites/default/ files/A1988-49.pdf

16. Уголовный кодекс Республики Армения // [Электронный ресурс] URL: https://www.arlis.am/ documentview.aspx?docid=63312 (дата обращения: 07.05.2020).

17. Уголовный кодекс Украины от 5 апреля 2001 года № 2341-III (Принят 18 апреля 2003 года) // [Электронный ресурс] URL: http://continent-online.com/Document/?doc_id=30418109 (дата обращения: 07.05.2020).

18. Criminal Code of Luxembourg // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline.org/download/ id/8273/file/Luxembourg_Criminal_Code_am2018_fr.pdf

19. Criminal Code of the French Republic // [Electronic resource] URL: https://www.legislationline.org/ download/id/8546/file/France_CC_am012020_fr.pdf

20. Уголовный кодекс Грузии (Дата принятия: 22.07.1999) // [Электронный ресурс] URL: https:// matsne.gov.ge/ka/document/download/16426/143/ru/pdf (дата обращения: 07.05.2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.