Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГ ТУРЛИ ХИЛ ҲУДУДЛАРДА ЕТИШТИРИЛГАН ТИЗМАЛАРИНИНГ АСОСИЙ ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ ЎРТАСИДАГИ КОРРЕЛЯЦИОН БОҒЛИҚЛИКЛАР'

ҒЎЗАНИНГ ТУРЛИ ХИЛ ҲУДУДЛАРДА ЕТИШТИРИЛГАН ТИЗМАЛАРИНИНГ АСОСИЙ ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ ЎРТАСИДАГИ КОРРЕЛЯЦИОН БОҒЛИҚЛИКЛАР Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
6
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза / вегетация даври давомийлиги / мослашувчанлик / географик узоқ дурагайлаш / интрогрессив шакллар / нав синаш / каррелатция.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Жўраев С.Т., Турсунова А.Ш., Жўраев Д.Т.

Интрогрессив тизмаларнинг турли тупроқ-иқлим шароитида қимматли-хўжалик белгиларининг ўзгарувчанлик даражаси, коррелятив боғлиқлик ва вилтга бардошлилигини аниқлаш асосида ҳосилдор, тезпишар, тола чиқими 41,0-43%, сифат кўрсаткичлари ҳамда мослашувчанлик имконияти юқори бўлган тизмалар ажратиб олинган. Республикамизнинг ҳар хил тупроқ-иқлим шароитларида ўрта толали янги интрогрессив тизмаларини бир хил шароитларда етиштирилганда уларнинг популяциялари ичида қимматли хўжалик белгилари бўйича юқори кўрсаткичга эга бўлган “С-6782” нави ташқи муҳитни ноқулай омилларига чидамли нав сифатида танлаб олинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Жўраев С.Т., Турсунова А.Ш., Жўраев Д.Т.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГ ТУРЛИ ХИЛ ҲУДУДЛАРДА ЕТИШТИРИЛГАН ТИЗМАЛАРИНИНГ АСОСИЙ ҚИММАТЛИ-ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ ЎРТАСИДАГИ КОРРЕЛЯЦИОН БОҒЛИҚЛИКЛАР»

УУТ: 633.511: 575.127.2: 631

Жураев С. Т.

биология фанлари доктори, профессор Тошкент давлат аграр университети

Турсунова А.Ш. тадцицотчи Жураев Д. Т. ц.х.ф.д. ких.

Жанубий Де^крнчилик Илмий Тадцицот Институти

ГУЗАНИНГ ТУРЛИ ХИЛ ХУДУДЛАРДА ЕТИШТИРИЛГАН ТИЗМАЛАРИНИНГ АСОСИЙ ЦИММАТЛИ-ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ УРТАСИДАГИ КОРРЕЛЯЦИОН БОГЛЩЛИКЛАР

Аннотатция. Интрогрессив тизмаларнинг турли тупроц-ицлим шароитида цимматли-хужалик белгиларининг узгарувчанлик даражаси, коррелятив боглицлик ва вилтга бардошлилигини аницлаш асосида уосилдор, тезпишар, тола чицими 41,0-43%, сифат курсаткичлари уамда мослашувчанлик имконияти юцори булган тизмалар ажратиб олинган. Республикамизнинг %ар хил тупроц-ицлим шароитларида урта толали янги интрогрессив тизмаларини бир хил шароитларда етиштирилганда уларнинг популяциялари ичида цимматли хужалик белгилари буйича юцори курсаткичга эга булган "С-6782" нави ташци мууитни ноцулай омилларига чидамли нав сифатида танлаб олинган.

Калит сузлар: гуза, вегетация даври давомийлиги, мослашувчанлик, географик узоц дурагайлаш, интрогрессив шакллар, нав синаш, каррелатция.

Joraev S. T., doctor of biological sciences

professor

Tashkent State Agrarian University Tursunova A.Sh. researcher

Joraev D. T., doctor of agricultural sciences Southern Agricultural Research Institute

CORRELATIONSHIPS BETWEEN MAIN VALUE-ECONOMIC CHARACTERISTICS OF COTTON LINES GROWN IN DIFFERENT

REGIONS

Annotation. On the basis of determining the degree of variability, correlative dependence and resistance to wilt of introgressive ridges in different soil and climate conditions, the ridges with high yield, quick ripening, fiber yield of 41.043%, quality indicators and high adaptability were selected. "S-6782" variety, which has a high index of valuable economic traits among their populations, was

selected as a variety resistant to adverse factors of the external environment when new medium-fiber introgressive varieties were grown under the same conditions in different soil-climatic conditions of our republic.

Key words: cotton, duration of vegetation period, adaptability, geographical long hybridization, introgressive forms, variety testing, correlation.

Кириш. Дунёнинг куплаб мамлакатларида кишлок хужалиги экинларининг селекциясида олиб бориладиган танлаш ишлари самарадорлигининг тахлили шуни курсатадики, бу жараёнда кулланиладиган танлаш усуллари махаллий тупрок-иклим, об-хаво хамда хар бир мамлакатнинг технологик ва ижтимоий-иктисодий шароитларига мослашган булиши керак. Шунинг учун, кишлок хужалиги экинларининг янги навларини яратишда генотиплар потенциалини бир вактнинг узида бир нечта географик жойларда бахолаш, кенг мослашувчанлик имкониятига эга шаклларни аниклаш истикболли йуналишлардан бири хисобланади. Шу уринда, интрогрессив тизмалар асосида хосилдор, сифат курсаткичлари ва иктисодий самарадорлиги юкори булиши билан бир каторда, нокулай ташки мухит омилларига чидамли хамда истикболли навлар яратиш мухим илмий-амалий ахамият касб этади.

Адабиётлар шархи. К,ишлок хужалик усимликлар селекциясининг экологик усулларини илмий асосларини ишлаб чикиш ва фойдаланиш академик Н.И.Вавилов номи билан боFлик. Унинг FOяларини давомчиси Е.Н.Синская (1933) биринчилар каторида «экологик селекцияни» аниклаб берди ва куп йиллик ем-хашак утларнинг экологик селекциясининг бир катор муаммоларини курсатиб берди. Бугунги кунда экологик селекциясини назарий асослаш ва самарали олиб боришнинг назарий асоси булиб, Н.П.Дубинин, Я.П.Глембовский «Популяциялар генетикаси ва усимликлар селекцияси» (1976), А.А.Жученко «Маданий усимликларнинг экологик генетикаси» (1980), А.В.Кильчевский, Л.И.Хотылева «Усимликлар экологик селекцияси» (1985, 1987), Н.Г.Симонгулян «Гузанинг микдорий белгилар генетикаси», Г.С.Шахмедова «Гуза нав намуналарининг жанубий Россия шароитига мослашувчанлиги» каби ишланмалари ва ишлари хисобланади. Адаптив селекциянинг мухим йуналиши - нав ва дурагайларда юкори потенциал махсулдорлик билан абиотик ва биотик стрессларга чидамлилигини жамлаш буйича мамлакатимизда Н.А.Саакова, А.П.Абуховская, Е.В.Хегай (2001), Вентура Марте, С.М.Ризаева (2016), С.А.Усманов (2020), С.М.Набиев (2019), С.А.Эгамбердиева (2021), С.Т.Жураев (2022) каби тадкикотчилар ишларида ёритилган.

Тадкикотнинг максади Тошкент, ФарFOна ва К,ашкадарё вилоятлари шароитларида интрогрессив Fуза тизмаларининг асосий кимматли-хужалик белгилари уртасидаги корреляцион боFликликлари

Тадкикот натижалари. Усув даври давомийлиги билан бошца цимматли - хужалик уртасидаги корреляцион боглицликлар:

Узбекистоннинг учта турли хил худудларда етиштирилган Gossypium hlrsutum Ь. тури урта толали Fyзанинг унта тизмасида усув даври давомиилиги ва аИрим кимматли - хужалик белгилари уртасадаги корреляция коэффициентларини аникладик.

Маълумки, максадга йуналтирилган селекция жараёнлари учун хар хил белгилар уртасидаги корреляцияни урганиш зарур. Шундай килиб, тадкикотчилар томонидан Fyзада хосилдорлик билан кусаклар сони уртасида, (0,84 дан 0,91 гача) якин боFликлик аникланган, уртача ижобий корреляцион боFликлик кусак Иириклиги билан хосилдорлик уртасида кузатилган (г = 0,32 дан 0,61 гача). Махсулдорлик билан чигит вазни уртасида уртача ва кучсиз даражада ижобий корреляция (0,28 дан 0,39 гача), махсулдорлик билан тола чикими уртасида кучсиз салбий корреляция кузатилган. Юкори даражада мувофиклик хосилдорлик билан 1000 та чигит вазни уртасида кузатилди. Кусак йириклиги билан усимлик баландлиги уртасида -уртача ижобий боFликлик; чигит вазни билан тола узунлиги уртасида кучсиз ижобий боFликликлар кайд этилган. Чигит вазни ва тола чикими коида сифатида салбий корреляцияда булади [худди шу жойда]. Турли хил узаро боFликликларни мужассамлаштирган шаклларни аниклаш билан тадкикотчилар дурагайларда содир буладиган рекомбиногенезга таъсир этади.

Усув даври давомийлиги билан бир дона кусакдаги пахта хом - ашёси вазни уртасида 2019-2020 йиллар давомида кучсиз ижобий боFликлик кузатилди (г = +0.21 - +0.48) (5.1-жадвалга каранг). 2018 йили синалган тизмаларда курсатиб утилган белгилар уртасида тyFри узаро боFликликнинг хар хил даражаси намоён булди 0.19 дан (Тошкент вилоятида) 0.94 гача (ФарFOна вилоятида). Якин узаро боFликлик К,ашкадарё вилоятида хам кузатилди г = 0.54. Яъни, усув даври давомийлиги узайиши билан кусак вазни ортиб борди. Таъкидлаш лозимки, селекционерни тезпишарлик билан кандайдир белги уртасидаги салбий боFликлик кизиктиради.

Аксарият холатларда, усув даври давомийлиги билан 1000 дона чигит вазни уртасида узаро боFликлик мавжуд булмади (г= -0.07 - +0.03), ёки хам тескари, хам тyFри кучсиз булди (г= -0.21 - +0.28). ФарFOна вилоятида 2018 йили синалган гурухлар бундан истисно булиб, юкори корреляцияни намоён этди г = 0.50. Уртача ва кучли ижобий узаро боFликлик усув даври давомийлиги ва тола чикими уртасида, уч йиллик синов давомида хамма худудларда аникланди (0.28 дан 0.60 гача).

1 - жадвал

Гуза тизмаларининг усув даври давомийлиги ва асосий кимматли хужалик белгилари уртасидаги корреляция.

Белги Худуд йиллар Усув даври давом 1 кусак вазни 1000 дона чигит вазни Тола узунлиги Солиштирма уз.куч Микронейр Махсулдорлик Хосилдорлик

Усув даври Тош-кент 201 8 0.19 0.20 0.56 -0.09 0.28 0.74 0.15 -0.75

201 9 0.38 0.28 0.36 -0.05 0.12 -0.12 0.39 -0.33

202 0 0.31 -0.17 0.48 0.24 0.15 -0.24 0.31 -0.46

Усув даври Фараона 201 8 0.94 0.50 0.35 0.32 0.50 0.20 0.91 0.08

201 9 0.32 0.03 0.49 0.29 0.59 0.33 0.32 0.19

202 0 0.48 0.04 0.49 -0.10 0.33 -0.02 0.47 0.35

Усув давр и ^ашк а- дарё 201 8 0.54 0.13 0.60 -0.15 0.39 0.54 0.38 -0.73

201 9 0.21 -0.07 0.28 -0.11 0.38 0.48 0.26 0.42

202 0 0.31 -0.21 0.40 0.35 0.22 -0.11 0.03 -0.07

Жуда кучсиз даражадаги боFликлик усув даври давомийлиги билан тола узунлиги уртасида кузатилди: (г= -0.05, г= -0.07) боFликлик мавжуд булмаслигидан, кучсиз туFри боFликгача (г=0.35). Анча якин боFликликлар тезпишарлик билан толанинг солиштирма узилиш кучи уртасида кузатилди (0.12 дан 0.59 гача). Тезпишарлик билан тола микронейри уртасидаги корреляцион боFликликлар турли синов йилларида хар хилда намоён булди -кучсиз салбийдан (г= - 0.24), боFликлик мавжуд булмаслиги (г= -0.02), кучли ижобийгача (г=0.74 Тошкент вилоятида 2018 й синалган тизма гурухларида). Юкори корреляция шунингдек, усув даври давомийлиги билан тола микронейри уртасида, 2018 ва 2019 йилларда К,ашкадарё вилоятида синалган тизма гурухларида аникланди (мос равишда г=0.48 ва г=0.54)

Аксарият холатларда усув даври давомийлиги билан махсулдорлик уртасида кучсиз ижобий боFликлик кузатилди (0.15 дан 0.38 гача). Улар уртасида кучли боFликликни ФарFOна вилоятидаги тизма гурухларида 2020 (г

= 0.54) ва 2018 йиллари (г = 0.91) кузатдик. 2020 йили Кдшкадарё вилоятидаги тажрибаларда мазкур белгилар уртасида боFликлик мавжуд булмади (г = 0.03).

Кучсиз тескари боFликлик усув даври давомийлиги билан хосилдорлик уртасида 2018 йили Тошкент ва К,ашкадарё вилоятларида аникланди (мос равишда г= -0.75 ва г = -0.73). Яъни, тезпишар шакллар юкори хосилдорликни намоён этди. ФарFOна вилоятидаги уч йиллик синовда курсатиб утилган белгилар уртасидаги корреляцион боFликлик кучсиз булиши (г = 0.19 ва г = 0.35) ёки мавжуд булмаслиги кузатилди (г = 0.08).

Уч йиллик тажриба маълумотларига кура, усимликларнинг етиштириш худудидан фаркли равишда тола чикими, махсулдорлик, толанинг солиштирма узилиш кучи, бир дона кусакдаги пахта хом-ашёси вазни курсаткичлари усув даври давомийлигининг ортиши билан кучли боFланган булади. Тажрибаларимизда тезпишарлик хосилдорлик билан якин боFликликда булди, бу мазкур белгилар уртасидаги аникланган тескари боFликлик билан хам тасдикланди яъни, тизмаларда усув даври канча киска булгани сари уларнинг хосилдорлиги хам шунча паст булди.

Хосилдорлик ва бошцада цимматли - хужалик белгилари уртасидаги

корреляция:

Узбекистоннинг учта турли худудларида етиштирилган Fуза тизмаларининг хосилдорлиги ва айрим кимматли - хужалик белгилари уртасидаги корреляцион боFликликни уч йил давомида урганиш натижалари келтирилади. Хосилдорлик ва усув даври давомийлигининг узаро боFликлигини уч йил давомида, учта хар хил экологик худудларда урганиш натижасида, етиштириш худуди ва синов йиллари корреляция коэффициентига таъсир этиши аникланди.

Шундай килиб, Тошкент яъни, нисбатан шимолий худудда юкорида келтирилганлар белгилар уртасида уртача кучли тескари боFликлик кузатилди (г= -0.76 дан г= -0.33 гача), яъни, усув даври нисбатан киска булган шакллар хосилдорли булди. (2-жадвалга каранг).

Тизмаларнинг хосилдорлиги ФарFOна вилоятида усув даври давомийлиги билан жуда кучсиз боFликликда булиши ёки узаро боFликлик мавжуд эмаслиги аникланди (г= 0.08 дан г= 0.35 гача), яъни, хосилдорликни усув даври давомийлиги хар хил булган шакллар намоён этди К,ашкадарё вилоятида синов йиллари давомида тизмаларда узаро боFликликлар турлича даража ва йуналишда - кучли тескари боFликликдан г = -0.73, уртача кучли туFри боFликликгача г= 0.42 булиши кузатилди.

Жадвал маълумотларига кура, хосилдорлик билан бир дона кусакдаги пахта хом - ашёси вазни уртасида боFликликлар ёки мавжуд булмади, ёки жуда кучсиз салбий булди. Шундай килиб, Кдшкадарё вилоятида 2018 ва 2020 йиллари мазкур белгилар уртасида корреляция коэффициенти мос равишда г= -0.26 ва г= -0.22 га тенг булди.

1000 дона чигит вазни шунингдек, хосилдорлик билан кучсиз корреляцияда булди ёки боFликлик мавжуд булмади (г= -0.21 дан 0.09 гача). Тола чикими аксарият холатларда хосилдорликга таъсир этмади. Бундан

истисно таризда, 2018 й. Тошкент ва К,ашкадарё вилоятларидаги тажрибаларда мазкур белгилар уртасидаги боFликликлар уртача кучли тескари булиб, мос равишда г= -0.32 ва г= -0.47 тенг булди. Шунингдек, 2020 й. ФарFOна вилоятида тола чикими билан хосилдорлик уртасидаги узаро боFликликнинг уртача кучли туFри булиши кузатилди (г=0.49).

2 - жадвал

Гуза тизмаларида хосилдорлик билан асосий кимматли-хужалик белгилари уртасида корреляцион боFликликлар

Белги Худуд йиллар Усув даври 1 кусак вазни 1000 дона ч.вазни Тола узунлиг и Солишт ирма уз. кучи Микро-нейр Тола чикими

а Я п а о ч с О Тош-кент 2018 -0.76 -0.11 -0.17 -0.32 0.03 0.07 -0.53

2019 -0.33 0.09 -0.03 -0.007 -0.41 -0.14 0.21

2020 -0.46 -0.18 0.01 -0.001 -0.01 0.02 -0.08

Хосилдорлик Фар-Fона 2018 0.08 0.04 0.09 -0.09 -0.03 0.21 -0.29

2019 0.19 0.05 0.02 -0.02 -0.17 0.08 0.06

2020 0.35 0.01 -0.21 0.49 0.21 0.10 -0.16

Хосилдорлик ^аш-кадарё 2018 -0.73 -0.26 -0.04 -0.47 0.13 -0.28 -0.58

2019 0.42 0.13 -0.21 0.14 -0.32 0.12 0.16

2020 -0.08 -0.22 -0.16 0.04 -0.06 -0.21 0.34

Хосилдорлик билан тола узунлиги уртасида корреляция мавжуд булмади, факат 2019 й. Тошкент ва К,ашкадарё вилоятларида олиб борилган тажрибалар бундан истисно килди. Ушбу холатларда корреляция коэффициенти мос равишда -0.41 ва -0.32 га тенг булиб яъни, мазкур белгилар уртасида уртача кучли тескари боFликлик аникланди. Хосилдорлик ва солиштирма узилиш кучи уртасидаги узаро боFликликни урганиш натижасида, боFликлик мавжуд булмаслиги, ёки боFликликлар кучсиз салбий ва кучсиз ижобий булиши аникланди. Узаро боFликликнинг турли хил турлари хосилдорлик ва тола микронейри уртасида намоён булди: уртача кучли тескари боFликлик (г= -0.53, г= -0.58), яъни хосилдорлик канча юкори булса, тола микронейри шунча паст булади, (2018 й. тажрибаларда.), боFликлик мавжуд булмаслиги, (г= -0.08 дан, г= 0.06 гача), ёки кучсиз ижобий узаро боFликликлар (г=0.16 дан г=0.34 гача).

Шундай килиб, корреляция коэффициенти тахлилларига кура, уч йил давомида уртача хосилдорлик билан усув даври давомийлиги уртасида уртача кучли тескари боFликликлар кузатилди. Таъкидлаш лозимки, етиштириш худуди мазкур белгилар уртасидаги корреляция коэффициентига таъсир этди. Х,осилдорлик ва урганилган бошка белгилар уртасидаги боFликлик унча ахамиятли булмади. Хулосалар:

1. Усимликларда етиштириш худудларидан фаркли равишда тола чикими, махсулдорлик, толанинг солиштирма узилиш кучи, бир дона кусакдаги пахта хом - ашёси вазни курсаткичлари усув даври давомийлигининг ортиши билан кучли боFланганлиги аникланди. Тезпишарлик ва 1000 дона чигит вазни уртасида аксарият холатларда боFликлик мавжуд булмаслиги курсатилди. Тезпишарлик ва тола узунлиги уртасида жуда кучсиз даражадаги узаро боFликлик аникланди. Турли хил даражадаги ва йуналишдаги боFликлик усув даври давомийлиги ва тола микронейри уртасида кайд этилди. Урганилган тизмалар учун усув даври давомийлиги ва хосилдорлик уртасида салбий корреляция хос булди.

2. Урганилган тизмаларнинг уч йиллик корреляцион тахлилларига кура хосилдорлик ва вегетация даври орасида уртача даражадаги тескари боFликликлар кузатилди. Мазкур белгилар уртасидаги коррелляция коэффициентларига минтака омили сезиларли таъсир курсатди. Х,осилд орлик билан битта кусакдаги пахта вазни, 1000 дона чигит вазни, тола чикими ва толанинг сифат курсаткичари буйича корреляцион боFликлик ахамиятсиз булганлиги аникланди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта / Б. А. Доспехов. - М.: Колос, 1985. - 351с.

2. Кильчевский А.В. Экологическая селекция растений / Институт генетики и цитологии АН Беларуси, Белорусская сельскохозяйственная академия. -Минск: Техналогия, 1997. - 372 с.

3. Juraev, S. T. (2022). Changes in the weight of raw cotton in one box in varietary cotton hybrids. Spectrum Journal of Innovation, Reforms and Development, 10, 1821.

4. Jurayev, S. T. (2022). Yield of cotton lines in different climatic-soil conditions of Uzbekistan. International Scientific Journal Theoretical & Applied Science, 11(1), 310-313.

5. Xolmurodova, G. R., Tangirova, G. N., Jo'rayev, S. T. (2022). Селекция и семеноводство сои. LESSON PRESS, 1(1), 88.

6. Jo'rayev, S. T., Xudarganov, K. O. (2022). Qishloq ekinlari urug'chiligi va urpug'shunosligi. LESSON PRESS, 1(1), 167.

7. Jo'rayev, S. T. (2022). Go'za seleksiyasi va urug'chiligi. LESSON PRESS, 1(1), 288.

8. Jo'rayev, S. T., Ashurov, M., Narmatova, G., Toreev, F., Akhmedov, D., Mavlonova, N., Ergashev, J., Baratova, A. (2022). Cotton breeding and seed production. LESSON PRESS, 1(1), 224.

9. Jo'rayev, S. T. (2022). G'o'zaning introgressiv duragay va tizmalirning O'zbekistondagi xar xil tuproq sharoitlarda bo'lgan adaptiv patinso lidan foydalanish. LESSON PRESS, 1(1), 211.

10. Jo'rayev, S. T. (2022). G'o'za genetikasi. LESSON PRESS, 1(1), 96.

11. Jo'rayev, S. T., Ergashov, J. A. (2022). Moyli ekinlar seleksiyasi va urug'chiligi. LESSON PRESS, 1(1), 120.

12. Жураев, С. Т. (2022). Оценка волокна гибридов хлопчатника, выращенных в различных регионах Узбекистана. Министерство сельского хозяйства и продовольствия Республики Беларусь учреждение образования «Гродненский государственный аграрный университет», 1(52-55), 5.

13. Djonibekova, NE, Jo'raev, ST, Inoyatova, MH (2022). Effect of bap concentration and content of food environment on "in vitro" regeneration of rizamat (vitis vinifera l) cultivar. European Journal of Agricultural and Rural Education (EJARE), 3(2), 75-78.

14. Joraev, S. T., Ismoilov, A. A., Dilmurodov, Sh. D. (2022). Yasmiq nav va tizmalarining o'suv davri. Xorazm Ma'mun Akademiyasi, 22(6), 5-11.

15. Joraev, S. T., Raimova, D. (2022). Взаимосвязь периода вегш^ции линий хлопчатника с Некоторыми хозяйственно-ценными признаками в зависимости от регионов возделывания. Tafakkur manzili ilmiy-uslubiy jurnali, 1(1), 4-14.

16. Juraev, S. T., & Rakhmatullayeva, R. A. (2023). Organization of Primary Seeding of Pumpkin (Cucurbita Pepo L.) Orbita Variety. Web of Agriculture: Journal of Agriculture and Biological Sciences, 1(7), 35-43.

17. Juraev, S. T., Shaikhova, D. D., & Akhatov, X. X. (2023). Effectiveness of Creating Vitamin-Rich Local Varieties of Lemon. Web of Agriculture: Journal of Agriculture and Biological Sciences, 1(7), 1-7.

18. Jurayev, S. T., & Karimov, R. A. (2023). Selecting Initial Breeding Sources for Morning Varieties from The Potato Variety Sample Collection. Web of Agriculture: Journal of Agriculture and Biological Sciences, 1(6), 7-12.

19. Juraev, S. T., & Sobirova, D. Z. (2023). Assessment of the value characteristics of local" sochilmas" and" nafis" varieties of soy. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 11(9), 65-71.

20. Jo'raev, S. T., Mirzaeva, B. K., & ugli Shukurov, A. A. (2023). Correlationships between value-economic traits in different ecological areas of new cotton ranges. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 11(7), 178-184.

21. Turdiqulivich, J. S., Nazarovna, B. N., & Bobokulovna, J. M. (2023). Selection of High Photosynthetic Productivity Of Broad Bean (Vicia Faba L.) Lines. Diversity Research: Journal of Analysis and Trends, 1(4), 6-9.

22. Ismoilov, A. A., & Jurayev, S. T. (2023). Selection of varieties and ranges of lens (lens culinaris) with high grain yield and high protein content. European

International Journal of Multidisciplinary Research and Management Studies, 3(05), 157-162.

23. Juraev, S. T. (2023). Correlation relationships between the main value-economic characteristics of cotton grown in different regions of Uzbekistan. Open Access Repository, 9(2), 131-137.

24. Juraev, S. T., Shukurov, A. A., & Jabborova, N. O. (2022). Analysis of value-economic characters of cotton introgressive hybrids in different soil-climate conditions in Uzbekistan. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(11), 828-835.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.