Научная статья на тему 'СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА G.hirsutum L. ҒЎЗА НАВЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФОБИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО КОРРЕЛЯЦИЯСИ'

СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА G.hirsutum L. ҒЎЗА НАВЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФОБИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО КОРРЕЛЯЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

29
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
G.hirsutum L. / ғўза / нав / тизма / морфобиологик белги / шўрланиш / корреляция / G. hirsutum L. / cotton / variety / ridge / morphobiological character / salinity / correlation.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ахрорхўжа Турдиалиевич Хотамов, Абдулаҳад Абдужаббарович Азимов, Шухрат Абдурахмонович Хамдуллаев

Мақолада Сирдарѐ вилоятининг ўртача шўрланган тупроқ шароитида ғўзанинг G.hirsutum L. турига мансуб 14 та нав тизмаларининг ўсимлик бўйи, гуллаш ва пахта очилиш даври, симподиал шохлар ва кўсак сони каби белгиларининг ўзаро корреляцион боғланишлари келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Сельскохозяйственные науки , автор научной работы — Ахрорхўжа Турдиалиевич Хотамов, Абдулаҳад Абдужаббарович Азимов, Шухрат Абдурахмонович Хамдуллаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the article, correlations of 14 varieties and lines of cotton belonging to G. hirsutum L. species, such as plant height, flowering and cotton opening period, sympodial branches and number of bolls, are presented in the medium salinity soil conditions of Syrdarya region

Текст научной работы на тему «СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА G.hirsutum L. ҒЎЗА НАВЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФОБИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЎЗАРО КОРРЕЛЯЦИЯСИ»

СИРДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА G.hirsutum L. ГУЗА НАВЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФОБИОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИНИНГ УЗАРО КОРРЕЛЯЦИЯСИ

Ахрорхужа Турдиалиевич Хотамов

УзР ФА Генетика ва усимликлар экспериментал биологияси институти таянч

докторанти ахгогхи axotamov@gmail. com

Абдула^ад Абдужаббарович Азимов

УзР ФА Генетика ва усимликлар експериментал биологияси институти етакчи

илмий ходими, б.ф.д., проф. abdulahadazimov@gmail.com

Шухрат Абдурахмонович Хамдуллаев

УзР ФА Генетика ва усимликлар експериментал биологияси институти илмий

котиби, б.ф.ф.д. xamdullayevshuxrat@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маколада Сирдарё вилоятининг уртача шурланган тупрок шароитида гузанинг G.hirsutum L. турига мансуб 14 та нав тизмаларининг усимлик буйи, гуллаш ва пахта очилиш даври, симподиал шохлар ва кусак сони каби белгиларининг узаро корреляцион богланишлари келтирилган.

Калит сузлар: G.hirsutum L., гуза, нав, тизма, морфобиологик белги, шурланиш, корреляция.

ABSTRACT

In the article, correlations of 14 varieties and lines of cotton belonging to G. hirsutum L. species, such as plant height, flowering and cotton opening period, sympodial branches and number of bolls, are presented in the medium salinity soil conditions of Syrdarya region.

Keywords: G. hirsutum L., cotton, variety, ridge, morphobiological character, salinity, correlation.

December, 2022

38

КИРИШ

Бизга маълумки сунги йилларда тупрок шурланишининг йилдан йилга ортиб бориши бутун дунё микёсидаги глобал муаммолардан бири хисобланади. Бу эса уз навбатида кишлок хужалиги экинларидан олинадиган хосилни камайишига сабаб булади.

Республикамизда шурланган ерларнинг майдони кенгайиб, шурланиш даражасини ортиши, купчилик маданий усимликлар сингари гузадан хам кузланган хосилни олиш имкониятини пасайтириб юбормокда. Шу сабабли, тупрок шурланишини урганиш, шурланишга табиий бардошли, тола сифати юкори булган янги гуза навларини яратиш, ушбу белгиларни ирсийланиши, узгарувчанлик конуниятларини аниклаш хамда ишлаб чикаришга жорий этиш энг мухим вазифалардан хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бугунги кунда дунёда шурланишга учраган ерлар 100 дан ортик давлатлар худудида, тахминан 1 млрд.гектар майдонларда учрайди. Тупрок шурланиши муаммоларининг усиб бориши хар йили 0,3 дан 1,5 миллион гектар ерларни деградацияга учрашига ва яна 20,0 дан 46,0 миллион гектаргача булган майдонларда хосилдорликни камайишига сабаб булмокда [1].

Шу боисдан хам бугунги кунда, тупроклар шурланишига карши кураш, сугориладиган ерлар тупрок-мелиоратив холатини яхшилаш ва кишлок хужалигини баркарор ривожлантиришга каратилган илмий асосланган тадбирларни ишлаб чикиш долзарб вазифалардан хисобланади [2].

Усимликларда тупрок шурланишнинг таъсирини урганиш буйича утказилган тадкикотларга кура шурланиш стрессининг дастлабки боскичларида усимликларнинг усиши ва ривожланишининг секинлашганлиги аникланган [3].

Гуза усимлигига тупрокдаги тузнинг кучли таъсири усимлик ривожланишининг бошлангич фазасида, яъни 3-4-барг пайдо булиш даврида кузатилади. Вегетация даврининг охирида усимликка тупрокдаги тузнинг юкори концентрацияси хам жуда кам таъсир курсатади. Гузанинг купгина районлаштирилган навлари учун тупрокдаги тузларнинг чекланган концентрацияси 2,5-3,0% га тенгдир, ундан ошгандан сунг усимликларни нобуд булишига олиб келади [4].

Республикамизнинг хар хил тупрок-иклим шароитида экилаётган гуза навлари уругларини киска вакт давомида тулик униб чикиши, макбул туп сонини хосил килиши, усиш ва ривожланиш фазаларининг давомийлиги, етиштирилаётган навнинг

December, 2022

39

биологик хусусиятларига, ёгингарчиликлар микдорига, тупрокнинг нам билан таъминланганлик даражасига, хавонинг нисбий намлигига, кулланилаётган минерал ва биологик угитларнинг шакли, меъёр ва нисбатларига, тупрокнинг механик таркибига, экиш муддатлари ва меъёрларига хамда бошка бир катор биотик ва абиотик омилларга боглик холда узгаради [5,6,7,8].

Гузанинг бош пояси баланд булган турларида бутун вегетация даврида усиш жараёнида фаркланиш сезиларли даражада булмайди. Карликсимон, яъни калта буйли гуза навларида хосилга кириши билан бош пояда усиш кескин тухтайди, кусак тугиш ва унинг очилиши тезлашади. Шу сабабли, бош пояси калта булган гуза навлари узун буйлиларга нисбатан тезпишарлиги кузатилган

[9].

Усимликда гуллаш давригача булган вакт давомида юзага келувчи кургокчилик таъсирида усимлик тупида гул хосил килувчи куртаклар шаклланувчи сохалар сони кескин камайиши кайд килинади. Шунингдек, сув танкислиги гуза усимлигининг куртаклар ва кусакларида фитогормонлар мувозанатининг бузилишига олиб келиши ва уз навбатида хосилдорлик камайиб кетишига олиб келади [10].

Бир катор олимлар фикрига кура популяция ва популяциялар ичида гуза навларининг бир хил тузилишга эга булганларидан юкори, сифатли хосил олишга эришиш мумкинлигини хамда бир хиллилик ва тезпишарлик навнинг самарадорлигини янада ошириши айтиб утилган [11].

Маълумки, гузанинг белгилари, жумладан морфохужалик белгилари уртасидаги корреляцион богликликни урганиш мухим ахамиятга эга булиб, урганилаётган хар битта белги кай даражада бошка бир белги билан богликлигини курсатади. Масалан, гузанинг хосил шохи пастда жойлашиши билан шоналаш даврининг эрта бошланиши, кимматли хужалик белгилари тола узунлиги билан чикими, тезпишарлик билан хосилдорлик ва бошка белгилар уртасида салбий богланиш булиши аникланган, аммо бу узвий богланишларни барчаси хам мустахкам эмас, амалий селекция ишлари жараёнида уларни осонгина узиш мумкин. Чатиштириш асосида олинган дурагай авлодларида белгилар орасидаги салбий богликликларни бартараф этиш учун, танлов ишларини тугри олиб боришда ва амалий селекция жараёнининг самарадорлигини оширишда танлаб олинган усимлик популяциялари микдори жуда катта урин тутади [12].

Юкоридагиларни инобатга олган холда уз тажрибаларимизда гузанинг ташки стресс омиллирига булган муносабати хамда ушбу шароитга мослашиш

December, 2022

40

механизмларини аникдаш максадида бир канча нав ва тизмалар устида фенеологик кузатув ишларини олиб бордик.

Дастлаб тажриба олиб бориладиган майдон тупрокларининг агрокимёвий курсаткичларини аниклаш максадида лаборатория тахлиллари утказилди. Бунинг учун тажриба даласининг умумий майдони туртга булиниб, хар бир булаги хамда уртасидан конверт усулида наъмуна олинди [13].

Тупрок намунаси 2022-йил 28-феврал санасида ПСУЕАИТИ Сирдарё станциясига карашли тажриба майдонларида иккита катламдан (0-30 см ва 3050 см) олинди ва тупрок намунасидан шурланиш даражаси, шурланиш типи, тупрокнинг pH киймати, намлик даражаси ва таркибидаги ионлар микдори аникланди (1-жадвал).

1-жадвал.

Тупрок наъмунасининг агрокимёвий курсаткичлари

Намуна олинган катлам См pH Намлик 100 г да % хисобида СОз2+ мг/л С1- мг/л SO42- мг/100 г Mg2+ мг/100 г Ca2+ мг/100 г

0-30 7,9 16,0 465,5 11,3 288,1 232,1 163,1

30-50 8,3 17,9 578,6 16,1 352,4 164,3 266,7

Тажриба майдонининг тупрок мухити, яъни pH курсаткичи буйича тупрокнинг биринчи катлами (7,9) кучсиз ишкорий, иккинчи катлами (8,3) эса ишкорий мухит эканлиги аникланди. Намлик даражаси тупрокнинг биринчи катламида 16,0 % ни, иккинчи катламида эса 17,9 % ташкил этди.

Шундай килиб, тажриба даласининг тупрок тахлили натижасига кура, тажриба майдонининг тупроги кучсиз шурланган. Шурланиш типи буйича эса сулфатли шурланиш эканлиги аникланди (2-жадвал).

2-жадвал.

Электрокондуктометр ёрдамида аникланган шурланиш даражаси

Эс, Дс/т ФАО буйича Шурланиш даражаси Эс1:1 Дс/т (Кзз5з.5) (Марказий Осиё тупроклари учун) Олинган натижа мС/см ^атлам калинлги См

0-2 Шурланмаган 0-0,6 0,447 0-30

2-4 Кучсиз шурланган 0,61-1,15 0,777 30-50

4-8 Уртача шурланган 1,16-2,30

8-16 Кучли шурланган 2,31-4,70

> 16 Ута кучли шурланган > 4,70

Тажриба натижалари киш мавсумида олинганлиги хамда киш фаслида яхоб суви куйилганлиги сабабли тупрок

December, 2022

41

шурланиши хамда таркибидаги ионлар микдори хам камайганлигини инобатга олиш максадга мувофик.

Дала тажрибамиз ПСУЕАИТИ Сирдарё илмий тажриба станцияси (Сирдарё ИТС) нинг уртача шурланган тупрок шароитида олиб борилди.

Тажрибамизда G. hirsutum L. турига мансуб 14 та гуза навлари ва тизмалари 3 кайтарикда, хар бир кайтарикда 2 катордан, хар бир каторда 15 тадан уя килиб экилди. Экиш схемаси 90x20-1.

Чигит экилганидан сунг зарурий барча агротехник тадбирлар, яъни яганалаш, катор орасига ишлов бериш ишлари, зараркунандаларга карши дорилаш, угитлаш ишлари ва бошка агротехник тадбирлар амалга оширилди хамда барча фенеологик кузатувлар олиб борилиб натижалар тахлил килинди.

НАТИЖАЛАР

Усимликларнинг оммавий шоналаш давридан бошлаб бош поя баландлиги улчаниб, усимликларнинг гуллаш ва пахта очилиш даврлари кайд этиб борилди. Бу курсаткичлар буйича олиб борилган кузатув натижалари 3-жадвалда келтирилган.

3-жадвал.

Гуза усимлиги морфохужалик белгиларининг статистик курсаткичлари

Усимлик буйи (см) Усимликларнинг гуллаш даври (кун) Пахта очилиш даври (кУн)

№ Навлар M±SE SD V(%) M±SE SD V(%) M±SE SD V(%)

1 Ан-Боёвут 54,7±0,8 4,0 7,30 74,3±0,6 3,0 4,1 123,4±0,6 3,4 2,7

2 Султон 45,5±0,5 2,7 5,9 74,7±0,3 1,7 2,2 122,6±0,5 2,9 2,3

3 С-6524 47,1±0,7 3,9 8,2 73,9±0,3 1,5 2,0 122,9±0,6 3,2 2,6

4 Гулистон 52,2±0,9 4,8 9,2 74,8±0,4 2,3 3,0 124,7±0,8 3,8 3,0

5 Бухоро-102 46,2±0,9 4,7 10,2 74,8±0,4 2,2 2,9 124,6±0,6 3,2 2,5

6 Юксалиш 42,2±0,8 4,6 10,9 76,4±0,6 3,0 4,0 122,4±0,7 3,6 2,9

7 Гулбахор-2 48,0±0,9 4,8 9,9 74,5±0,4 2,3 3,1 121,0±0,6 3,0 2,5

8 Садаф 38,0±0,8 4,3 11,2 75,4±0,5 2,5 3,3 122,8±0,6 3,1 2,6

9 Келажак 35,4±0,6 3,4 9,5 75,4±0,4 2,4 3,2 124,1±0,7 3,4 2,7

10 Самара 43,5±0,9 4,9 11,3 75,3±0,6 3,5 4,7 123,3±0,7 3,5 2,8

11 Шодлик-11 48,6±0,6 3,2 6,5 75,3±0,4 2,3 3,0 122,6±0,6 3,0 2,4

12 Т-АХ-С-1 49,9±0,5 2,5 5,0 75,1±0,4 2,0 2,6 123,4±0,4 2,4 2,0

13 Т-АХ-С-2 47,8±0,1 5,5 11,5 75,3±0,4 2,4 3,2 122,0±0,6 3,2 2,6

14 Т-АХ-С-3 43,3±0,8 4,6 10,6 71,8±0,6 3,0 4,2 117,7±0,7 3,8 3,2

Тахлил натижаларига кура шурланган тупрок шароитида усимликларда бош поя баландлиги (шоналаш даврида)

December, 2022

42

буйича энг юкори уртача курсаткич Ан-Боёвут навида (54,7±0,8 см), энг паст курсаткич эса Келажак навида (35,4±0,6 см) аникланди.

Урганилган навларнинг бош поя баландлиги белгиси буйича узгарувчанлик кулами, яъни вариация коэффициенти урганилаганда 5,0 % дан 11,5 % гачани ташкил этди.

Усимликларнинг гуллаш даври буйича олиб борилган кузатувлар натижасига кура дастлаб Т-АХ-С-3 тизмасида уртача (71,8±0,6) кунда, Юксалиш навида эса энг сунгида (76,4±0,6) гуллаш бошланди. Вариация коэффициенти эса 2,0 % дан 4,7 % гача натижани намоён килди.

Усимликларнинг пахта очилиш даврида хам дастлаб Т-АХ-С-3 тизмасида уртача (117,7±0,7 кун), энг охири пахта очилишнинг бошланиши Гулистон навида (124,7±0,8 кун) кузатилди. Узгарувчанлик кулами эса 2,0 % дан 3,2 % гача курсаткични ташкил килди.

Усимликлар вегетациясининг сунгида буй узунлиги, хосил шохлар сони, бир туп усимликдаги кусаклар сони каби белгилари урганилиб тахлил килинди (4-жадвал).

4-жадвал.

Гуза усимлиги морфохужалик белгиларининг статистик курсаткичлари

Усимлик буйи (см) Х,осил шохлар сони (Симподиал) Кусак сони

№ Навлар M±SE SD V(%) M±SE SD V(%) M±SE SD V(%)

1 Ан-Боёвут 144,3±1,4 6,7 4,7 19,9±0,5 2,6 12,9 18,2±1,6 7,4 40,4

2 Султон 133,3±2,0 13,8 10,3 20,3±0,4 2,9 14,1 17,5±0,8 5,8 33,1

3 С-6524 149,8±1,4 6,8 4,5 22,0±0,4 2,0 9,1 20,0±1,2 6,0 30,1

4 Гулистон 151,0±2,6 12,3 8,2 20,4±0,4 1,7 8,2 15,3±1,0 4,9 31,9

5 Бухоро-102 139,4±1,7 10,4 7,5 20,8±0,4 2,0 9,7 12,3±0,7 4,0 32,0

6 Юксалиш 140,4±2,9 19,1 13,6 20,0±0,4 2,4 12,2 17,9±0,9 6,1 35,2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7 Гулбахор-2 156,1±2,6 11,6 7,4 22,0±0,3 1,5 6,8 18,1±1,2 5,4 29,8

8 Садаф 136,8±3,2 15,4 11,3 20,8±0,5 2,3 10,8 17,6±1,4 6,5 36,8

9 Келажак 85,3±1,1 7,7 9,1 15,1±0,3 1,9 1,8 19,4±1,0 7,2 37,0

10 Самара 140,5±3,0 14,5 10,3 21,2±0,4 2,0 9,3 21,4±1,5 7,5 35,2

11 Шодлик-11 145,0±2,5 15,6 10,8 19,6±0,4 2,3 11,5 15,8±0,9 5,3 33,8

12 Т-АХ-С-1 142,5±2,2 12,4 8,7 21,0±0,3 1,5 7,3 17,1±0,9 4,8 27,8

13 Т-АХ-С-2 141,7±3,0 15,9 11,2 20,2±0,5 2,8 13,9 16,2±1,0 5,1 31,6

14 Т-АХ-С-3 119,2±2,8 17,7 14,8 19,4±0,5 3,3 17,0 20,3±1,3 8,1 40,0

Бош поя баландлиги белгиси буйича олиб борилган кузатувлар натижасига кура, энг юкори уртача курсаткич Гулбахор-2 навида (156,1±2,6 см), энг паст курсаткич

December, 2022

43

Келажак навида (85,3±1,1 см) кайд этилди. Узгарувчанлик кулами эса яъни вариация коэффициенти 4,5 % дан 19,1 % гача курсаткични намоён килди.

Х,осил (симподиал) шохлари энг куп С-6524 (22,0±0,4) ва Гулбахор-2 (22,0±0,3) навларида, энг кам Келажак навида (15,1±0,3) эканлиги кузатилди. Вариация коэффициенти эса 1,5 % дан 2,9 % гача булди.

Бир туп усимликдаги кусаклар сони буйича кузатув олиб борилганда Самара навида энг куп (21,4±1,5 дона) кусак борлиги ва энг кам Бухоро-102 навида (12,3±0,7 дона) кусак борлиги аникланди. Узгарувчанлик кулами эса 40,4 % дан 27,8 % гачани ташкил килди.

G. hirsitum L. гуза турида морфобиологик белгилар уртасидаги узаро богликлигини урганиш генетик-селекцион тадкикотлар учун мухим хисобланади. Белгилар уртасидаги корреляция курсаткичи г<0,33 булса кучсиз, r=0,34-0,66 - уртача ва г>0,67-0.99 булганда кучли, г=1,0 булганда тулик хисобланади.

Тадкикотларимизда Ан-Боёвут, Султон, С-6524, Гулистон, Бухоро-102, Юксалиш, Гулбахор-2, Садаф, Келажак, Самара, Шодлик-11 навлари хамда Т-АХ-С-1, Т-АХ-С-2, Т-АХ-С-3 тизмаларининг морфохужалик белгилар орасидаги узаро богликлик аникланди (5-жадвал). Корреляция коэффициентини ишончлигини бахолаш учун дисперсион тахлил (ANOVA) дан фойдаланилди.

5-жадвал.

Гузада морфохужалик белгилари уртасидаги корреляцион богланишлар

Морфохужалик белгилари Усимликларда бош поя баландлиги (см) Гуллаш даври (кУн) Пахта очилиши (кУн) Усимлик буйи (етилиш даврида) Х,осил шохлари (симподиал)

Усимликларда бош поя баландлиги (см)

Гуллаш даври (кУн) 0,17±0,05

Пахта очилиши (кУн) 0,12±0,05 0,42±0,04

Усимлик буйи (етилиш даврида) 0,44±0,04 -0,10±0,05 0,05±0,05

Х,осил шохлари (симподиал) 0,25±0,04 0,08±0,05 -0,03±0,05 0,49±0,04

Кусак сони -0,2±0,05 -0,09±0,05 -0,11±0,05 -0,24±0,06 -0,1±0,05

Белгилар уртасида куйидагича корреляцион богланиш мавжуд булиб, булар; гуллаш даври билан хосил шохлари (симподиал) уртасида - г=0,08±0,05 хамда пахта очилиши

December, 2022

44

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

билан усимлик буйи уртасида (г=0,05±0,05) кучсиз ижобий богликдик аникданган булса, гуллаш даври билан пахта очилиши уртасида (г=0,42±0,04) хамда усимлик буйи билан хосил шохлари уртасида (г=0,49±0,04) уртача ижобий корреляцион богланиш мавжудлиги аникланди. Гуллаш даври -усимлик буйи (-0,10±0,05); гуллаш даври - кусак сони (-0,09±0,05); пахта очилиши - хосил шохлари (-0,03±0,05); пахта очилиши - кусак сони (-

0.11.0,05); усимлик буйи - кусак сони (-0,24±0,06) ва хосил шохи - кусак сони (-0,1±0,05) уртасида кучсиз салбий корреляцион богланиш мавжуд эканлиги кайд этилди.

ХУЛОСА

Сирдарё вилоятининг уртача шурланган тупрок шароитида гузанинг G.hirsutum L. тури навлари биологик хусусиятларидан келиб чикиб морфохужалик белгиларини намоён килди. Урганилган белгилар буйича кучсиз ижобий ва салбий хамда уртача ижобий корреляцион богланишлар борлиги аникланди. Шурланган тупрок шароитида селекцион тадкикотлар учун усимликларнинг гуллаш ва очилиш даври буйича Т-АХ-С-3 тизмасидан, ихчам, калта буйли навлар олиш буйича Келажак навидан, кусаклар сонини ошириш буйича Самара навидан фойдаланиш максадга мувофик деб хисоблаймиз.

REFERENCES

1. Berdiev T.T. Chemical condition, physicochemical properties and ways to increase the fertility of irrigated soils of the desert region of Surkhan-Sherabad oasis // Aftoref. diss. Phd. Toshkent 2018. p.45.

2. Deilein U., Stephan A., B., Horie T., Luo W., Xu G. Schroeder J. I. Plant salt-tolerance mechanisms // Trend. In Plant Sci. - 2014. - Vol 19. - P. 371 -377.

3. Begimqulov Ch.R. Impact of long-term irrigation processes on Sherabad desert soils and ways to increase their productivity. Candidate dis. abstracts. Tashkent-2010, p. 26.

4. Мадраимов И. Эффективность различных доз калийных удобрений под хлопчатник при совместном внесении с навозом// В кн.: Эффективность калийных удобрений в хлопководстве. Ташкент: Фан, 1984.- С.22-29

5. Назаров М., Урмонов С., Аскаров К. Гуза хосил органларининг шаклланиши

ва тукилишига экологик омилларнинг таъсири // Агро илм. - Тошкент, 2014. -№ 3 (31).12-13-б.

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

6. Назаров Р., Аблаева Д. Биологические особенности калийного питания хлопчатника // Агро илм. - Ташкент, 2014. - № 3 (36). - С.5-6.

7. Эрназаров И., Эрназаров Н., Эрназаров Ш. Минерал угитлардан самарали фойдаланиш // Узбекистан кишлок хужалиги. - Тошкент, 2013.- № 3. -17-18-6.

8. Ахмедов К.Х. Наследование высоты растений и ее корреляция со скороспелостью и урожайностью хлопчатника. Автореф. дис. на соис. уч. степ. канд. с/х наук. - Ташкент, 1988. - 23 с.

9. Guinn, G. , J. R. Dunlap, and D. L. Brummett. 1990. Influence of water deficit on the abscisic acid and indole-3-acetic acid contents of cotton flower buds and flowers. Plant Physiol. 93:1117-1120.

10. Содиков С.С. Популяция. Узбекистон Совет Энциклопедияси. -Тошкент, Фан, 1977. -№9. -Б.11.

12. Б.Х. Аманов, Ш.А. Саманов, Д.М. Арсланов, З.Ж. Абдужалилова "Узбекистонда генетика сохасининг бугунги холати, муаммолари ва истикболлари" Республика илмий-амалий конференцияси 2018 йил 5 декабрь.

13. https://fayllar.org/1-tuproq-namunalari-olish-tartibi.html

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.