Научная статья на тему '“ҲУМОЮН ВА АКБАР” РОМАНИДА РУҲИЯТ ТАҲЛИЛИ'

“ҲУМОЮН ВА АКБАР” РОМАНИДА РУҲИЯТ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

201
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
руҳий таҳлил / руҳий портрет / ички монолог / сюжет / композиция / psychological analysis / psychological portrait / internal monologue / plot / composition

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сурайё Шермуҳамедова

Ушбу мақолада бадиий асарда руҳий портрет ва ички монолог каби руҳий таҳлилнинг поэтик воситалари Пиримқул Қодировнинг “Ҳумоюн ва Акбар” романи мисолида таҳлил қилинган. Руҳий портрет ва ички монологнинг асар сюжети ҳамда композициясида тутган ўрни, унинг ғоявий-бадиий вазифаси борасида илмий хулосалар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF MOOD IN THE NOVEL “HUMAYUN AND AKBAR”

This article uses the example of Pirimkul Kadyrov's novel "Humoyun and Akbar"to analyze poetic means of mental analysis, such as a psychological portrait and an internal monologue in a work of fiction. The article describes the psychological portrait and the role of the internal monologue in the plot and composition of the work, as well as scientific conclusions about its ideological and artistic function.

Текст научной работы на тему «“ҲУМОЮН ВА АКБАР” РОМАНИДА РУҲИЯТ ТАҲЛИЛИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 1 | ISSUE 4 | 2020

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804 "ХУМОЮН ВА АКБАР" РОМАНИДА РУХИЯТ ТАХЛИЛИ

Сурайё Шерму^амедова

Тошкент молия институти Тиллар кафедраси shermuhamedova777@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада бадиий асарда рухий портрет ва ички монолог каби рухий тахлилнинг поэтик воситалари Пиримкул К,одировнинг "Хумоюн ва Акбар" романи мисолида тахлил килинган. Рухий портрет ва ички монологнинг асар сюжети хамда композициясида тутган урни, унинг FOявий-бадиий вазифаси борасида илмий хулосалар баён килинган.

Калит сузлар: рухий тахлил, рухий портрет, ички монолог, сюжет, композиция.

ANALYSIS OF MOOD IN THE NOVEL "HUMAYUN AND AKBAR"

Surayyo Shermuhamedova

Department of Languages, Tashkent Institute of Finance shermuhamedova777@mail.ru

АBSTRACT

This article uses the example of Pirimkul Kadyrov's novel "Humoyun and Akbar"to analyze poetic means of mental analysis, such as a psychological portrait and an internal monologue in a work of fiction. The article describes the psychological portrait and the role of the internal monologue in the plot and composition of the work, as well as scientific conclusions about its ideological and artistic function.

Keywords: psychological analysis, psychological portrait, internal monologue, plot, composition.

КИРИШ

Бадиий адабиётда рухият тахлили бадиийликнинг асосий курсаткичларидан бири булиб, у асарга жон ато этади. Рухият тахлили муаллифнинг услубини, тасвирда узига хослигини ва бадиий махоратини белгилайди. Адабиётнинг камолоти, унинг буюклиги, энг аввало, рухият тахлилидек бадиий-эстетик ходисанинг кай даражада кашф этилганлиги билан,

инсон рухи, инсон калби диалектикасининг кай даражада очилганлиги билан белгиланади.

Бадиий асарда рухий тахлил тамойиллари ва шакллари турли-туман булгани каби, унинг поэтик воситалари хам хилма-хилдир. Адабиётшунослар томонидан рухий тахлил поэтик воситаларининг ундан ортик турлари кайд килинган булиб, уларга портрет, диалог, монолог, туш, пейзаж, бадиий деталь, хиссий харакаталар (мимика ва пантомимика), нуткий характеристика, галлюцинация кабиларни киритиш мумкин. Ушбу воситаларнинг хар бири бадиий асар кахрамонларининг муайян макон ва замондаги ички дунёсининг яширин кирраларини укувчига таништиришда ёзувчига кул келади.

Рухий тахлил поэтик воситаларининг бадиий адабиётга кириб келиши уз тадрижига эга. Уларнинг баъзилари соф рухий ходиса сифатида бадиий адабиётда азалдан мавжуд булса, айримлари рухият билан унчалик боFлик булмаган ёки умуман ундан йирок ходисалар сифатида суз санъатига нисбатан кейинги даврларда кириб келган. Асардан урин эгаллаган хар бир поэтик воситага муаллиф муайян бадиий вазифани юклайди. Ушбу бадиий юклама бевосита ёки билвосита кахрамонлар ички дунёсини очишга хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Рухий тахлил Абдулла Каххор айтганидек, "ижодий талантга куч баFишлайдиган энг мухим фазилатлардан бири"дир. У хакикий суз санъаткори учун махорат мезонидир. "Инсон рухининг буюк рассоми" (В.Г.Белинский) булиш хар кандай адибга хам насиб этавермайди. Факат уз нодир ижодий оламига эга булган, "инсон калбининг билимдони" (Н.Г.Чернышивский), шу калбнинг энг каъригача кира олган, ундаги нур ва соялар, карама-карши томонлар курашининозик хис кила олган, уни бадиий ифодалаш кудратига эга булган талантларгина бу улуF ном эгаси була олади.

Бадиий асарда инсон тасвири биринчи уринда турар экан, уни тулаконли, хар тарафлама гавдалантириш учун унинг ташки портретини яратиш билан бирга ички дунёси хам бадиий гавдалантирилиши керак. Умуман, ташки портретни хам рухиятсиз ифодалаб булмайди. Кдхарамоннинг хар бир харакати, имо-ишораси, кулгиси, йиFиси муаллиф юклаган маълум вазифани бажаради. Муайян вазифани бажармайдиган харакат ёки холат тасвири бадиий асар учун ортикчадир. Шундай экан, муаллиф кахрамоннинг рухиятига - унинг ички кечинмалари, холати, калб туFёнлари, лирик туЙFулари тасвирига, уларни ифодалаш масаласига бадииятнинг асосий шарти сифатида караши лозим.

Тадкикот учун узбек ёзувчиси Пиримкул К,одировнинг Х,индистондаги

Бобурийлар сулоласининг давомчилари булган Хумоюн ва Акбар олиб борган сиёсат хакида хикоя килувчи тарихий роман "Хумоюн ва Акбар" материал сифатида олинди. Ишда тахлил, тавсиф методларидан фойдаланилди.

НАТИЖАЛАР

Узбекистон Халк ёзувчиси Пиримкул К,одиров истеъдодли суз санъаткоридир. Ёзувчининг рухий тахлилга бой тарихий романлари бизнинг шундай хулоса чикаришимизга асос булади. Хусусан, ёзувчи узининг "Хумоюн ва Акбар" романида кахрамонлар рухиятида кечаётган турфа товланишларни асослашда юкоридаги поэтик воситалардан унумли ва уринли фойдаланади. Ушбу санъат асарда адибнинг рухий тахлил санъатидан фойдаланиш махорати бутун жозибаси ва назокати билан уз аксини топган.

Ушбу маколада "Хумоюн ва Акбар" романини тадкикот объекти сифатида олиб, психологик портрет, ички монологнинг поэтик восита сифатида бадиий асар сюжети ва композициясидаги ролини, хусусан, асар кахрамонларининг рухониятини очишдаги ролини белгилашга, бу борада адибнинг бадиий махоратини очиб беришга харакат килдик.

А) Психологик портрет.

Бадиий асарда кахрамонлар портрети узига хос бадиий, Fоявий вазифа бажаради. Портрет яратишда хар бир ёзувчи узига хос йулдан боради. Лекин улар кай йулдан бормасинлар, портрет асар Fоясига, кахрамонлар характерига боFлик булиши мухимдир. Бадиий асарда портретнинг асосий вазифаси персонажларнинг киёфасини яратишдир. Лекин портрет тушунчасини факат кахрамонларнинг ташки киёфаси тасвири билан чеклаб булмайди. Чинакам суз усталари хамиша ташки киёфа оркали кахрамонларнинг маънавий, рухий оламига киришга интиладилар. Демак, портрет - рухий тасвир воситаларидан бири булиб, у бадиий асарда психологизациялашади ва шундагина бадиий киммат касб этади.

Примкул К,одиров хам ёзувчи сифатида портрет санъатидан кахрамонларнинг ички оламини ёритишда восита сифатида фойдаланади. Ёзувчи, аксарият холларда, асар кахрамонларининг ташки киёфасига хос чизгиларни бирданига бермайди, балки бутун асар давомида FOятда киска-киска тасвирлаб боради, яъни портретни булакларга ажратиб тасвирлайди. Бунинг узига яраша афзалликлари бор. Чунки бир уриндаёк тугал тасвирланган портретда персонажларнинг ички хаёти мукаммал ифодасини топмаслиги мумкин. Ёзувчи портрет яратишда кахрамоннинг ички оламинибиринчи планга

куяди. У дастлаб кахрамонлардаги рухий товланишларни излайди ва бунинг таш^и киёфадаги аксини китобхонга етказади.

Асарда Португалия элчиси Алваро Пакавира Хумоюн хузурига элчи булиб келади. Пакавиранинг максади - Навруз байрами муносабати билан уюштирилган кема сайрида катнашиш, подшо кемасида энг нуфузли аъёнлардан танишлар орттириб, порага учадиганлари билан тил бириктириш эди. Лекин португалларнинг Fаразли ниятини пайкаган Хумоюн Пакавирани унчалик яхши кабул килмайди. Унинг эгнига кимхоб тун кийгизади ва мулозимларига Пакавира учун махсус зиёфат уюштиришларини тайинлайди. Максадига эриша олмаган Пакавиранинг Хумоюн хузуридан кайтиб чикаётганини ёзувчи шундай тасвирлайди: "Алваро Пакавира елкасидаги кимхоб тундан терга ботиб кушкдан ташцарига чицар экан, дарёда чайцалиб турган кемаларга аламли назар ташлади". Китобхон айни тасвирдан элчининг кайфиятини, Хумоюнга нисбатан адовати яна бир карра ошганлигини англайди. Пакавира елкасидаги кимхоб тунга хам эътибор килмайди. Тун кийдирилиши хам Хумоюннинг киноясидек туюлади унга. Шунинг учун хам тасвирда тун элчини терлатиб юборгани тасвири бор. Унинг кемаларга аламли назар ташлаши эса унинг кечинмаларини очиб берган.

Б) Ички монолог.

Ички монолог "калб дилектикаси" - рухий тахлил формасининг мухим поэтик воситаси хисобланади. Ушбу восита ёзувчига асар кахрамонлари ички оламини чукур тахлил килиш имконини беради. Ички монолог - кахрамоннинг уз-узи билан ичдан гаплашиши, фикрлаши, тафаккур ва туЙFуларининг ички ифодасидир. Ички монологда ёзувчи асар кахрамонларини уз тилларидан сирли, яширин фикрларини ошкор килиш оркали китобхоннинг асар вокеалар ривожини тушунишига ёрдам беради. Асар сюжетига махорат билан сингдирилган ички монологлар китобхонларга кахрамонлар калб эшигини очишлари учун калит вазифасини утаб беради. Шу тарика ички монологлар асардаги диалоглардан узининг очик ва ошкоралиги билан ажралиб туради.

Одатда, ёзувчилар ички монологдан асар кахрамонлари хаётидаги энг кескин ва зиддиятли, драматик вазиятларда фойдаланадилар. Чунки шундай вазиятдаги хис-туЙFулар ва фикрлар кахрамоннинг асл рухий киёфасини тулик ва ёркин акс эттиради.

Пиримкул К,одиров хам узининг "Хумоюн ва Акбар" романида ички монологлардан асар сюжетида динамикани, сюжет вокеларининг кизикарли булишини таъминлаш ва асар кахрамонларининг яширин фикр -мулохазаларини китобхонга маълум килиш максадида фойдаланади. Ёзувчи ички монологнинг

турли шакл ва куринишларидан фойдаланади. Бу баъзан оний фикр булиши, баъзан кучли бир хис ёки лирик хаяжон натижаси булиши хам мумкин. Асарда баъзан шундай ички монологлар учрайдики, унинг бир кисми кахрамон нуткида, бир кисми эса муаллиф нуткида баён килинади. Бу борада Низомнинг отаси нохак камалганини эшитган Хдмида бонунинг куйидаги ички монологи диккатга сазовор: "Балки мен... уазратнинг (Хумоюннинг) иноятига сазовор булсам "Низомнинг бегуноу отасини уибсдан чицартиринг" деб илтимос цилармидим ". Хдмида бонунинг кунглидаги колган гаплар муаллиф нуткида изох ва шархлар билан куйидагича баён килинади: "Лекин циз бола бундай илтимосни цилиши учун Хумоюнга цай даражада яцин булиши керак. Унга яцин бориш Низомдан узоцлашиш эмасми? Бироц Хламида бу йигитдан узоцлашгиси келмайди, кунгил унга цараб талпинади. Етти яшар цизалоц пайтида мана шу дарёнинг сокин цултизида Низом уни сузишга ургатгани уеч эсидан чицмайди. Иккови сувда бирга сузган уша дамлар завци уозир дарё тулцинлари орасидан унга куз тикиб тургандай".

Монологнинг кам учрайдиган бу шакли китобхонга кахрамон калбида кечаётган карама-каршиликлар, зиддиятларни янада таъсирчанрок етказиш имконини беради. Кдхрамон кунглидаги кечинмаларга муаллифнинг фикри сингиган холатда китобхонга етиб боради.

Асарда яна монологнинг шундай шакллари хам борки, улар асрнинг бир нечта жойларига сочилиб кетган ва улар биргаликда бир бутунликни хосил килади. Бундай монологлар орасида муаллиф шу монологга сабаб булган вокеаларни изохлайди, айрим ходисалардан китобхонни огох килади. Бу борада Хонзодабегимнинг ички монологи алохида эътиборга молик. Асарнинг бошида Хонзодабегим кизларнинг чавгон уйинини томоша килар экан, унда хавотир туигуси кечади. Унинг миясидаги оний фикрни ёзувчи ички монологда шундай ифодалайди: "... бирон кор-уол булмасин тазин ". Ёзувчи бу хавотир туЙFусининг сабабини кейинрок яна ички монолог оркали ойдинлаштиради. "Ахир бу цизлар энг нуфузли беку аъёнларнинг оиласидан. Агар биронтасининг юз-кузига чавгончуп тегиб ярадор цилса, чандиц цолдирса ёки биронтаси отдан йицилиб, туёц тагида эзилса мутаассиб шайхлар яна фисцу-фасодни кучайтиради. Улар цизларнинг доим парда ичида - уй асираси булиб ултиришини талаб циладилар..."

Ушбу ички монологлар бир-бири билан бевосита боFлик ва бири-бирини тулдиради. Уларда Хонзодабегимнинг уз жияни Хумоюнга булган улкан мехр-мухаббати, хайрихохлиги уз ифодасини топган. Хонзодабегимнинг кунглидан утган ушбу гаплар унинг Хумоюн Мирзога энг якин одам эканлигини курсатади.

Шунингдек, монологда мутаассиб шайхларнинг фиску фасодларидан туйган калб кечинмалари тасвирланган.

МУ^ОКАМА

Умуман, психологик портретда ёзувчи кахрамонларнинг ташки киёфасидаги чизгилар оркали унинг ички оламига назар ташлайди, бу билан китобхонга образ борасида мухим маълумотларни етказади. Ички монологлар образ яратиш ва улар ички дунёсини очишнинг асосий воситаларидан бири булиб, ёзувчининг психологик тахлил махоратини урганишда кул келади. "Хумоюн ва Акбар" романида кахрамонлар киёфасидаги энг кичик штрихлар хам жуда нозик психологик юк ташийди. Ташки куринишнинг хар бир детали кахрамонлар ички дунёси билан узвий боFланади. Фикримизни асослаш учун мисоллар келтирамиз.

Бобур хукмронлиги даврида Москвага элчи килиб юборилган Хужа Хусайн куп азоб-укубатлар куради. У бошидан кечирган кийинчиликларни Хумоюн Мирзога сузлар экан, унинг рухий холати киска тасвирларда шундай тасвирланади: "ХужаХ,усайн биртортди-ю, бошини хам цилиб давом этди". Ушбу тасвирда Хужа Хусайннинг куп кийналгани унинг "ух" тортишида ифодаланаётган булса, бошини хам килиб туришида эса унинг элчилик вазифасини муваффакиятли бажариб келолмаганидан хижолат булаётганини англаш мумкин.

Низом тахтга утиргач, Хиндол билан Алварга кетган Хамида бонуга хат ёзади ва уни Афзалбекдан жунатмокчи булади. Афзалбекка хат билан бирга йул харажатлари ва хизмат хаки учун олтин тула хамён узатади. Афзалбекнинг шу пайтдаги холатини ёзувчи шундай тасвирлайди: "Афзалбек уамённи таъзим билан олди-ю, табаррук цилиб кузига сурд ва тез ццуйнига солди". Ушбу тасвирда Афзалбек табиатидаги баъзи хусусиятлар унинг хатти-харакатида уз ифодасини топган. Афзалбекнинг хамённи таъзим билан олиши унинг хушомадгуйлигини, сохта хурматини курсатса, хамённи кузига суриши эса унинг та^ламалик килаётганини, тез куйнига солиши эса унинг очкузлигини фош килган.

Маълумки, кахрамонлар OFир рухий, драматик ва баъзан трагик холатлардагина уз ахвол-рухияти ва кечинмаларини ичдан тахлил киладилар. Ёзувчи ички монологга мурожаат этар экан, аввало, кахрамоннинг худди шундай мураккаб, изтиробли ахволи тасвирини беради ва уни шундай холатга тушишга мажбур килган кийин шароит ва вазиятларни келтиради. Чунки худди шундай вазиятларда кахрамонлар уз рухий оламларини, узлигини муфассал очади, уз

ахвол-рухиятининг кандай эканлигини факат узига айта олади, холос. Бу жихатдан Хумоюннинг куйидаги монологи характерли. Унда Комроннинг узини хибс килиш туFрисидаги фармони чикканлигини эшитган Хумоюннинг холати акс этган: "Оддий одам булсанг эдинг, бир шолчанинг устига уам сизар эдинг, -деган уй кунглидан утди. - Х,амма бало сенинг подшолигингда. К^андауорда хутбани Комроннинг номига уцитиш шунчалик цийин булгани - сенинг тирик юрганинг туфайлидир. Саид Халилу Афзалбеклар уз мацсадлари йулида уеч цандай разолатдан цайтмаслигини Аграда Амир Баулул билан Низомнинг бошига тушган фалокатларда курган эдинг-ку. "

Ушбу монологнинг яна бир узига хос хусусияти унинг 2-шахс тилидан баён килиниши булиб, унда кахрамон уз-узига эмас, гуё унга бошка биров, бутунлай бегона шахс таъна килаётгандай булади. Романдаги бу каби ички диалог куринишидаги монологлар кахрамоннинг узини тахлил килишда объективликни таъминлайди.

ХУЛОСА

Академик Иззат Султон адабиётда инсон тасвири масаласида шундай дейди: "Одам адабиётнинг тасвир предметидир. Одам тасвири йук жойда бадиий адабиёт йук, шу билан бирга "одам тасвири" демак - бошлича одамнинг ички дунёси, унинг кечинмалари тасвири демакдир". Ушбу назарий маълумотларнинг бадиий асардаги амалий ифодасини биз Пиримкул К,одировнинг "Хумоюн ва Акбар" романида курамиз. Ёзувчи романда рухий тахлил санъатидан узига хос тарзда махорат билан фойдаланган. У асар кахрамонларининг ички оламини турли пожэтик воситалар оркали очиб берар экан, ушбу бадиий тасвирлар аср FOяини очишга, ундаги бадиий мантикни ривожлантиришга, асарнинг таъсирчанлигини оширишга йуналтирилади. Бу борада ёзувчи рухий тахлилнинг поэтик воситаси сифатида туш эпизодидан усталик билан фойдаланади. Ушбу асар мисолида психологик портрет ва ички монолог Пиримкул Крдиров талкинида бир пайтнинг узида бир нечта поэтик вазифани бажариши билан бадиий мукаммалик касб этади.

REFERENCES

1. Пиримкул Крдиров, "Хумоюн ва Акбар". - Т.: "Шарк", 1997.

2. Белинский В.Г. Танланган асарлар. -Т.: Узбекистон ССР давлат нашриёти, 1955.

3. Умуров Х. Бадиий психологизм ва хозирги замон узбек романчилиги. - Т.: "Фан", 1983.

4. Саримсоков Б. Бадиийлик асослари ва мезонлари. - Т.: "Янги аср авлоди", 2004.

5. Расулов А. Бадиийлик - безавол янгилик. - Т.: "Шарк". 2007.

6. Бочаров С.Г. Л.Н.Толстой и новое понимание человека // Литература и новый человек. - М.: 1963. - С. 17;

7. Mengliev B., Karimov R. Theoretical fundamentals of uzbek-english parallel corpus \\ JOURNAL OF CRITICAL REVIEWS ISSN- 2394-5125 VOL 7, ISSUE 17, 2020.

8. Mengliev B., Sobirova Z. Some issues related to the transfer of english tourism terms in uzbek language \\ JOURNAL OF CRITICAL REVIEWS. ISSN- 2394-5125 VOL 7, ISSUE 15, 2020 \\ http://dx.doi.org/10.31838/jcr.07.14.194.

9. Khamroeva Sh.M., Mengliev B. R. The authorship lexicography and authorship corpus // Материалы международной научной конференции межнаучная интеграция: лингводидактический, лингвокультуроло-гический и психолингвистический аспекты 19-20 декабря 2019 год. Sumqayit - 2019. - С. 105-107

10. Akhmedova Dildora Bahodirovna, Bakhtiyor Mengliev. Semantic Tag Categories in Corpus Linguistics: Experience and Examination International Journal of Recent Technology and Engineering (IJRTE) ISSN: 2277-3878, Volume-8, Issue-3S, October 2019. - Р. 208-212 (DOI: 10.35940/ijrte.C1048.1083S19)

11. Bakhtiyor Rajabovich Mengliev, Nigmatova Lolakhon Hamidovna. Problems of language, culture and spirituality in general explanatory dictionaries of Uzbek language / Inernational Journal of Psychosocial Rehabilitation. ISSN: 1475-7192.

12. Khodjamkulov, U., Botirova, Sh., Shofkorov, A., & Abdirimova, I. (2020). Bases of Organizing Cooperation between Educational Institutions through Clusters (on the Example of the Education System of Uzbekistan). Journal of Critical Reviews, 7(12), 243-247. https://dx.doi.org/10.31838/jcr.07.12.47

13. Mardonov, Sh., Khodjamkulov, U., Botirova, Sh., & Shermatova, U. (2020). The Need to Educate Young People with the Spirit of Patriotism in the Context of Globalization. Journal of Critical Reviews, 7(12), 166-169. http://dx.doi.org/10.31838/icr.07.12.29

14. Mukhamedov, G. I., Khodjamkulov, U. N., Shofkorov, A. M., & Makhmudov, K. S. (2020). Pedagogical education cluster: content and form. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (81), 252.

https://dx.doi.org/10.15863/TAS.202Q.01.81.46

15. Khodjamkulov, U., Makhmudov, K., & Shofkorov, A. (2020). The Issue of Spiritual and Patriotic Education of Young Generation in the Scientific, Political and

Literary Heritage of Central Asian Thinkers. International Journal Of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6694-6701. https://doi.org/10.37200/IJPR/V24I5/PR2020657

16. Кушжонов М. Узбек романчилигининг ривожланиш боскичлари ва жанр хусусиятлари // Адабий турлар ва жанрлар. Уч жилдлик. Биринчи жилд. -Тошкент: «Фан», 1991. - Б. 299-382;

17. Шарафиддинов О. Хаёт билан хамнафас. - Тошкент: «Ёш гвардия», 1983;

18. Мирвалиев С. Узбек романи. - Тошкент: «Фан», 1969;

19. Норматов У. Насримиз тамойиллари. - Тошкент: «Адабиёт ва санъат», 1978;

20. Норматов У. Умидбахш тамойиллар. - Тошкент: «Маънавият», 2000;

21. Мирзаев И. Абдулла Кодирийнинг ижодий эволюцияси. - Тошкент: «Фан», 1977;

22. Мирзаев И. Узбек адабиётида жанрлар типологияси ва услубий ранг -баранглиги. - Тошкент: «Фан», 1983.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.