Научная статья на тему 'Роль Конституции в реформировании государственной службы в Республике Узбекистан и создании ее правовой основы'

Роль Конституции в реформировании государственной службы в Республике Узбекистан и создании ее правовой основы Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
88
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
государственная служба / конституционные принципы / трудовой договор / служебный контракт / кадровая политика. / public service / civil service / constitutional principles / labor contract / service contract / personnel policy.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Исаева Фарида

В данной статье рассматриваются предложения и рекомендации по реализации реформ, проводимых в сфере государственной службы, значение Конституции в организации государственной службы, конституционные принципы и их реализация, взаимосвязь государственной службы и государственной гражданской службы, сущность законопроекта «О государственной гражданской службе», роль Конституции в создании государственной службы. В статье также анализируются содержание и теоретические основы государственной службы, правовая база регулирования отношений государственной службы, степень регулирования отношений государственной службы в законодательстве страны, конституционные основы организации государственной службы и законодательные акты, принятые на основе Конституции. Мнения и комментарии высказывались с учетом изучения законодательства зарубежных стран. Хотя термины «служебный договор» и «трудовой договор» используются в действующем законодательстве как синонимы при регулировании отношений государственной службы, автор подчеркивает юридические различия между этими терминами и высказывает мнение о необходимости использования данных терминов надлежащим образом по прямому назначению в законодательных актах, уточнении и совершенствовании норм, регулирующих продолжительность рабочего времени государственных служащих, отношения государственной службы, ротацию и аттестацию.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The role of the Constitution in reforming the civil service in the Republic of Uzbekistan and creating its legal basis

This article discusses proposals and recommendations for the implementation of reforms in the field of public service, the importance of the Constitution in the organization of public service, constitutional principles and their implementation, the relationship between public service and civil service, the essence of the draft law «On public civil service», and the role Constitutions in the creation of public service. Furthermore, the article analyzes the content and theoretical basis of the civil service, the legal framework of the regulation of public service relations, the degree of the regulation of public service relations in the legislation of our country, and the constitutional basis of the organization of public service. In addition, opinions and comments are expressed by examining the legislation of foreign countries. Although the terms «service contract» and «employment contract» are used in the current legislation as synonyms in the regulation of civil service relations, the author emphasizes the legal differences between these terms and expresses an opinion on the need to use these terms appropriately for their intended purpose in legislative acts, and opinion on the clarification and improvement of the norms governing the duration of the working time of civil servants in civil service relations, their rotation and certification.

Текст научной работы на тему «Роль Конституции в реформировании государственной службы в Республике Узбекистан и создании ее правовой основы»

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ.

МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

UDC: 342.4 (042)(575.1)

Исаева Фарида

Тошкент давлат юридик университеты "Маъмурий ва молия хукуки" кафедраси катта укитувчиси

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИ ИСЛО^ ЦИЛИШ ВА УНИНГ ^УЦУЦИЙ АСОСЛАРИ ЯРАТИЛИШИДА КОНСТИТУЦИЯНИНГ

ТУТГАН УРНИ

Аннотация. Ушбу мацолада давлат хизмати соуасида амалга оширилаётган ислоуотлар, давлат хизматини ташкил цилишда Конституциянинг ауамияти, конституциявий принциплар ва уларни ама-лиётга татбиц этиш, давлат хизмати ва давлат фуцаролик хизматининг узаро алоцадорлиги, "Давлат фуцаролик хизмати тугрисида"ги цонун лойщасинингмоуияти, давлат хизматининг ууцуций асослари яратилишида Конституциянинг урни, хорижий давлатлар тажрибасини миллий цонунчилигимизга цул-лаш буйича таклиф ва тавсиялар берилган. Шунингдек, мацолада давлат хизматининг мазмун-моуияти ва унинг назарий асослари, давлат хизмати муносабатларини тартибга солишнинг ууцуций асослари, мамлакатимиз цонунчилигида давлат хизматига оид муносабатлар цай даражада тартибга солинган-лиги, давлат хизматини ташкил цилишнинг конституциявий асослари ва Конституция асосида цабул цилинган цонунчилик уужжатлари таулил цилинган уамда хорижий мамлакатлар цонунчилигини урган-ган ууолда фикр ва мулоуазалар билдирилган. Давлат хизмати муносабатларини тартибга солишда "хиз-мат контракти" ва "меунат шартномаси" атамалари амалдаги цонунчилик уужжатларида синоним сифатида фойдаланилса-да, бу атамаларнинг юридик жиуатдан фарци ёритиб берилган ва цонунчилик уужжатларида бу атамалардан уз урнида фойдаланиш лозимлиги уамда давлат хизмати муносабатла-рида давлат хизматчиларининг иш вацти, уларни ротация цилиш, давлат хизматчиларининг аттеста-циясини белгиловчи нормаларни аницлаштириш ва такомиллаштириш масалалари урганилган.

Калит сузлар: давлат хизмати, давлат фуцаролик хизмати, конституциявий принциплар, меунат шартномаси, хизмат контракти, кадрлар сиёсати.

Исаева Фарида

старший преподаватель кафедры "Административное и финансовое право" Ташкентского государственного юридического университета

РОЛЬ КОНСТИТУЦИИ В РЕФОРМИРОВАНИИ ГОСУДАРСТВЕННОЙ СЛУЖБЫ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН И СОЗДАНИИ ЕЕ ПРАВОВОЙ ОСНОВЫ

Аннотация. В данной статье рассматриваются предложения и рекомендации по реализации реформ, проводимых в сфере государственной службы, значение Конституции в организации государственной службы, конституционные принципы и их реализация, взаимосвязь государственной службы и государственной гражданской службы, сущность законопроекта «О государственной гражданской службе», роль Конституции в создании государственной службы. В статье также анализируются содержание и теоретические основы государственной службы, правовая база регулирования отношений государственной службы, степень регулирования отношений государственной службы в

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

законодательстве страны, конституционные основы организации государственной службы и законодательные акты, принятые на основе Конституции. Мнения и комментарии высказывались с учетом изучения законодательства зарубежных стран. Хотя термины «служебный договор» и «трудовой договор» используются в действующем законодательстве как синонимы при регулировании отношений государственной службы, автор подчеркивает юридические различия между этими терминами и высказывает мнение о необходимости использования данных терминов надлежащим образом по прямому назначению в законодательных актах, уточнении и совершенствовании норм, регулирующих продолжительность рабочего времени государственных служащих, отношения государственной службы, ротацию и аттестацию.

Ключевые слова: государственная служба, конституционные принципы, трудовой договор, служебный контракт, кадровая политика.

Isaeva Farida

Senior Lecturer of the Administrative and Financial Law Department.

Tashkent State University of Law

THE ROLE OF THE CONSTITUTION IN REFORMING THE CIVIL SERVICE IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN AND CREATING ITS LEGAL BASIS

Abstract. This article discusses proposals and recommendations for the implementation of reforms in the field ofpublic service, the importance of the Constitution in the organization ofpublic service, constitutional principles and their implementation, the relationship between public service and civil service, the essence of the draft law «On public civil service», and the role Constitutions in the creation of public service. Furthermore, the article analyzes the content and theoretical basis of the civil service, the legal framework of the regulation of public service relations, the degree of the regulation of public service relations in the legislation of our country, and the constitutional basis of the organization ofpublic service. In addition, opinions and comments are expressed by examining the legislation of foreign countries. Although the terms «service contract» and «employment contract» are used in the current legislation as synonyms in the regulation of civil service relations, the author emphasizes the legal differences between these terms and expresses an opinion on the need to use these terms appropriately for their intended purpose in legislative acts, and opinion on the clarification and improvement of the norms governing the duration of the working time of civil servants in civil service relations, their rotation and certification.

Keywords: public service, civil service, constitutional principles, labor contract, service contract, personnel policy.

Фукароларнинг ^укук ва эркинликларини таъ-минлаш куп жихдтдан давлат органларида ишни, хусусан, кадрлар сиёсатини тугри йулга куйишга богликдир. Бу эса давлат хизматини самарадор-лигини оширади. Фукаролик жамиятига асослан-ган демократик ^укукий давлат барпо этишда давлат хизматини давлат вазифа ва функцияла-рини амалга оширишдаги ахдмияти ва урни ошиб боради. Уз навбатида давлатнинг максадга муво-фик самарали фаолият олиб бориши, куп жих,ат-дан давлат органларидаги давлат хизматчиларига боглик. Зеро, Узбекистан Республикаси Маъму-рий ислох,отлар концепциясида белгиланганидек Маъмурий ислох,отларни самарали амалга оши-

ришнинг пировард натижасида "Халк давлат идо-раларига эмас, давлат идоралари халкимизга хиз-мат килиши керак" деган гоя х,аётга тулик татбик этилиши лозим [1].

Мамлакатимизда давлат хизмати фаолияти самарадорлигини оширишга каратилган ислох,от-лар амалга оширилмокда. Жумладан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 3 октябр-даги "Узбекистон Республикасида кадрлар сиёса-ти ва давлат фукаролик хизмати тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-5843-сонли Фармони х,амда Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 3 октябрда-ги "Узбекистон Республикаси Президента ^узу-

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУКУ^. МАЪМУРИй ХУКУ^. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

ридаги давлат хизматини ривожлантириш агент-лиги фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПК^-4472-сонли Карорининг кабул килиниши давлат фукаролик хизматини ташкил этишнинг ташкилий-хукукий асосларини бел-гилаб берди. Узбекистон Республикасида кадр-лар сиёсатини ва давлат фукаролик хизмати ти-зимини тубдан такомиллаштиришга оид биринчи навбатдаги чора-тадбирлар дастурида Узбекистон Республикасининг "Давлат фукаролик хизмати тугрисида"ги Конун лойихасини хорижий экс-пертларнинг тавсиялари хамда кенг жамоатчилик фикрини урганган олган холда такомиллаштириб, Узбекистон Республикасида давлат фукаролик хизматининг асосий тушунчалари, регламент-лари, шунингдек, кафолатларини, айнан, конунда мустахкамлаш вазифаси куйилди. Шу максадда "Давлат фукаролик хизмати тугрисида"ги Конун лойихаси ишлаб чикилди хамда жамоатчиликка мухокама учун куйилди.

Хаммамизга маълумки, узок йиллар мобайни-да "Давлат хизмати тугрисида"ги конунни ишлаб чикиш ва кабул килиш масаласи муаммо булиб келаётган эди. Давлат хизматининг умумий асосларини, ташкилий-хукукий механизмини хамда давлат хизматчисининг хукукий макомини бел-гилаб берувчи асосий конуннинг амалда мавжуд эмаслиги, куп тушунмовчиликларни келтириб чикармокда эди. Давлат органларининг фаолия-ти самарали булишида мазкур конуннинг кабул килиниши мухим ахамиятга эгадир. Хукукшунос олим E. Охотский таъкидлаб утганидек, "Давлат хизматчиларнинг интилишларига караб, давлат хам шундай шаклланади ва тараккий этади" [2]. Мазкур конун лойихаси йиллар давомида бир неча маротаба ишлаб кикилганига карамай, маълум са-бабларга кура ханузгача кабул килинмади. Шуни айтиш жоизки 2017-2021 йилларда Узбекис-тон Республикасини ривожлантиришнинг беш-та устувор йуналиши буйича Харакатлар стра-тегиясида, Узбекистон Республикаси Маъмурий ислохотлар концепциясида хам "Давлат хизмати тугрисида'ги конун лойихасини ишлаб чикиш, уни кабул килиш вазифаси куйилган эди. Энди савол пайдо булади - Давлат хизмати тугрисидаги конуннинг Давлат фукаролик хизмати тугрисида-ги конун билан узаро алокадорлиги, фарки бор-ми? Сабаби, амалдаги конунчилик хужжатларида факат "давлат хизмати" атамаси кулланиб келин-

ган. Шуни таъкидлаш жоизки, "давлат хизмати", "давлат хизматчиси" тушунчаларининг таърифи республикамиздаги хеч кайси конунчилик хуж-жатларида белгиланмаган. Асосан хукукшунос олимлар томонидан назарий жихатдан тахлил ки-линган. Жумладан, хукукшунос олим Б. Лазерев-нинг фикрига кура "Давлат хизматини давлатга хизмат килиш, яъни давлат томонидан куйилган талаб асосида маълум бир пул эвазига давлат органларида давлатнинг олдидаги вазифа хамда функцияларини амалга ошириладиган фаолият-дир." [3]. Миллий олимларимиздан О. Хусанов эса, давлат хизматини вакиллик, ижро ва суд хо-кимияти органларининг бошкарувидаги давлат номидан давлатнинг вазифаларини бажарувчи хизматдир [4]. Чет мамлакатларда, уларнинг ко-нунчилигини тахлил килиш натижаси шуни кур-сатадики, давлат хизмати ва давлат хизматчилари-га берилган таърифлар бир-бирига жуда якин ёки бир хил. Яъни давлат хизмати - давлат органла-рининг вазифа ва функцияларини профессионал тарзда амалга оширишини таъминлайдиган фао-лиятдир, деб белгиланган. Шунингдек, чет мам-лакатлар конунчилиги ва амалиётини, шунинг-дек, хукукшунос олимларнинг назарий карашла-рини тахлил килиш шуни курсатдики, давлат фукаролик хизмати давлат хизматининг тизимига киради ва давлат хизматининг тури хисобланади. Жумладан, Арманистон, Киргизистон Республикасида давлат хизмати тизимига давлат фукаро-лик хизматидан ташкари, махсус давлат хизмати, яъни суд, дипломатик, мудофаа, хукукни мухофа-за килиш хизмати, солик ва божхона хизмати хам кириши белгилаб куйилган. Россия Федерацияси конунчилигида хам давлат фукаролик хизмати, харбий хизмат хамда хукукни мухофаза килиш хизмати давлат хизматининг тури сифатида бел-гилаб куйилган. Давлат хизматининг тизими, уни турларга булиниши чет давлатларнинг конунчи-лигида давлат хизмати фаолияти хусусиятидан келиб чикиб, бу муносабатлар турларига караб, махсус конунлар билан тартибга солинишини курсатди. Бизнинг республикамизда хам махсус давлат хизматлари, яъни солик, божхона, ички ишлар, давлат хавфсизлик хизмати, харбий хиз-мат каби давлат хизматлари махсус конунлар билан тартибга солинади. Лекин давлат фукаро-лик хизматининг асосларини белгиловчи, ташкил этиш механизмини тартибга солувчи конунчилик

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИЙ ХУКУК. МАЪМУРИЙ ХУКУК. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУКУКИ

хужжатлари цабул цилинмаган эди. Баъзи хорижий мамлакатларда давлат фуцаролик хизмати фаолияти Давлат хизмати тугрисидаги цонун би-лан давлат хизматининг бир тури сифтида ёки алохида Давлат фуцаролик хизмати тугрисидаги цонун билан тартибга солинган. [5].

Мамлакатимизда давлат хизмати комплекс асосда Конституция хамда бир цатор цонунчилик хужжатлари билан тартибга солинади. Жумладан, давлат хизматини ташкил этиш, давлат хизматини уташ сохасида юзага келадиган ижтимоий муно-сабатлар конституциявий, маъмурий, молиявий, мехнат ва бошца цонунчилик сохалари билан тартибга солинади. Узбекистан Республикасида давлат органлари ва мансабдор шахсларнинг фаолия-тини ташкил этиш асосларини Узбекистон Рес-публикаси Конституцияси белгилаб берса, уни амалга ошириш эса, давлат хизмати тугрисидаги цонунчилик хужжатлари асосида тартибга солинади. Бугунги кунда давлат хизматини хуцуций жихатдан таъминлаш борасида дунёнинг деярли барча давлатлари фаол позицияни эгаллашган. Куплаб цонун чицарувчиларнинг давлат хизмати институтини ташкил этишнинг конституциявий даражада асос яратганликлари ижобий бахолана-ди. Хусусан, АКШ, Франция, Германия ва бош-ца давлатларда шундай цоида жорий цилинган. Жумладан, Франциянинг 1958 йилги Конститу-циясида, Германиянинг 1949 йилги Конституция-сида хам бундай нормалар мавжуд [6].

Юцорида айтганимиздек, давлат хизматини ташкил этиш асосларини Узбекистон Республи-каси Конституциясида белгинган. Давлат хизмати Узбекистон Республикаси Конституциясида бел-гиланган вазифаларни бажаришда катта ахамият-га эгадир. У демократик мувозанатни, хуцуций давлатнинг асосий томойилларига риоя цилиш-ни хамда инсон хуцуцлари ва эркинликларининг мухофазасини таъминлайди. Давлат хизмати орцали давлат сиёсати олиб борилаётган ислохот-лар демократик тарзда хаётга татбиц цилинади.

Узбекистон Республикаси Конституцияси-нинг бир неча моддалари бевосита давлат хизма-тини ташкил этиш ва давлат хизматини уташнинг асосий тамойилларини мустахкамлайди. Жумла-дан, давлат органлари ва мансабдор шахсларнинг жамият ва фуцаролар олдида масъуллиги. Давлат халк иродасини ифода этиб, унинг манфаатлари-га хизмат килади. Шу уринда шуни таъкидлаб

утишимиз лозимки, рахбарнинг давлат ва жами-ят манфаатларига хизмат цилиш тамойили унинг шахсий ва бошца сиёсий гурух аъзоси сифатидаги тор манфаатлардан чекиниш учун бир цатор цу-йидаги талабларни цуяди: биринчи талаб - рах-бар сиёсий бетарафлик, цонунга онгли равишда буйсуниш позициясига эга булиши ва шу асосда давлатга, унинг бош манбаи булган халцца, жами-ятга халол хизмат цилиши лозим; иккинчи талаби - айнан бир давлат органи ёки шахсга эмас, узи-нинг корпоратив гурухига хам эмас, фацат цонунга, давлатга, у орцали халцца хизмат цилишдир; учинчи талаби - давлат хизматининг оммабоп-лиги, яъни унга давлат, жамият ва шахс манфа-атларининг умумий мажмуасини таъмин этувчи умумхалц хизмати мохиятини берувчи характер бахш этиш. Худди шундай ёндашув давлат хизма-тини профессионализм, ижтимоийлик, ахлоций-лик, маънавийлик ва бошца меъёрларига тула мос келиши лозим; туртинчи талаби эса - давлат хиз-матининг очиц ошкоралиги хисобланади [7].

Маъмурий ислохотлар концепциясида бел-гиланган «Халц давлат идораларига эмас, давлат идоралари халцимизга хизмат цилиши керак» де-ган гоянинг хам асоси Конституцияда эканлигини куришимиз мумкин.

Давлат цонунчилигига биноан фуцаролар дав-лат хизматида бевосита иштирок этишлари мум-кин. Бундай иштирок давлат хизматида маълум бир фаолиятни амалга ошириши мумкин. Жум-ладан, Узбекистон Республикаси Конституция-сининг 32-моддасига биноан, фуцаролар жамият ва давлат ишларини бошцаришда бевосита ва уз вакиллари орцали иштирок этиш хуцуцига эга-дирлар.

Конституциянинг 35-моддасига биноан эса хар бир шахс бевосита узи ва бошцалар билан биргаликда ваколатли давлат органлари муасса-саларига ёки халк вакилларига ариза, таклиф ва шикоятлар билан мурожаат цилиш хуцуцига эга-дир. Шу холатни хам алохида таъкидлаб утиш лозимки, давлат бошцарувида бевосита иштирок этиш хуцуцига фацат Узбекистон Республикаси фуцароларигина эга буладилар.

Давлат хизматини уташда барча фуцаролар бир хилдаги хуцуцларга эга булиб, миллати, жин-си, тили, дини, ижтимоий келиб чициши ва бошца белгиларидан катъий назар цонун олдида тенгдир-лар. Давлат хизматида фуцароларнинг фао-

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУКУК. МАЪМУРИй ХУКУК.

молия ва божхона ху;у;и

лият курсатишида, мансаб ёки лавозим буйича харакатланишида давлат томонидан тенг шароит-лар яратиб берилади. Барча давлат хизматчилари бу сохада фукароларнинг хукуклари ва конуний манфаатларини умумийлигини таъминлаш макса-дида уз фаолиятларини Конституция ва амалдаги конунлар асосида, Конституция ва конунлардан келиб чикадиган талабларни хаётга тадбик килган холда ташкил килишлари лозим. Давлатимиз ол-дига куйилган максадларнинг руёбга чи^иши куп жих,атдан давлат органларини ва уларнинг фа-олиятини, яъни давлат хизматини уташни тугри ташкил этишга богликдир. Крнунийлик тамойи-ли - давлат хизматини ташкил этиш ва фаолият курсатиши хукук меъёрларига асосланиши хамда жамият ва фукароларнинг манфаатларини таъ-минлаган холда амалга оширилиши; давлат хиз-матчилари амалдаги конунчилик хужжатларига таяниб, факатгина давлат органларининг ваколат доирасида уз фаолиятларини амалга оширишла-ри, конунчилик билан уларга юклатилган вази-фаларни уз вактида бажаришлари, белгиланган хукуклардан тугри фойдаланишлари, белгилан-ган тартибга риоя килишлари лозим.

Лекин шуни таъкидлаб утишимиз лозимки ривожланган хорижий мамлакатлар конституция-сида фукароларнинг давлат хизматига киришда тенг хукукка эга эканликлари аник белгилаб ку-йилган. Хаттоки, Италиянинг 1947 йилги Конс-титуциясида икки жинс вакилларини бир хил ша-роитда давлат хизматига кириш ва сайланадиган лавозимларни эгаллашлари учун тенг хукукка эга эканликлари мустахкамланган [8]. Фикримизча, бизнинг Конситутуциямизда хам фукароларнинг хукуклари сифатида "Узбекистон Республика-си фукаролари давлат хизматига киришда тенг хукукка эгадирлар", - деган норманинг белги-ланиши максадга мувофик булар эди. Бу норма фукароларнинг давлат хизматига киришдаги хукукларини таъминлашга, турли хил конунга зид чеклашларнинг олдини олишга хизмат килар эди.

Демак, Узбекистон Республикасида давлат хизмати Конституциясида курсатиб утилган та-мойиллар ва бошка холатлар асосида (яъни халк хокимиятчилиги (7-14 моддалар), инсон ва фука-роларнинг хукуклари ва эркинликлари (18-52 моддалар), давлат тузилиши (68-75 - модда), суд хокимияти (106-116 модда), махаллий давлат хо-

кимият органлари (99-105 модда) ва бошкалар) асосида ташкил этилади ва ривожланади.

Давлат хизматининг асосий томонларини, унинг ташкилий асосларини ва функцияланиши-ни таъминлаш бевосита унинг тамойилларига бо-риб такалади. Давлат хизматининг тамойиллари нафакат давлат хизматининг, балки бутун давлат органлари тизимининг функцияланишини, уни ташкил этишнинг мухим томонларини белгилаб беради. Давлат хизматининг тамойиллари - бу давлат хизмати тизимидаги давлат органлари, дав-лат хизматчиларининг вазифа ва функцияларини узида ифода этувчи катъий коидалардир. Давлат хизматининг тамойиллари давлат хизматчила-ри фаолиятининг асосий йуналишлари умумий куринишини очиб беради ва уларни давлат хиз-мати хукукий институтининг нормаларида мус-тахкамлайди.

Давлат хизмати Узбекистон Республи-каси Конституциясида курсатиб утилган хоки-миятнинг конун чикарувчи, ижро этувчи ва суд хокимиятига булиниши асосида ташкил килина-ди. Давлат ваколатларини хокимият органлари уртасида булиниши хукукий демократик давлат куришнинг мухим белгиларидан бири хисобла-нади. Хокимият органлари бир-биридан мустакил булиб, уларнинг хар бири давлат олдида турган маълум бир вазифа ва функцияларни амалга оши-радилар.

Давлат хизматини хукукий таритибига со-лишда Узбекистон Республикаси Конституция-си асосида кабул килинган жорий конунлар ва бошка меъёрий хужжатлар хам катта ахамиятга эгадир. Жумладан, Узбекистон Республикаси Мехнат Кодекси, Узбекистон Республикаси ко-нунлари ва Олий Мажлис карорлари, Узбекистон Республикаси Президети ва Хукумати кабул кил-ган хужжатлар, махаллий давлат хокимияти ор-ганларининг уз ваколати доирасида кабул килган карорлари, марказий ижро хокимияти органлар томонидан кабул килинган хужжатлари киради. Таъкидлаб утганимиздек, хозирги кунда «Давлат фукаролик хизмати тугрисида»ги конун лойихаси ишлаб чикилган ва мухокама килинмокда. Маз-кур конун лойихасида хам конуннинг куллани-лиш сохаси белгилаб куйилган. Жумладан, конун лойихасида хукукни мухофаза килувчи, мудофаа, дипломатик, божхона, солик хизмати ва бошка махсус давлат хизматларида хизмат утаётган дав-

12.00.02 - конституциявий ху;у;. МАЪМУРИЙ ху;у;. молия ва божхона ху;у;и

лат хизматчиларининг хуцуций мацоми алохида цонун хужжатлари билан тартибга солиниши бел-гилаб цуйилган. Хацицатдан хам, санаб утилган сохаларда давлат хизматини ташкил этиш, уни уташ масалалари алохида цонунчилик хужжат-лари билан тартбига солинган. Масалан, Прокуратура тугрисидаги, Судлар тугрисидаги, Ички ишлар органлари тугрисидаги, Давлат хавфсиз-лик хизмати тугрисидаги, Мудофаа тугрисидаги цонунлар шулар жумласидандир.

Конун лойихасида давлат фуцаролик хизмати ва давлат хизматчисига таъриф берилганлиги, шу-нингдек, Давлат фуцаролик хизматининг Давлат лавозимлари реестри руйхатига киритилган лаво-зимларда фаолият юритувчи давлат хизматчиси давлат фуцаролик хизматчиси хисобланишининг белгиланиши, давлат фуцаролик хизматчисининг хуцуций мацомини аницлашда хеч цандай муаммо келиб чицмаслиги учун асос булиб хизмат цилади.

Конун лойихасида цонуннинг цулланилиш сохасидан ташцари, унинг мацсади; асосий прин-циплари; Узбекистон Республикаси Президенти-нинг хамда Узбекистон Республикаси Хукумати-нинг мазкур сохадаги ваколатлари, давлат фуца-ролик хизматчисининг мацоми, коррупциянинг олдини олиш чора-тадбирлари, миллий кадрлар захираси, давлат фуцаролик хизматини уташ, фа-олият самарадорлигини бахолаш тизими хамда давлат фуцарлик хизматчиларининг ижтимоий кафолатлари каби масалалар уз аксини топган.

Фикримизча, ушбу Конун лойихасида давлат фуцаролик хизматчиларининг иш вацти, уларни ротация цилиш, давлат хизматчилари аттестация-сини белгиловчи нормаларни аницлаштириш ва такомиллаштириш керак. Шунингдек, лойихада хизмат контракти ва мехнат шартномаси атамала-ридан фойдаланилган. Лекин бу атамаларга таъ-риф берилмаган. Узбекистон Республикаси дав-лат хизматига цабул цилинган фуцаролар билан хизмат контракти ёки мехнат шартномаси тузи-лади. Хизмат контракти давлат хизматини уташ-нинг асосий шартларини тартибга солади. Хизмат контрактининг предмети булиб, давлат ва давлат хизматчиларининг мажбуриятлари булиб хисо-бланади. Амалдаги цонунчилик хужжатларида бу иккала тушунча синоним сифатида ишлатил-ган булса-да, юридик жихатдан улар бир-биридан фарц цилади. Юридик адабиётларда асосан улар-нинг цуйидаги фарци курсатиб утилган. Мехнат

шартномасига оид муносабатлар Мехнат кодекси билан, хизмат контрактига оид муносабатлар дав-лат хизматини тартибга солувчи махсус цонунчи-лик хужжатлари билан тартибга солинади (Жум-ладан, РФ «Давлат хизмати тугрсида»ги цонун билан). Мехнат шартномаси номуайян муддатга хам тузилади. Хизмат контракти эса аниц муддат-га тузилади. Мехнат шартомаси иккала томоннинг хохиши билан хам бекор цилиниш мумкин. Хиз-мат контракти эса, фацат давлат органининг рози-лиги билангина бекор цилиниши мумкин. Давлат хизматчисини хизматдан бушаш хацидаги муро-жаатини давлат органи рахбари рад этиши хам мумкин. Шунингдек, контрактни бекор цилиш-нинг цушимча асослари хам белгиланиши мум-кин. Хизмат контрактида давлат ижтимоий кафо-латлари хам назарда тутилади [9]. Келтириб утил-ган хусусиятларни хисобга олган холда, шунинг-дек амалдаги цонунчилик хужжатларида бу ик-кала атаманинг аниц фарцини ва улардан фойда-ланиш тартиби белгилаб берилса, мацсадга муво-фиц булар эди. Хар бир атамани уз урнида цулла-нилиш давлат-хизмат муносабатларини тартибга солишда мухим ахамиятга эгадир.

Шу билан бирга ушбу цонуннинг цабул цили-ниши давлат хизматчилари мол-мулкини хамда харажатларини декларация цилиш учун ахамият-ли булиш билан бирга давлат фуцарлик хизматини ташкил этиш ва уни уташ билан боглиц жараён-ларни тартбига солиш учун хам мухим ахамият-га эгадир. Декларациялаш коррупцияни барта-раф этиш хамда унга царши курашиш мацсадида амалга оширилади хамда нафацат давлат фукаро-лик хизматчилари ва уларнинг оила аъзоларининг даромадлари, мол-мулки ва куп мицдордаги хара-жатларига, балки барча турдаги давлат хизматчи-лари ва уларнинг оила аъзоларининг даромадла-ри, мол-мулки ва куп мицдордаги харажатларига нисбатан хам цулланилади. Шундай экан декла-рациялашга оид нормалар фацат мазкур цонунда эмас, балки коррупцияга царши кураш буйича махсус цонунларда белгилаб цуйилса, мацсадга мувофиц булар эди.

Хулоса урнида шуни айтамизки давлат хизма-тини самарали фаолият юритиши унинг хуцуций жихатдан цандай тартибга солинганлигига бог-ликдир. Жумладан, давлат хизматини ташкил этишнинг асослари Конституцияда белгилан-ганлиги, шунингдек, конституциявий нормалари

12.00.02 - конституциявий ху;у;. МАЪМУРИй ху;у;.

МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

амалга ошириш максадида кабул килинган ко-нунларнинг мукаммал булиши ва уларни ижро-сини таъминлаш инсонларнинг хукукларини ту-

лик таъминлашга хизмат килади. Шу билан бирга давлат идоралари халкимизга хизмат килишида мухим ахамиятга эгадир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. «Узбекистан Республикаси конун хужжатлари туплами», 2017 йил 18 сентябрь, 37-сон, 979-мод-

да.

2. Охотский Е.В. Государственная служба в Парламенте. - М., 2002.

3. Лазерев Б.М. Гос. служба. - Л. 1993. - С. 56.

4. Мирбобоев Б., Хусанов О., Бегматов А. Узбекистонда давлат хизматини уташнинг ташки-лий-хукукий масалалари. - Тошкент: Академия, 2005.

5. hudud24.uz/uzoк-muхokamalarga-sabab-bуlgan-кonun-loyiхasi-davlat-hizmatchisining-хuкuкiy-maкomini-belgilash-zarur-edi/

6. Общество и право - 2017 - № 1 (59). 158-161 стр.

7. Алиева К. Давлат хизматчиси фаолиятининг тамойиллари ва меъёрлари // Жамият ва бошкарув. - 2008. - № 2.- Б. 5-11.

8. Общество и право - 2017 - № 1 (59). 158-161 стр.

9. https://spmag.ru/articles/chem-otlichaetsya-trudovoy-dogovor-ot-kontrakta.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.