Научная статья на тему 'ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВ ҲИКОЯЛАРИДА АФСОНА ВА РИВОЯТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МАҲОРАТИ'

ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВ ҲИКОЯЛАРИДА АФСОНА ВА РИВОЯТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МАҲОРАТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
508
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Афсона / ёзувчи / афсона / тоғлик / қаҳрамон / характер / китобхон / фольклоризм / қаҳрамон / китобхон.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саодат Мамаюсупова

Ушбу мақолада муаллифнинг Шукур Холмирзаев ҳикояларида афсона ва ривоятлардан фойдаланиш маҳорати ҳақидаги фикрлари баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВ ҲИКОЯЛАРИДА АФСОНА ВА РИВОЯТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МАҲОРАТИ»

ШУКУР ХОЛМИРЗАЕВ ХИКОЯЛАРИДА АФСОНА ВА РИВОЯТЛАРДАН

ФОЙДАЛАНИШ МА^ОРАТИ

Саодат Мамаюсупова

Жиззах Давлат педагогика институти Бошлангич таълим методикаси кафедраси

катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада муаллифнинг Шукур Холмирзаев хикояларида афсона ва ривоятлардан фойдаланиш махорати хакидаги фикрлари баён килинган.

Калит сузлар: Афсона, ёзувчи, афсона, тоглик, кахрамон, характер, китобхон, фольклоризм, кахрамон, китобхон.

Халк огзаки ижоди узининг мухим жихатлари билан ёзувчи учун хар жихатдан кадрли ва кимматли эканини жуда яхши тушунамиз. Адабиётимизнинг ривожланишида фольклор мотивлари ва сюжетлари янада кенг урин олиб, хар бир ижодкорнинг гоявий ва бадиий жихатдан усишида, услуб хилма-хиллигини яратишда катта мактаб вазифасини утади. Шуни англаб олишимиз керакки, ёзма адабиётда уз ифодасини топган фольклор сюжетлари ва мотивлари ёзувчиларнинг махорати туфайли кайта ишланиб, бутунлай янги асар сифатида ёзма адабиёт мулкига айланади.

Афсона форс тилидан олинган булиб, маъно мохиятида икки тушунча етакчилик килади: 1-бирор вокеани, лавхани хикоя килиш; 2-бу хикоя уйдирма, тукималардан иборат булиши демакдир [1-10]. Узбек тилининг изохли лугатида сузнинг бир неча маънолари курсатилган: "афсона булмок", "афсона тукимок", "афсонавий" ва бошкалар. Лекин асосий маъно тафаккур фантазияси билан боглик булиб, акл бовар килмайдиган уйдирма вокеаларни хикоя килиш ва шу билан шухратга эга булиш тушунчаси етакчилик килади. Афсона диффузион жараёнда миф таркибида пайдо булган, кейинчалик алохида жанр сифатида ажралиб чиккан халк огзаки ижодидаги биринчи мустакил эпик тур намунаси хисобланади. Бу жанрга мансуб асарлар фикрий, гоявий озукани мифлардан олгани учун хаётнинг, инсоннинг, осмон жисмларининг пайдо булиши хакида хам хикоя килиш анъанасини саклаб колган. Эхтимол, шунинг учун хам афсоналарда диний вокеа-ходисалар тавсифи купрок учрайди.

Ривоят - бу суз араб тилидан олинган булиб, хикоя, кисса маъноларини ифодалайди. Ривоятлар афсоналардан хаётга якинлиги билан фарк килади. Агар афсоналарда руй бериши мумкин булмаган ходисалар хикоя килинса, ривоятлардаги вокеалар, купинча, тарихий шахслар, таникли алломалар, давлат арбобларининг хаётларидаги муайян лавхалар юзасидан хабар беради. Баъзан бир

вокеани эшитганимизда, унинг айнан руй беришига тулик ишонамиз, баъзан алохида фантастик тасвирдан холи булса хам хикояга ишонмаслигимиз мумкин. Шунинг учун афсона ва ривоят уртасида кескин фаркни белгилаш кийин кечади. Х,ар холда куп йиллик тажрибадан келиб чикиб айтиш мумкинки, ишонилган вокеани ривоят, ишониш мумкин булмаганини афсона деб кабул килиш максадга мувофикдир [11-25]. Чунки мазмун, сюжет тизими жихатдан афсона ва ривоятларнинг фарки булмайди. Факат ривоятлар тарихий далил, исбот илдизига эга хисобланадилар. Чунки ривоятлардаги вокеалар, купинча, унинг иштирокчиси, гувохи томонидан ёзиб колдирилади ёки огиздан огизга утмишда руй берган хайратомуз лавха сифатида утиб яшайди, авлоддан авлодга маданий мерос тарзида сакланади.

Ривоятлар узида акс эттирган вокеа баёнига кура афсоналар каби эпик жинсга мансубдирлар. Улар хажм жихатидан киска булади. Матн хажми киска, ифодаланган вокеа лавхалари сон жихатдан чегараланган. Бадиий тасвирга ортикча ургу берилмайди, чунки уларда вокеа баёни устувор хисобланади. Мазмун йуналишига кура тарихий вокеалар, уларда иштирок этган шахслар жасорати ёки хиёнати асосида ёки юртимиз вилоятларидаги урин-жойларнинг номланишини изохлаш максадида яратилган ривоятларга булинади. Ривоятларнинг яна бир тури махаллий худудлардаги урин-жойларнинг номига оидлигини билан ажралиб туради. Мухими шундаки, бундай ривоятларда асосий эътибор тасвирланаётган вокеадаги фантастик жихатларга эмас, балки хаётни кузатиш, тугри хулосаларга келиш, аклни ишга солиш фазилатларига каратилади. Ривоятлар афсоналардан фаркли равишда бевосита хаётда булиши мумкин булган вокеаларга асосланади.Улар мавзу жихатидан турларга булинган холда ё бирон тарихий шахс хаётидаги ибратли вокеани баён этади, ё географик урин-жойнинг номини изохлайди. Ривоятларда бадиий тасвирдан кура руй берган вокеани киска ва ихчам, содда ва равон тарзда баён килишга купрок эътибор берилади. Аслини олганда, айнан шу фазилатлар ривоятларнинг бадиийлигини белгилайди. Маълумки, фольклорнинг афсона ва ривоят каби жанрларидан уз бадиий асарларида ижодий фойдаланишда адиблар бир неча хил усулларни куллайдилар. Масалан, халк ижодидаги муайян асар таъсирида уша услубда янги асар яратиш фольклордан фойдаланишнинг стилизация характеридаги куриниши дейилади [26-35]. Бунда ижодкор маълум бир фольклор асарининг мазмунини тула равишда кайта ишлаб, асар матнига киритади. Стилизациялашган фольклоризмлар "фольклор асарларидаги улмас гояларни халк оммасига янада кенгрок ёйиш, улар оркали халкнинг ахлокий, эстетик талабларини туларок кондириш эхтиёжи, ижодкорнинг шахсий майли ва услуби талаблари асосида яратилади".

Афсона ва ривоятлардан фойдаланишда хам адиблар купинча стилизация усулини куллайдилар. Чунки фольклоризмларнинг бу типи асар бадиий

тукимасига органик бирикиб кетиб, мантикий яхлитлик касб этади ва ёзувчи бадиий ниятининг тула намоён булишини таъминлайди. Масаланинг мохияти кайси жанрда булмасин, халкнинг унутилиб бораётган теран мазмунли асарларига кайта жон багишлашда, уларни бугунги кун китобхони маънавиятига кучли таъсир курсатадиган эстетик категорияга айлантира билишдадир.Афсонанинг берилишида хам адиб халкона усулдан фойдаланган: чунки афсона жанрининг узига хос хусусиятларидан бири тингловчига муаян эпик маълумотни етказиш, хабар бериш, маълумот беришдан иборатдир.

"Ахад Мирзо йиглади" хикоясидаги бош кахрамон йул ёкасидаги ёлгиз кабрга эътибор килиши билан бошланади. Узидан икки синф кейин битирган механизатор Голиб ёлгиз эски кабрни ёлгиз туриши яхши эмаслигини айтиб бу эса халкка таъсири шуки, атрофи девор билан уралган, тугиям борлиги пастидаги тошни устига ёг тукилганлиги, чуплари билан чирок ёкилганлиги масаласи куйилади. Бундаги чирокнинг энаси ёкмаганига кандай ишонтириши ёки булмасам шу ердан отанг утаётганда, фотиха укимаганига кимни кафил кила оласан деб, уни алдай олмаслигини айтади. Голиб ёлгон тукиб отасининг овкатни еб, дастурхонга фотиха укий олмаслигини айтиб, бу битта мусофирнинг кабри булиб, одамлар уни сазойи килган у шу ерда улиб, шу ерга кумишганлигини отасидан эшитиб, хозир уни айтар экан, уша мусофирнинг кабри эканлигини айтиш билан бирга нима учун уни сазойи килганлигини хам айтиб утади. Ахад Мирзо бу масала билан турт кун шугулланиб, бирор натижа чикара олмади: биров кабрда ётганни босмачи деди, биров кизил аскар деди, бошкаси уни мусофирга чикарди, яна бири шахид деб айтганига карамасдан уни буздириб, текислатишга карор килади. Бу билан у куп нарсага эришишини айтади. Х,икояда бу куйидагича тасвир этилган:

- Бу билан биз куп нарсага эришамиз! - кутарилиб кетди Ахад Мирзо. -Мен учун жуда катта проблема тугилди, укам! Мен бутун кишлокни айланиб шундай кабрларни топишга ахд килдим! Токи булар хакида хар хил афсоналар юрмасин хамда хеч ким келиб, чирок ёкмасин, сигинмасин, билдингизми?! Яна янги замон одами бу... Биляпсизми, бу ишнинг канчалик катта ахамияти бор! Биз шу билан халкнинг, яъни баъзи бирларнинг онгида сакланган энг сунгги ...эскилик, дин колдикларини хам чикариб-супуриб ташлаймиз! Кабрни бузишди, лекин Зийнат кампирнинг бузилган кабр бошида уч кун увлаган овозини бутун махалла-куй эшитади. Уч кундан кейин эса унинг уйига таъзия билдиргани боришади. Кампирни кишлокдаги катта кабристонга куйишади. Ой сутдек ёритиб турган кечада уйик кабрдан оппок кафан кийган бир махлукни куриб юзи окариб, огзи кийшайиб колади. Уч ой утгач Ахад Мирзо одам каторига киради. Райком секретарига бориб -Худо бор экан, эшон, мулла, муфтиларда гап куп эканлигини айтиб ишдан кетишини айтади. Назаримда Шукур Холмирзаев хикоянинг

бошланишида Голибнинг ёлгон гапиришини айтганлигини яна бир бор хикоя хотимасида хам унинг ёлгончилик билан Ахад Мирзони боплаши таъкидланади. Бир кун туй булиб давра таркай бошлаганда сузана ёнида каккайган Голиб Ахад Мирзони чакирди:

-Ахаджо-н! Бу овоз очилган гурдан чикиб келган овоз эди. -Энажо-он! -деб узини деразага уриши Ахад Мирзони йиглашга ва райкомга ишга бориш ёки мачитга бориш керакми деган фикр билан хикоя тугалланашига сабаб булади.

Яна афсоналарни топар эканман, Шукур Холмирзаев хикояда афсона ва ривоятни алмаштириб юбормаслик учун хикояларининг ичида "афсона" сузини келтириб утади. Буни юкоридаги ва "Кукбой" хикоясида куйидагича ифодасини куришимиз мумкин. Энди у боягидан хам зур шиддат билан учиб борар, унинг афсоналардагина куйланган итлик табиати бир хавфни сезган эди. Дархакикат, таниш дунгликка чикиб бораркан, кордаги корайиб ётган жасад ёнида бир-бири билан талашаётган иккита кулранг хамжинсни курди. Отилиб бориб, уларга узини урди. Бундай булишини кутмаган бурилар икки тарафга кочди. Лекин уттиз кадамча нарига бориб тухташди. Ит овчини гир айланиб хидлади ва шахд билан буриларнинг бирига отилди. Кукбой бу хил хамжинси билан буладиган учрашув икки томондан бирининг улими билан тамом булишини яхши биларди. Унинг елкасига сапчиб, буйнига огиз солиб кекирдагини узиб ташлади. Иккинчи ракибини хам чузилтиргач, эгасининг ёнига чункайиб, бури тишлаган ерларини ялади. Тонг отиб, туман таркалгач, шовкин-сурон килиб келаётган одамларнинг кораси куриниб колганда хам Кукбой хуриб, думини ликиллатиб, овчини айланар эди.

Афсонада келтирилган итнинг вафодорлиги хакидаги хаёт хакикати мавжуд. Кукбой деб ном куйилишида хам, замин ва кукнинг богланиши хаёт хакикатига айланиб кетганлигини ифодалайди. Бу эса уз навбатида адиб бадиий махорати ва услубига, колаверса, фольклордан фойдаланиш меъёри ва санъаткорлик махоратига боглик. Бу эса асарни келтирилган вокеликни бойитиб, тулдириб боришига ёрдам беради. Шукур Холмирзаев афсоналарда куйланган итлик табиатини асар сюжет тизимига киритишда шунчаки асарнинг бадиий тулаконлигини таъминлашни кузда тутган эмас, балки кахрамоннинг психологиясини очиб бериш, унинг узига хос кирраларини курсатиш максадида фольклор сюжетига мурожаат килган. Ёзувчининг "Навруз, Навруз" хикоясида хам Обиджон ва Султоннинг яраштириш жараёнида хам ёзувчи устамонлик билан афсонани киритган.

-Биродарлар, деди шунда Обиджон нари-берига караб, (Султон сезди: у жиндак отиб олган-хиди келаётир). - Бугун шундай бир кунки, Ой билан Куёш хам ярашади! -Султон уша афсонани эслади: улар иккови опа-сингил булишган,

кейин жанжаллашиб колиб, Ой Куёшнинг юзига бир ховуч игнани сочиб юборган, Куёш эса Ойнинг афтига бир ховуч кул сепиб юборган.

Шукур Холмирзаев бу афсонани асар сюжет тизимига киритишда шунчаки асарнинг бадиий тулаконлилигини таъминлашни кузда тутган эмас, балки кахрамон психологиясини очиб бериш, унинг узига хос кирраларини курсатиш максадида фольклор сюжетига мурожаат килган. Куёш ва Ой афсонасини келтириш оркали Навруз миллий байрамига хам боглаб кетади. Бу эса уз навбатида адиб бадиий махорати ва услубига, колаверса, фольклордан фойдаланиш меъёри ва санъаткорлик махоратидан далолат беради. Афсонада мужассамлашган хикматдан таъсирланган Султон Наврузга нисбатан мехри янада жушиб кетиб, одамни хам узгартириб юборганига койил колади. Куёш ва Ой афсонаси замирига катта фалсафий маъно хам яширинган. Х,ар бир нарса, хатто, инсоний хислатлар хам авлоддан-авлодга мерос тарикасида утган. Шунингдек, инсон характеридаги табиий фазилатлар хам генетик, яъни наслий жихатдан давомий булиши мумкин. Куёш ва ой орасидаги мулокотдан сунг инсондаги яхши ва ёмон хислатлар хам генетик, яъни наслий жихатдан давомий булиши мумкин. Куёш ва Ой орасидаги мулокотдан сунг инсондаги яхши ва ёмон хислатлар, ер юзидаги ёвузликлар, урушлар ва эзгуликлар, тинчликсеварлик, халоллик ва нопокликнинг давомийлигини хис этамиз. Шунингдек, афсонанинг асар-сюжет-композиция курилишидаги асосий вазифаси хам аслида асар персонажларининг рухий холатидаги ана шундай узгаришларни бадиий талкин килиш, ундан фалсафий умумлашмалар чикариш учун замин тайёрлашдан иборатдир. Афсона мазмунининг асарда келтирилиши оркали ёзувчи гоят мухим бадиий максадни кузда тутган: одамларни мехр-окибатли, инсоф-диёнатли булишга чакиради.

Маълумки болаликда эшитилган хар бир афсона хотирада узок вакт сакланиб колади.Бу борада О.Матжон шундай фикрни айтган эди:

"Афсоналар болаликнинг ок канотли кушлари!Афсоналар халкимизнинг болалигидан бу кунигача учиб келган ва келажак сари учишга хозирланаётган сирли рухлар "Олис юлдузлар остида"хикоясида айтишларича, бу ердан йигирма километр ичкаридаги, икки тог оралигида жойлашган Сангардак кишлогини "Парилар макони "дейишаркан кадимда. Шундай гузал буларкан у ернинг кизлари. Лекин,чет йигитларга киз беришмайди. Хосиятсиз бир иш булармиш... Ёзувчи бу афсонани асарнинг айнан шу уринга киритиши ва айнан тоглик аёлларнинг гузал булишини асарнинг айнан шу уринга киритишидан асосий максад, у ана шу фольклоризм воситасида кахрамон характерини янада ёркинрок тасвирлаш, унинг рухиятини, маънавий олами ва дунёкарашини, эътикоди-ю калбида кечаётган нозик кечинмаларни ифодалашга эришган. Шу сабабли хам китобхон бу асарни укиш жараёнида халк афсонасида баён килинган вокеликни

бевосита бадиий тасвирнинг муайян бир кисми, хикоя композициясининг мухим поэтик элементларидан бири сифатида кабул килади. Адиб афсона талкинида халкона миллий рухни саклаб кола олганлиги боис у бачкана чайналишлар-у ортикча сузбозликдан холи.

Ривоятлардаги миллийлик масаласининг кузатилиши хакида А.Мухтор шундай деган эди:"Афсона ва ривоятларнинг ёзувчиларни узига тортаётган жозиба сехри шундаки, улар хар доим миллий, айни вактда, умуминсонийдир "Ёзувчи асардаги кахрамонлар такдирига мос фалсафий-эстетик гояларни узида мужассамлаштирган кадимий ривоятларни топиб, утмиш билан бугунни ягона поэтик матн доирасида уйгунлаштира олади. Ривоятлардаги хар бир бадиий образ, фикр, гоя ва поэтик деталь замондошларимиз характерини очишга, психологик драматизмни кучайтиришга хизмат килади. Х,ар бир ривоят рамзий маънода узидан кейин келадиган киссага сингиб кетгандай, ривоятда хикоя килинадиган вокеаларнинг баёни замондошларимизнинг реал хаёти, уй-ташвишларида давом эттирилгандай туюлади.

Ривоят мазмуни конкретлашиб, мохияти чукурлашади, рамзий талкинлар реал ижтимоий вокеа-ходисалар фонида даврнинг долзарб муаммоларига ривоятдаги вокелик ва образлар жавоб беради. Кдхрамон психологиясига таъсир этадиган ривоят асарда уз урнида кулланилган. Ривоят ва афсоналарда ёзувчининг вокеликка булган шахсий муносабати, шу муносабатда асарда ёзилган барча нарсалар китобхон учун мухимдир. Бу муносабатнинг ахамияти асарда катнашувчи шахсларнинг бевосита ёзувчи шахсий муносабати асосида ишланганлигида эмас, балки бутун асарга сингдирилган муаллифнинг вокеликка уз муносабатининг ривожланиши ва аниклигидан иборатдир. Дархакикат, ёзувчи дунёкараши нафакат асарнинг миллий характерини , унинг гоявий йуналишини, балки хаёт ходисаларига булган ута шахсий муносабатини хам тула намоён этишга хам хизмат килади. Бадиий идрок килинган хаётий вокелик хакидаги таассуротларни бахолаш, таккослаш ва саралаш ижодкор дунёкараши хамда унинг ижтимоий позициясини курсатишнинг дастлабки куринишларидан биридир. Адиб хикояларининг бадиий тукимасига сингдириб юборганлиги туфайли асар бадиийлигини таъминлаган ва ёзувчи бадиий ниятининг тулаконли чикишига мухим ахамият касб этган.

Асарнинг сюжет ва композицион курилиши бир-бири билан узвий богланган булади. Композицион курилиш шу асарнинг яхлит бадиий тукимасини ташкил этиб, унинг бир бутунлигини таъминлайди. Шу сабаб асар композицияси ва мазмунига зарар етказмаслик учун Шукур Холмирзаев халкона рухдаги ривоятни бевосита асар вокелиги билан мохирона пайвасталайди. Бадиий асар композицияси шу даражада пишик бир курилмаки, унинг бирор-бир элементи ноурин кулланилган булса ёки маълум бир лавха адиб томонидан пухта

уйланмасдан асарга киритилса, асар сюжетининг композицион яхлитлигига путур етади. Халк огзаки ижодиёти анъаналарининг узбек ёзма насрига курсатган бундай ижобий таъсири Шукур Холмирзаевнинг барча асарларида кузатилади.Унинг асарларидаги фольклор элементларининг кулланилиши шуни курсатадики, ёзувчи баъзан муайян фольклоризмларни, гохида эса хатто муайян вокелик тасвирини хам такрор-такрор келтираверади.

Хулоса килиб айтадиган булсак, адиб уз кахрамонлари характеридаги миллийлик табиатининг туб илдизларини ёритиш, уларнинг дунёкараши билан халкона кадриятлар уртасидаги уйгунликни тахлил килиш максадида афсона ва ривоятларни келтиради.

Асарда берилган хар бир афсона, ривоят халк орасида кандай оммалашган булса, шундайлигича, яъни табиий холида сюжет тукимасига олиб кирилган. Бундай фольклоризмлар замиридаги миллий рух персонажлар калбида руй бераётган жараёнлар билан чапишиб, бирлашиб кетиб, бадиий яхлитликни юзага келтирган.

REFERENCES

[1] Mamayusupova Saodat Mamatqulovna. Mythopoetic Images In Shukur Kholmirzae'vs Stories. European Journal of Molecular &Clinical Medicine .Volune 07,Issue 07,2020. Pages: 902-908

[2] Mamayusupova Saodat Mamatqulovna,Shukurova Halima Sunnatullayevna Description of real life and reflection of the problems of the period in the riddles (on the example of Shukur Kholmirzaev's story "Kuk dengiz")"The blue sea" International Journal on Integrated Education. Volume 3,Issue I,Jan 2020 Pages: 135-138

[3] Mamayusupova Saodat Mamatqulovna. Artistic expression of the cursing genre in Shukur Kholmirzayev's stories.International Scientific Journal Theoretical &Applied Science Volume:80,Issue:12 Year:2019 Pages:163-165

[4] Mamayusupova Saodat Mamatqulovna. Genre features of applause. "As an example of Shukur Kholmirzaev's stories" International Journal on Integrated Education. Volume 2,Issue VI ,Des 2019 Pages: 97-100

[5] Ашурова, Ф. Л. (2019). Фонетический аспект коммуникации. Novalnfo. Ru, 7(97), 123-125.

[6] Ашурова, Ф. Л. (2019). Коммуникативная значимость просторечной лексики в стиле газет. Наука и образование сегодня, (7 (42)).

[7] Азизова, Ф. С. (2009). Непрерывное образование педагога: среда, истоки и условия. Образование через всю жизнь. Непрерывное образование для устойчивого развития. Труды международного сотрудничества, 7, 419-422.

[8] Saidbakhramovna, A. F., & Lutpullayevna, A. F. (2020). Teaching English Phraseological Units to Linguistic University Students. Journal of Critical Reviews, 7(5), 671-674.

[9] Azizova, F. S. (2018). Linguacultural peculiarities of teaching English phraseological units to the students of higher educational establishments (based on the examples of English and Uzbek languages) (Doctoral dissertation, Thesis paper for Doctor of Philosophy in Philology.-Tashkent).

[10] Azizova, F. S. (2018). Lingua-cultural features of teaching phraseological units in the Uzbek language to the students of higher education establishments (under the examples of English and Uzbek languages): The dissertation thesis (PhD). Tashkent,-56

P.

[11] Saidbakhramovna, A. F. (2020). Linguoculturological aspect of phraseological units as an object of translation. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(1).

[12] Азизова, Ф. С. Семантическая классификация ФЕНЖ по о тематическим группам/Электронный журнал SCIARTICLE.

[13] Azizova, F. S. (2021). THE ROLE OF INTERACTIVE METHODS IN TEACHING ENGLISH PHRASEOLOGICAL UNITS. Scientific progress, 2(8), 438440.

[14] Saidbakhramovna, A. F. (2018). SPECIFIC FEATURES IN TEACHING ENGLISH IDIOMS AS A FOREIGN LANGUAGE. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 6(6).

[15] Азизова, Ф. С. (2009). Проблемы перевода фразеологизмов в системе непрерывного образования. Образование через всю жизнь: непрерывное образование в интересах устойчивого развития, 7.

[16] Tuksanova, Z. I., Ashurova, N. A., Safarova, G. A., & Hikmatova, M. F. (2018). HEALTH STATUS OF SCOOL CHILDREN DEPENDING ON HEALTH CARE ACTIVITIES OF FAMILIES. European science review, (9-10-2), 164-166.

[17] Furkatovna, H. M. (2021). TO STUDY THE ANTHROPOMETRIC PARAMETERS OF CHILDREN AND ADOLESCENTS INVOLVED IN ATHLETICS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(06), 238242.

[18] Furkatovna, H. M. (2021). MEDICINAL PLANTS FOR BLOOD THINNING IN PREGNANT WOMEN. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES, 2(1), 5-7.

[19] Furkatovna, H. M. (2021). Pakistan pharmaceutical stocks behavior during covid19. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES, 2(1), 8-10.

[20] Hikmatova, M. F., & Khamdamova, M. T. (2021). A study of morphometric features of anthropometric parameters of adolescents living in the city of Bukhara engaged in athletics. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(9), 215-217.

[21] Hikmatova, M. F., & Khamdamova, M. T. (2021). Morphometric features of anthropometric parameters of adolescents living in the city of Bukhara engaged in athletics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 492-495.

[22] Хикматова, М. (2021). Лёгкая атлетика-ключ здоровья. Общество и инновации, 2(8/S), 439-443.

[23] Хикматова, М. Ф. (2021). Взгляд Ибн Сино о проведении опорожнения. Science and Education, 2(9), 72-78.

[24] Furkatovna, H. M. (2021). TO STUDY THE MORPHOMETRIC FEATURES OF THE ANTHROPOMETRIC PARAMETERS OF CHILDREN AND ADOLESCENTS INVOLVED IN ATHLETICS. Биология и интегративная медицина, (1 (48)).

[25] Izatulloyevna, T. Z., Azimovna, A. N., Avazxonovna, S. G., & Furqatovna, H. M. (2018). Health status of Scool children depending on health care activities of families. European science review, (9-10-2).

[26] Gulomjonovna, N. N., Khabibullaevna, M. B., Sobirjonovna, M. M., Djakhonobodkhonovna, K. G., & Bakhtiyarovna, Y. E. (2020). Gardens created by Kokand Khanates. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(7), 80848089.

[27] Gulomjonovna, N. N., & Sobirjonovna, M. M. (2019). Peculiarities of using shrines in Fergana Valley for the Purpose of Tourism. International Journal on Integrated Education, 2(6), 1-4.

[28] Nazarova, N. G. (2021). Tourism terminology pragmatics. Middle European Scientific Bulletin, 12, 315-318.

[29] Gulomjonovna, N. N. Features Of Training Guide-translators. JournalNX, 152-155.

[30] Saidbakhramovna, A. F., & Lutpullayevna, A. F. (2020). Teaching English Phraseological Units to Linguistic University Students. Journal of Critical Reviews, 7(5), 671-674.

[31] Ashurova, F. L. (2021). FEATURES OF THE TRANSLATION OF APHORISMS FROM FOREIGN LANGUAGES. Scientific progress, 2(8), 434-437.

[32] Amirovich, K. S., GilyazetdinovEldarZamirovich, A. F. L., Nabiyevna, I. Z., & Saliyevna, S. D. (2021). Cross-Cultural Context Of English Language Teaching. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 3737-3750.

[33] Lutpullaevna, A. F. COMMUNICATIVE AND PAGMATIC FEATURES OF COLLOQUIAL VOCABULARY IN NEWSPAPER STYLE.

[34] Nazarova, N. G. (2020). PROBLEMS AND PROSPECTS IN THE TRAINING SYSTEM OF GUIDE TRANSLATORS IN UZBEKISTAN. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 253-256.

[35] Gulomzhohnovna, N. N., Bakhtiyarovna, Y. E., & Sobirzhonovna, M. M. (2019). Preparing guide-translators in the sphere of tour industry. Проблемы современной науки и образования, (11-2 (144)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.