Научная статья на тему 'ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА МИЛЛИЙ ҒОЯНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА МИЛЛИЙ ҒОЯНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
181
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамият / барқарорлик / маънавият / ижтимоий тараққиёт / объектив омил / субъектив омил / миллий ғоя / миллий қадрият / умуминсоний қадрият / салоҳият / мафкура / тарбия. / society / sustainability / spirituality / social development / objective factor / subjective factor / national idea / national value / universal human value / potential / ideology / education.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ш. Аббосова

Ушбу мақолада жамият маънавий барқарорлигини таъминлашда миллий ғоянинг ижтимоий моҳияти, аҳамияти ва ўзига хос хусусиятларини асослаш орқали илмий-фалсафий жиҳатлари очиб берилган. Тараққиётимизнинг янги босқичида маънавий барқарорликни таъминлашда миллий ғоянинг ишлаб чиқиш, такомиллаштириш жараёни, бу кўникмаларни шакллантиришда фуқаролар, хусусан ёшлар таълим-тарбиясида муҳим аҳамият касб этиши ўрганилган. Шунингдек, жамиятимиз барқарорлигини таъминлаш учун муҳим аҳамиятга эга бўлган ғоявий тарбиянинг илмий-методологик жиҳатлари асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE AND DISTINCTIVE FEATURES OF THE NATIONAL IDEA IN ENSURING THE SPIRITUAL STABILITY OF SOCIETY

In this article, the scientific and philosophical aspects of the National idea are revealed by substantiating the social essence, significance and specific features in ensuring the spiritual stability of society. At a new stage of our development, the process of development, improvement of the National idea in ensuring moral stability, the formation of these skills plays an important role in the education and training of citizens, in particular young people, has been studied. It is also based on the scientific and methodological aspects of ideological education, which are important for ensuring the stability of our society.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА МИЛЛИЙ ҒОЯНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

ЖАМИЯТ МАЪНАВИЙ БАРЦАРОРЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА МИЛЛИЙ ГОЯНИНГ АХДМИЯТИ ВА УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Ш. Аббосова

Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада жамият маънавий баркарорлигини таъминлашда миллий гоянинг ижтимоий мохияти, ахамияти ва узига хос хусусиятларини асослаш оркали илмий-фалсафий жихатлари очиб берилган. Тараккиётимизнинг янги боскичида маънавий баркарорликни таъминлашда миллий гоянинг ишлаб чикиш, такомиллаштириш жараёни, бу куникмаларни шакллантиришда фукаролар, хусусан ёшлар таълим-тарбиясида мухим ахамият касб этиши урганилган. Шунингдек, жамиятимиз баркарорлигини таъминлаш учун мухим ахамиятга эга булган гоявий тарбиянинг илмий-методологик жихатлари асосланган.

Калит сузлар: жамият, баркарорлик, маънавият, ижтимоий тараккиёт, объектив омил, субъектив омил, миллий гоя, миллий кадрият, умуминсоний кадрият, салохият, мафкура, тарбия.

THE IMPORTANCE AND DISTINCTIVE FEATURES OF THE NATIONAL IDEA IN ENSURING THE SPIRITUAL STABILITY OF SOCIETY

ABSTRACT

In this article, the scientific and philosophical aspects of the National idea are revealed by substantiating the social essence, significance and specific features in ensuring the spiritual stability of society. At a new stage of our development, the process of development, improvement of the National idea in ensuring moral stability, the formation of these skills plays an important role in the education and training of citizens, in particular young people, has been studied. It is also based on the scientific and methodological aspects of ideological education, which are important for ensuring the stability of our society.

Keywords: society, sustainability, spirituality, social development, objective factor, subjective factor, national idea, national value, universal human value, potential, ideology, education.

КИРИШ

Жахондаги демократик мамлакатлар тараккиётида миллий гоянинг ижтимоий ривожланиши мухим урин эгалламокда. Дунё манзараси узгариб, динамик глобал тизимда миллий гояга булган муносабат жамият баркарорлиги

мамлакат ёки миллат баркарорлигини таъминламокда. Бундай баркарорлик бир томондан, жамият тараккиёти учун кенг имкониятлар яратаётган булса, иккинчи томондан, мазкур объектив жараёнга субъектларнинг аралашуви окибатида миллатларнинг мустакиллиги, тарихий кадриятлари, маданий-маънавий идентификациясини сакдаб колиши борасидаги тадкикотларни урганиш долзарб ахамият касб этмокда.

Дунёнинг етакчи илмий тадкикот институтлари ва марказларида амалга оширилаётган илмий тадкикотларда миллий узликни англаш, жамиятнинг баркарор юксалиши ва миллий гоянинг ижтимоий-маданий хаётга таъсирининг алокадорлигига оид илмий изланишлар олиб борилмокда. Миллат ва жамият баркарорлиги миллий гоя хусусиятларини фаоллашуви, миллий манфаатларга мос келувчи воситалари, жамиятнинг миллий юксалиш жараёнларига ижтимоий-сиёсий, маънавий-маърифий янгиланишга эхтиёжи ортиб бормокда. Бу эса, жамият баркарорлигида миллий гоянинг урнига оид тадкикотларга булган заруратни кучайтирмокда.

Мамлакатда Учинчи ренессанс даври жамият баркарорлиги ва миллий гоянинг миллий юксалиш ва ривожланишнинг асослари сифатидаги ижобий таъсири ортмокда. Зеро, "Халкимизнинг тинчлиги, жамият баркарорлиги, умуминсоний, миллий ва диний ва кадриятларимизга карши каратилган, миллий узлигимизни, халкимизнинг асрлар давомида шаклланган хаёт тарзини борбод килишга йуналтирилган тахдидларга карши курашишнинг самарали ва воситаларини ишлаб чикиш... [1.278.]", мухим ахамият касб этмокда. Зотан, жамият тараккиётини баркарор ривожлантирадиган ва миллатни буюк киладиган куч бу - миллий гоядир. Миллий гоянинг жамиятдаги энг мухим вазифаси миллат равнаки, ёш авлоднинг келажаги ва жамият такдирига дахлдорликдир.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Жамият баркарорлигида миллий гоя масаласи Узбекистонлик файласуф олимлар М.Абдуллаева, А.Бегматов, Г.Махмудова, С.Отамуратов, Б.Туйчиев, Н.Шермухамедова, Б.Умаровлар томонидан олиб борилган тадкикотларда урганилган. Жамиятнинг баркарор ривожланишида миллий гоянинг юксалиш жараёнида маънавият масаласи, маънавий кадриятлар ва маънавий янгиланишнинг хусусиятлари мустакилликнинг дастлабки йилларида Э.Юсупов, Т.Махмудов, Ж.Туленов, С.Шермухамедов каби файласуф олимлар томонидан урганилган булса, хозирда маънавий янгиланишнинг турли жихатлари Б.Алиев, С.Бердикулов, Д.Норкулов, А.Умаров, Э.М.Иззетова, Ш.Мадаева, С.Мамашокиров, К.Назаров, И.Соифназаров, К.Туленова, МДаххорова, Х.Хдйдаров ва бошкалар томонидан тадкик этилмокда.

Хусусан, профессор С.Отамуратов глобаллашув жараёнида миллат, миллий узликни англаш ва миллий гоя, А.Бегматов миллий юксалиш жараёнида жамият

маънавий тараккиёти ва маънавий тарбия, З.Крдирова глобаллашувда толерантлик, Н.Шермухамедова миллий юксалишнинг илмий-методологик жихатлари, Б.Умаров миллий юксалиш зиддиятлари, У.Саидов миллий юксалиш жараёнида Шарк ва Гарб диалоги масаласи, эканлигига оид тадкикот ишлари олиб борилган. Узбекистон тараккиётининг янги боскичида миллий гоянинг зарурати ва унга булган эхтиёжнинг ортишига оид илмий тадкикотлар Ж.Яхшиликовнинг "Миллий гоя - тараккиёт стратегияси" номли монографиясида шунингдек, ККабулов узининг докторлик диссертациясида миллий манфаатларни уйгунлаштиришда толерантлик масаласини, Б.Мамарасулов миллий гоянинг субстанционал ва институционал хусусиятларини, И.Суванов "Шахс маънавиятини юксалтиришда миллий гоя ва узликни англаш диалектикаси" илмий тадкикот ишларида асослаган.

Бизнингча, файласуф Т.Парсонснинг жамият баркарорлигида хавддаги функционал ёндашувига, яъни "Хдракатлар жамият баркарорлигига таъсир киладиган жараёнлар сифатида намоён булади. Булар-такрорлаш, интеграция, максадга эришиш ва мослашиш функциялари [3.30-79.]" деган фикрига кушилади. Зеро, бу харакатларни бирлаштириб турувчи омил сифатида миллий гояни, яъни гоянинг ижтимоий таъсир кучи нуктаи назардан бахолаш максадга мувофик булади. Тадкикотимизда, давлатнинг вазифаси жамиятнинг энг кичик бугинлари, жамоалар, ташкилотлар, идоралар орасидаги мутаносибликни саклаш ва мустахкамлашдан иборат. Агар давлат бунинг уддасидан чика олса, у жамиятни баркарор ривожланишини таъминлайдиган бошкарувчи (регулятор) вазифасини адо этади [4.45.], деган карашига ижобий бахо берилган. Муаллиф фикрича, бу давлатнинг стратегик максадларини муайян ислохотларни амалга ошириши учун имкон яратади. Мавзуни ёритишда КНазаровнинг бир жамиятдан бошкасига утилаётган даврда гоялар тизими, унинг амалиётига доир жараёнлар пировард натижада умумий тизимдаги асосий богланишларга буйсинмай колади, уни бошка сифатга утишини заруратга айлантиради. Бу сифат узгариши янги гоялар тизимининг шаклланишига олиб келиши мумкин. Ушбу жараён эса диалектик инкорни инкор, ворисийлик ва янгиланиш сифатида амалга ошади [5.244.], деган фикрига кушилади. Таъкидлаш керакки, жамиятни, яъни инсониятнинг аввалги ва кейинги мавжудлигига зид булмаган ривожланиш жамият баркарорлигидир. Миллий тикланиш, тараккиёт ва юксалиш жуда кенг, чукур, мураккаб тарихий жараён булиб, у миллатимиз хаётининг хамма сохаларни: иктисодиётни хам, сиёсий фаолиятни хам, маънавиятни хам, илм-фан, тил, тарих, урф-одатлар, хунармандчилик, меъморчиликни хам, инсон камолоти билан бевосита дахлдор барча омилларни ижобий жихатларини асослайди. Жамият баркарорлигини таъминлашда миллий гоя мухим эканлигига эътиборни каратади. Бу эса ижтимоий баркарорликка асос булади. Шунингдек, файласуф А.Саиткосимовнинг "ижтимоий баркарорлик - ижтимоий тузумнинг

самарали фаолият курсатишига ва ривожланишига кенг имкон яратиб берувчи мустахкам холати булиб, ахолининг тинч, самарадор мехнати ва фаровонлигининг таъминланиши, соглом турмуш тарзининг шаклланиши, ижтимоий-сиёсий хаётнинг барча жабхалари тараккиёти учун мустахкам шароитнинг мавжудлиги, ижтимоий мувозанатнинг сакланишидир. Ижтимоий баркарорлик жамият тараккиётининг биринчи шарти булиб, ижобий ва инновацион узгарувчанликка замин хозирлайди ва жамиятнинг жадал ривожланишини таъминлайди [6.18], деган фикрига кушилади. Бу уринда баркарорлик ижтимоий ахамиятга эга булсагина унинг даражасини англаб етиш осон булади. Миллий гоянинг жамиятдаги урни баркарорлик билан инновационлашганда ижобий таъсирга эга булади.

НАТИЖАЛАР

Узбекистон тараккиётида ва баркарорлигини таъминлашда миллий гоя стратегиясининг истикболларини тадрижий ривожланиш боскичларида деб билади. Бунинг учун эса "Халк давлат органларига эмас, давлат органлари халкка хизмат килиши керак", "Инсон манфаатлари хамма нарсадан улуг", "Халк бой булса, давлат хам бой ва кудратли булади", "Халк биздан рози булса, ишимизда унум ва барака булади", "Адолат - конун устуворлигида", "Маънавият булмаган жойда хеч качон адолат булмайди!", "Инсонларнинг дарду ташвишларини уйлаб яшаш -одамийликнинг энг олий мезонидир" сингари тамойиллар хаётга жорий килинмокда. Миллий гоянинг халк иродаси сифатидаги макомини оширишга хизмат килишини асослайди. Бу эса, миллий гоя хар бир инсоннинг узини англаши жараёнида шакллана бошлайди. Инсоннинг шахс сифатида шаклланиши эса унинг узини англашидан бошланади.

Шуни алохида таъкидлаб, миллий гоя миллат вакилларининг иктисодий ахволи, сиёсий карашлари ва бошка жихатларидан катъи назар, уларнинг ягона гоя атрофида бирлаштиришни ифодалайди. Шунинг учун хам миллий гоя мамлакатда баркарорлик, тинчлик ва тараккиёт учун асос була оладиган мухим омил хисобланади. Шу маънода, шахс маънавиятини юксалтиришда миллий гоя ва миллий узликни англаш узаро алокадор.

МУ^ОКАМА

Тадкикотимизда шахс дунёкарашида янгича тафаккур нафакат тафовутларда, балки янгича хаёт учун зарур булган куникмаларда хам намоён булиши зарурлигини асослайди. Миллий юксалишнинг асоси миллий кадриятларни умуминсоний кадриятларга йуналтириш барча ижтимоий гурухлар ва жамоалардан уз манфаатлар фаолиятларини халкаро муносабатларга инсонпарварлик рухини сингдириш йули билан каратишни такозо этишида деб таъкидлайди. Шу боис, "Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари" деган дастурий гоя асосида, ёшларни она юртга садокат рухида тарбиялаш, уларда

ташаббускорлик, фидойилик, ахлокий фазилатларни шакллантириш - ута шарафли вазифадир [2.28.], деган фикрга кушилади. Узбекистан тараккиётининг янги боскичида шахс хаётини фаровонлаштиришга булган муносабат миллий юксалишга боглик булади.

Узбекистон тараккиётида ва баркарорлигини таъминлашда миллий гоя стратегиясининг истикболлари сифатида таълим узлуксизлигини таъминлаш инсон шахсининг фаолият субъекти сифатида доимий ривожланиб бориши билан боглик жараён эканлиги очиб берилган. Тараккиётнинг янги боскичида республикада амалга оширилаётган таълим ислохотларида шахснинг ривожланиши узлуксиз жараён сифатида каралиб, унда укув жараёнининг факат билиш эмас, балки узлаштирилган билимларни ижодий талкин килишни назарда тутувчи ривожлантирувчи таълим гоялари билан уйгунлашиб кетади. Бу эса таълим тизимининг ахборотли укитишдан продуктив таълимга, хотирага асосланган таълимдан хис-туйгулар хамда фаол харакатга асосланган таълимга утилишини белгилаб беради.

Шундай килиб, жамиятда миллий гояга булган эхтиёжни ижтимоий гуманитар фанларнинг ривожланиши белгилаб беради. Шунингдек, жамиятдаги ижтимоий баркарорлик миллий гоянинг тадкикот максадини аниклаш, мухокама килинаётган муаммоларнинг катта кисмига интегратив ёндашув каби максадларда намоён булади.

Тадкикотимиз натижаларига асосан, жамиятда миллий гояга эътиборни кучайтириш, уни чукур тахлил килиш ва жамият аъзоларига сингдиришнинг замонга мос услубларини яратиш йулида сафарбарлик, стратегик устуворлик, хаётий манфаатлар нуктаи назардан караш, яъни унинг сиёсат майдонига олиб чикилиши узига хос улкан бурилишни англатади.

ХУЛОСА

Жамият баркарор ривожланишини таъминлашда миллий гоянинг урнига оид тадкикоти натижасида куйидаги хулосаларга келинди:

1. Жамият баркарор ривожланишини таъминлашда миллий гоянинг урнини таълим-тарбия жараёни билан узвий урганиш бугунги кунда олиб борилаётган фалсафий тадкикотлар тизимининг энг мухим томони хисобланади. Табиийки жамиятда баркарорлик ва шахс дахлсизлигини таъминлашнинг устувор вазифаси хисобланади. Бу эса, "Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари" гоясининг хам назарий, хам амалий жихатларини очиб беришга асос булади.

2. Жамият тараккиётининг маънавий киёфаси янги стратегик максадларини объектив урганиш, мафкуравий жихатдан уни англаб етиш ва улардан амалда фойдаланиш учун эхтиёж сезилади. Уз навбатида миллий гоянинг стратегик жихатлари ижтимоий-фалсафанинг ижтимоий ходиса ва жараёнларининг объектив йуналишларини белгилаб беришга кумаклашади. Янгиланаётган

жамиятда миллий гоя тушунчаси объектив ва субъектив омилларининг узаро узвий бирлигидан келиб чикадиган, тухтовсиз равишда амалга ошириладиган ходиса эканлигини фалсафий жихатдан мухим ахамиятга эгадир.

3. Жамият баркарорлиги янги Узбекистон стратегиясини инновацион бошкарув технологияларини урганишни такозо этади. Тарихий тараккиёт боскичларидан маълумки, халкларнинг юксалиши уларнинг маънавий, гоявий бирлашувидан бошланади. Улар айнан миллий гоя асосида мураккаб синовлардан муваффакиятли утганлигини намойиш этади.

4. Миллий гоя тараккиёти жамият баркарорлигини таъминлашнинг миллий кадрияти ва хусусиятларига боглик жараён сифатида урганилади. У кудратли куч булиб мафкуравий таъсирини мамлакат ахолисини умумий максадларда бирлашади. Узбекистонда шаклланаётган янги жамият тараккиётининг баркарорлиги миллий гояга боглик эканлиги ижтимоий баркарорлигини таъминлайди.

Тадцицот натижасида цуйидаги таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилди;

1. Янги Узбекистон стратегиясида илгари сурилган миллий гояга оид тадкикотларни кенгайтириш;

2. Олий таълим тизимининг барча боскичларида Миллий гоя туркумига кирувчи фанларга оид укув-услубий кулланмалар ишлаб чикиш;

3. Республика "Маънавият ва маърифат" маркази таргиботчилари гурухи ва олимлар иштирокида Узбекистон тараккиётининг янги боскичида "Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари" деган гояни ижтимоий-фалсафий омилларининг тахлилига оид маърузалар тайёрлаш;

4. Республика оммавий ахборот воситалари, шунингдек, коммуникация технологияларининг бошка шакллари асосида Узбекистон тараккиётининг янги боскичида миллий гоя концепциясини амалга оширишнинг ижтимоий-фалсафий омилларига доир муаммоларни янада чукур тахлил этишни янги боскичга кутариш тавсия этилади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш. М. Янги Узбекистон стратегияси - Тошкент: Узбекистон, 2021.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси Узбекистон, 2020.

3. Изложение теории четырёх функций см. Parsons T. An outline of the social system/theories of society; и более кратко в книге: T.Parsons Societies.

4. Фалсафа: комусий лугат (Тузувчи ва масъул мухаррир К,.Назаров) - Тошкент: Шарк, 2004.

5. ^ Назаров. Гоялар фалсафаси тажрибавий кулланма - Тошкент: Академия, 2011.

6. Саиткосимов А.И. Фукаролик жамиятини барпо этишда ижтимоий сохдни инновацион ривожлантириш конуниятлари. Фалсафа фанлари доктори (DSc) диссертацияси автореферати - Самарканд: 2019.

7. Stokhida Turdalievna Abbosova. (2021). MORAL AND MORAL FACTORS OF THE NATIONAL IDEA IN ENSURING THE STABILITY OF SOCIETY. Frontline Social Sciences and History Journal, 1(08), 18-27.

8. Sodikjonovich, G.B. (2020). Social and philosophical aspects of family entrepreneurship development. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1228-1234.

9. Ганиев Б. 2021. Особенности предпринимательской деятельности в условиях развития гражданского общества в Узбекистане. Общество и инновации. 2, 4/S (май 2021), 683-692. DOI:https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss4/S-pp683-692.

10. Ganiev, B. S. Formation of entrepreneurial culture in the conditions of a new stage in the development of society in Uzbekistan.

11. Б.С.Ганиев, М.С.Ганиева Семья как важный социальный фактор формирования предпринимательских навыков у молодежи (Опыт Узбекистана) -Проблемы социальной психологии и социальной ..., 2020

12. Usmanov, N., Ganiev, B. S., & Karimova, G. Y. (2021). The Philosophical Basis For The Formation Of Spiritual Maturity Among Young People. Oriental Journal of Social Sciences, 33-37.

13. Karimov, U. U., & Karimova, G. Y. (2021). THE IMPORTANCE OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN ACHIEVING EDUCATIONAL EFFECTIVENESS. Журнал естественных наук, 7(1).

14. Abdurakhmonova, M. M., ugli Mirzayev, M. A., Karimov, U. U., & Karimova, G. Y. (2021). Information Culture And Ethical Education In The Globalization Century. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(03), 384-388.

15. Khakimov, N. H., & Ganiyev, B. S. (2019). THE ROLE OF STUDYING THE STRATEGY OF ACTION IN CHOOSING A PROFESSIONAL DIRECTION (TAKING INTO ACCOUNT THE FORMATION OF ENTREPRENEURIAL QUALITIES) IN STUDENTS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 296-303.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.