Научная статья на тему 'ХАММА БИЛГАН, АММО ХЕЧ КИМ ГАПИРМАГАН ХАКИКАТ (Тогай Муроднинг “Отамдан колган далалар" асари хакида)'

ХАММА БИЛГАН, АММО ХЕЧ КИМ ГАПИРМАГАН ХАКИКАТ (Тогай Муроднинг “Отамдан колган далалар" асари хакида) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

664
108
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёзувчи / асар / образ / ички нутк / ташки нутк / босмачилик / психологизм / психологик тахлил / трудоголизм / writer / work / image / internal speech / external speech / printing / psychologism / psychological analysis / trudogolism

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Лола Ахророва

Ушбу илмий маколада Тогай Мурод яратган образлари жуда таъсирчан, эсда коларли, ёркин эканини, ёзувчининг ижод килиш санъатини пухта эгаллагани хамда бадиий образларнинг ички ва ташки олам нутки асосида хар бир образини узига хос тил, халк огзаки ижодига хос рухият ва умуминсоний туйгулар билан ёритиши хусусида фикр-мулохазалар билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TRUTH THAT EVERYONE KNOWS BUT NO ONE TELLS (About “Otamdan qolgan dalalar” (Fields Left by My Father) by Togay Murad)

In this scientific article, the analysis is given that Togay Murad's images are very impressive, memorable, bright, the author has mastered the art of creation, and each image of artistic images on the basis of speech of the inner and outer world is illuminated with its own language, folklore and universal feelings.

Текст научной работы на тему «ХАММА БИЛГАН, АММО ХЕЧ КИМ ГАПИРМАГАН ХАКИКАТ (Тогай Муроднинг “Отамдан колган далалар" асари хакида)»

ХДММА БИЛГАН, AMMO \VM КИМ ГАПИРМАГАН Х АКИ КАТ (Тогай Муроднинг "Отамдан колган далалар" асауи хакида)

Лола Ахророва

филология фанлари номзоди Жиззах Давлат педагогика ииститути Сайилжойи академик лицей маънавий -маърифий ишлар буйича директор уринбосари

АННОТАЦИЯ

Ушбу илмий маколада Тогай Мурод яратгаи образлари жуда таъсирчан, эсда коларли, ёркин экаииии, ёзувчииииг ижод килиш санъатини пухта эгаллагани хам да бадиий образларнинг ички ва ташки олам нутки асосида хар бир образиии узига хос тил, халк огзаки ижодига хос рухият ва умумиисоиий туйгулар билаи ёритиши хусусида фикр-мулохазалар билдирилган.

Калит сузлар: ёзувчи, асар, образ, ички нутк, ташки иутк, босмачилик, психологизм, психологик тахлил, трудоголизм.

THE TRUTH THAT EVERYONE KNOWS BUT NO ONE TELLS (About "Otamdan qolgan dalalar" (Fields Left by My Father) by Togay Murad)

Lola Ahrorova

Candidate of Philological Sciences Deputy Director for Spiritual and Enlightenment Affairs of Sayiljoy Academic Lyceum of Jizzakh State Pedagogical Institute

ABSTRACT

In this scientific article, the analysis is given that Togay Murad's images are very impressive, memorable, bright, the author has mastered the art of creation, and each image of artistic images on the basis of speech of the inner and outer world is illuminated with its own language, folklore and universal feelings.

Keywords: writer, work, image, internal speech, external speech, printing, psychologism, psychological analysis, trudogolism.

КИРИШ

Тогай Муроднинг узига хос шакл ва мазмунга эга "Отамдан колган далалар" асари мустакиллик йилларида яратилган "пахта иши", захматкаш пахтакорлар хаёти реал акс эттирилган энг сара романларидан бири хисобланади.

Роман "Мен фаргоначи Жамолиддин кетмон набираси буламан" деган жумла билан бошланган. Асардаги вокеа-ходисалар Дехконкул тилидан хикоя кил и над и. Бирок; ижодкор Дехконкул тимсолида факат оддий кишлок ахли турмуш тарзини тасвирлашни эмас, балки бу образ оркапи умуммиллат муаммолари, фожеага олиб борган омилларни хакконий тасвирлашни уз олдига максад килиб куйгани яккол сезилиб туради.

Асар сюжети, калам га олинган вокеалар хронолигик тартибга асослаб берилган. Умуман олганда, бундай ёндашув уттан давр хаётини кенг эпик куламда, кахрамон такдирини даврий изчилликда, унинг феъл-атвори, характерини ривожланишда курсатиш учун ёзувчига кул келган. Шу боис хам асарда жудца катта хаётий материаллар камраб олинган. Дехконкулни I бобда бобоси, II бобда отаси, III бобда ёшлиги билан боглик хотираларни ёдга олиши ретроспекция, яъни замонда ортга кайтиш усулидан фойланилиб баён этилган.

АДАБИЁТЛАР ТА\ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ижодкор "Отамдан колган далалар" романида биргина дехконнинг эмас узбекнинг чекигатушган пахта етиштириш азоби билан боглик хаётий хакикатни акс эттирди. Асарнинг бош мавзуси хам шу: сабрни таги олтин, дея, уша олтинни тополмаган миллат такдири. Унинг гояси хам бир томондан, миллий ва умуминсоний кадриятларга мувофиклик булса, иккинчи томондан, халк фожеаси мохирона ва жуда таъсирли ифодаланган.

"Отамдан колган далалар"да бобо, ота ва набира - бир эмас, уч авлод такдири билан боглик вокеалар асарда уз аксни топган.

Муаллиф уз асарига "Отамдан колган далалар" деб сарлавха куйгани романнинг асосий гоясини аник ва ёркин ифода этишгахизмат килади. Китобхон ижарага олинган ерда пахта эккан Дехконкулнинг бобоси, отамерос далаларда ота касбни давом эттирган отаси, хамда дехкон сифатида давлатда пахта етиштираётган захматкаш узбек пахтакори - асар кахрамони такдири билан танишади, "дала кимники узи?", деган саволга жавоб излайди.

Тогай Мурод ижтимоий-тарихий шароитнинг инсон такдири ва феъл -атворига таъсирини теран бадиий тадкик этганлиги боис, Дехконкул мехнаткаш, виждонли, уз сохасини яхши биладиган аксар узбекларга хос содда, мехмондуст. У "Октябрь революцияси" ва "Мехнат Кизил байрок" орденлари билан мукофотланган бригадир булса-да, сиз унинг урнида булишни хохламайсиз.

У узи яшаган давлат - диний билим бериш такикланган, коммунистик акидалар аллакачон галаба козонган тизим одами. Бизнинг назаримизда, Дехконкулдаги мехнат килишдан бошка нарсани уйламаслик, мехнаткаш энг яхши фазилатли инсон, дея онгига сингдирилган фукаролик позицияси унинг

характеридаги камчиликларни келтириб ч и кард и: у хак-хукукини билмайдиган, атрофидагилар билан иши йук, хатто уз соглиги учун хам кайгурмайдиган омадсиз шахе. Унинг ички дунёси чукур ёритилгани сабабли, сиёсату гийбатдан йирок, ёмон одатларга эга булмаган, хеч кимга зарари тегмайдиган, аммо бефарклик (пофигизм) гирдобига гарк булган эркаклиги учун аёллар шундай турмуш уртоги булишни истамайди.

Асар X бобдан иборат булиб, жами 273 та кичик хажмдаги кисмларга булинган. Х,ажми хам одатдаги романлардан ихчам - 195 бет.

Ижодкор аънанавий романчиликда хар бир бобга кичик-кичик сарлавхалар куйнш йулннн танламай. Х,ар бир бобни алохида санок сонлар билан белгилаганлиги асар шакли борасидаги узига хосликдан ташкари адабиёт ихлосмандлари учун сирлиликни келтириб чикарган.

22 та майда киемга ажратилган I боб Хон даврида тонг сахарда Чулпон юлдуз пойида сажда килиб, кош корайгунча ер чопган Дехконкулнинг бобоси, фаргоналик Жамолиддин кетмонни Чор Россияси боскини натижасида хаповати бузилиб, Деновга келиб колиш сабаби билан боглик вокелар - халк кузголонига бош булган Мулла Намоз, Окпошшо, Кайшовский 32 ёшида (1876-77 йиллар Куконни забд этган) генерал Скобелев, полковник Чайковский, Урусия Молия вазири Вишнегородский, миссионер Остроумов каби тарихий шахслар иштирокида хикоя килинган.

II боб жасади бугдойзорда колган Дехконкулнинг отаси, кулга олинган Акраб курбошининг улими, узок йиллар мобайнида Совет киносининг энг ёвуз образи, Совет адабиётининг энг салбий мавзуси булиб колган "босмачилик харкати" иштирокчисининг аянчли такдири билан тугайди.

МУХ,ОКАМА

Узбекистан мустакилликка эришганидан сунг "босмачилик" - миллий озодлик йулидаги куролли курашчилар харакати булгани расман эътироф этилди. Шу сабабли ушбу бобда Туркистондаги революция хомийси Ленин, Туркистон фронтининг кумондони, Бухорога ут куйдирган Фрунзе, Окчурин, Успенский, Полторацкий, муракаб такдир эгаси Чанишев, Колесов, Лениннинг котиби Рудзутак, Куйбишев, каби тарихий шахсларга ёзувчи тарихий хакикат нуктаи назаридан ёндашади, китобхонни эса олдин биз билмаган, уларнинг очилмаган сирли дунёларига олиб киради. Ленин бошчилигидаги болыпевиклар ва уларнинг етакчиси Ф.И.Колесов миллатнинг уз такдирини узи белгилаш хукуки учун жонбозлик курсатаётгандек булсаларда, "Амалда ягона ва булинмас Россия" учун кураш олиб борганликлари бизга энди маълум булди.

Улар кисматини каран г: минглаб инсонлар кисматини бонща узанга буриб юборган, кули тирсагигача Туркистон халклари кони билан беланган "ок генерал" Скобелевдан тортиб революционер болыневикларнинг аксарияти 1937 йилги репрессияда отиб ташланган ёки уз ажали билан эмас, турли сабабларга кура уша давр курбони сифатида вафот этган. Жумладан, Чор Россияси чегараларини кенгайтириб, бир канча унвонлар олган, уз вактида Фаргонага харбий губернатор этиб тайинланган генерал Михаил Дмитриевич Скобелев юрак хуружидан вафот этади, уни номини абадийлаштириш учун куйилган хайкал эса 1917 йилги Октябрь революциядан кейин олиб ташланади. Бирок 2014 йилнинг 9 декабрида бу генералга Москва шахрида янги хайкал урнатилганига нима дейсиз?!

III боб пахта теримига жалб килинган бешинчи синф укувчиси Дехконкулни илк бор ок пахтанинг "кора мехнати"да яъни пахта теримида иштирок этиши, дусти Зиёдни улими билан якунига етади.

IV бобдан аллакачон рахматлик булиб кетган мактаб директорининг кизи билан учрашувдан миришкор пахтакор, олти нафар фарзанд отаси Дехконкул хикояси давоми билан танишамиз. У узига тегишли якин утмишини баён килишда давом этади. Китобхон билан мулокотга кирган адиб собик Шуролар даврида юз берган вокеаларни кахрамон тилидан сузлайди.

Композицияни ихчамлаштириш учун муаллиф такрорларга йул куймайди, баъзи ходисаларни батафсил тасвирлашдан воз кечади. Шу сабабли IV бобдан VIII бобгача Дехконкулни пахкорлик фаолияти уни уй ва ташвишлари, турмуш тарзи, хотинини улими, киночилар томонидан оддий дехкондан илгор бригадиргача булган узок хаёт йулини босиб утган машхур пахтакор сифатида суратга олиниши билан боглик вокеалар тасвирга олинган.

IX боб "бокиманда", "харомтомок", "чурбан", "баран" деб хакоратланган хурланган, мехнат килиб тухмат балосига дуч келган Дехконкул Акрабович Жамолиддиновнинг камокка олиниб, Шувелян зиндонида бошига солинган кийнок ва чеккан азоблари хакида. Шунингдек, бу бобда "узбеклар иши" айиблови билан камокка олинган Узбекистонлик давлат рахбарлари, хукумат аъзолари, Шуролар даври элитаси, Социалистик Мехнат Кахрамонлари, Кахрамон Оналар, вилоятлардаги биринчи котиблар, генераллар, туман ва хужалик рахбарлари, Кашкадарё вилоятининг биринчи котиби Гоипов каби Дехконкулни "йуклайдиган йулбошчилари" такдири билан боглик айрим холатлар тафсилоти билан танишасиз. Халк тилида "Балик бошидан сасийди, лекин думидан тозаланади", деган иборанинг асоси - "баликнинг боши" - КПСС Марказий Кумитасида бевосита фаолият юритган Смирнов, Романов, Капитонов, Соломенцев, генерал Чурбанов СССР Бош Прокурори Рекунков,

СССР Олий суди раиси Теребилов... кабилар эмасмиди, дея, кимдан сурашингизни билмаган саволингизга жавобни шу бобдан топасиз.

Шуни хам таъкидлаш жоиз-ки, айнан шу бобда жиноий иш очилиб хибсда сакланган тарихий шахсларга асардаги тукима образ такдирига богланган холда тасвирлаигаи. Муаллиф асарга тарихий шахсларнинг уз даврида тутгаи урни, мавкеи, жамият тарккиётидаги яхши ёки ёмон ролини тарихий хакикатга мое равишда бузмасдаи киритгаи. Хам мага маълум маълумотлардан хабардор ижодкор бадиий мушохада этгаи холда укувчини улар фожиаси илдизи билаи кизикишга уидайди. Муаллиф дунёни узича куради ва бахолайди.

Тогай Мурод укувчида Дехконкулга нисбатан ачиииш туйгусини уйготишга иитилмайди, аксинча кахрамони тушиб колган холат, ижтимоий мухит у билаи боглик вокеа ва ходисаларии кандай булса, шуидайлигича тасвирлаб, уиииг такдириии бутуи мураккаблиги билаи кенг куламда акс эттиради. Агар халкимизнинг "Мехиат - мехиатиииг таги рохат" маколини мохиятаи узбек дехконига нисбатан кулласак, бу холат бизни Дехконкуллар такдири нега шундай якун топганлигини сабабини кидиришга ундайди.

НАТИЖАЛАР

Асарнинг етти майда кием дан иборат X боби "пахта ипш" билан боглик жиноий иш иштирокчиси, умиди сулдирилган, шаъни тахкирланган Дехконкулнинг камалиши билан якунига етади. Хулосада муаллиф китобхонни карийиб бир аердан ортигрок узбеклар хаётининг энг огир пайтларини каламга олган деган тухтамга келишга ундайди.

Тогай Мурод "Отамдан колган далалар" аеарида хаммамиз биладиган, аммо хеч ким гапирмайдиган хакикатни таевирлаган. "Узбеклар иши", "пахта иши" иштирокчиси сифатида жиноий иш очилиб, балчикка беланганларни хаммасини угри деб уйладик, айримлар эса бундай холат мохиятини тушунмади. Уларни

у.*

химоя килиш учун купларда жасорат етишмади. Уз жонига касд килганларни эса "айби бор-да, булмаса уз жонига касд килармиди", дея, мухокама килдик. Чунки биз ахборотни кандай такдим этишеа, шундай кабул киламиз.

Муаллиф "пахта фронти"да кузимиз билан курган, бизни кунглимиздан утган жуда куп вокеа-ходисаларни кандай булса, шуидайлигича тасвирлай олган. Чингиз Айитматов таъбири билан айтадиган булсак, инсонларнинг уйлагани ижодкор асарига кучган. Х,акикатан хам, биринчи пахта териш машинаси 1947 йилда яратилиб, туксондан зиёд янги моделлари синаб курилган булсада, биронтасиям кулда терилган пахта урнини босишдек талабга жавоб бермади, дехкон мехнати енгиллашмади. Кулда пахта териб берадиган хашарчигаям, мактаб укувчисигаям, колхозчигаям муносабат узгармади.

Ушбу романнинг хажми кичик. Шундай булса-да, укувчини уйлантирадиган саволларга асосли жавоб бера оладиган, жуда куплаб маълумотдан уринли фойдаланган ёзувчи махоратига кой ил коласиз.

Асар Дехконкулнинг фожеаси билан тугайди. У Денов пахта заводи маданият саройида булган сайёр судда Узбекистан Жумхурияти жиноят тузугининг 153-моддасигабиноан... саккиз йил муддат билан озодликдан махрум этилади. Айбдор Жамолиддинов Дехконкул Акрабовичга сунг суз берилади. Унинг охирги илтимоси - "Далаларимни бир куриб кетайин..." деб рухсат сураши, умри далада утган пахтакорлик хаётини мазмунига айланган Дехконкул учун нормал биз учун умумодатий нормада булмаган холат.

Балки хамма айибни Дехконкулни зиммасига куйишимиз хам тугри эмасдир. Тузум, уни ураб турган жамият, режа талаб киладиган давлат бопщаруви, Шуролар даври мафкураси шароитида бопщача одам булиш хам мумкин эмас эди. Колаверса, шу тузум учун канча инсонлар жонидан кечди. Чунки у алмаштириб булмайдиган ишчи, мехнаткаш дехкон, русчасига айтганда "трудоголик".

Мехнат килишга муккасидан кетган инсон тугрисидаги карашларни 1971 йилда психолог Уэйн Отс фанга маълум килди. Бизда "трудоголизм", "алкоголизм", "норкоголизм" каби терминлар мохияти биз учун якингача сир энди. Эрки узида булмаган чорасиз, мехнатга ута берилиб кетган шахе хакида энди замонавий психологияда ёзилаяпти. У кайсидир маънода иктисодий жихатдан мавжуд тизим мафкурасига карам, тобе инсонларнинг типик вакили.

Рухшунослар томонидан "трудоголик" хакида наркотик кабул килувчи ва спиртли ичкиликдан узини тухтата олмайдиган шахе билан бир хиллиги хуеуеида асосли маълумотлар айтилди, бирок бундай инсонлар алохида дори воситалари билан даволаниши лозимми, деган савол очик колди. Лекин бир нарсани очик эътроф этиш керак-ки, пиёниста соглигини оиласини, обруйини кандай йукотса, мехнаткашлик балосига гирифтор булган шахе фарзандлар тарбиясидаги назоратни шундай кулдан чикаради, соглигини йукотади.

Роман якинлари ташвиши кизиктирмайдиган дам олишни, соглигини уйламайдиган ёки бажараётган огир ишини биронта бошка фойдали мехнатга алмаштириш хаёлига хам келмайдиган, узини узи узгартира олмайдиган инсон табиати энди-энди урганила бошланган пайтда яратилди.

ХУЛОСА

Нима булганида хам, acap узбек адабиётини мазмунан ва шаклан янги кахрамон, янги ижодий метод, янги услуб билан бойишига хизмат килиб, уни маддохбозлик боткогида чукиб кетишидан саклаб колди.

Аммо "Отамдан колган далалар"нинг айрим уринларида сюжет элементи билан шароит мантикининг унчалик мое эмаелиги ижодкор томонидан эътиборга олинмаган. Романнинг II бобида Дехконкулнинг отаеи А краб "боемачилик харакати"га алокадар шахе сифатида кулга олиниб, отиб ташланади. Узбекистан тарихида "боемачилик" 1918 йилдан 1935 йилгача давом этганлиги расман кайд этилган. Бу хакда Наериддин Назаров "Мухаммад Иброхимбек Лакай" хаёти ва фаолиятига оид илмий тадкикотида етарли маълумот берган. Демак, бизда Дехконкулни отаеи тахминан 1930 йилда вафот этган, деб тахмин килишга тула асос бор. Чунки у хотини билан узаро сухбатда: "Кулобда булдик. Иброхимбек курбоши хазратлари кулида манщ олдик", деб, Шаркий Бухорода "боемачилик" нинг энг кузга куринган етакчиси -Иброхимбек билан учрашганлигини айтади.

Шуро хукуматига карши ун йил жанг килган Иброхимбек курбоши Советларга карши курашиш бесамарлигини англаб етиб, 1931 йил июнда узи таслим булади. 1931 йил 31 августда суд хукмига кура отиб улдирилади.

Тогай Мурод унгача яратилган узбек ва жахон романчилиги анъаналарини давом эттириб, янгича шакл ва мазмунда янгича усулда асарлар ёзди. "Мен узбек халкига хайкал куяман!", деган ижодкор узбек халкининг тилига, адабиётига арзигулек мерос колдириб, вокеа-ходисаларни идеаллаштирмай, хаётда кандай булса, шундайлигича ишонарли, образлар эса жонли тасвирга олинганлиги учун унга хурматимиз ошади, адиб ростан хам узбекка хайкал куйибди, деган хулосага келишга ундайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Абдулла Каххор. Асарлар, Олти томлик, 6-том, Т. F.Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, Т. 1971. 323-324-бетлар.

2. В.Файзуллох. "Абадият" Тогай Мурод. Танланган асарлар. - Тошкент: "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси, 2018. - 702 б.

4. Тогай Мурод. Танланган асарлар. - Тошкент: "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси, 2018. - 702 б.

5. Куронов Д., Мамажонов 3., Шералиева М. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Akademnashr, 2010. - 397 б.

7. Сайд Ахмад. "Тогай Муроднинг кушиклари" 1994 йил.

8. Норматов У. "Беназир бадиий обида ёхуд аерлар гами силсиласининг интихоси" togaymurod.uz

9. Йулдошев К. "Тогай Мурод бадиияти" togavmurod.uz

10. Адабиёт назарияси. 2 жилдлик. 1-жилд. Адабий асар. - Тошкент: Фан, 1978.-416 6.

11.Адабиёт назарияси. 2 жилдлик. 2-жилд. Адабий-тарихий жараён. Тошкент: Фан, 1978.-416 б.

12. Адабий турлар ва жанрлар. Уч жилдлик. 1-жилд. - Тошкент: Фан, 1991. -384 б.

13. БотироваШ.И. (2020). Об обучении студентов филологии основам анализа и литературным терминам. Преподавание языка и литературы, 7(1), 82-83.

14. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 16-20.

15. Mardonov, S., Khodjamkulov, U., Botirova, S., & Shermatova, U. (2020). The Need to Educate Young People with the Spirit of Patriotism in the Context of Globalization. Journal of Critical Reviews, 7(12), 166-169.

16. Botirova Sh.I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 7(5), 110-113.

17. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, (5(8), 539-541.

18. Botirova Sh.I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 12-15.

19. Botirova Sh.I. (2018). Methodology And Technology of Social And Pedagogical Activity. Теория и практика современной науки, 7(31), 14-16.

20. Botirova Sh.I. (2018). The Role of Artistic Literature In The Spiritual Development of Youth. Мировая наука, 5(14), 26-28.

21. Botirova Sh.I. (2019). Poetics of artistic psychologism. Теория и практика современной науки, 2(44), 31-34.

22. Botirova Sh.I. (2018). Symbolic-figurative talk and psychological relations. «Экономика и социум», 72(55), 114-118.

23. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 16-20.

24. Botirova Sh.I. (2020). For students of philology teaching literary conditions of learning basic analysis. Science and Education, 7(5), 110-113.

REFERENCES

1. Абдулла Каххор. Асарлар, Олти томлик, 6-том, Т. F.Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, Т. 1971. 323-324-бетлар.

2. В.Файзуллох. "Абадият" Тогай Мурод. Танланган асарлар. - Тошкент: "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси, 2018. - 702 б.

4. Тогай Мурод. Танланган асарлар. - Тошкент: "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси, 2018. - 702 б.

5. Куронов Д., Мамажонов 3., Шералиева М. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Akademnashr, 2010. - 397 б.

7. Сайд Ахмад. "Тогай Муроднинг кушиклари" 1994 йил.

8. Норматов У. "Беназир бадиий обида ёхуд асрлар гами силсиласининг интихоси" togaymurod.uz

9.. Йулдошев К- "Тогай Мурод бадиияти" togavmurod.uz

10. Адабиёт назарияси. 2 жилдлик. 1-жилд. Адабий асар. - Тошкент: Фан, 1978.-416 6.

11.Адабиёт назарияси. 2 жилдлик. 2-жилд. Адабий-тарихий жараён. Тошкент: Фан, 1978.-416 б.

12. Адабий турлар ва жанрлар. Уч жилдлик. 1-жилд. - Тошкент: Фан, 1991. -384 б.

13. БотироваШ.И. (2020). Об обучении студентов филологии основам анализа и литературным терминам. Преподавание языка и литературы, 7(1), 82-83.

14. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 16-20.

15. Mardonov, S., Khodjamkulov, U., Botirova, S., & Shermatova, U. (2020). The Need to Educate Young People with the Spirit of Patriotism in the Context of Globalization. Journal of Critical Reviews, 7(12), 166-169.

16. Botirova Sh.I. (2020). For Students of Philology Teaching Literary Conditions of Learning Basic Analysis. Science and Education, 7(5), 110-113.

17. Botirova Sh.I. (2020). Problematic Aspects Related To the Use of Educational Technologies And Interactive Methods In The Classroom. International Journal of Multidisciplinary Research, (5(8), 539-541.

18. Botirova Sh.I. (2020). The Relationship Between Symbolically Figurative Interpretation And Psychology. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(9), 12-15.

19. Botirova Sh.I. (2018). Methodology And Technology of Social And Pedagogical Activity. Теория и практика современной науки, 7(31), 14-16.

20. Botirova Sh.I. (2018). The Role of Artistic Literature In The Spiritual Development of Youth. Мировая наука, 5(14), 26-28.

21. Botirova Sh.I. (2019). Poetics of artistic psychologism. Теория и практика современной науки, 2(44), 31-34.

22. Botirova Sh.I. (2018). Symbolic-figurative talk and psychological relations. «Экономика и социум», 72(55), 114-118.

23. Botirova, S. (2020). The Role of Artistic Psychology in the Metaphorical Harmony of Man And the Reality of Life. Asian Journal of Multidimensional Research, 9(4), 16-20.

24. Botirova Sh.I. (2020). For students of philology teaching literary conditions of learning basic analysis. Science and Education, 7(5), 110-113.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.