Научная статья на тему 'ЖАМИЯТИМИЗГА ЁТ БЎЛГАН ҒОЯЛАРНИНГ ҚАДРИЯТЛАРИМИЗ, АНЪАНАЛАРИМИЗ ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТИМИЗНИ АНГЛАШГА САЛБИЙ ТАЪСИРИ'

ЖАМИЯТИМИЗГА ЁТ БЎЛГАН ҒОЯЛАРНИНГ ҚАДРИЯТЛАРИМИЗ, АНЪАНАЛАРИМИЗ ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТИМИЗНИ АНГЛАШГА САЛБИЙ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
55
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тараққиёт стратегияси / тараққиёт модели / мафкуралар / цивилизация / манавият / фалсафа / аксиологик модел / миллий ғоя / этник бирлик / миллий руҳият / террорчилик / оммавий қотиллик / геноцид / расизм / нигилизм / вандализм / фашизм. / Стратегия развития / модель развития / идеологии / цивилизация / духовность / философия / аксиологическая модель / национальная идея / этническое единство / национальная психика / терроризм / массовые убийства / геноцид / расизм / нигилизм / вандализм / фашизм.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Турсунов, Алишер Қахраманович

Мазкур мақолада бугунги кундаги дунёнинг турли жойларида бир томонлама шаклланган ижтимоиймаданий тизимлар, ҳаётнинг ўзгариб бораётган шароитлари ва янги сароб қадриятли мақсадлар бузғунчи жамиятимизга ёт ғояларнинг келиб чиқиши, уларнинг тарқалишига замин ҳозирланиши. Айни пайтда бундай вайронкор ғоялар, уларнинг ўзига хос жиҳатларини тадқиқ қилиш, ҳам вертикал, ҳам горизонтал ўсиб бориши сабабларини ўрганиш ҳамда бу ғояларнинг салбий оқибатларини камайтиришнинг самарали йўлларини излаш хақида гап кетади. Калит сўзлар: Тараққиёт стратегияси, тараққиёт модели, мафкуралар, цивилизация,манавият, фалсафа, аксиологик модел, миллий ғоя, этник бирлик, миллий руҳият, террорчилик, оммавий қотиллик, геноцид, расизм, нигилизм, вандализм, фашизм.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НЕГАТИВНОЕ ВЛИЯНИЕ ЧУЖИХ ИДЕЙ НА НАШИ ЦЕННОСТИ, ТРАДИЦИИ И НАЦИОНАЛЬНУЮ КУЛЬТУРУ

В статье анализируеться социальные и культурные системы, сформировавшиеся в одностороннем порядке в разных уголках мира.На сегодняшный день некоторый заранее планированный изменение условия жизни и новые, ценностные цели, являются источником чуждых идей, разрушающих в наше общество, подготовкой почвы для их распространений. На данный момент речь идет об исследовании конкретных аспектов таких деструктивных идей, изучении причин их роста как по вертикали, так и по горизонтали, поиске эффективных способов снижения негативных последствий этих идей.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТИМИЗГА ЁТ БЎЛГАН ҒОЯЛАРНИНГ ҚАДРИЯТЛАРИМИЗ, АНЪАНАЛАРИМИЗ ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТИМИЗНИ АНГЛАШГА САЛБИЙ ТАЪСИРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЖАМИЯТИМИЗГА ЁТ БУЛГАН ГОЯЛАРНИНГ КАДРИЯТЛАРИМИЗ, АНЪАНАЛАРИМИЗ ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТИМИЗНИ АНГЛАШГА САЛБИЙ ТАЪСИРИ

Турсунов Алишер Кахраманович

Узбекистон Республикаси ИИВ 2-сон Тошкент академик лицейи Махсус фанлар укитувчиси ali704tur@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада бугунги кундаги дунёнинг турли жойларида бир томонлама шаклланган ижтимоий- маданий тизимлар, уаётнинг узгариб бораётган шароитлари ва янги сароб цадриятли мацсадлар буззунчи жамиятимизга ёт зояларнинг келиб чициши, уларнинг тарцалишига замин уозирланиши. Айни пайтда бундай вайронкор гоялар, уларнинг узига хос жщатларини тадциц цилиш, уам вертикал, уам горизонтал усиб бориши сабабларини урганиш уамда бу гояларнинг салбий оцибатларини камайтиришнинг самарали йулларини излаш хацида гап кетади.

Калит сузлар: Тарацциёт стратегияси, тарацциёт модели, мафкуралар, цивилизация,манавият, фалсафа, аксиологик модел, миллий 8оя, этник бирлик, миллий рууият, террорчилик, оммавий цотиллик, геноцид, расизм, нигилизм, вандализм, фашизм.

НЕГАТИВНОЕ ВЛИЯНИЕ ЧУЖИХ ИДЕЙ НА НАШИ ЦЕННОСТИ, ТРАДИЦИИ И НАЦИОНАЛЬНУЮ КУЛЬТУРУ

АННОТАЦИЯ

В статье анализируетъся социальные и культурные системы, сформировавшиеся в одностороннем порядке в разных уголках мира.На сегодняшный день некоторый заранее планированный изменение условия жизни и новые, ценностные цели, являются источником чуждых идей, разрушающих в наше общество, подготовкой почвы для их распространений. На данный момент речь идет об исследовании конкретных аспектов таких деструктивных идей, изучении причин их роста как по вертикали, так и по горизонтали, поиске эффективных способов снижения негативных последствий этих идей.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: Стратегия развития, модель развития, идеологии, цивилизация, духовность, философия, аксиологическая модель, национальная идея, этническое единство, национальная психика, терроризм, массовые убийства, геноцид, расизм, нигилизм, вандализм, фашизм.

In this article, the social and cultural systems formed unilaterally in different parts of the world today, the changing conditions of life and the new, valuable goals, are the origin of alien ideas that destroy our society, and the preparation of the ground for their spread. At the moment, it is about researching the specific aspects of such destructive ideas, studying the reasons for their growth both vertically and horizontally, and looking for effective ways to reduce the negative consequences of these ideas.

Keywords: Development strategy, development model, ideologies, civilization, spirituality, philosophy, axiological model, national idea, ethnic unity, national psyche, terrorism, mass murder, genocide, racism, nihilism, vandalism, fascism.

Мазкур маколада бугунги кундаги дунёнинг турли жойларида бир томонлама шаклланган ижтимоий-маданий тизимлар, хаётнинг узгариб бораётган шароитлари ва янги сароб кадриятли максадлар бузгунчи жамиятимизга ёт гояларнинг келиб чикиши, уларнинг таркалишига замин хозирланиши. Айни пайтда бундай вайронкор гоялар, уларнинг узига хос жихатларини тадкик килиш, хам вертикал, хам горизонтал усиб бориши сабабларини урганиш хамда бу гояларнинг салбий окибатларини камайтиришнинг самарали йулларини излаш хакида гап кетади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАРИ

Тадкикот натижаларининг илмий ахамияти бузгунчи гояларни урганишга янгича ёндашувлар асосида уларнинг миллий узликни англашга салбий таъсирини аниклаш борасидаги ижтимоий-фалсафий билимларни илмий-услубий жихатдан кучайтириши билан белгиланади. Ушбу тадкикотда ишлаб чикилган катор категориал тушунчалар ижтимоий фалсафа сохасидаги амалий тадкикотлар учун илмий-услубий асос булиши мумкин. Мазкур тадкикот материалларидан келгусидаги илмий-тадкикот ва педагогик фаолиятда хамда

THE NEGATIVE IMPACT OF FOREIGN IDEAS ON OUR VALUES, TRADITIONS AND NATIONAL CULTURE

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences fV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ~ ASI Factor = 1.7

фалсафа, диншунослик, психология, социология мутахассисликлари буйича укув дастурлари доирасида бузгунчи мафкураларнинг тарихи, бугуни ва ижтимоий окибатлари буйича мавзуларни ишлаб чикишда фойдаланиш мумкин.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистоннинг ХХ1 аср тараккиёт стратегияси миллий тараккиёт моделида аник ифодаланган булиб, мамлакатимизни тараккий этган давлатлар каторига кушилиши билан бирга узликни англаш, халкнинг маънавий уйгонишини рагбатлантиришни хам уз олдига максад килиб куйиб, узаро хамкорлик ва бирдамликка асосланган миллий ва ижтимоий сиёсатнинг амалий ривожини таъминлашга каратилади. Мазкур вазифаларни амалга оширишда кескинлик ва хавф-хатарларнинг тобора усиб бориши, геосиёсий карама-каршиликлар, таъсир доираси кенгайиб бораётган мафкуравий кураш, радикализм, терроризм ва экстремизм каби тахдидларга хам дуч келмокдамиз.

Бу инсониятни ХХ асрда тоталитар мафкураларнинг беаёв тажриба майдонида синалган, сайёрамизни бир неча марта йукотишга етадиган ядро куролларининг тахдиди, «совук уруш» азобларини тортиб катта тажриба орттирган булса-да, ХХ1 асрга етарли даражада акл-идрокли булиб кадам куймади. Инсониятга тахдид солган вайронкор гоялар завол топмасдан, балки янги куринишларда кайта бош кутариб чикмокда.

Инсониятнинг бугунги цивилизацияси дисфункционал булиб колмокда, кишилар жамияти турмуш тарзи усулининг узгаришига, инсониятнинг янги цивилизацияга оид танловига эхтиёж сезилмокда. "Хрзирги вактда инсониятда бирлаштирувчи гоя, умумий ахлокий чегара йук, - дейди А.А.Гусейнов. Менинг фикримча, айнан куч ишлатмаслик гояси ана шундай гоя булиб хизмат килади. Куч ишлатмаслик инсоният забт этиши лозим булган янги маънавий-амалий чуккидир. Бу шунинг учун хам керакки, у яшаши ва цивилизация эришган ютукларни асраб-авайлаши лозим. Бунинг хеч кандай мукобил йули йук".

Мана шундай муаммоларнинг гирдоби томон бораётган турли давлатлар, жамиятлар, хусусан бизнинг мамлакатимизда хам бузгунчи гояларнинг олдини олиш, уларнинг миллий узликни англашга салбий таъсирини бартараф килишнинг самарали йуллари, усуллари ва воситаларини излаб топиш, ижтимоий-фалсафий муаммо сифатида тахлил килиш бугунги фалсафа фани олдидаги мухим вазифалардан бири булиб колмокда.

Бундай тахдидларга карши курашда миллий маънавитимиз, миллий гоянинг имкониятларидан самарали фойдаланиш мухим. Сунгги пайтларда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

жахонда, жумладан муайян даражада бизда хам миллат, унинг маънавий борлиги, ривожланиши муаммосини етарли даражада фалсафий тафаккурдан утказмаслик бу борадаги тадкикотларнинг издан чикишига олиб келди. Чунки тадкикотларнинг таркибий кисми торайди, назарий коидалари эса сиёсийлаштирилди. Миллий узига хослик муаммоларини келгусида хар томонлама батафсил ишлаб чикишмасдан хусусий тадкикотларни ривожлантириш кийин кечиши яккол куриниб колди. Мамлакатимиз фалсафа фани миллий маънавият, миллий узликни англашнинг табиати, мохияти, тузилмаси, даражалари, амал килиш механизмлари хамда ривожланиш конуниятларини тадкик килиш буйича ишланмаларга эхтиёж сезмокда.

Замонавий жамиятни ривожлантиришнинг окилона йуллари нафакат новаторлик услубидан фойдаланиш, балки миллий маънавият асосларининг тахлилига, шаклланган архетипларга асосланган жамият курилиши борасидаги уз тажрибасини урганишга таяниши лозим. Аммо миллий маънавиятнинг айрим "эскирган" жихатлари миллий ривожланишни чеклаб куймокда, миллий махдудликка сабаб булмокда. Шу боис, анъанавий кадриятларни кайта бахолаш хамда миллий маънавият кадриятли тузилмаси бугинларини янгилаш юз бермокда. Замонавий жамият миллий маънавиятнинг аксиологик модели учун миллатнинг ижтимоий тажрибасини хамда янги ижтимоий вокеликка мос келувчи умуминсоний кадриятларни акс эттирувчи анъанавий кадриятлар умумлашуви хусусиятлидир.

Миллий маънавиятга ёндашувнинг янги аксиологик модели ранг-баранглиги билан хусусиятланади. У жамиятнинг утиш холатини акс эттиради. Айникса, миллий гояни шакллантириш миллат муваффакиятли ривожланиши учун зарур булган кадриятли вазифаларни танлаб олишга имкон беради. Куп миллатли жамиятнинг миллий гояси умумийлик ва хусусийликни англаш оркали мамлакатимиздаги барча миллатларнинг орзу- умидлари ва эхтиёжларини узида бирлаштиради.

Жамиятдаги объектив бирлашув тенденцияларининг кучайиб бориши миллий узига хосликнинг мустахкамланиши, миллий узликни англашнинг мустахкамланиши йулидаги баркарор карама-карши жараён билан биргаликда кечмокда. Шунинг учун купмиллатли давлат ривожланиши учун ижтимоий-иктисодий ва сиёсий узгаришлар шароитларида миллий омил алохида долзарблик касб этади. Аммо миллий узликни англашнинг узига хосликлари ва унинг асосий кадриятларини хисобга олувчи давлат хамда миллат сиёсатининг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

илмий асосланган концепцияси нихоясига етмаганлиги жамиятнинг баркарор ривожланишига тускинлик килади.

Х,ар кандай миллат жахон цивилизациясида узининг муносиб урнини эгаллашга интилар экан, ушбу миллатнинг гояси умуминсоний кадриятларга хам суяниши шарт. Х,ар бир халкнинг тарихий, маданий ва маънавий меросида умуминсоний кадриятлар хам узига хос шакллар ва куринишларда ифода этилган булади. Шу билан бирга, бошка миллатлар, давлатлар, динлар ва цивилизацияларнинг хос кадриятлари ва ижобий тажрибаларидан фойдаланиш хам жахон тараккиётининг хозирги боскичида маълум ахамият касб этади. Шу маънода, мафкуравий жараёнлар жадаллашган даврда кучли жамият куриш учун халкимизнинг миллий маърифий карашларимизни янада чукурлаштиришга эхтиёжлар сезилмокда. Чунки, биз кураётган жамият гарбдан ёки шаркдан кур-курона кучириб олинмаган, балки бир неча минг йиллик тарихий тажрибаларимизга асосланади.

Миллий гоянинг бузгунчи гояларга карши курашдаги ахамияти билан боглик ватанимиз мустакиллигининг маънавий асосларини мустахкамлаш, миллий кадриятларимиз, анъана ва урф-одатларимизни асраб-авайлаш, халкимиз, айникса, ёш авлод калби ва онгига она юртга мухаббат, истиклолга садокат туйгуларини чукур сингдириш масаласи бугунги кунда тобора долзарб ахамият касб этмокд. Зеро, халкаро майдонда мафкуравий, гоявий ва информацион курашлар кучайиб бораётган хозирги мураккаб ва тахликали даврда мафкуравий масалаларни замон талаблари асосида ташкил этиш, ёшларни турли гоявий хуружлардан химоя килиш, фукароларнинг хаётга онгли муносабатини шакллантириш, ён-атрофда юз бераётган вокеаларга дахлдорлик хиссини ошириш, давлатимиз мустакиллиги, тинч- осойишта хаётимизга хавф тугдириши мумкин булган тажовузларга карши изчил кураш олиб бориш учун миллий гоя ва мафкуранинг тарихий, фалсафий, илмий асосларини урганиш, унинг методологик ёндашувларини чукур тадкик этиш хаётий заруратдир.

Миллий гоя юрт озодлиги ва ободлигига карши каратилган хар кандай гоявий, мафкуравий тахдидларга, кучларга карши курашади. Халкни бу йулда уюштиради, жипслаштиради, Ватанга, эл-юртга садокат рухида тарбиялайди. Юртнинг озодлиги ва ободлиги жамиятда баркарор ижтимоий мухит хукмрон булишини таъминлайди. Шунинг учун хам, "Миллий гоя деганда этник бирликни узида намоён этувчи, миллий онгни уйготувчи, миллатнинг узлигини англатувчи, узига хосликка, менталитетга киёфа бахш этувчи, миллий рухият, гурур, ифтихор, эътикод ва масъуллик туйгуларини шакллантирувчи тафаккур

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences fV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ~ ASI Factor = 1.7

мажмуасини тушуниш мумкин". Сунгги пайтларда мафкуравий бушлик, уюшмаган ёшлар, уларнинг бандлигини таъминлаш борасида турли мулохазалар илгари сурилмокда. Бунга эришишда ахоли, жумладан, ёшларнинг фаоллиги алохида ахамият касб этади. Ёшларнинг ижтимоий фаоллигини оширишда эса, гоявий омил мухим урин тутади. Шу жихатдан, халкимизни бирлаштирадиган, унинг эзгу максадлари ва хаётий манфаатларини узида мужассам этадиган миллий гоянинг амал килиш механизмларини янада кучайтириш долзарб вазифалардан булиб колмокда.

Хрзирги вактда ижтимоий фалсафа бузгунчи гоялар, уларнинг ижтимоий окибатлари борасида инсоннинг мохиятида мавжуд булган хусусиятлар, уларни харакатлантирувчи мотивлар билан боглик хулосаларни илгари сурмокда. Масалан, мана шундай жихатлардан бири булган эркинлик инсоннинг маънавий эхтиёжи булиши билан бирга бузгунчиликнинг усишида муайян даражада катализатор ёки мотив булиши хам мумкин. Чунки эркинлик бу каби ижобий узгаришларни келтирибгина колмасдан, балки хавфсизлик хиссиётларининг ва жамиятга мансублик хиссиётларини йукотишга олиб келади. Эркинлик ёлгизлик хиссиёти, узини хеч нарсага арзимаслиги ва бегоналашувини хис килиш билан бирга кечади. Кишилар бундай туйгуларни бартараф этишга, "эркинликдан кочишга" интиладилар. Э.Фроммнинг фикрига кура, "эркинликдан кочиш" усулларидан бири айнан бузгунчиликдир. Шунинг учун инсон, тулаконли эмаслиги (комил эмаслиги) сабабли хиссиётини бошкаларни йук килиши ёки буйсундириши оркали рагбатлантирмокчи ёки тинчлантирмокчи булади.

Умуман, бугунги ижтимоий-маданий тизим учун хусусиятли булган хаёт фаолиятининг узгариб бораётган шароитлари ва янги кадриятли максадлар бузгунчи гояларнинг келиб чикиши, унинг террорчилик, оммавий котиллик, геноцид, расизм, нигилизм, вандализм, "оммавий маданият" сингари куринишлари таркалишига олиб келмокда. Айни хозирги ижтимоий-маданий тизимда инсон томонидан яратилаётган вайронкор гоялар, уларнинг узига хос жихатларини тадкик килиш, бундай гояларнинг хам вертикал, хам горизантал усиб бориши сабабларини урганиш хамда бу гояларнинг салбий окибатларини камайтиришнинг эхтимолий йулларини урганиш талаб этмокда.

ХУЛОСА

Бугун дунёнинг турли жойларида бир томонлама шаклланган ижтимоий-маданий тизимлар, хаётнинг узгариб бораётган шароитлари ва янги сароб

кадриятли максадлар бузгунчи гояларнинг келиб чикиши, уларнинг

38

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

таркалишига замин хозирламокда. Айни пайтда бундай вайронкор гоялар, уларнинг узига хос жихатларини тадкик килиш, хам вертикал, хам горизонтал усиб бориши сабабларини урганиш хамда бу гояларнинг салбий окибатларини камайтиришнинг самарали йулларини излаб топиш талаб этилмокда.

Бузгунчи гояларга карши самарали кураш куп жихатдан бу сохадаги муаммоларни илмий асосда урганишга боглик. Шу сабабли хам хозирги кунда куплаб илмий тадкикот марказларида бузгунчи гояларни илмий тадкик килиш, уларнинг таъриф ва тавсифлари борасида умумхулосага келиш, уларга карши курашда фалсафий асосларига кайтиб иш куриш ва бошка ечимларнинг янги йуналишлари шакллантирилмокда. Аммо, айрим холларда, бузгунчи гояларнинг максадларига сиёсий тус бериш кучайиб бориши, уларни таъкиклаётган хукукий мезонларнинг амал килмаслиги бу борадаги мушкулотларни ошириб юбормокда.

REFERENCES

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti SH. M. Mirziyoevning PF-5106-sonli "Yoshlarga oid davlat siyosati samaradorligini oshirish va O'zbekiston yoshlar ittifoqi faoliyatini qo'llab-quvvatlash to'g'risida"farmoni

2. Мирзиёев Ш.М. "Камолот" ёшлар ижтимоий харакатининг IV курултойидаги нутки. 2017 йил. 30 июн.

3. Мирзиёев Ш.М. "Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз". Т.: "Маънавият". 2017. 18 б.

4. Лапин И. Фундаментаьные ценности цивилизационного выбора в ХХ1 столетий. Часть 1. Человеческая цивилизация перед выбором конфигурации фундаментьных ценностей // Вопросы философии. 2015. № 4 -С. 3-15.

5. Отамуродов С. Глобаллашув ва миллат. - Тошкент: Янги аср авлоди,2008-

6. Фромм Э. Бегство от свободы. - Москва.: АСТ, 2011. - 279 с.

7. Himes J. Conflict and Conflict Mmiagement. Athens: The University of Georgia Press,1980. - 339 р.

8. Узбекистон Республикасининг Ёшларга оид давлат сиёсати тугрисида. http://lex.uz/docs/3026246.

9. Кубатов Ш. Узбекистонда ёшларга оид давлат сиёсати: назария ва амалиёт. http://buxoro-yoshlari.uz/2016/01

176 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.