Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АКСИОЛОГИК ЁНДАШУВДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ'

ЗАМОНАВИЙ ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АКСИОЛОГИК ЁНДАШУВДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
97
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Миллий мусиқа / аксиологик ёндашув / педагогик жараён / мусиқий маданият / мумтоз куй ва қўшиқ / National music / axiological approach / pedagogical process / musical culture / classical melody and song.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Мансурова, Нигорахон Рустамжоновна

Мазкур мақолада замонавий мусиқа таълимида аксиологик ёндашувдан фойдаланишнинг аҳамияти, самарадорлиги, имкониятлари ва заруратини ёритиш мақсад қилинган. Шу маънода аксиологик ёндашувнинг мазмуни, таърифланиши ва педагогик жараёнда қўлланиш ўрни ва усулларини кўриб чиқиш талаб этилади. Ҳозирги вақтда аксиологик ёндашувга қизиқиш ижтимоий-маданий муҳитдаги ўзгаришларнинг юзага келиши билан боғлиқ. Жамиятдаги ўзгаришлар билан боғлиқликда янги қадриятларни излаш айнан ижтимоий беқарорлик мавжудлиги шароитида алоҳида аҳамият касб этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL PRINCIPLES AND SOCIAL SIGNIFICANCE OF USING THE AXIOLOGICAL APPROACH IN MODERN HIGHER EDUCATION

This frticle aims to highlight the importance, effectiveness? Possibilities and necessity of using the axiological approach in modern music education. In this sense, it is necessary to review the content, definition, plasce and methods of application of the axiological apporoach in the pedagogical process. Currently, the interest in the axiological approach is related to the occurrence of changes in the socio-cultural environment. The search for new values in connection with changes in society is especially important in the presence of social instability.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АКСИОЛОГИК ЁНДАШУВДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ АҲАМИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЗАМОНАВИЙ ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АКСИОЛОГИК ЁНДАШУВДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ ВА ИЖТИМОИЙ

Мазкур мацолада замонавий мусица таълимида аксиологик ёндашувдан фойдаланишнинг ауамияти, самарадорлиги, имкониятлари ва заруратини ёритиш мацсад цилинган. Шу маънода аксиологик ёндашувнинг мазмуни, таърифланиши ва педагогик жараёнда цулланиш урни ва усулларини куриб чициш талаб этилади. Хозирги вацтда аксиологик ёндашувга цизициш ижтимоий-маданий мууитдаги узгаришларнинг юзага келиши билан боглиц. Жамиятдаги узгаришлар билан бозлицликда янги цадриятларни излаш айнан ижтимоий бецарорлик мавжудлиги шароитида алоуида ауамият касб этади.

Таянч суз ва иборалар: Миллий мусица, аксиологик ёндашув, педагогик жараён, мусиций маданият, мумтоз куй ва цушиц

В данной статье ставитсязадача подчеркнуть важность,

аксиологического подхода в современном музыкальном образовании. В этом смысле необходимо пересмотреть содержание, определение, место и способы применения аксиологического подхода в педагогическом процессе. В натоящее время интерес к аксиологическому подходу связан в возникновеннием изменений а социокультурной среде. Поиск новых ценностей в связи с изменениями в общество особенно важен при наличии социальной нестабилтно.

Ключевые слова и виражения: Национальная музыка, аксиологический подход, педагогический процесс, музыкальная культура, классическая мелодиия и песня.

This frticle aims to highlight the importance, effectiveness? Possibilities and necessity of using the axiological approach in modern music education. In this sense, it is necessary to review the content, definition, plasce and methods of application of

АХДМИЯТИ

Мансурова Нигорахон Рустамжоновна

ФарFOна давлат университети Вокал ва чолFу ижрочилиги кафедраси укитувчиси Mail: ni goramansur ova19@ gmail.com nigora.mansurova@internet.ru

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

эффективность, возможности и необходимость использования

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

the axiological apporoach in the pedagogical process. Currently, the interest in the axiological approach is related to the occurrence of changes in the socio-cultural environment. The search for new values in connection with changes in society is especially important in the presence of social instability.

Keywords: National music, axiological approach, pedagogical process, musical culture, classical melody and song.

КИРИШ

Бугунги кунда булажак кадрларни тайёрлашда, уларнинг касбий билим ва куникмаларини ривожлантиришда кадриятли ёндашувдан фойдаланиш долзарблик касб этмокда. Айникса, булажак педагогларни тайёрлаш жараёнига инновацион технологияларини кенг жорий этиш, аксиологик ёндашув асосида талабаларнинг миллий мусикий меросни асраб авайлашга доир билимларини такомиллаштиришга хам алохида эътибор каратилмкода. Шунингдек, талабаларнинг булажак кадр сифатида педагогик фаолиятни амалга оширишга тайёрлиги ва кобилиятини акс эттирувчи интегратив узига хослик сифатида аксиологик ёндашувдан фойдаланишнинг имкониятлари, педагогик асослари ва ижтимоий заруратини тахлил килиш заруратини юзага келтиради.

Шу боис хам талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашга доир билимларини такомиллаштиришда аксиологик ёндашувдан фойдаланиш, бу асосида миллий мусикий меросга кадриятли муносабатни шакллантириш, кадриятли онг асосида мусика маданиятини ривожлантириш зарурати ортиб бормокда. Бунинг учун эса, энг аввало жамиятда мусикий маданиятни шакллантириш, дунёкарашни ривожлантириш талаб этилади.

Мусикий маданият узининг серкирралиги билан ажралиб туради. Айникса, узининг чукур илдизлари кадимги даврларга етиб борадиган узбек халкининг бой мусика мероси хозирги кундалик хаётимиздан хам тушгани йук. У халк ижодининг юксак намуналари, фолклор ижрочилиги, куй тузилиши, мазмунан ривожланган чолFу ва ашула асарлари, достонлар ижрочилиги хамда мураккаб ижрочилик туркуми аталмиш маком мусикасини уз ичига олади. Бундан ташкари, халк мусикий маданиятида узларининг барча даврларда сезиларли хиссаларини кушиб келаётган халк бастакорларининг ижоди хам салмокли урин тутади.

В.П.Зинченко XX аср умуминсоний кадриятларнинг энг юкори даражада кадрсизланиш даври деб айтиш мумкинлигини таъкидлаб утади1. Ана шу

1 Зинченко В.П. Человек развивающийся. Очерки российской психологии. - М.: Тривола, 1994. -С.304.

284

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

caÖaÖiH flHFH MHHr fiHiiHKga HiMHfi ^aMoaTHHiHK HHcoHHAT TOMoHHgaH y3iamTHpHiHmH io3hm öyiraH Kagpu^TiapHu aHHKiam, TapTHÖra coram Ba TH3HMiamTHpHmra $aoi xapaKaT KHiMoKga.Ey ^apaeH TatiHMra xaM Tatcup KypcamoKga. ^tHH TatiHMga aKceoioruK eHgamyBgaH ^ofigaiaHHm acoucga $aHra, HnMHH eHgamyBiapra Ba eKH HiMHfi ^apaeHra Kagp TyfiFycu ÖHiaH Kapam Ba yHra эpгamнm эxтнe^Iapннн ro3ara KeiTupMoKga.

MY^OKÄMÄ BA HÄTH^Ä^ÄP

negaroruK ^apaeHga MatiyM öup MyaMMora aioxuga эtтнöop KapaTHm, öhihm eKH KyHHKMaHH maKiiaHTHpumra KagpuOTiH MyHocaöaTHH ro3ara KeiTupumga aKcuoioruK eHgamyB MyxHM axaMH^T Kacö этagн. HiMHfi öuiumga oiaM, yHgaru Hapca, BoKea, xoguca Ba öomKaiap KagpuATHHHr hhcoh OHruga aKC 3THmu, Kagpu^THH aHriamHHHr peaiiHKKa moc Keium KoHyHiapu, gapa^a Ba HMKoHH^raapu, yHHHr Metep Ba Me3oHiapHHH aHHKiam HHxo^Tga MyxHM. EyHra yMyMHH öuium unMH ÖHiaH öup KaTopga h^thmohh Ba TaÖHHfi ^aHiapHHHr MatiyMoTiapura, afiHHKca, oiufi acaö cHcTeMacHHHHr ^rouoiorHacH, xuccueT opraHiapu Ba aKiufi ^aoiHATHHHr gaiuiiapura, MaHTHK, THimyHociHK Kaöu ^aHiapHHHr roTyKiapura Ta^HHiagu. K,agpu^TiapHH aHriam, ypraHHmga xuccufi Ba aKiufi öuiumHHHr yfiFyHiuru, xyKM, xyiocaiapHHHr TymyHHa, aTaMa Ba öeiruiapHH yMyMiamTHpumu, TaSuufi Ba umHMoufi BoKeiHKgaru aKcuoioruK ^apaeHiapHH Taxiui KHium, yiapra Ta^HHÖ aMaiufi ^aoiHAT ropuram öup-öupH ÖHiaH öofihk y3Bufi ^apaeHHH aHriaTagu.

Taiaöaiapga MHiiufi MycHKHfi MepocHH acpaö-aBafiiamra goup ÖHiHMiapuHH omupumga y3ÖeK MycHKHfi Mepocu Ba MagaHH^rara KagpuOTiH MyHocaöaTHH maKiiaHTupum Ba öy acocuga MycHKHfi MepocHH acpamra goup aKcuoioruK ^aoiu^THH fiyira KyfiumHH Ky3ga Tyragu.

AKcuoiorHK eHgamyB xaM HiM-^aHra, y3rapumiapra Ba TatiHMra Kagp^TiH MyHocaöaTHH HaMoeH KHiumra acociaHagu. Mucoi ynyH, Kypoi-apoFiapHH TaKoMHiiamTupum, aTOM-agpo coxacugaru Kam^ueTiap xaM HiMHfi öuium HerapacuHH KeHrafiTHpagu. EuoiorHK Ba KHMeBHfi ^apaeHiapHHHr raru KuppaiapuHH onum, reHiap HH^eHepuacu, ncuxoTepanua coxacugaru TagKHKoTiap xaM ÖHiHMiapra öhihm KymMoKga. Ammo yiapHHHr hhcoh xaeTH ynyH axaMH^TH KaHgafi? Yiap xaKHKufi Kagpu^Tiapra xu3MaT KHiaguMH? Ey coxaiapga AHruiHKHHHr eKH ^ofigaHHHr Kyira KupuTHiumu HaTH^acuga yMyMHHcoHH^Tra axmuiHK KeiTupagHMH? Eat3H HKTucogufi ^ofigaiapHHHr Kagpu HHxo^Tga o3, yiap aciuga HHcoHH^Tra 3ueH KeiTupum эмacмн? Ey MyaMMoiapra aKcuoioruK eHgamyB yiapHH TyFpu aHriam hmkohhhh öepagu. ^Hru epiapHH y3iamTHpum,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

дарёларни уз узанидан бошка ёкка буриш, тиббий муолажада киска муддат фойдали булган баъзи дори-дармонлардан (допинг) фойдаланиш борасида аксиологик ёндашувга асосланилмаганлиги туFрисида куплаб мисоллар келтириш мумкин. Аммо, афсуски, жахоннинг баъзи жойларида халигача бу сохаларга Fайриаксиологик караш мавжудлигини, бунда купрок иктисодий фойда олиш ва кундалик макбулликнинг оркасидан кувиш устувор булаётганлигини алохида таъкидлаш лозим. Бутун жахонда бундай йулдан боришнинг халокатли эканлиги эхтироф этилмокда ва ривожланишнинг самарали йуллари таклиф килинмокда.

Демак, инсоният фойда билан бирга кадрга хам купрок эхтибор бериши лозимлигини аста-секин англаб олмокда. Лекин бу жараён нихоятда секин амалга ошмаяптими? Хдрбий куролларнинг янги нусхаларини, уларни олиб учадиган ракета ва самолётларнинг янгиларини куз-куз килишга, уларни сотиб, миллионлаб фойда олаётган мамлакатларнинг ютукларига махлиё булаётган инсоният кадрлаш ва хакикий кадрли махволарга интилишда имкониятларни кулдан бой бераётгани йукми? Бу муаммолар хам ижтимоий ходиса ва жараёнларга аксиологик ёндашишнинг мохияти, амалий ахамияти ва кадрини янада кенгрок изохлаб беришни, бу усулни оммавийлаштириш заруриятини вужудга келтиради.

Бугунги кунда хар бир халк олдида кадриятларни асраб-авайлаш, уларга янгича муносабатни шакллантириш ва бу асосида уларнинг яшовчанлигини шакллантириш кераклиги келиб чикмокда. Шу маънода мусикий мерос хам халкнинг миллий кадрияти сифатида аксиологик муносабатга ва бундай ёндашув асосида шаклланган янгича муносабатга локик. Буни амалга оширишнинг энг самарали йули хам таълимга аксиологик ёндашувни олиб кириш, мусика таълими оркали миллий мусикий меросга кадриятли муносабатни шакллантириш хисобланади. Талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашга доир билимларини такомиллаштириш оркали укувчиларда миллий мусикий меросга кадриятли муносабатни шакллантириш мумкин булади. Укувчи-ёшларда ва талабаларда узбек миллий мусикий меросига доир билимларини ривожлантириш оркали жамиятда мусикий маданиятни шакллантириш ва аксиологик масъулиятни такомиллаштириш мумкин булади.

Миллий маданиятимизни юксалтиришда, жамият аъзоларининг дунёкарашини кенгайтиришда, фикрлаш кобилиятини устиришда миллий мусикамизнинг ва анъанавий ижродаги кушикларимизнинг урни бекиёсдир.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Миллий мусика дурдоналари ва анъанавий кушикларимиз аввалдан халкимиз орасида ардокланиб, OFиздан-OFизга утиб, куйланиб, созлар оркали чалиниб келинган ва уларни катта тарбиявий ахамиятга эга эканлигини биламиз. Мумтоз куй ва кушикларимиз миллий тафаккурни маънавий камол топтиришда асосий восита саналган. Халкнинг OFир кунида хам, шодлик, хурсандчилик пайтларида хам доимо хамрох булган. Ширали куй, ёкимли овоз уз таъсирчанлиги билан инсон калбига сирли хаяжон солади, унинг рухиятини тетик килади. УлуF мутафаккир шоир Саъдий Шерозий куй ва кушикни «Рух озукаси» деб атаган экан. Шунинг учун хам киши яхши бир куй ёхуд кушик тинглаганида жахолатдан йироклашади, калбини яхшилик туFёнлари камраб олади. Мухаббат, садокат, инсонийлик, гузаллик каби юксак даражадаги инсоний хис-туЙFуларни калбан хис килади. Мусика шундай ажойиб санъатки, унинг учун хеч кандай тил тусоти йук, таржимонга мухтож эмас. Мусика шундай ажойиб шифобахш фазилатларга эгаки, буни уз навбатида Абу Наср Мухаммад ал-Фаробий, Абу Али ибн Сино каби улуF дахолар уз асарларида таърифлаб берганлар2. Мусикий меросга мана шундай аксиологик муносабатни шакллантириш ва унинг озиклантирувчи, фориFловчи хусусиятларидан фойдаланиш ижтимоий жараёнда кадриятга йуналган фаолиятни юзага чикаради.

Тадкикотчи олим Т.Парсонснинг "Ижтимоий харакатларнинг тузилиши хакида" деб номланган асарида кадрият ва кадриятга йуналганлик тушунчалари уртасидаги алокадорлик ажратиб курсатилган. Яъни, социум маданиятида эталонларга интилишнинг намоён булиши асосида жамиятнинг функционал эхтиёжлари юзага чикади3.

К^адриятга йуналганлик шунингдек, уз ичига индивиднинг хаётий тажрибалари ва орзу-армонларини хам камраб олади. Ана шу сабабли кадриятга йуналганлик узига хос психологик тавсифга эга булиб, шахс тузилишининг барча компонентлари ва яхлит тизимини акс эттиради.

Педагогик аксиологияга доир адабиётларда "кадриятли установка" тушунчаси хам учрайди. Гарчи купчилик муаллифлар "кадриятли йуналганлик" ва "кадриятли установка" тушунчаларини синоним сифатида куллашса хам, биринчилардан булиб М.Рокич улар орасидаги фаркни алохида ажратиб курсатган. Америкалик олимнинг фикрича, установкани маълум бир объект (конкрет ёки абстракт, шахсий ёки ижтимоий)га ёки вазиятга нисбатан субъект

2Маннопов С. Узбек халк мусика мданаяти. -Тошкент.: Янги аср авлоди. 2004. -Б. 84.

3 Парсонс Т.О структуре социального действия. - 2-е изд. - Москва.: Академический проект, 2000. - С. 200-203.

287

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

муносабатида акс этувчи узок вакт давомида шаклланган бир канча ишонч, эътикодлар мажмуи деб караш мумкин4 . Демак, йуналганлик шахснинг жамиятдаги меъёрлар билан инсон эхтиёжлари уЙFунлашуви акс этса, кадриятли установкада шахснинг амалий фаолиятда мазкур муносабатлари тизимини руёбга чикаришга тайёрлиги акс этади.

Педагогик аксиология маълум бир объектни кадриявий призма асосида куриш, кадриятли муносабатни хосил килиш асослари, унга берилган бахонинг хусусиятлари асосида ёндашишга асоланади. Педагогик аксиология сохасида тадкикотлар олиб борган олим Б.Ходжаевнинг таъкидлашича, шахснинг уз ички позициясини англаши ва аник кадриятлар билан боFликликда амалий фаолиятга тайёрлиги кадриятли установканинг мохиятини белгилаб беради. Установка шахснинг аник фаолиятга тайёргарлик холатини акс эттирувчи когнитив (билим, ахборот) ва аффектив (эмоция, хиссиёт) компонентлар мажмуи сифатида намоён булади5 . Демак, талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашга доир билимларини ривожлантиришда мусика таълимида аксиологик ёндашувдан фойланиш, талаба шахсига кадрияли муносабат ва бахони бера олувчи дунёкарашни шакллантириш талаб этилади. Шу билан бирга талаба шахсини кадриятли фаолиятга тайёрлаш хам мухим ахамият касб этади.

Аксиологик ёндашувнинг тадкикий макоми талабаларда миллий мусикага доир билимларни такомиллаштиришнинг тизимли моделида турли хил вазифаларни амалга ошириш имконини беради: гностик (акмеологик мотивацияни ривожлагнтириш учун ижтимоий ахамиятли кадриятларни аниклаш); йуналтирувчи (акмеологик мотивацияни ривожлагнтиришга доир эхтиёжларни кондириш учун зарур кадриятларни танлаб олиш); информацион (акмеологик мотивацияни ривожлантиришга доир кадриятларнинг хилма-хиллигидан хабардор булиш); бахоловчи (ижтимоий ва шахсий кадриятлар уртасида узаро алокадорликни хосил килиш); технологик (ижтимоий ва шахсий кадриятлар тизимини шакллантириш йуллари, метод ва воситаларини аниклаштириш); интегратив (педагогик жараённинг ижтимоий ахамиятли кадриятлари ва таълим олувчиларнинг шахсий талабларини узаро уЙFунлаштириш)6 .Мазкур функцияларни амалга ошириш нафакат ижтимоий ва

4 Rokeach M. The role of values in public opinion research // The Public Opinion Quarterly. Vol. 32. No. 4. - P. 547559.

5 Ходжаев Б. Педагогик аксиология. - Тошкент.: "Fan va texnologiya", 2012. - Б.17.

6Яковлев Е.В. Реализация аксиологического подхода в педагогическом исследовании // Вестник ЮУрГУ. Серия: Образование. Педагогические науки. - 2012. - № 4(263). - С. 26-29.

288

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шахсий кадриятлар тизимини шакллантириш, балки хар бир жисмоний тарбия талабаси шахсида уларни карор топтириш йулларини излаб топишга имкон беради.

Аксиологик ёндашувнинг асосий тамойиллари сифатида куйидагилар аниклаштирилди:

- шахсда кадриятлар тизимини шакллантиришни талаб этувчи ижтимоий ва шахсий омилларни интеграциялаш тамойили. Мазкур тамойил талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашда ижтимоий ва шахсий кадриятларни уЙFунлаштириш, улар уртасидаги яхлитликни таъминлашни талаб этади;

- ижтимоий фаоллик тамойили. Мазкур тамойил талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлаш учун мухим ва зарур ахамиятга эга булиб, жамиятда, шу жумладан, санъат оламида содир булаётган объектив узгаришлар билан боFликлик мусика таълими талабларининг ижтимоий фаоллигини ривожлантиришни талаб этади.

Талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашга доир билимларини такомиллаштиришда улардаги аксиологик онг ва бахонинг туFри йуналтирилганлигини билиш лозим. Аксиологик онг ижтимоий онгнинг махсус шакли булиб, олам, вокелик ва хаётни кадрлаш туЙFуcи асосида узига хос тарзда акс эттиради. Зеро, инсонда олам, табиат, жамият ва узга одамларни, хаёт ва бошкаларни кадрлаш туЙFуcи бор. Бу туЙFу уларнинг кадрини англаб олиш, кадриятни идрок килиш, унинг ахамиятини хис килиш каби инсоний хусусиятлар билан уЙFунлaшиб кетган. Одам зоти олам ходисаларига нафакат бахо беради, балки уларга кадр ва кадрлаш нуктаи назардан хам карайди. Инсоний кадрлаш туЙFуcи кишининг нарса-ходисаларни оддий бахолашдангина иборат эмас, балки, кадриятли ёндашув асосида шаклланадиган серкирра маънавий хусусиятдир. Шу маънода, у инсон зотининг энг ботиний маънавий хислатларидан биридир.

Кддриятларга ва кадрлаш туЙFуcигa асосланган аксиологик карашлар илмий жихатдан асосланган, назарий тахлил килинган, муайян принцип асосида тупланган билимлар системасини ифодалайди. Улар кадриятлар сохасида олиб борилган тадкикотлар, илмий изланишлар, бу борадаги назариялар, китоб ва рисолаларда уз аксини топади. Тугалланган, озми - купми мукаммал, изчил баён килинган ва кадриятлар туЙFуcидaги системага эга булган аксиологик карашлар мажмуаси - кадриятлар назарияси, деб юритилади. Аксиологик карашлар тарихида кадриятлар, уларнинг шакллари ва амал килиш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xycycuaraapu TyFpucuga Öup KaTop Ha3apua Ba aKcuo.rorHK кoнцeпцнa.rapнн ynpaTHm MyMKHH.

Mh^ahh MycHKHfi MepocHH acpaö-aBafi.ramra x,H3MaT KH^yBHH aKcuo.rorHK OHr y3 HaBÖaTHga aKcuo.norHK xuccueT, aKcuo.rorHK ugpoK, Kagp.ram TyfiFycu, aKCHO^orHK KenHHManap, KagpuaT MasMyHHHH H^oganafiguraH TymyHna, xyroca Ba Ta^aKKyp öh.toh y3BHfi SoF^HKgup. KuMgagup aKcuo.rorHK ugpoK Ba ^agp^am TyfiFycH Som^anapgaH Kypa KynrapoK HaMoeH Synumu, yHHHr Kanöuga ^agp^am TyfiFycu ÖH^aH öofhhk xuccueT KynpoK "FanaeH» KHnumu MyMKHH. EyHgafi Kumuga MyafiaH KagpuaTHH Kagp^am öh.toh öofhhk MactynuaT Ba yHra acoc^aHraH ^aoraaT xaM öomKanapra KaparaHga aKKo.npoK Ky3ra Tam^aHHÖ Typumu Taöuufi.

fflyHHHrgeK, Tanaöanapga MH^^ufi MycHKHfi MepocHH acpaö-aBafi.ramra goup ÖH^HM^apHH TaKOMH^^amTHpumga KorHHTHB TaMofiura Myx,HM ax,aMHaTra эгa öyrnö, yHga aKCHO.rorHK ÖH^umra acocraHagu. AKcuo^orHK ÖH^umga Kagp^am TyfiFycu Ba aKcuo^orHK ugpoK Myx,HM ax,aMHaT KacÖ этagн. K,agp^am TyfiFycu aKcuo^orHK oHrHHHr энг acocufi KoMnoHeHraapugaH Öupugup. y Taöuufi Ba H^THMoufi xogucanapHHHr KagpuHH aHraam, 3aBK o^um, ^a33aT^aHHm, MatcynuaT x,hcchhh ce3um Ba öomKanapga HaMoeH Öy^agu. O^aM Ba ogaM y3 ax,aMHaTH ÖH^aH Kagpragup. O^aMgaru Hapcanap Ba npegMeraap, x,oguca Ba ^apaeH^ap ogaM^ap ynyH Kagp^am TyfiFycHHH yfiFoTyBHH acocgup.

TanaÖaHHHr MycHKHfi gyHeKapamHHHHr aKcuo^oruK maKnu Kagpuarau eHgamyB, aKcuo^oruK MyHocaÖaT, aKcuo^oruK Öa^o^am KaÖH^apHH KaMpaÖ o^agu. yMyMHfi gyHeKapam cucTeMacura aKcuo^oruK gyHeKapam э^eмeнт^apн Kymuiumu ÖH^aH H^THMoufi cyÖteKT^apHHHr BoKe^HKKa MyHocaöaTHga Kagp^am TyfiFycu, Kagpuarau MyHocaÖaT Ba aKcuo^oruK Öax,o aKKo^ Ky3ra Tam^aHa Öom^afigu. EyHga aKcuo^orHK пpннцнп^ap KHmu^apHHHr BoKeu^HKKa MyHocaöaraapHHH, Öup-Öup^apura HucÖaTaH y3apo anoKanapuHH TapTHÖra co^yBHH MatHaBHfi Me3oH^ap cu^aTHga HaMoeH Öy^agu. y^ap KHmu^apHHHr ^aoraaraapuHH aManra omupumgaru MaH^aar Ba MaKcag^apuga x,aM Ky3ra Tam^aHagu.

Eupop Öup fiyHanumra KapaTuraaH Kagp^am TyfiFycu Ba Öy acocgaru ÖH^HM^ap, HHTH^um, MaKcag x,aMga MaH^aaraap KHmu^apHHHr aManufi ^aoraaTH ynyH MatHaBHfi öomKapyBHaH^HK (perynaTopraK) Basu^acuHH xaM Öa^apagu. AnÖaTTa, ÖyHga KagpuaT^ap ÖH^aH öof^hk oMH^^apgaH TamKapu ÖomKa caÖaÖ^ap x,aM My^HM a^aMHaT KacÖ этagн. Ammo, KHmu^apHH öup^amTHpuö, MyafiaH MaKcagra HHTH^umgaru yMyMHfi ^ao^uaTga omh^kop öy^umHH TatMHH^afiguraH oMH^^ap opacuga KagpuaT^ap omhhh eTaKHH ypHHHH эгaп^amн MyMKHH. MacanaH, x,o3Hpru gaBpga y3ÖeKHcToHHHHr MycTaKH^^uru xaMga yHH aHaga MycTa^KaM^am

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

вазифалари жамиятимизда баркарорликни таъминлаш, демократик тамойилларга асосланган хаёт тарзини шакллантириш жараёнларида кадриятлар омили катта ахамият касб этмокда. Оламга кадриятли муносабат шаклланиши хар бир кишининг етук инсон сифатида вояга етиши жараёнининг таркибий кисмидир. Киши камолот сари борар экан узи, узгалар, ташки мухит, олам, умр, вакт, давр ва бошкаларнинг хакикий кадрини англаш томон бораверади. Бу фоний дунёнинг уткинчилиги умрнинг мазмуни, яшашнинг максади, оламнинг абадийлиги каршисидаги лахзалар кадрига етишни ургана боради. Бу эса мазкур кишида аксиологик муносабат шаклланишининг шахсий жараёнини англатади. Аксиологик муносабат факат якка, алохида шахсгагина тегишли ходиса эмас. Балки у ижтимоий гурух, катлам, миллат, давлат, жамиятга хам тегишли булиши мумкин. Ушбу маънода аксиологик ёндашув ва кадриятли муносабатнинг индивидуал ва ижтимоий намоён булиш даражаларини, алохида, хусусий ва умумий шаклларини курсатиш мумкин.

Хулоса килганда, талабаларда миллий мусикий меросни асраб-авайлашга доир билимларини такомиллаштиришда аксиологик ёндашув юкори самарадорликка эга. Чунки мусикий меросни асраб-авайлаш аксеологик муносабат ва бахо асосида шаклланади. Булажак мусика укитувчиси узининг касбий фаолиятида кадр ва кимматлиликни англаса, унда асраб-авайлаш учун мотив шаклланади.

REFERENCES

1. Зинченко В.П. Человек развивающийся. Очерки российской психологии. -М.: Тривола, 1994. -С.304.

2004. -Б. 84.

3. Парсонс Т.О структуре социального действия. - 2-е изд. - Москва.: Академический проект, 2000. - С. 200-203.

4. Rokeach M. The role of values in public opinion research // The Public Opinion Quarterly. Vol. 32. No. 4. - P. 547-559.

5. Ходжаев Б. Педагогик аксиология. - Тошкент.: "Fan va texnologiya", 2012. - Б.17.

6. Яковлев Е.В. Реализация аксиологического подхода в педагогическом исследовании // Вестник ЮУрГУ. Серия: Образование. Педагогические науки. - 2012. - № 4(263). - С. 26-29.

ХУЛОСА

2. Маннопов С. Узбек халк мусика мданаяти. -Тошкент.: Янги аср авлоди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

8. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

9. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

10. Маннопов, С. (2018). Навобахш охднглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.

11. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

12. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

14. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

15. Мамазияев, Х. А. У. (2022). МА^ОМ САНЪАТИДА МУСИКД ЧОЛГУЛАРИНИНГ ТАДРИЖИ. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.