Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ШАРҚ ХАЛҚЛАРИ АДАБИЁТИДА ЯНГИЛАНИШЛАР ТАМОЙИЛИ (япон, араб, ўзбек адабиёти мисолида)'

ЗАМОНАВИЙ ШАРҚ ХАЛҚЛАРИ АДАБИЁТИДА ЯНГИЛАНИШЛАР ТАМОЙИЛИ (япон, араб, ўзбек адабиёти мисолида) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
78
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
магик реализм / модернизм / экзистенциализм / “онг оқими” / сюрреализм / бегоналашув / ёлғизлик. / magical realism / modernism / existentialism / "stream of consciousness" / surrealism / loneliness / alienation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухиддинова, Дилафруз Зохриддиновна

Мазкур мақолада замонавий шарқ халқлари адабиёти, хусусан, араб, япон ва ўзбек адабиётида янгиланиш тамойилларининг ривожи баён этилган. Мақолада магик реализм, модернизм, экзистенциализм, “онг оқими”, сюрреализм каби замонавий йўналишларнинг шарқ халқлари адабиётида акс этиши, мослашиш жараёни очиб берилган. Мақолада япон ёзувчиси Або Кобэ, араб ёзувчилари Жўрж Салим, Закария Тамер, ўзбек ёзувчиси Улуғбек Ҳамдам каби ёзувчиларнинг асарлари ўзаро қиёсий таҳлил қилинган, ёзувчилар услубидаги ўзига хосликлар ва ўхшашлик томонлари мисоллар орқали баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PRINCIPLE OF RENEWAL IN THE LITERATURE OF THE MODERN EASTERN PEOPLES (on the example of Japanese, Arabic, Uzbek literature)

This article describes the development of the principles of modern Oriental literature, in particular in Arabic, Japanese and Uzbek literature. The article reveals the reflection of such modern trends as modernism, existentialism, stream of consciousness, surrealism in the literature of Oriental peoples, the process of adaptation. The article comparatively analyzed the works of the Japanese writer Abo Kobe, Arab writers George Salim, Tam Tamer, Uzbek writer Ulugbek Hamdam, explained the features and similarities in the style of the writers by examples.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ШАРҚ ХАЛҚЛАРИ АДАБИЁТИДА ЯНГИЛАНИШЛАР ТАМОЙИЛИ (япон, араб, ўзбек адабиёти мисолида)»

ЗАМОНАВИЙ ШАРЦ ХАЛЦЛАРИ АДАБИЁТИДА ЯНГИЛАНИШЛАР ТАМОЙИЛИ

(япон, араб, узбек адабиёти мисолида)

cl https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-22-130-133

Мухиддинова Дилафруз Зохриддиновна

"Шарк мамлакатлари адабиёти ва киёсий адабиётшунослик" кафедраси мудири, филология

фанлари доктори, доцент dmuhiddinova@inbox.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада замонавий шарц халцлари адабиёти, хусусан, араб, япон ва узбек адабиётида янгиланиш тамойилларининг ривожи баён этилган. Мацолада магик реализм, модернизм, экзистенциализм, "онг оцими", сюрреализм каби замонавий йуналишларнинг шарц халцлари адабиётида акс этиши, мослашиш жараёни очиб берилган. Мацолада япон ёзувчиси Або Кобэ, араб ёзувчилари Журж Салим, Закария Тамер, узбек ёзувчиси Улугбек Х^амдам каби ёзувчиларнинг асарлари узаро циёсий та^лил цилинган, ёзувчилар услубидаги узига хосликлар ва ухшашлик томонлари мисоллар орцали баён этилган.

Таянчсуз ва иборалар: магик реализм, модернизм, экзистенциализм, "онг оцими", сюрреализм, бегоналашув, ёлгизлик.

АННОТАЦИЯ

В данной статье описывается развитие принципов современной восточной литературы, в частности в арабской, японской и узбекской литературе. В статье раскрывается отражение таких современных направлений, как модернизм, экзистенциализм, поток сознания, сюрреализм в литературе восточных народов, процесс адаптации. В статье были сравнительно проанализированы произведения японского писателя Або Кобе, арабских писателей Джоржа Салима, Тэма Тамера, узбекского писателя Улугбека Хамдама, на примерах объяснены особенности и сходства в стиле писателей.

Ключевые слова: магический реализм, модернизм, экзистенциализм, "поток сознание ", сюрреализм, одиночество, отчуждение.

ABSTRACT

This article describes the development of the principles of modern Oriental literature, in particular in Arabic, Japanese and Uzbek literature. The article reveals the reflection of such modern trends as modernism, existentialism, stream of consciousness, surrealism in the literature of Oriental peoples, the process of adaptation. The article comparatively analyzed the works of the Japanese writer Abo Kobe, Arab writers George Salim, Tam Tamer, Uzbek writer Ulugbek Hamdam, explained the features and similarities in the style of the writers by examples.

Keywords: magical realism, modernism, existentialism, "stream of consciousness", surrealism, loneliness, alienation.

КИРИШ

Адабий жараёнда янгиланишлар боскичида адиблар ижодида шундай асарлар яратилмокдаки, бир-бирига хам мазмунан, хам айрим услубий жихатдан ухшаш булган асарлар пайдо булмокда. Бундай ухшашлик жахон адабиётида, хусусан, Шарк адабиётида талайгина булиб, шу жумладан, япон замонавий ёзувчиларидан Кобо Абенинг "Бегона Юз" романидаги ни;об такиб юрадиган одам ва Мухаммад Шаълоннинг "Номаълум киши" хикоясидаги пародиячи киши образлари оркали узлигини йукотиб, узга киёфага кирган инсоннинг хаёти ва узликнинг топиш масаласи, Або Кобенинг "Одам-кути" романида

YAPONSHUNOSLAR XALQARO FORUMI VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 22

О ISSN 2181-1784

SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

одамлардан узоклашиб кутига яшириниб олган кахрамон билан суриялик ёзувчи Журж Салимнинг "Чиганок" хикоясида одамлардан, жамиятдан кочиб, яшириниш максадида чиганок ичига кириб олган ёки узбек ёзувчиларидан Улугбек Х,амдамнинг "Кунглимдаги дарё" хикоясида хаёт машаккатларидан чарчаган, жамиятдан рухан узоклашган инсоннинг кузига катта дарё булиб куринган аслида кичкина бир арик сувига узини ташлашга килган харакати, рус шоирларидан Борис Пастернакнинг "Вокзал" шеъри, италиялик ёзувчи Дино Буццатининг "Тезюрар поезд", замонавий араб ёзувчилардан Дийо аш-Шарковийнинг "Кундалик поезддаги саёхат", Эдвар ал-Харротнинг "Вокзал -1", "Вокзал-2" ва "Вокзал-3", Журж Салимнинг "Поезд", узбек замонавий адибалардан Саломат Вафонинг "Поезд" каби хикояларида "поезд" образининг уткинчи хаёт рамзи сифатида олиниши, шунингдек, ёзувчи Дино Буццатининг "Татарлар сахроси" романи ва Журж Салимнинг "Сахро йулида" хикояларида сахронинг бушлик, улим, хаётнинг якуни рамзи сифатида берилиши, замонавий узбек ёзувчиси Исожон Султоннинг "Боги Эрам" ва Журж Салимнинг "Фирдавс" хикоясида хаётнинг уткинчилиги, инсон умри кискалиги каби мавзунинг диний хамда фольклор манбаларда келтирилган жаннат васфи тасвирлари асносида рамз, тимсол, мажозлар оркали акс эттирилиши каби гоявий-услубий ухшашликларга куплаб мисоллар келтириш мумкин.

Бу уринда адабий жараёндаги узаро адабий таъсир ва адабий алока воситалардан ташкари швецариялик психолог олим Карл Густав Юнгнинг илгари сурган "жамоавий онгсизлик" (онг цаъридаги цатлам), "архетип" тушунчаси уз аксини топгандек, гуё. Албатта адабиётшуносликда мазкур масала мубохасали хисобланиб, бунда санъаткорлар ижодида узаро таъсир ва алокаларсиз вокеликни, борликни, инсон кечмишларини бир хил тасаввур килиши, бир хил идрок килиб, бир хил бадиий ифодалаши каби ижодий жараёнларнинг сирли жихатлари, инсоннинг, айникса санъаткорларнинг бадиий тафаккури бетиним харакатда эканлиги, бадиий тафаккурининг озиги эса башарият тарихи ва унинг бой, улкан маданий ва адабий мероси эканлигидандир.

Шу жумладан, япон адабиётининг машхур адибларидан Кобо Абэ асарларида инсоният олдида турган энг уткир муаммолар кутарилган. Унинг романларининг асосий гояси - шахс ва жамият уртасидаги зиддият, инсоннинг х,аёт вокелиги олдидаги иложсизлиги, такдир зарбаларига бардошлигини синовдан утказишдир. Кобо Абэ уз кахрамонларини оддий одамлар, айни пайтда нихоятда бетакрор шахслар сифатида гавдалантирган. Ёзувчининг бадиий тасаввури хам ноёб. У асарлари мохиятидан келиб чиккан холда кахрамонларининг инсоний киёфасини кутилмаган янги шаклларда тасвирлаб, улар ички дунёсини узига хос тарзда очиб бериш истеъдодига эга. «Кумдаги хотин» романидаги Ники Дзюмпей, «Бегона юз»даги никобли одам, «Ёкиб юборилган харита»даги изкувар, «Одам-кути»даги одам-кути турли сабабларга кура одатий куринишларини узгартирган булсалар хам, узлигини саклашга астойдил харакат килади, бирок хамиша хам омад улар томонида булмайди. Япон ёзувчиси асарларида мажозий тасвирлар оркали хакикий инсоннинг яшашдан максади - жамиятнинг узи каби аъзоларига сидкидилдан хизмат килиш, эзгуликка интилиш булиши кераклигини таъкидлайди1. Мана шу услуб араб ёзувчиларидан Журж Салимнинг ХХ асрнинг 1976 йили нашр килинган "Чиганоц" хикояси ва замонавий узбек ёзувчиси Улугбек Х,амдамнинг 2014 йилда нашр килинган "Кунглимдаги дарё" туш-хикояларида хам инсоннинг "бегоналашиш", "ёлгизланиш" холати бир вактнинг узида ухшаш ва узига хос услубда бадиий талкин килинган. Х,ар икки адибнинг хикояларида япон адиби Кобо Абэнинг "Кути-одам" романидаги инсоннинг хаётдан, ижтимоий мухитдан, уз якинларидан узоклашиш учун хеч ким халакит бермайдиган макон излаши тасвирланади. У Х,амдам хам, Ж.Салим хам хикояларида кахрамонлар кунглига таскинлик излаб бири кузига дарё булиб куринган, аслида кичик бир арикча булган сув томон интилиши булса, иккинчиси тарки дунё килиб

1 Кобо Абэ. Кумдаги хотин. - Т.: Янги аср авлоди. 2016. - Б. 10-11.

131

о

чиFaнок ичига жойлaшиб олaди. ^aхpaмонлapнинг рухий холaти тaсвиpлaнap экaн, yлapдaги бир мyддaт рухий озодлик, мaмнyнлик хисси aкс эттиpилaди. Мaзкyp икки хикоядa хaм фpaнцyз ёзувчиси A.Кaмюнинг Aerara" aсapигa yxшaб бош кaхpaмонлap рухий инкиpозгa yчpaсa-дa, лекин фpaнцyз aдиби aсapидaн фapкли paвишдa, кaхpaмонлapнинг тaнлaгaн йули нотyFpи экaнлиги кaби FOя paмзий обpaзлap оpкaли сингдиpилaди. A.Кaмюнинг ^erora" aсapидa хaётнинг бeмaънилиги Ba унинг кaхpaмони Мерсонинг ижтимоий мух.шдан бeгонaлaшиб, жaмият билaн ички aлокaлapини узиб, унинг онгидa хеч кaндaй тyЙFy Ba кaдpият колмaсдaн, фaкaтгинa инстинктлapгa aсослaниб яшaши Ba унинг бу Йyлдaн кaйтмaслиги aбсypд дapaжaсигa кyтapилсa, узбек aдиби У.X,aмдaмнинг "Кyнглимдaги дapё", хикояси бош кaхpaмони хдёт тaшвишлapидaн кунгил озиб мудом эркинлик сapи интилиши кичик apикни кузига дapё булиб куриниши Ba узини сyвгa тaшлaшни истaб кyчaдa мумкин бyлмaгaн жойдa бexосдaн мaшинaсини тyxтaтиши нaтижaсидa мaшинa хaйдaш хyкyкидaн aйpилиши кaби ёкимсиз вaзиятгa тушиши Ba узининг бу ишидaн aфсyслaниш холaтлapи aкс эттиpилaди. Ж.Сaлимнинг "ЧиFaнок" хикоясидa эсa чиFaнок ичигa жойлaшиб олган кaхpaмоннинг y epдa ётaвepгaнидaн кул-оёктари чиFaноккa мослaшиб ишлaмaй, xapa^TCro булиб колиши, чиFaнокдaн xap кaнчa ypинмaсин чикa олмaслиги Ba унинг олдига yлyFвоp, сирли донишмaнд кишининг келиб, энди кеч булгани, yнгa ёpдaм бepa олмaслиги, бунинг нaтижaсидa ^хдамоннинг aфсyслaниши кaби тaсвиpлapнинг бaёни ор^ли жaмиятдaн, одaмлapдaн yзоклaшиш оxиp-окибaт aввaло инсоннинг узи учун сaлбий окибaтлap олиб келиши бaён этилгaн.

У.X,aмдaмнинг "Кyнглимдaги дapё" тyш-хикоясидa:

"Ушанда мен тацдиримнинг узини эмac, унинг атиги биттагина чизигини узгартирмоцца ауд цилдим. Чунки мен уаётимнинг айнан шундайлигидан, яъни цандай бyлca ушандайлигидан энг-энг чарчагандим. У гуё менинг тепамда туриб олиб тинимтз огир иш буюраётган баджаул ва бешафцат гужайинга yxшaб бораётганди"2.

Ж.Сaлимнинг "ЧиFaнок" хикоясидa:

"Уни уаёт цийинчиликлари ва ташвишлари чарчатди, унинг цалбида кундан-кун, шат caйин уамма^ кетма-кет, бир xrn булаётганига тулиц ишонч уоcm цилмоцда эди, уамма нaрca оxир-оцибaт уеч нaрca! Айни бу уацицат уни бутун ижониятдан ва унинг оламидан цочибузоц бирмакон цидиришгаундарди".

X,ap икки хикоя номидaнок paмзий мaъно ^сб этaди. У.X,aмдaм хикоясининг "Кyнглимдaги дapё" деб номлaнишидa инсон кaлбидaги бapчaдaн яширин, лекин фaкaт узига мaълyм булган дapёдeк о^ётган ички тyFёни, эркинлик сapи интилaётгaн кaлб xохишлapи, исё^гари aнглaшилaди. Ж.Сaлим хикоясидa эсa, чиFaнок ичидaги шилликурт кaби узини тутган инсон холaтлapи aкс эттиpилaди. Мaълyмки, "чиFaнок" сyв тaгидa бyлaдигaн шилликуртнинг устки кисми булиб, шилликурт эсa тaшки мухшдан yзилгaн холдa унинг ичидaн тaшкapигa чикмaй яшaйди. X,икоядa кaхpaмоннинг чиFaнок шилликуртидек тaшки мух.шдан чapчaгaн, одaмлapдaн pyхaн yзоклaшгaн инсоннинг уз кобиFигa Уpaлиб олиши aсap сюжетининг aсосини тaшкил этaди.

У.X,aмдaмнинг "Кyнглимдaги дapё" хикоясининг бош кaхpaмони ички xотиpжaмлик истaб, дapё сapи интилaди:

"Шундай кечаётган, яъни мен ишдан уйга, уйдан ишга бузчининг мокжидек цатнаб юрган, бир-бирига икки томчи cyвдек yxшaш зекрикарли кунларимнинг бирида, билатзми, нимага дуч келиб цолдим:дарёга!"3, Ж.Сaлимнинг "ЧиFaнок" хикоясининг кaхpaмони х^м хдёт тaшвишлapидaн, оилaсидaн yзоклaшиб, бош олиб кeтaётгaн холaтидa кaттa одaм сиFaдигaндeк чиFaноккa дуч кeлaди Ba шилликурт габи кaттa чиFaнокнинг ичигa жойлaшиб

2X,aHAaH У. Baтaн хaкидa кушик (Ромaн Ba XHTOHnap). - Т.:Aкaдeмнaшp, 2014. - Б.464.

3X,aмдaм У. Baтaн хaкидa кушик (Ромaн Ba хикоялap). - Т.:Aкaдeмнaшp, 2014. - Б.465.

132

о

олади. Ж.Салим бу уринда "магик реализм" га хос булган реал вокелик таркибида гаройиб, сирли, фантастик вокеликни, яъни одам сигадиган чиганок тасвирини беради. Магик реализмни тавсифлаган таникли тадкикотчи С.П.Мамонтов уни "бу реаллик ва тукиманинг, кундалик ва эртаконалик, оддийлик ва муъжизавийлик, ёзма ва фольклор хусусиятларнинг кандайдир ички коришмасидир" 4, деб таъриф берган. Ж.Салим хикоясида адибнинг мантикий фикрлашини, реалистик асос ва рамзий хамда мажозий тасвирдаги янги имкониятларнинг узаро муносабатини акс эттиради. шунингдек, таникли суриялик ёзувчи Закария Тамернинг "Негр одам", "Толиккан асфальт чиннигули", "Ок отнинг кишнаши", Мухаммад Х,офиз Ражабнинг "Туп ва одамнинг калласи", "М.нинг зерикарли саргузаштлари" каби хикояларида айнан хаёт кийинчиликларидан, ижтимоий зиддиятлардан, адолатсизликлардан умидсизликка тушиб колган, ёлгизлашиб колган инсон киёфаси гавдаланади. З.Тамер услубининг узига хос хусусияти шундаки, унинг асарларида хох у реалистик услубда булсин, хох модернистик услубда булсин, ижтимоий муаммолар, сиёсий-ижтимоий адолатсизликлар гирдобида колган инсон киёфаси, инсоннинг маънавий ва тубан олами, инсон мохияти акс эттирилади.

Хулоса килиб айтганда, Япон ёзувчиси Або Кобэнинг "Одам кути", "Бегона юз", араб ёзувчиси Ж.Салимнинг "Чиганок", узбек ёзувчиси УДамдамнинг "Кунглимдаги дарё" хикояларида инсоннинг жамиятдан, хаётдан, инсонлардан "бегоналаниш", "ёлгизланиш" хис-туйгулари кахрамонларнинг жамиятдан узоклашиши ва бунинг окибатлари яхши эмаслиги каби гоялар илгари сурилган.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Кобо Абэ. ^умдаги хотин. - Т.: Янги аср авлоди. 2016.

2. Джавохир Абубакиров, & Дилафруз Мухиддинова (2021). Художественные языковые особенности АР ШН в произведении «Фальшивый сад» Абе Томодзи. Общество и инновации, 2 (4/S), 468-474. doi: 10.47689/2181-1415-vol2-iss4/S-pp468-474.

3. Тенденции развития иорданского новеллы ХХ века. Мухиддинова Дилафруз Зохриддиновна. ACADEMICIA: Международный междисциплинарный исследовательский журнал.2021, Том: 11, Выпуск: Первая страница: (1695) Последняя страница: (1704). ISSN: 2249-7137. DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00908.3

4. Х,амдам У. Ватан хакида кушик (Роман ва хикоялар). - Т.:Академнашр, 2014. - Б.465.

5. Теория литературы. Литературный процесс. 4-х т. - М.: ИМЛИ РАН, «Наследие», 2001. Т.4.

6. Saidova, N. M. (2021). Features of the Development of the Saudi Realistic Story in the Second Half of the Twentieth Century. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 8(4), 360-370.

7. . 1976.13 <_il2£il jL^JI i^ijj^i^ ^^«..jsjW i^kii ..t^ ^JJ^

4Теория литературы. Литературный процесс. 4-х т. - М.: ИМЛИ РАН, «Наследие», 2001. Т.4. - 425 с.

133

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.