Научная статья на тему 'Лалмикор майдонлар учун кузги юмшоқ буғдойнинг сувсизликка чидамли нав ва тизмалари селекцияси'

Лалмикор майдонлар учун кузги юмшоқ буғдойнинг сувсизликка чидамли нав ва тизмалари селекцияси Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кузги юмшоқ буғдой / нав / тизма / ҳосилдорлик / оқсил / клейковина / хлорофилл. / winter bread wheat / variety / line / yield / protein / gluten / chlorophyll.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Аманов Ойбек Анварович, Жўраев Диёр Турдиқулович

Бугунги кунда ер юзида содир бўлаётган глобал иқлим ўзгаришлари республикамиз ҳудудида етиштирилаётган қишлоқ хўжалиги экинлари ҳосилдорлиги ва сифатига ўз салбий таъсирини кўрсатмоқда. Айниқса, сўнгги йилларда об-ҳавонинг кескин ўзгариши, кетма-кет қурғоқчилик бўлиши, йиллик ёғин миқдорининг ўртача кўп йиллик ёғин миқдорига нисбатан анча кам бўлаётгани, баҳор ойлари охирида кузатилаётган кучли иссиқ ҳарорат лалмикор майдонлар шароитида етиштирилаётган кузги юмшоқ буғдой ўсиши ва ривожланиши, дон ҳосилдорлиги ва унинг сифатига жиддий зарар етказмоқда. Юқоридагиларни инобатга олиб, лалмикор майдонлар тупроқ иқлим шароитига мос бўлган, сувсизликка чидамли кузги юмшоқ буғдойнинг (Triticum aestivum L.) янги нав ва тизмаларини танлаш илмий тадқиқоти давомида 35 та нав ва тизмалар синовдан ўтказилди. Тадқиқот ўтказилган минтақанинг об-ҳаво шароитлари маълумотлари билан нав ва тизмалар хусусиятлари таққослаб баҳоланди. Тадқиқот давомида кузги юмшоқ буғдойнинг ривожланиш фазалари, биометрик кўрсаткичлари, ҳосилдорлик элементлари, дон сифат кўрсаткичлари, ўсув фазаларида баргдаги хлорофилл миқдори, нормаллаштирилган фарқ вегетация индекси (NDVI – Normalized Difference Vegetation Index) каби кўрсаткичлари баҳоланиб, қимматли хусусиятлари юқори бўлган тизмалар танлаб олинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Аманов Ойбек Анварович, Жўраев Диёр Турдиқулович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Breeding of drought-resistant lines and varieties of winter bread wheat under rainfed conditions

Global climate change has had a negative impact on the yield and quality of agricultural crops cultivated in our republic. In particular, dry weather in recent years, a decrease in annual precipitation compared to the average amount of precipitation over many years, severe hot weather in late spring, have caused serious damage to the growth, development, and yield as well as on the grain quality of winter soft wheat grown in rain-fed environmental conditions. Taking into account the above information, we have studied 35 lines and varieties of soft winter wheat (Triticum aestivum L.), those resistant to water deficiency, and adapted to the soil and climatic conditions of rainfed areas. In the course of the research, such indicators as development phases, biometric indicators, yield elements, grain quality indicators, the content of chlorophyll in leaves (in the growth phase), vegetation index (NDVI – Normalized Difference Vegetation Index) have been measured; and a comparative analysis of the weather conditions of the environment with characteristics of relevant varieties and lines – made.

Текст научной работы на тему «Лалмикор майдонлар учун кузги юмшоқ буғдойнинг сувсизликка чидамли нав ва тизмалари селекцияси»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-5-6 UDC: 633.111.1+631.527.3(571.1)(045)

ЛАЛМИКОР МАЙДОНЛАР УЧУН КУЗГИ ЮМШОК БУГДОЙНИНГ СУВСИЗЛИККА ЧИДАМЛИ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ

Дилмуродов Шерзод Дилмуродович,

катта илмий ходим, кишлок хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), ORCID: 0000-0003-1671-8554, e-mail: s.dilmurodov@mail.ru;

Аманов Ойбек Анварович,

профессор, кишлок хужалиги фанлари доктори (DSc), ORCID: 0000-0001-6298-6459, e-mail: urugchilik@mail.ru;

Жураев Диёр Турдикулович,

катта илмий ходим, кишлок хужалиги фанлари доктори (DSc) ORCID: 0000-0002-0577-449X, e-mail: di.yor@mail.ru

Жанубий де^кончилик илмий тадкикот институти

Кириш

Бугдой жахон ;ишлок; хужалигида энг мухим бошо;ли дон экинларидан бири булиб, ;ишлок; хужалигида фойдаланиладиган жами экин майдонларининг 17 фоизини эгаллайди ва хар йили 750 миллион тоннага я;ин дон хосили етиштирилади. Дунё ми;ёсида жами 240,8 млн гектарга бугдой экилиб, я;ин йилларда бугдой донига булган талаб янада ортиши башорат ;илинмок;да [1, 2396-б., 2, 2264-б.].

Мамлакатимизда лалмикор экин май-донлари 750 минг гектардан орти;ни ташкил этади. Лалмикор майдонларга юмшо; бугдой кузги муддатда биринчи ёгингарчиликдан сунг, бахорги муддатда февраль ойининг охири ва март ойининг биринчи ун кунлигида экилади. Шунинг учун лалмикор майдонлар учун яратиладиган янги навлар ;урго;чилик ва касалликларга чидамли, хосилдор булиши билан бир ;аторда, дон сифати курсаткичлари ю;ори, ;ис;а усув даврида ю;ори биомасса хосил ;ила оладиган навлар булиши ма;садга мувофикдир [3, 61-б., 4, 378-б., 5, 38-б.].

Аннотация. Бугунги кунда ер юзида содир булаётган глобал ицлим узгаришлари республи-камиз худудида етиштирилаётган цишлоц хужалиги экинлари хосилдорлиги ва сифатига уз салбий таъсирини курсатмоцда. Айницса, сунг-ги йилларда об-хавонинг кескин узгариши, кет-ма-кет цургоцчилик булиши, йиллик ёгин мицдо-рининг уртача куп йиллик ёгин мицдорига нисба-тан анча кам булаётгани, бахор ойлари охири-да кузатилаётган кучли иссиц харорат лалми-кор майдонлар шароитида етиштирилаётган кузги юмшоц бугдой усиши ва ривожланиши, дон хосилдорлиги ва унинг сифатига жиддий зарар етказмоцда. Юцоридагиларни инобатга олиб, лалмикор майдонлар тупроц ицлим шароити-га мос булган, сувсизликка чидамли кузги юм-шоц бугдойнинг (Triticum aestivum L.) янги нав ва тизмаларини танлаш илмий тадцицоти даво-мида 35 та нав ва тизмалар синовдан утказил-ди. Тадцицот утказилган минтацанинг об-ха-во шароитлари маълумотлари билан нав ва тизмалар хусусиятлари таццослаб бахоланди. Тадцицот давомида кузги юмшоц бугдойнинг ри-вожланиш фазалари, биометрик курсаткичлари, хосилдорлик элементлари, дон сифат курсат-кичлари, усув фазаларида баргдаги хлорофилл мицдори, нормаллаштирилган фарц вегетация индекси (NDVI - Normalized Difference Vegetation

Index) каби курсаткичлари бахоланиб, цимматли хусусиятлари юцори булган тизмалар танлаб олинди.

Калит сузлар: кузги юмшоц бугдой, нав, тизма, хосилдорлик, оцсил, клейковина, хлорофилл.

СЕЛЕКЦИЯ В БОГАРНЫХ УСЛОВИЯХ ЗАСУХОУСТОЙЧИВЫХ ЛИНИЙ И СОРТОВ ОЗИМОЙ МЯГКОЙ ПШЕНИЦЫ

Дилмуродов Шерзод Дилмуродович,

доктор философии по сельскохозяйственным наукам (PhD), старший научный сотрудник;

Аманов Ойбек Анварович,

доктор сельскохозяйственных наук (DSc), профессор;

Жураев Диёр Турдикулович,

доктор сельскохозяйственных наук (DSc), старший научный сотрудник

Южный научно-исследовательский институт сельского хозяйства

Аннотация. На сегодняшний день глобальное изменение климата негативно влияет на урожайность и качество сельскохозяйственных культур, возделываемых в нашей республике. В частности, засушливая погода в последние годы, уменьшение осадков за год по сравнению со средним значением количества осадков за много лет, возникающая в конце весны сильная жаркая погода наносят серьезный ущерб росту, развитию, урожайности и качеству зерна озимой мягкой пшеницы, выращеваемых в богарных условиях природной среды. С учетом вышеизложенного были изучены 35 линий и сортов мягкой озимой пшеницы (Triticum aestivum L.), устойчивых к водному дефициту и адаптированных к почвенно-климатическим условиям богарных районов. В ходе исследования оценивались такие показатели, как фазы развития, биометрические показатели, параметры урожайности, показатели качества зерна, содержание хлорофилла в листьях (в фазе роста), вегетационный индекс (NDVI -Normalized Difference Vegetation Index). Был проведен сравнительной анализ признаков сортов и линий в погодных условиях среды.

Ключевые слова: озимая мягкая пшеница, сорт, линия, урожайность, белок, клейковина, хлорофилл.

Охирги йилларда ёгин ми;дорининг кам булаётганлиги, глобал и;лим узгариши на-тижасида хаво хароратининг кутарилиши кургоцчилик ва занг касалликларига чидам-ли, хосилдор ва дон сифати ю;ори булган юмшо; бугдойнинг янги навларини яратиш хамда ишлаб чи;аришга жорий этиш дол-зарб вазифалардан бири булиб ;олмо;да [6, 60-б.].

Бугдой Олд ва Урта Осиё мамлакатлари-да милоддан аввалги 7-6 минг йилликларда маълум булган. XVII асрдан бошлаб Шимолий Америкада экила бошлади. Бугдой Ер шарида шимолда 66о шимолий кенгликда (Швеция), Россия тажриба майдонларида 76о44' шимолий кенгликда (Мурманск вилояти), жанубда Австралия, Жанубий Америка, Африканинг Жанубий чегараларигача экилади.

Жахонда бугдой экиладиган майдонлар 250 млн гектарга я;ин булиб, етиштирила-диган доннинг ;арийб 30 %ни ташкил этади. Уртача хосилдорлик 2,7 т/га булгани холда, ялпи хосил 584,727 млн тоннани ташкил эт-мо;да. Сунгги йилларда бу курсаткич 1990 йилга нисбатан экин майдони буйича 0,5 %га камайгани холда, хосилдорлик 1,4 %, дон ишлаб чи;ариш эса 1,3 % га купайди [7].

Х,озирги ва;тда Узбекистонда бугдойнинг Т.aestivum L. ва T.durum Dest., турлари мада-нийлаштирилган ва кенг ишлаб чи;аришда экилмокда.

Бугдой нони ю;ори таъм ва озу;авий ху-сусиятларга эга, яхши хазм кдлинади ва организм томонидан осон сурилади. Бугдой дони-дан дон, макарон ва ;андолат махсулотлари ишлаб чи;аришда фойдаланилади. Бу дунё ахолисининг 35 % учун асосий махсулотдир ва ахоли энергия эхтиёжининг тахминан 20 %ни таъминлайди [8, 719-б.].

Бугдойга булган талабнинг ортиши глобал бугдой ишлаб чи;аришни йилига 2 %га оши-ришни та;озо ;илади. Fалла хосилдорлиги потенциали, сувдан фойдаланиш самарадор-лиги, исси;ликка чидамлилиги, дон сифати, турли касалликлар ва зараркунандаларга ку-рашувчанлиги ю;ори булган бугдой навлари етиштириш кутилаётган хосилнинг камида ярмини таъминлашга ёрдам беради. Долган ярми эса сифатли агротехника, тупро;ни бош;ариш амалиёти хамда унумдорлигини ошириш ор;али амалга оширилади [9, 353-б.].

Нон ва бугдойдан тайёрланган ози;-ов;ат махсулотларида мавжуд булган мураккаб

углеводлар инсон танасини зарур энергия билан таъминлайди. Бугдой уни витамин ва минераллар, углевод, клетчатка, магний, B гурух витаминлари, фолий кислотаси, анти-оксидантлар ва фитокимёвий моддаларнинг мухим манбаидир [10, 596-б.].

Бугдой дунё ахолисининг ярмидан купи-ни оцсилнинг тахминан 20 % билан таъминлайди. Одамлар шунчаки бугдойни истеъмол цилгани учун оцсил етишмаслиги касаллиги-га (бери-бери) чалинишмайди [11, 152-б.].

Rajaram S., Borlaug N. E., Van Ginkel M. куза-тувларига кура, 1950-2002 йиллар оралигида юмшоц бугдой етиштириш дастури доирасида 200 мингдан ортиц дурагайлаш ишлари амал-га оширилган булиб, ушбу дурагай авлодлар-дан 10 мингдан ортиц тизмалар ер юзининг турли ицлим шароитларида синаб курилиши натижасида 500 дан ортиц янги юмшоц буг-дой навлари яратилган хамда 40 миллион гектардан ортиц майдонга жорий цилинган [12, 105-б., 13, 108-б.].

Навлар хилма-хиллигини олдиндан бахо-лашнинг асосий усули - бу нав намуналарида биологик хосилдорлик ва хосил элементлари-ни циёсий урганишдир. Бошоц махсулдорлиги ва махсулдор поялар сони келажакда юцори хосилдорликнинг мухим элементлари санала-ди. Уз навбатида, бошоц махсулдорлиги дон-нинг йириклиги ва 1000 та дон массаси каби хусусиятлардан иборат [14, 5146-б.].

Шунингдек, махсулдор бошоцлар, бошоцда дон шаклланиши ва 1000 та дон массаси каби барцарор белгилар хамда мицдорий ва сифат курсаткичлари уртасидаги боглицлик хисобга олиниши керак. Масалан, 1000 та дон массаси ва оцсил мицдори уртасидаги боглицлик ком-пенсацион эканлиги маълум. Шунинг учун хо-сил ва махсулот сифати учун селекция ишла-рида иккала хусусият хам назорат цилиниши лозим [15, 2585-б.].

Дон шаклланишида 1000 дона дон ваз-нининг юцори булиши мул ва барцарор хо-сил олишни кафолатлайди. Тупроцда намлик етишмаслиги, юцори харорат, замбуруг ка-салликлари билан зарарланиш 1000 дона дон вазни камайишига олиб келади [16, 649-б.].

Бугдой сифатини аницлайдиган мухим белгилардан бири - бу ундаги оцсил мицдори-дир. Оцсил мицдорининг куп ёки кам булиши-га навнинг биологик хусусияти, етиштириш услуби ва ицлим шароитлари таъсир курсата-ди [17, 114-б., 18, 85-б.].

BREEDING OF DROUGHT-RESISTANT LINES AND VARIETIES OF WINTER BREAD WHEAT UNDER RAINFED CONDITIONS

Dilmurodov Sherzod Dilmurodovich,

Doctor of Philosophy in Agricultural Sciences (PhD) Senior Researcher;

Amanov Oybek Anvarovich,

Professor, Doctor of Agricultural Sciences;

Juraev Diyor Turdikulovich,

Senior Researcher, Doctor of Agricultural Sciences

Southern Agricultural Scientific Research Institute

Abstract. Global climate change has had a negative impact on the yield and quality of agricultural crops cultivated in our republic. In particular, dry weather in recent years, a decrease in annual precipitation compared to the average amount of precipitation over many years, severe hot weather in late spring , have caused serious damage on the growth, development, and yield as well as on the grain quality of winter soft wheat grown in rain-fed environmental conditions. Taking into account the above information, we have studied 35 lines and varieties of soft winter wheat (Triticum aestivum L.), those resistant to water deficiency, and adapted to the soil and climatic conditions of rain-fed areas. In course of the research, such indicators as development phases, biometric indicators, yield elements, grain quality indicators, content of chlorophyll in leaves (in the growth phase), vegetation index (NDVI - Normalized Difference Vegetation Index) have been measured; and a comparative analysis of the weather conditions of the environment with characteristics of relevant varieties and lines - made.

Keywords: winter bread wheat, variety, line, yield, protein, gluten, chlorophyll.

Кургоцчилик таъсирида хосилдорлик-нинг пасайиши усиш нуцталарининг тух-таши ва усимлик барг юзасида ассимиляция жараёнлари цисцариши сабаб булади. Об-хавонинг цургоцчил булиши доннинг ялтироцлиги, сифати ва таркибидаги турли азотли бирикмаларга салбий таъсир этади [19, 20-б.].

Бугдой нав намуналари турли муддат-ларда экилганда, вегетация даври цисцариб бориши, лекин асосий униб чицишдан бо-шоцлашгача булган давр хар цандай муддатда экилганда хам бир хил давомийликка эга бу-лиши айтиб утилган [20, 921-б., 21, 56-б.].

Материал ва методлар

Тад;и;от доирасида кузги юмшо; бугдой-нинг и;лим узгаришларига мос, хосилдор ва дон сифати ю;ори нав ва тизмаларини тан-лаш тад;и;отлари доирасида ра;обатли нав синаш кучатзорида 35 та нав ва тизмалар 3 ;айтари;да, экин майдони 30 м2 ;илиб жой-лаштирилди ва синов ишлари амалга оши-рилди. Дала тажрибалари Жанубий дех;ончи-лик илмий тад;и;от институтининг К^амаши булими тажриба майдонида утказилди.

Тажриба учун 4 та андоза нав ва 31 та янги тизма танланди. Андоза навлар сифатида рес-публикамизнинг лалмикор майдонларига экиб келинаётган Кукбуло;, Fаллакор, Равон ва О;сарой навлари олинди. Тад;и;от учун танлаб олинган тизмалар махаллий шароитда касаллик ва зараркунандаларга чидамлилиги, махсулдорлиги ва дон сифат курсаткичлари ю;ори махаллий ва хорижий илмий марказ-лардан келтирилган селекция намуналари хи-собланади.

Тажрибада генотипларни тасодифий жойлаштириш схемасини ишлаб чи;ишда хал;аро GenStat-13 дастурининг Alpha lattice designэ'дан фойдаланилди.

Тажриба учун олдинги йили нухат усим-лиги экилган дала танлаб олинди. Дала аввал

1-жадвалда келтирилган маълумот-лар шуни курсатадики, тажриба утказил-ган майдон тупрогида озуца элементлари жуда кам булиб, тупроц цатламлари бу-йича деярли узгаришлар булмайди. Чун-ки тупроц цатламлари буйича гумус, азот, фосфор ва калий мицдори кам булиб, ки-мёвий тахлилларда рухсат этилган хато-лар даражасидан юцори булмайди. Шулар-ни хисобга олиб, Кашцадарё вилоятидаги тог олди лалмикор ерлар самарадорлиги-ни кескин ошириш учун ерни органик ва маъдан элементлар билан бойитиш зарур. Тажриба минтацаси шароитида экиш майдонида шурланиш аломатлари кузатилма-ди.

бегона ут ;олди;ларидан тозаланди. Шундан сунг 45 кг/га хисобида фосфорли, 30 кг/га хи-собида калийли угитлар сепилди ва шудгор-ланди. Шудгор булган тажриба даласи икки марта текисланди (длинобаза).

Экиш ишлари махсус селекцион "Гамма" сеялкаси ёрдамида 22 ноябрь санасида утка-зилди.

Тадцицот натижалари

Тад;и;от давомида тог олди оч тусли буз тупро;ларнинг ю;ори ;аватидаги харакат-чан фосфор 20-24 мг/кг дан ошмаганлиги ани;ланган. Бундай микдордаги харакатчан фосфор билан лалмикор ерлар самарадорли-гини ошириш жуда ;ийин. Тупро;даги табиий фосфор бирикмаси хам 0,08-0,17 %дан ошмай-ди. Шу сабабли хам тог олди лалмикор ерлар самарадорлигини кескин яхшилашда бош;а агротехнологик тадбирлар билан бирга ерда-ги фосфор ми;дорини ошириш зарур.

Тад;и;отлар олиб борилган минта;а шароитида тупро;даги алмашинувчи калий микдори урта хисобда 150 мг/кг ташкил эт-ган. Утказилган тад;и;отлар тахлилидан шу нарса маълумки, тупрокдаги гумус ва бош;а озу;а элементлари бир хил эмас. Шу сабабли тажриба утказилган ернинг агрокимёвий ху-сусиятлари урганилди.

Тажрибалар утказилган 2021-2022 йиллар мавсумида цургоцчил булганлиги кузатилди (2-жадвал).

Лалмикор дехцончиликда хаво харорати, ёгин мицдори ва хавонинг нисбий намлиги усимликнинг усиб ривожланиши, хосил струк-тураси шаклланиши, хосилдорлик ва сифат курсаткичларига бевосита таъсир курсатади.

Хаво харорати йиллик (мавсумий) ёгин мицдорига мос равишда кузатилиб, ёгингар-чилик ута кам булган ушбу йилда хароратнинг бошца йилларга нисбатан юцори булиши ва аксинча, ёгингарчилик уртача куп йилликка яцин булган 2020 йилларда хароратнинг паст булганлиги бошоцли дон экинларининг усиб ривожланишига ижобий таъсир этди.

1-жадвал

Тажриба майдонининг агрокимёвий тавсифи. Цамаши, 2021 йил

Курсаткичлар Тупрок катламлари, см

0-10 10-20 20-30 30-40 40-50

Гумус мицдори 0,81 0,905 0,901 0,805 0,51

^аракатчан азот 0,05 0,055 0,053 0,048 0,03

^аракатчан фосфор 0,105 0,11 0,105 0,102 0,101

Алмашинувчи калий (мг/кг тупровда) 150 162 151 148 145

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

2021-2022 йиллар мавсумида уртача суткалик х,аво х,арорати, оС

2-жадвал

Т/р Ойлар Ойлик ва ун кунлик *арорат, °С Ойлик ва ун кунлик ёгин микдори, мм

1 2 3 Ойлик 1 2 3 Ойлик

2021 йил

1 Июнь 32,6 29,4 29,7 30,6

2 Июль 34,3 29,2 32,3 31,9

3 Август 31 27,2 27,8 28,6

4 Сентябрь 26,9 23,6 21,7 24,1

5 Октябрь 14,9 14,3 11,4 13,4 0,5 0,5

6 Ноябрь 7,4 6 9,7 7,7 10,6 3,4 0,6 14,6

7 Декабрь 10,1 5,2 6,5 7,3 4,2 2,1 4 10,3

2022 йил

8 Январь 5,2 9 4,2 6,1 22 21,1 0 43,1

9 Февраль 6,8 6,9 11,2 8,1 19,5 0 0,4 19,9

10 Март 12,2 10,8 10,4 11,1 17,5 33,6 2,6 53,7

11 Апрель 21,1 20,7 23,7 21,8 0 5,7 1 6,7

12 Май 24,4 23,9 24 24,1 0,3 0 13,2 13,5

Жами 162,3

ОКТЯБРЬ НОЯБРЬ ДЕКАБРЬ ЯНВАРЬ ФЕВРАЛЬ МАРТ

1-декада 2-декада 3-декада Ойлик

0 5,7 1 6>7 0,3 0

АПРЕЛЬ МАИ

1-расм. Тажриба утказилган мавсумда ёгин мивдори (2020-2021 йй.), мм

К^амаши тумани лалмикор майдонидаги ёгингарчилик мицдори дала тажрибала-ри утказилган 2020-2021 йил мавсумида жами 162,3 мм булганлиги кузатилди. Ёгин мицдори октябрь, ноябрь ва декабрь ойла-рида жуда кам булиб, 25,4 мм ни ташкил цилди.

Ёгин микдори январь ойининг биринчи ва иккинчи декадалари, февраль ойининг биринчи ва учинчи декадаларида 20 мм атрофи-да булди. Энг куп ёгин кузатилган март ойида 53,7 мм ёгингарчилик булганлиги цайд этил-ди. Ёгин микдорининг кам булиши икки фасл-ли юмшоц бугдой нав ва тизмалари х,осил-

дорлигига таъсир этиб, хосилдорлик пасайиб кетишига сабаб булди. Лекин селекция ишла-рини олиб боришда кургоцчиликка чидамли тизмаларни танлашда кулай шароит келти-риб чи;арди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Харорат декабрь ойининг биринчи де-кадасида 10,1 оС, иккинчи декадасида 5,2 оС, учинчи декадасида 6,5 оС булди. Хаво харо-рати январь ойининг биринчи декадасида 5,2 оС ва иккинчи декадасида 6,5 оС булиб, уругларнинг тули; униб чи;ишини таъ-минлади. Хаво хароратининг паст булиши экиш-униб чи;иш даври узайишига сабаб булди.

2-расм. Цамаши тумани лалмикор майдонида тажрибалар олиб борилган ойлардаги х,аво х,арорати (2020-2021 йй.), 0С

Х,аво харорати апрель ойида 21,8 оС ва май ойида 24,1 оС ни ташкил этиб, нав ва тизма-ларнинг яхши усиб ривожланишига таъсир курсатди.

Нав ва тизмаларнинг униб чи;иши хаво хароратига богли; холда, экиш ишлари утка-зилгандан 29-31 кундан сунг 21-23 декабрь кунларига тугри келди.

Нав ва тизмалар 9-13 мартда туплаш фазасига утган булса, найчалаш фазаси 30 мартдан 10 апрелгача давом этди. Туплаш ва найчалаш фазаси орасидаги ва;т ;ис;а булишининг сабаби хаво хароратининг кес-кин кутарилиши ва навларнинг интенсив усиш хусусиятига эга эканлигидир. Шунинг-дек, хаво хароратининг курук сову; ва ёгин микдорининг камлиги тупланиш жараёни секин утишига сабаб булди. Бошо;лаш фа-засининг бошланиши юмшо; янги бугдой навлари яратишда мухим хусусият булиб, ю;ори ва сифатли хосил етиштиришни таъ-минлайди.

Нав ва тизмаларнинг бошо;лаш даври 28 апрелдан 6 майгача давом этди. Эртапи-шар хусусиятга эга булган андоза Fаллакор нави 29 апрелда бошо;лаш фазасига утган булса, бу андоза навдан эрта муддатда бо-шо;лаш фазасига утган 3 та, бир хил муддат-да бошо;лаш фазасига утган 6 та тизмалар борлиги ани;ланди. Усиши ва ривожланиши биологик кузги хусусиятга эга булган Кукбу-ло; нави 3 майда бошо;лаш фазасига утди.

Ривожланиш фазалари давомида бошо;лаш фазасига эрта муддатларда кирган ^19-BWF6-IR-144, KR19-26 FAWWON-SA-36, Ш19-BWF6-IR-22 тизмалари танлаб олинди.

Нав ва тизмаларнинг бошо;лашгача булган даври 127-136 кунни ташкил килди.

4-8 июнь кунлари нав ва тизмалар тули; пишиш фазасига утди. Андоза Кукбулок, О;-сарой навлари 8 июнь, Равон нави 6 июнь, Fаллакор нави эса 4 июнда тули; пишиш фазасига утди. Дала тажрибасида Fаллакор нави энг эрта муддатда пишиш фазасига ут-ган. 3 та тизма Fаллакор нави билан бир хил муддатда тули; пишиш фазасига утганлиги ани;ланди. Эрта муддатда пишиш фазасига утган KR19-BWF6-IR-22, ^19-26 FAWWON-SA-18, KR19-21IWWYT-SA-9928 тизмалар танлаб олинди.

Нав ва тизмаларнинг вегетация даври 164-169 кунни ташкил этди. Вегетация даври андоза Fаллакор нави билан тенг булган 3 та, ;ис;а булган 2 та тизмалар борлиги ани;лан-ди.

Тажрибалар давомида нав ва тизмалар-нинг биометрик курсаткичлари хам тад;и; этилди. Бунда нав ва тизмаларнинг усимлик буйи, охирги бугин узунлиги, бошо; узунли-ги, бошо;чалар сони каби курсаткичларига бахо берилди. Бу курсаткичлар нав ва тизмаларнинг махсулдорлик курсаткичларини белгилаб берувчи мухим хусусият хисобла-нади.

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

Кузги юмшок бугдой нав ва тизмаларининг усув даври. Цамаши, 2020-2021 йиллар

3-жадвал

№ Нав ва тизмалар номи Униб чикиш, сана Туплаш, сана Найчалаш, сана Бошок-лаш, сана Бошок-лашгача булган кун Тулик пишиш, сана Пишиш- гача булган кун

1 Галлакор (ст) 21 дек. 10 март 3 апр. 29 апр. 129 4 июнь 165

2 Равон (ст) 22 дек. 12 март 10 апр. 30 апр. 129 6 июнь 166

3 О^сарой (ст) 21 дек. 11 март 1 апр. 2 май 132 8 июнь 169

4 Кукбуло^ (ст) 22 дек. 11 март 4 апр. 3 май 132 8 июнь 168

5 KR16-18IWWYTSA-9921 21 дек. 11 март 2 апр. 29 апр. 129 5 июнь 166

6 KR15-NAZORAT-77-67 22 дек. 11 март 31 март 30 апр. 129 5 июнь 165

7 KR15-NAZORAT-77-44 21 дек. 10 март 1 апр. 1 май 131 8 июнь 169

8 KR15-22FAWW0N-SA-50 22 дек. 10 март 3 апр. 30 апр. 129 6 июнь 166

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 22 дек. 12 март 3 апр. 29 апр. 128 6 июнь 166

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 21 дек. 11 март 30 март 6 май 136 7 июнь 167

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 21 дек. 11 март 1 апр. 1 май 131 4 июнь 166

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 21 дек. 10 март 3 апр. 4 май 134 6 июнь 167

13 KR18BWF6-SA-P-113 21 дек. 10 март 2 апр. 1 май 131 8 июнь 168

14 KR18BWF6-SA-P-163 21 дек. 9 март 1 апр. 30 апр. 129 7 июнь 168

15 KR18BWF6-SA-P-198 22 дек. 10 март 4 апр. 3 май 132 7 июнь 167

16 KR19-BWF6-IR-22 22 дек 9 март 3 апр. 28 апр. 128 4 июнь 164

17 KR19-BWF6-IR-59 23 дек. 11 март 3 апр. 2 май 130 6 июнь 166

18 KR19-BWF6-IR-61 22 дек. 9 март 1 апр. 2 май 132 5 июнь 165

19 KR19-BWF6-IR-120 22 дек. 11 март 10 апр. 29 апр. 128 6 июнь 166

20 KR19-BWF6-IR-144 22 дек. 10 март 2 апр. 28 апр. 127 8 июнь 168

21 KR19-BWF6-IR-175 22 дек. 11 март 1 апр. 29 апр. 128 5 июнь 165

22 KR19-BWF6-IR-190 22 дек. 11 март 3 апр. 4 май 133 7 июнь 167

23 KR19-BWF6-IR-191 22 дек. 11 март 4 апр. 1 май 130 6 июнь 167

24 KR19-BWF6-IR-221 22 дек. 11 март 2 апр. 2 май 131 6 июнь 166

25 KR19-BWF6-IR-245 22 дек. 11 март 1 апр. 6 май 135 7 июнь 167

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 21 дек. 11 март 4 апр. 2 май 132 6 июнь 167

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 23 дек. 10 март 3 апр. 4 май 132 6 июнь 166

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 22 дек. 11 март 1 апр. 1 май 130 5 июнь 165

29 KR19-26 FAWW0N-SA-10 22 дек. 10 март 2 апр. 30 апр. 129 6 июнь 166

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 21 дек. 11 март 1 апр. 4 май 133 8 июнь 169

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 23 дек. 10 март 3 апр. 30 апр. 128 4 июнь 164

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 21 дек. 11 март 1 апр. 29 апр. 129 6 июнь 167

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 21 дек. 10 март 2 апр. 29 апр. 129 6 июнь 167

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 22 дек. 10 март 2 апр. 28 апр. 127 7 июнь 167

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 22 дек. 10 март 30 март 3 май 133 6 июнь 167

Юкори курсаткич Уртача курсаткич Паст курсаткич ЭКФ 0,05 ЭКФ 0,05 % CV %

23 дек. 22 дек. 21 дек.

3 март 0 март 9 март

30 апр. 2 апр. 30 март

9 май 1 май 27 апр.

138 130 125 5 3,89 2,4

10 июнь 6 июнь 4 июнь

171 167 163 3,6 2,14 1,3

4-жадвал

Кузги юмшок бугдой нав ва тизмаларининг биометрик улчов натижалари.

Цамаши, 2020-2021 йиллар

№ Нав ва тизмалар номи Усимлик буйи, см Охирги бугин узунлиги, см Бошок узунлиги, см Бошокчалар сони, дона Ётиб колишга чидамлилиги, балл

1 Галлакор (ст) 77,0 20,0 5,3 15,7 9

2 Равон (ст) 69,0 21,7 5,3 15,7 9

3 О^сарой (ст) 77,0 25,7 5,0 17,7 9

4 Кукбуло^ (ст) 80,7 25,3 5,7 18,0 9

5 KR16-18IWWYTSA-9921 75,7 21,3 4,7 17,0 9

6 KR15-NAZORAT-77-67 75,3 25,3 5,3 15,7 9

7 KR15-NAZORAT-77-44 73,3 25,0 5,0 17,7 9

8 KR15-22FAWW0N-SA-50 74,7 22,0 5,0 17,0 9

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 76,7 21,0 4,7 14,7 9

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 74,7 22,3 4,7 17,7 9

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 73,3 16,7 4,3 17,0 9

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 73,0 21,7 5,0 18,3 9

13 KR18BWF6-SA-P-113 72,3 21,0 5,7 18,0 9

14 KR18BWF6-SA-P-163 73,0 19,7 5,3 15,7 9

15 KR18BWF6-SA-P-198 73,3 20,0 5,3 16,7 9

16 KR19-BWF6-IR-22 75,0 24,7 5,7 16,0 9

17 KR19-BWF6-IR-59 71,7 25,7 4,3 19,0 9

18 KR19-BWF6-IR-61 74,7 21,7 5,0 17,3 9

19 KR19-BWF6-IR-120 76,3 21,7 5,0 17,7 9

20 KR19-BWF6-IR-144 72,7 23,0 5,3 17,7 9

21 KR19-BWF6-IR-175 73,0 22,0 5,0 16,3 9

22 KR19-BWF6-IR-190 74,3 22,7 5,3 16,7 9

23 KR19-BWF6-IR-191 70,3 20,0 5,7 17,0 9

24 KR19-BWF6-IR-221 76,7 25,3 5,3 17,3 9

25 KR19-BWF6-IR-245 76,3 22,7 5,3 16,7 9

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 76,0 23,7 5,7 18,0 9

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 76,0 25,0 4,3 15,7 9

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 75,7 19,7 5,0 17,3 9

29 KR19-26 FAWW0N-SA-10 73,3 22,0 5,3 17,0 9

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 73,3 22,7 4,7 17,7 9

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 73,0 21,7 5,0 17,0 9

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 68,0 18,7 6,0 17,3 9

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 69,3 18,3 5,3 16,0 9

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 74,3 20,0 5,7 17,0 9

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 74,0 25,3 5,0 18,0 9

Юкори курсаткич 83,00 27,00 6 19 9

Уртача курсаткич 74,09 22,14 5,2 17 9

Паст курсаткич 62,00 14,00 4 12 9

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Лалмикор майдонлар шароитида усимлик буйининг ю;ори булиши кургоцчилик йил-ларида хосил олишни таъминловчи курсат-кичлардан бири саналади.

Пакана буйли бугдой навлари хосилдор-лиги кургоцчилик йилларида кескин пасаяди. Шунинг учун навларни усимлик буйига кура танлаётганда, нисбатан баланд буйли тизма-ларга алохида эътибор ;аратиш лозим.

Олинган натижаларга кура, нав ва тизма-ларнинг усимлик буйи 68,0-80,7 см булганли-

ги ани;ланди. Андоза Равон навида усимлик буйи энг кам 69,0 см, Кукбуло; навида бу курсаткич анча ю;ори - 80,7 см хамда Fаллакор ва О;сарой навларида эса 77,0 см ни ташкил этди. Тажрибада урганилган тизмалардан 13 тасида усимлик буйи 75 см ва ундан ю;ори булганли-ги кузатилди. Долган 22 та тизманинг усимлик буйи 68,0 - 75,0 см ораликда булди.

Охирги бугин узунлиги курсаткичи нав ва тизмаларнинг кургоцчиликка чидамлилик ху-сусиятини англатади. Тажрибада нав ва тизма-

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

ларнинг охирги бугин узунлиги 16,7-25,7 см ораликда булди. Исси;лик ва курго;чиликка чидамли булган андоза Кукбуло; навида охирги бугин узунлиги 25,3 см ни ташкил этган бул-са, колган 3 та андоза навларда бу курсаткич Кукбуло; навига нисбатан бироз паст булди.

Нав ва тизмаларнинг бошо; узунликлари устида улчов ишлари амалга оширилганда, улар 4,3-6,0 см ораликда булганлиги аникданди. Таш;и мухитнинг нокулай таъсири, яъни ёгин

микдорининг кам булганлиги натижасида бо-шо; узунлиги сезиларли даражада ;ис;а булди.

Бир бошокдаги бошо;чалар сони 14,7-19 тани ташкил этди. Андоза Fаллакор, Равон нав-ларида бошокдаги бошо;чалар сони 16 та, Кукбуло; ва О;сарой навларида 18 тани ташкил килди. Нав ва тизмаларнинг ётиб колиш-га чидамлилигига бах,о берилганда, барча нав-лар ётиб колишга чидамли булиб, 9 балл би-лан бахоланди.

5-жадвал

Кузги юмшок бугдой нав ва тизмаларининг х,осилдорлик курсаткичи.

Цамаши, 2020-2021 йиллар

№ Нав ва тизмалар номи Хрсилдор-лик, ц/га Андоза Кукбулок навидан фарки 1000 та дон вазни, г Дон натураси, гр/л

ц/га % Гуру*

1 Галлакор (ст) 3,59 0,47 15,0 I 34,4 764,1

2 Равон (ст) 3,36 0,24 7,6 I 33,5 759,5

3 О^сарой (ст) 4,24 1,12 35,8 I 37,8 752,8

4 Кукбулок (ст) 3,12 0,00 0,0 31,6 756,4

5 KR16-18IWWYTSA-9921 4,88 1,76 56,4 I 31,0 757,9

6 KR15-NAZORAT-77-67 4,10 0,98 31,4 I 35,1 773,8

7 KR15-NAZORAT-77-44 4,42 1,30 41,7 I 36,1 748,7

8 KR15-22FAWWON-SA-50 2,88 -0,24 -7,6 III 28,0 706,7

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 4,80 1,68 53,7 I 35,3 763,2

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 5,05 1,93 61,9 I 33,4 749,3

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 2,83 -0,29 -9,4 III 27,8 727,6

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 3,06 -0,06 -1,9 36,8 772,6

13 KR18BWF6-SA-P-113 2,59 -0,53 -16,9 III 28,9 680,1

14 KR18BWF6-SA-P-163 2,68 -0,44 -14,0 III 27,8 681,0

15 KR18BWF6-SA-P-198 5,05 1,93 61,8 I 33,5 777,6

16 KR19-BWF6-IR-22 3,35 0,23 7,4 I 25,8 694,2

17 KR19-BWF6-IR-59 2,54 -0,58 -18,6 III 28,0 683,8

18 KR19-BWF6-IR-61 3,32 0,20 6,4 I 28,2 681,7

19 KR19-BWF6-IR-120 2,80 -0,32 -10,2 III 27,7 695,1

20 KR19-BWF6-IR-144 4,70 1,58 50,5 I 35,7 754,2

21 KR19-BWF6-IR-175 2,49 -0,63 -20,0 III 28,3 684,6

22 KR19-BWF6-IR-190 5,51 2,39 76,7 I 36,7 743,8

23 KR19-BWF6-IR-191 5,00 1,88 60,2 I 35,5 766,4

24 KR19-BWF6-IR-221 2,14 -0,98 -31,5 III 32,0 677,1

25 KR19-BWF6-IR-245 3,07 -0,05 -1,5 31,8 728,3

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 1,80 -1,32 -42,2 III 30,3 714,2

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 4,79 1,67 53,4 I 36,6 757,3

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 2,45 -0,67 -21,6 III 29,4 725,1

29 KR19-26 FAWWON-SA-10 3,21 0,09 2,8 28,3 693,0

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 5,15 2,03 65,0 I 35,8 769,0

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 4,82 1,70 54,5 I 37,7 772,2

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 2,81 -0,31 -9,8 III 31,2 681,4

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 3,17 0,05 1,5 30,6 681,7

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 4,81 1,69 54,3 I 35,8 753,0

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 2,45 -0,67 -21,3 III 33,27 714,83

Юкори курсаткич 5,62 38,80 781,20

Уртача курсаткич 3,63 32,28 729,78

Паст курсаткич 1,75 25,40 674,30

ЭКФ 0,05 0,18 0,98 5,33

ЭКФ 0,05 % 4,92 3,04 0,73

CV % 3 1,9 0,4

Лалмикор майдонларда кузги юмшо; буг-дойнинг дон хосилдорлиги дех;ончиликда асосий курсаткич булиб, унинг ю;ори були-шига бир нечта хусусиятлар комплекс таъсир курсатади.

Олиб борилган тажрибада нав ва тизмалар хосилдорлиги 1,8-5,51 ц/га ни ташкил этди. Бахор ойларида ёгин ми;дорининг кам булиб, хаво хароратининг ю;орилиги хосилдорлик пасайишига сабаб булди. И;лим шароитининг бундай келиши айни курFокчилик ва исси;-ликка чидамли кузги юмшо; бугдой тизмала-рини танлаб олишга ;улай шароит яратди.

Нав ва тизмалар хосилдорлигини тахлил ;и-ладиган булсак, уртача 3 ;айтари; натижаларга кура, андоза О;сарой навида 4,24 ц/га, Fалла-кор навида 3,59 ц/га, Равон навида 3,36 ц/га, Кукбуло; навида 3,12 ц/га хосилдорлик олин-ди. Тажрибада олинган хосилдорлик курсат-кичига статистик-математик ишлов берилиб, андоза навларга нисбатан ю;ори ва паст кур-саткичлар асосида нав ва тизмалар хосилдорлиги гурухларга ажратиб чи;илди. Урганилган 31 та тизмадан 15 таси андоза Кукбуло; нави-дан ю;ори, 12 та тизма кам хосил берган булса, 4 та тизма тенг хосилдор эканлиги статистик тахлил натижаларига кура ани;ланди. Ю;ори хосилдорлик курсаткичи KR19-BWF6-IR-190 тизмасида 5,51 ц/га, НИ19-26 FAWWON-SA-16 тизмасида 5,15 ц/га ва KR18BWF6-SA-P-198 тизмасида 5,05 ц/га булганлиги кузатилди.

Тад;и;от олиб борилган йилда нав ва тиз-маларнинг 1000 та дон вазни ёгин ми;дори-нинг кам булганлиги сабабли генетик хусу-сияти даражасидан анча кам булди.

Олинган натижаларга кура, нав ва тиз-маларнинг 1000 та дон вазни курсаткичи 25,8-37,8 г ни ташкил этди. 1000 та дон вазни андоза Fаллакор навида 34,4 г, Равон навида

33.5 г, О;сарой навида 37,8 г, Кукбуло; навида

31.6 г булганлиги ани;ланди. Тажрибада урганилган тизмалардан 1000 та дон вазни 35 г дан ю;ори булган 12 та, 30-35 г орали;да бул-ган 12 та ва 30 г дан кам булган 11 та тизма борлиги кузатилди. 1000 та дон вазни андоза Fаллакор навидан (34,4 г) ю;ори булган 11 та тизмалар борлиги ани;ланди.

1000 та дон вазни Ш19-26 FAWWON-SA-18 тизмасида 37,7 г, KR19-21IWWYT-SA-9935 тизмасида 36,8 г, KR19-BWF6-IR-190 тизмасида

36.7 г ни ташкил этиб, ю;ори натижа курсатди.

Нав ва тизмаларнинг дон натура курсаткичи ани;ланганда, 677,1-777,6 г/л ни ташкил

этди. Бу курсаткич андоза Fаллакор навида 764,1 г/л, Равон навида 759,5 г/л, О;сарой навида 752,8 г/л ва Кукбуло; навида 756,4 г/л ни ;айд этди. Дон натураси 750 г/л дан ю;ори булган 11 та, 700-750 г/л оралигида булган 9 та, 700 г/л дан кам булган 11 та тизма борлиги ани;ланди.

KR18BWF6-SA-P-198, KR15-NAZORAT-77-67, KR19-21IWWYT-SA-9935, НИ19-26 FAWWON-SA-18, НИ19-26 FAWWON-SA-16 тизмаларида дон натураси ю;ори эканлиги тад;и; этилди.

Хозирги кунда янги яратилаётган навлар учун дон сифат курсаткичи ;имматбахо буг-дой талабларига мос булиши вазифаси ;уйил-ган булиб, селекция тажрибалари доирасида дон сифати ю;ори тизмаларни танлашга кат-та эътибор ;аратилмо;да.

Дала тажрибаларида нав ва тизмаларнинг о;сил ми;дори, клейковина ми;дори, ИДК курсаткичи, дон шишасимонлиги каби дон си-фат курсаткичлари урганилди.

Дон сифат курсаткичларини бахолаш ла-бораториясида нав ва тизмаларнинг дондаги о;сил ми;дори бахоланганда, бу курсаткич 12,4-15,4 %ни ташкил этди. Андоза Fаллакор навида 14,5 %, Равон навида 14,2 %, О;сарой навида 14,0 %, Кукбуло; навида 15,2 % о;-сил ми;дори борлиги кузатилди. 16 та тиз-мада дондаги о;сил ми;дори 14 % дан ю;ори эканлиги ани;ланди. KR19-26 FAWWON-SA-36 тизмасида о;сил ми;дори 15,4 %, ^19-21IWWYT-SA-9935 тизмасида 15,2 %, KR19-26 FAWWON-SA-18 тизмасида 15,1 % ва Ш18-BW-Sel F5-P-902 тизмасида 14,8 % гача ю;ори булганлиги ;айд этилди.

Олинган натижаларга кура, дон намлиги 7,4-8,6 %ни ташкил этди. Маълумки, са;лаш жараёнида рухсат этилган дон намлиги 14 %дан ошмаслиги зарур.

Дон таркибидаги клейковина ми;дори 23,1-29,5 % оралигида кузатилди. Бу курсаткич андоза Fаллакор навида 28,5 %, Равон навида 28,1 %, О;сарой навида 29,2 %, Кукбу-ло; навида 28,5 % эканлиги ани;ланди. 14 та тизмада клейковина ми;дори 28 %дан ю;ори булди. Клейковина ми;дори KR19-21IWWYT-SA-9907 тизмасида 29,5 %, ^19-26 FAWWON-SA-36 тизмасида 29,4 %, KR19-21IWWYT-SA-9935 тизмасида 29,4 %, KR19-26 FAWWON-SA-16 тизмасида 29,3 %ни ташкил этди. Дондаги клейковина ми;дори ю;ори булган тизмалар селекция ишларида фойдаланишга тавсия этилди.

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

6-жадвал

Кузги юмшок бугдой нав ва тизмаларининг дон сифат курсаткичлари.

Цамаши, 2020-2021 йиллар

№ Нав ва тизмалар номи Оксил микдори, % Дон намлиги, % Клейковина микдори, % ИДК Дон шишасимонлиги, %

1 Галлакор (ст) 14,5 8,0 28,5 111,1 31,0

2 Равон (ст) 14,2 8,1 28,1 99,0 38,3

3 О^сарой (ст) 14,0 8,0 29,2 104,5 35,8

4 Кукбуло^ (ст) 15,2 7,7 28,5 111,3 38,8

5 KR16-18IWWYTSA-9921 13,4 7,9 25,5 110,2 38,0

6 KR15-NAZORAT-77-67 14,6 8,5 28,4 107,3 38,0

7 KR15-NAZORAT-77-44 14,6 8,4 28,3 103,0 54,2

8 KR15-22FAWWON-SA-50 13,5 8,0 27,2 100,6 52,2

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 14,5 8,1 29,5 99,8 52,7

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 14,7 7,7 29,2 105,6 43,5

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 12,4 7,8 26,6 100,3 44,7

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 15,2 7,4 29,4 106,6 47,2

13 KR18BWF6-SA-P-113 13,7 7,7 25,2 110,1 51,3

14 KR18BWF6-SA-P-163 14,1 8,1 26,7 103,8 55,7

15 KR18BWF6-SA-P-198 14,6 7,9 28,4 101,5 54,5

16 KR19-BWF6-IR-22 12,4 8,3 24,5 104,6 49,7

17 KR19-BWF6-IR-59 13,4 8,4 23,4 103,1 59,0

18 KR19-BWF6-IR-61 13,7 7,9 25,9 104,1 34,3

19 KR19-BWF6-IR-120 12,6 8,6 29,2 105,0 46,7

20 KR19-BWF6-IR-144 14,7 8,4 28,4 106,5 47,5

21 KR19-BWF6-IR-175 13,4 8,4 23,4 105,8 53,8

22 KR19-BWF6-IR-190 14,7 7,7 28,6 103,0 55,3

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

23 KR19-BWF6-IR-191 14,3 8,0 26,7 108,0 47,2

24 KR19-BWF6-IR-221 13,2 8,0 27,4 101,6 37,7

25 KR19-BWF6-IR-245 12,7 7,6 24,9 104,5 49,2

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 12,5 7,5 26,4 105,9 40,0

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 14,8 7,5 28,8 108,5 40,5

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 13,7 8,0 27,3 99,2 41,2

29 KR19-26 FAWWON-SA-10 13,2 8,0 23,1 100,5 47,7

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 14,1 7,6 29,3 108,4 50,2

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 15,1 7,9 29,0 101,5 43,2

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 13,6 7,6 25,5 107,9 49,2

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 14,5 8,4 26,4 104,5 45,2

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 15,4 8,3 29,4 102,1 51,5

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 14,37 7,97 28,40 101,10 42,00

Юкори курсаткич 15,60

Уртача курсаткич 13,99

Паст курсаткич 12,30

ЭКФ 0,05 0,35

ЭКФ 0,05 % 2,48

CV % 1,5

Нав ва тизмаларнинг ИДК курсаткичи 99,2-110,2 ни ташкил этди. Ёгин микдори-нинг кам булганлиги сабабли нав ва тизмаларнинг ИДК курсаткичи белгиланган норма-дан кам булди.

Нав ва тизмаларнинг дон шишасимон-лиги 31,0-59,0 %ни ташкил этди. Дон ши-

9,10 29,70 118,30 68,00

7,98 27,29 104,59 45,90

6,70 22,70 83,90 23,00

0,42

1,54

0,9

шасимонлиги андоза Fаллакор навида 31 %, Равон навида 38 %, О;сарой навида 36 %, Кукбуло; навида 39 % курсаткичга эга булди. 27 та тизмада дон шишасимонлиги ю;о-ри ва 11 та тизмада 50 %дан ю;ори эканлиги ани;ланди. Дон шишасимонлиги KR19-BWF6-IR-59 тизмасида 59 %, KR18BWF6-

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

SA-P-163 тизмасида 56 %, KR19-BWF6-IR-190 тизмасида 55 %, KR18BWF6-SA-P-198 тизмасида 54 % булиб, бу навлар дон шиша-симонлиги ю;ори тизмалар сифатида тан-лаб олинди.

Тад;ик;отлар давомида кузги юмшо; бугдой нав ва тизмаларининг яшил биомассаси найча-лаш-бошо;лаш даврида 3 марта, х,ар бир улчов оралиги 10 кунда амалга оширилди. Бу курсат-кич GreenSeeker асбоби ёрдамида бахоланди.

Кузги юмшок; бугдой нав ва тизмалари яшил биомассасининг дон х,осили ва

боглицлиги. Цамаши, 2020-2021 йиллар

7-жадвал сифатига

№ Нав ва тизмалар номи Биомасса, NDVI, 04.04.2021. Биомасса, NDVI, 14.04.2021. Биомасса, NDVI, 24.04.2021. ^осилдорлик, ц/га 1000 та дон вазни,г

1 Галлакор (ст) 0,330 0,494 0,461 3,59 34,4

2 Равон (ст) 0,337 0,489 0,428 3,36 33,5

3 О^сарой (ст) 0,303 0,477 0,443 4,24 37,8

4 Кукбуло^ (ст) 0,311 0,478 0,432 3,12 31,6

5 KR16-18IWWYTSA-9921 0,277 0,478 0,399 4,88 31,0

6 KR15-NAZORAT-77-67 0,317 0,481 0,428 4,10 35,1

7 KR15-NAZORAT-77-44 0,323 0,494 0,462 4,42 36,1

8 KR15-22FAWWON-SA-50 0,270 0,438 0,371 2,88 28,0

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 0,293 0,477 0,410 4,80 35,3

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 0,307 0,492 0,406 5,05 33,4

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 0,267 0,434 0,383 2,83 27,8

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 0,277 0,448 0,448 3,06 36,8

13 KR18BWF6-SA-P-113 0,229 0,446 0,391 2,59 28,9

14 KR18BWF6-SA-P-163 0,268 0,444 0,367 2,68 27,8

15 KR18BWF6-SA-P-198 0,296 0,466 0,408 5,05 33,5

16 KR19-BWF6-IR-22 0,255 0,424 0,360 3,35 25,8

17 KR19-BWF6-IR-59 0,216 0,430 0,371 2,54 28,0

18 KR19-BWF6-IR-61 0,255 0,411 0,363 3,32 28,2

19 KR19-BWF6-IR-120 0,227 0,434 0,341 2,80 27,7

20 KR19-BWF6-IR-144 0,287 0,474 0,415 4,70 35,7

21 KR19-BWF6-IR-175 0,281 0,381 0,329 2,49 28,3

22 KR19-BWF6-IR-190 0,330 0,486 0,434 5,51 36,7

23 KR19-BWF6-IR-191 0,320 0,480 0,455 5,00 35,5

24 KR19-BWF6-IR-221 0,276 0,377 0,355 2,14 32,0

25 KR19-BWF6-IR-245 0,283 0,422 0,365 3,07 31,8

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 0,273 0,434 0,361 1,80 30,3

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 0,312 0,485 0,451 4,79 36,6

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 0,264 0,386 0,360 2,45 29,4

29 KR19-26 FAWWON-SA-10 0,267 0,375 0,326 3,21 28,3

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 0,309 0,479 0,447 5,15 35,8

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 0,322 0,483 0,442 4,82 37,7

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 0,261 0,388 0,306 2,81 31,2

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 0,275 0,416 0,336 3,17 30,6

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 0,321 0,492 0,460 4,81 35,8

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 0,27 0,42 0,36 2,45 33,27

Юкори курсаткич 0,35 0,50 0,47 5,62 38,80

Уртача курсаткич 0,29 0,45 0,40 3,63 32,28

Паст курсаткич 0,12 0,37 0,30 1,75 25,40

ЭКФ 0,05 0,18 0,98

ЭКФ 0,05 % 4,92 3,04

CV % 3 1,9

Олинган натижалар нав ва тизмалар хосилдорлиги хамда 1000 та дон вазни асосида тахлил этилди. Яшил биомассанинг юкори бу-лиши фотосинтетик махсулдорликка ижобий таъсир курсатиб, купро; органик моддалар хосил булишини таъминлайди.

Нав ва тизмаларнинг 4 апрель санаси-да яшил биомасса туплаш хусусияти тахлил этилганда, 0,216-0,337 курсаткич оралигида булганлиги кузатилди. Андоза Равон навида яшил биомасса юкори - 0,337 курсаткични ;айд этди.

Маълумки, яшиллик даражасининг усим-лик ривожланиш даврида са;ланиб ;олиши энг мухим хусусият булиб, яшиллик кескин камайиб кетмайдиган, интенсив ошиб борув-чи тизмалар танлаш лалмикор майдонлар ша-роитига мос тизмалар танлашда асосий омил хисобланади. 14 апрель санасида утказилган улчов натижаларига кура, яшил биомасса микдори 0,375-0,494 яшиллик даражасини курсатди. 24 апрель санасида утказилган улчов натижаларига кура эса 0,306-0,462 курсаткич оралигида булди.

Улчов натижаларига кура, яшил биомасса микдори ю;ори булган KR15-NAZORAT-77-44, KR19-26 FAWWON-SA-36, KR19-BWF6-IR-191, KR18-BW-Sel F5-P-902, KR19-21IWWYT-SA-9935, KR19-26 FAWWON-SA-16 тизмалар танлаб олинди.

Тад;и;от доирасида нав ва тизмалар бар-гидаги хлорофилл микдори курсаткичи хам урганилиб, майдон бирлигидаги усимликлар-нинг 75 фоиздан юкори кисми бошо;лаш фа-засига утгандан сунг хар 10 кунда олиб бо-рилди. Бунда нав ва тизмаларнинг хлорофилл микдори Spad-512 асбоби ёрдамида ани;лан-ди.

1 майдаги улчов натижаларига кура, нав ва тизмалар баргидаги хлорофилл микдори 29,3-57,2 % оралигида булди. Андоза Fалла-кор навида бу курсаткич 51,2, Равон навида 48,4, О;сарой навида 53,8, Кукбуло; навида 47,0 эканлиги аникланди. Биринчи улчовда хлорофилл микдори 29,3-40 ораликда булган 13 та, хлорофилл микдори 40-50 оралигида булган 6 та, хлорофилл микдори 50 дан юкори булган 12 та тизма борлиги тадкик этилди.

8-жадвал

Кузги юмшок; бугдой нав ва тизмалари баргидаги хлорофилл мивдорининг дон х,осили ва сифатига богли^лиги. Замаши, 2020-2021 йиллар

№ Нав ва тизмалар номи Хлорофилл микдори, 01.05.2021. Хлорофилл микдори, 10.05.2021. Хлорофилл микдори, 20.05.2021. Хосилдорлик, ц/га 1000 та дон вазни, г

1 Галлакор (ст) 51,2 47,2 39,3 3,59 34,4

2 Равон (ст) 48,4 44,3 35,8 3,36 33,5

3 О^сарой (ст) 53,8 47,8 35,9 4,24 37,8

4 Кукбуло^ (ст) 47,0 41,7 34,1 3,12 31,6

5 KR16-18IWWYTSA-9921 39,2 32,4 21,9 4,88 31,0

6 KR15-NAZORAT-77-67 54,6 47,4 40,5 4,10 35,1

7 KR15-NAZORAT-77-44 53,6 46,7 36,6 4,42 36,1

8 KR15-22FAWW0N-SA-50 33,5 29,4 20,6 2,88 28,0

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 50,3 43,7 36,8 4,80 35,3

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 51,2 41,2 33,3 5,05 33,4

11 KR19-21IWWYT-SA-9928 42,3 31,8 23,8 2,83 27,8

12 KR19-21IWWYT-SA-9935 52,6 45,8 40,0 3,06 36,8

13 KR18BWF6-SA-P-113 39,2 28,3 18,9 2,59 28,9

14 KR18BWF6-SA-P-163 38,1 26,0 20,9 2,68 27,8

15 KR18BWF6-SA-P-198 53,2 46,1 36,9 5,05 33,5

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16 KR19-BWF6-IR-22 35,6 35,6 18,3 3,35 25,8

17 KR19-BWF6-IR-59 43,7 34,4 20,7 2,54 28,0

18 KR19-BWF6-IR-61 34,8 28,5 21,6 3,32 28,2

19 KR19-BWF6-IR-120 43,5 33,1 18,9 2,80 27,7

20 KR19-BWF6-IR-144 55,2 44,9 35,2 4,70 35,7

21 KR19-BWF6-IR-175 36,2 27,6 18,5 2,49 28,3

22 KR19-BWF6-IR-190 51,7 46,5 35,6 5,51 36,7

23 KR19-BWF6-IR-191 53,7 46,5 34,4 5,00 35,5

24 KR19-BWF6-IR-221 39,1 27,2 21,8 2,14 32,0

25 KR19-BWF6-IR-245 44,2 33,2 28,7 3,07 31,8

26 KR18-BW-Sel F5-P-30 38,4 29,2 21,0 1,80 30,3

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 57,2 44,6 33,2 4,79 36,6

28 KR18-BW-Sel F5-P-1391 35,4 28,4 18,7 2,45 29,4

29 KR19-26 FAWW0N-SA-10 29,3 22,2 20,4 3,21 28,3

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 49,1 42,4 32,8 5,15 35,8

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 53,2 48,1 36,1 4,82 37,7

32 KR19-26 FAWWON-SA-23 42,2 35,0 24,4 2,81 31,2

33 KR19-26 FAWWON-SA-25 35,9 29,5 19,4 3,17 30,6

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 53,9 46,9 37,0 4,81 35,8

35 KR19-26 FAWWON-SA-66 35,4 29,2 19,5 2,45 33,27

Юкори курсаткич 58,36

Уртача курсаткич 45,0

Паст курсаткич 28,8

ЭКФ 0,05 ЭКФ 0,05 % CV %

Хлорофилл микдорининг икки улчовли натижаларига кура, нав ва тизмаларда барг хлорофилл микдори 22,2-48,1 %ни ташкил ;илди. Учинчи улчов ишлари олиб борилган-да, хлорофилл микдори анча камайди. Нав ва тизмаларнинг баргдаги хлорофилл микдори 18,3-40,5 %ни ташкил этди.

Тажрибада урганилган нав ва тизмаларнинг баргдаги хлорофилл микдори кескин па-сайиб кетмаган 12 та тизма борлиги ани;лан-ди. Хлорофилл микдори ва дон хосилдорлиги уртасида коррелятив богли;ликлар урганил-ганда, r = 0,69-0,74 кучли ижобий корреляци-он богли;ликда эканлиги аникланди.

Тад;и;от доирасида урганилган нав ва тизмаларнинг кимматли хужалик белги ва хусусиятлари узаро коррелятив богли;лик-да урганилди ва бир канча белгиларнинг дон хосилдорлиги ва сифатига ижобий таъсир эт-ганлиги аникланди.

Тадкикот давомида дон хосилдорлиги би-лан кучли ижобий богликликда булган баргдаги хлорофилл микдори r = 0,69-0,74, яшил

48,6 41,44 5,62 38,80

37,5 28,3 3,63 32,28

21,7 17,6 1,75 25,40

0,18 0,98

4,92 3,04

3 1,9

биомасса микдори r = 0,72, 1000 та дон вазни r = 0,68, дон натураси r = 0,72 богликликда эканлиги тадкик этилди. Дон хосилдорлиги билан кучсиз ижобий богликликлар вегетация даври r = 0,10, ИДК курсаткичи r = 0,06, дон шишасимонлиги r = 0,05, оксил микдори r = 0,56, клейковина микдори r = 0,49 боглик-ликда эканлиги аникланди.

Дон сифат курсаткичлари уртасидаги бог-ликликлар урганилганда, дондаги клейковина микдорига 1000 та дон вазни r = 0,71, дон натураси r = 0,67, баргдаги хлорофилл микдори r = 0,68, яшил биомасса r = 0,65 кучли ижобий коррелятив богликликда эканлиги кайд этилди. Дондаги оксил микдори билан яшил биомасса r = 0,57-0,65, хлорофилл микдори r = 0,63-0,71, 1000 та дон вазни r = 0,72, дон натураси r = 0,60 кучли ижобий богликликда эканлиги кузатилди.

1000 та дон вазнининг баргдаги хлорофилл микдори билан r = 0,83-0,86, яшил биомасса билан r = 0,65-0,77 кучли ижобий бог-ликликда эканлиги аникланди.

j 'инсва hoü в± OOOI- 0,79 -0,08

чгогдоог 'HdottlHH иимфос^оих 0,86 0,87 -0,05

чгог'9001. 'ndotArnw иимфос^оих 0,93 0,83 0,84 -0,04

43039040 'HdottlHH LГLГИф0d0LГX 0,94 со сэ 0,84 0,80 -0,02

% 'шиинАсА liomog -0,03 ,01 о ,01 сэ ,01 о -0,08 0,02

% 'Hdottmn ииэ^о 0,00 0,63 0,66 СЭ 0,72 0,60 -0,03

1Л1Э 'шиинАсА HMJÄg ludnxo 0,02 -0,03 0,09 сэ 0,08 0,13 0,03 о о

1Л1Э 'ииАд хииииэд 0,26 -0,04 -0,08 0,03 0,03 0,06 0,04 0,13 -0,12

bhoü 'иноэ deuBh^iomog 0,00 см сэ -0,03 -0,15 -0,04 -0,08 о -0,04 о 0,05

izozwtz 'вээвиоид -0,05 сэ 0,12 0,65 -0,06 0,82 0,85 0,84 0,77 0,83 -0,06

'izozwn 'вээвиоид 0,85 -0,07 0,10 0,07 0,57 -0,07 0,77 0,80 0,75 0,65 0,76 -0,05

'IZOZWtO 'вээвноид ,61 о" 0,67 -0,20 0,08 0,04 0,57 0,08 ,61 сэ 0,67 0,73 0,70 0,69 -0,13

% 'И-1И1ШВН Hot/ О -0,04 о -0,15 ,01 сэ 0,10 -0,09 0,08 -0,03 ,01 о -0,08 -0,13 -0,13 0,06

MhMHieodÄH »t/И -0,19 0,05 0,07 0,14 -0,03 0,07 0,09 0,05 0,09 0,10 0,09 0,08 0,06 0,07 -0,04

% 'ndottmn вниаомиэи» -0,02 -0,07 0,52 0,63 0,65 -0,03 0,18 0,06 0,62 -0,07 0,68 0,68 0,68 ,71 сэ 0,67 -0,12

BJ/tl '»Hudotiunooy 0,49 0,06 -0,03 0,59 0,72 0,68 -0,14 о о о о 0,56 -0,09 СЭ 0,74 0,69 0,68 0,72 0,05

нАх 'Mdaeü bMtieiajag 0,10 0,15 0,19 -0,04 0,04 0,16 0,13 0,10 0,07 0,12 0,13 0,15 0,13 0,07 сэ 0,16 0,05 0,16

нАх'Mdaeü твьЛютод-ти^иь динд 0,30 0,05 0,12 -0,04 -0,47 0,05 0,08 сэ 0,19 0,24 0,25 0,06 ,21 о 0,09 0,04 сэ 0,16 0,12 сэ

Корреляция Вегетация даври, кун а L_ J к, и с; р д с; и о о X Клейковина митдори, % ИДК курсаткичи Дон намлиги, % Биомасса, 04.04.2021. Биомасса, 14.04.2021. Биомасса, 24.04.2021. а н о д и, н о о р а л а ч о Э о Б Усимлик буйи, см Охирги бугин узунлиги, см -S % S ср о и м л и с О % и, и л н у з у hiT о э о Б Хлорофилл митдори, 01.05.2021. Хлорофилл митдори, 10.05.2021. Хлорофилл митдори, 20.05.2021. 1000 та дон вазни, г Дон натураси, г/л Дон шишасимонлиги, %

Тажрибада нав ва тизмаларнинг барча ху- доза навлардан устун булган 11 та тизма тан-сусиятлари тахлил этилиб, курсаткичлари ан- лаб олинди.

10-жадвал

Танлаб олинган тизмаларнинг цимматли хужалик белгилари

№ Нав ва тизмалар номи Усимлик буйи, см ^осил-дорлик, ц/га 1000 та дон вазни, г Дон натураси, г/л Оксил микдори, % Клейковина микдори, %

1 Галлакор (ст) 77,0 3,59 34,4 764,1 14,5 28,5

2 Равон (ст) 69,0 3,36 33,5 759,5 14,2 28,1

3 О^сарой (ст) 77,0 4,24 37,8 752,8 14,0 29,2

4 Кукбуло^ (ст) 80,7 3,12 31,6 756,4 15,2 28,5

7 KR15-NAZORAT-77-44 73,3 4,42 36,1 748,7 14,6 28,3

9 KR19-21IWWYT-SA-9907 76,7 4,80 35,3 763,2 14,5 29,5

10 KR19-21IWWYT-SA-9920 74,7 5,05 33,4 749,3 14,7 29,2

15 KR18BWF6-SA-P-198 73,3 5,05 33,5 777,6 14,6 28,4

20 KR19-BWF6-IR-144 72,7 4,70 35,7 754,2 14,7 28,4

22 KR19-BWF6-IR-190 74,3 5,51 36,7 743,8 14,7 28,6

23 KR19-BWF6-IR-191 70,3 5,00 35,5 766,4 14,3 26,7

27 KR18-BW-Sel F5-P-902 76,0 4,79 36,6 757,3 14,8 28,8

30 KR19-26 FAWWON-SA-16 73,3 5,15 35,8 769,0 14,1 29,3

31 KR19-26 FAWWON-SA-18 73,0 4,82 37,7 772,2 15,1 29,0

34 KR19-26 FAWWON-SA-36 74,3 4,81 35,8 753,0 15,4 29,4

Хулосалар

Кузги юмшок бугдойнинг ракобатли нав синаш кучатзорида урганилган 4 та андоза нав ва 31 та тизмадан кимматли хусусиятлари юко-ри булган 11 та тизма танлаб олинди. Танлаб олинган тизмаларнинг усимлик буйи 70,3-76,7

см, дон хосилдорлиги 4,42-5,51 ц/га, 1000 та дон вазни 33,4-37,7 г, дон натураси 743,8-777,6 г/л, оксил микдори 14,1-15,4 %, клейковина микдори 26,7-29,5 % булганлиги аникланди ва кейинги йилда хам ракобатли нав синаш кучатзорида синаб куриш тавсия этилди.

REFERENCES

1. Juraev D.T. et al. Influence of hot dry winds on productivity elements of wheat crop observed in southern regions of the republic of Uzbekistan. International Jurnal of Applied and Pure Science and Agriculture, 2017, pp. 2394-5532.

2. Juraev D.T. et al. To study the heat resistance features of bread wheat varieties and species for the southern regions of the republic of Uzbekistan. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 2020, vol. 7, no. 2, pp. 2254-2270.

3. Dilmurodovich D.S. et al. Selection of high grain yield elements of winter bread wheat lines for rainfed areas. Archive of Conferences, 2021, pp. 55-62.

4. Dilmurodovich D.S., Bekmurodovich B.N., Shakirjonovich K.N. Winter bread wheat grain quality depends on different soil-climate conditions. International Journal of Discourse on Innovation, Integration and Education, 2020, vol. 1, no. 5, pp. 377-380.

5. Dilmurodovich D.S., Usmanovna H.S., Sultonovna M.M. Selection of bread wheat lines for resistant to the southern hot climate conditions of the Republic of Uzbekistan. Science and Education Today, 2021, no. 2 (61), pp. 37-40.

6. Dilmurodov S. Some valuable properties in evaluating the productivity of bread wheat lines. Innovation Technical and Technology, 2020, vol. 1, no. 1, pp. 60-62.

7. The Food and Agriculture Organization (FAO) of the United Nations. Available at: https://www.fao.org/ statistics/.

06.00.00 - КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ 06.00.00 - СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ 06.00.00 - AGRICULTURAL SCIENCES

8. Hazratkulova S. et al. Analysis of genotypic variation for normalized difference vegetation index and its relationship with grain yield in winter wheat under terminal heat stress. Plant Breeding, 2012, vol. 131, no. 6, pp. 716-721.

9. Singh R.P. et al. High yielding spring bread wheat germplasm for global irrigated and rainfed production systems. Euphytica, 2007, vol. 157, no. 3, pp. 351-363.

10. Dilmurodovich D.S. et al. Selection of large seed and high yielding lines of bread wheat for drought conditions. Academicia, 2021, vol. 11, no. 4, pp. 595-606.

11. Akcura M., Partigoç F., Kaya Y. Evaluating of drought stress tolerance based on selection indices in Turkish bread wheat landraces. Journal of Animal and Plant Sciences, 2011, vol. 21, p. 4.

12. Rajaram S., Borlaug N. E., Van Ginkel M. CIMMYT international wheat breeding. Bread wheat improvement and production. FAO, Rome, 2002, pp. 103-117.

13. Rajaram S., Braun H.J. Wheat yield potential. International Symposium on Wheat Yield Potential: Challenges to International Wheat Breeding. CIMMYT - International Maize and Wheat Improvement Center, Mexico, 2008, pp. 103-107.

14. Amanov O.A., Juraev D.T., Dilmurodov S.D. Dependence of growth period, yield elements and grain quality of winter bread wheat varieties and lines on different soil and climate conditions. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2021, vol. 25, no. 6, pp. 5146-5164.

15. Ahmed H.G.M.D. et al. Selection criteria for drought-tolerant bread wheat genotypes at seedling stage. Sustainability, 2019, vol. 11, no. 9, p. 2584.

16. Mwadzingeni L. et al. Genetic resources and breeding methodologies for improving drought tolerance in wheat. Journal of Crop Improvement, 2017, vol. 31, no. 5, pp. 648-672.

17. Dilmurodov SH. D., Boysunov N. B. Selektsiya mestnykh gibridnykh liniy myagkoy pshenitsy na yuge Respubliki Uzbekistan [Selection of local hybrid lines of soft wheat in the south of the Republic of Uzbekistan]. 2018, pp. 113-119.

18. Zhurayev D.T. et al. Vliyaniye sukhoveyev, nablyudayemykh v yuzhnykh regionakh Respubliki Uzbekistan, na produktivnyye elementy myagkoy pshenitsy [Influence of dry winds observed in the southern regions of the Republic of Uzbekistan on the productive elements of soft wheat]. Way of Science, 2017, no. 2, pp. 84-92.

19. Sharma R.C. et al. Improved winter wheat genotypes for Central and West Asia. Euphytica, 2013, vol. 190, no. 1, pp. 19-31.

20. Khazratkulova S. et al. Genotypex environment interaction and stability of grain yield and selected quality traits in winter wheat in Central Asia. Turkish Journal of Agriculture and Forestry, 2015, vol. 39, no. 6, pp. 920-929.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Xo'jamov N.N., Fayzullayev A.Z., Kayumov N.S. Analysis of growth and phenological observations of bread wheat varieties and lines. Science and Innovations in the XXI Century: Topical Issues, Discoveries and Achievements, 2020, pp. 54-57.

Мусирманов Д., цишлок; хужалиги фанлари фалсафа доктори, катта илмий ходим, Усимликлар генетикаси ресурслари илмий тад;ик;от институти, булим мудири.

Тацризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.