Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ЎҚИТУВЧИНИНГ ПЕДАГОГИК МАҲОРАТИ ВА ПЕДАГОГИК ТЕХНИКАСИНИ ОШИРИШДА БОШҚАРУВ САНЪАТИДАН ФОЙДАЛАНИШ'

ЗАМОНАВИЙ ЎҚИТУВЧИНИНГ ПЕДАГОГИК МАҲОРАТИ ВА ПЕДАГОГИК ТЕХНИКАСИНИ ОШИРИШДА БОШҚАРУВ САНЪАТИДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
811
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобал ҳамкорлик / интерфаол ва ноанъанавий педагогик технологиялар / инновация ёки интерфаоллик / кoммуникациoн теxнoлoгиялар / ўқитувчининг шахсий фазилатлари / касбий маҳорат / замонавий ахборот / педагогик техника / бурч / масъулият. / глобальное сотрудничество / интерактивные и нетрадиционные педагогические технологии / инновации или интерактивность / коммуникационные технологии / личностные качества учителя / профессиональные навыки / современная информация / педагогические приемы / обязанности / ответственность.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Исмаилова Зухра Карабаевна

Мақолада таълимда ўқитувчи фаолиятининг муҳим аҳамияти, педагогик маҳорат, янги интерфаол ва ноанъанавий педагогик технологияларни қўллашнинг роли, замонавий ўқитувчининг педагогик техникаси ва масъулияти тўғрисида фикр ва мулоҳазалар юритилган. Ўқитувчининг шахсий ва касбий фазилатлари, руҳий xусусиятларини ўрганиш, ўзлаштирилаётган билимларнинг ўқувчисига шаxсан қизиқарли ва керакли бўлиши зарурлигини аниқлаш натижасида ўқувчи ўқитувчи билан ҳамкoрликда ишлай олиши, изланиши ва ўқитувчи ўқув мақсадларига эриша бoришга йўналтирилиши каби масалалар ҳам киритилган. Бу борада ўқитувчининг педагoгик маҳoрати тушунчаси мазмунини тўғри изоҳлай олиш асосий масала эканлиги ва унинг мазмун моҳиятига асосланган ҳолда иш юритиш мақсадга мувофиқлигига алоҳида урғу бериб кетилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИСКУССТВА УПРАВЛЕНИЯ В ПОВЫШЕНИИ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО МАСТЕРСТВА И ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕХНИКИ СОВРЕМЕННОГО УЧИТЕЛЯ

В статье рассматриваются важность работы учителя в образовании, педагогические навыки, роль использования новых интерактивных и нетрадиционных педагогических технологий, педагогические приемы и обязанности современного учителя. Сюда также входит изучение личных и профессиональных качеств учителя, психических характеристик, умения работать в сотрудничестве со студентом в результате выявления необходимости личной заинтересованности и надобности усваиваемых знаний для студентов, быть в поиске и направленности к достижению целей обучения. В связи с этим подчеркнуто, что основной проблемой является правильное толкование содержания педагогического мастерства учителя и целесообразность работы, основываясь на его содержании.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ЎҚИТУВЧИНИНГ ПЕДАГОГИК МАҲОРАТИ ВА ПЕДАГОГИК ТЕХНИКАСИНИ ОШИРИШДА БОШҚАРУВ САНЪАТИДАН ФОЙДАЛАНИШ»

Исмаилова Зухра Карабаевна,

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мух,андислари институти "Педагогика, психология ва укитиш методикаси" кафедраси мудири, педагогика фанлари доктори, профессор

ЗАМОНАВИЙ УКИТУВЧИНИНГ ПЕДАГОГИК МА^ОРАТИ ВА ПЕДАГОГИК ТЕХНИКАСИНИ ОШИРИШДА БОШ^АРУВ САНЪАТИДАН ФОЙДАЛАНИШ

УДК. 378.12.

ИСМАИЛОВА З.К. ЗАМОНАВИЙ УКИТУВЧИНИНГ ПЕДАГОГИК МАЦОРАТИ ВА ПЕДАГОГИК ТЕХНИКАСИНИ ОШИРИШДА БОШЦАРУВ САНЪАТИДАН ФОЙДАЛАНИШ

Маколада таълимда укитувчи фаолиятининг мух,им ах,амияти, педагогик майорат, янги интер-фаол ва ноанъанавий педагогик технологияларни куллашнинг роли, замонавий укитувчининг педагогик техникаси ва масъулияти туFрисида фикр ва мулох,азалар юритилган. Укитувчининг шахсий ва касбий фазилатлари, рух,ий хусусиятларини урганиш, узлаштирилаётган билим-ларнинг укувчисига шахсан кизикарли ва керакли булиши зарурлигини аниклаш натижасида укувчи укитувчи билан х,амкорликда ишлай олиши, изланиши ва укитувчи укув максадларига эриша боришга йуналтирилиши каби масалалар х,ам киритилган. Бу борада укитувчининг педагогик мах,орати тушунчаси мазмунини тугри изох,лай олиш асосий масала эканлиги ва унинг мазмун мох,иятига асосланган х,олда иш юритиш максадга мувофиклигига алох,ида урFу бериб кетилган.

Таянч суз ва тушунчалар: глобал х,амкорлик, интерфаол ва ноанъанавий педагогик техно-логиялар, инновация ёки интерфаоллик, коммуникацион технологиялар, укитувчининг шахсий фазилатлари, касбий мах,орат, замонавий ахборот, педагогик техника, бурч, масъулият.

ИСМАИЛОВА З.К.ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИСКУССТВА УПРАВЛЕНИЯ В ПОВЫШЕНИИ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО МАСТЕРСТВА И ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕХНИКИ СОВРЕМЕННОГО УЧИТЕЛЯ

В статье рассматриваются важность работы учителя в образовании, педагогические навыки, роль использования новых интерактивных и нетрадиционных педагогических технологий, педагогические приемы и обязанности современного учителя. Сюда также входит изучение личных и профессиональных качеств учителя, психических характеристик, умения работать в сотрудничестве со студентом в результате выявления необходимости личной заинтересованности и надобности усваиваемых знаний для студентов, быть в поиске и направленности к достижению целей обучения. В связи с этим подчеркнуто, что основной проблемой является правильное толкование содержания педагогического мастерства учителя и целесообразность работы, основываясь на его содержании.

Ключевые слова и понятия: глобальное сотрудничество, интерактивные и нетрадиционные педагогические технологии, инновации или интерактивность, коммуникационные технологии, личностные качества учителя, профессиональные навыки, современная информация, педагогические приемы, обязанности, ответственность.

ISMAILOVA Z.K. USING THE ART OF MANAGEMENT IN IMPROVING THE PEDAGOGICAL SKILLS AND PEDAGOGICAL TECHNIQUES OF A MODERN TEACHER

The article discusses the importance of the teacher's work in education, pedagogical skills, role of new interactive and non-traditional pedagogical technologies implementation, pedagogical techniques and responsibilities of a modern teacher. It also includes the study of the personal and professional qualities of a teacher, mental characteristics, and ability to work in cooperation with student, investigation and orientation towards achievements of learning objectives by determining whether acquired knowledge should be personally interesting and necessary for the student. In this regard, it was emphasized that the main problem is the correct interpretation of pedagogical mastery content and concept of a teacher and the appropriateness of their work based on the essence of the content.

Key words and concepts: global cooperation, interactive and non-traditional pedagogical technologies, innovations or interactivity, communication technologies, personal qualities of a teacher, professional skills, modern information, pedagogical techniques, responsibilities, responsibility.

Кириш. Бугунги кунда давлатимиз таълим тизими сохалари олдига куяётган вазифалар-нинг бажарилиши куп жихатдан укитувчига боFлик. Узбекистон Республикасининг «Таълим туFрисида»ги Конуни, Кадрлар тайёрлаш мил-лий дастури ва жамият талабидан келиб чикиб, бугунги кунда укитувчилар олдида масъули-ятли вазифалар турибди. «Таълим туFрисида»ги Конуннинг 5-моддасида «Тегишли маълумоти, касб тайёргарлиги бор ва юксак ахлокий фази-латларга эга булган шахслар педагогик фао-лият билан шугулланиш хукукига эга»1 деб таъ-кидланади.

Республикамизда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий узгаришлар, янгиланиш-лар талаба ёшларимиз такдири, уларнинг ёруг истикболига мустахкам пойдевор булиб хизмат килмокда. Шу маънода, Узбекистон Республи-каси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистон Республикаси олий таълим тизи-мини 2030 йилгача ривожлантириш концепци-ясини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5847-сонли Фармони асосида Узбекистон Республика-сида олий таълимни тизимли ислох килишнинг устувор йуналишларини белгилаш, замона-вий билим ва юксак маънавий-ахлокий фази-латларга эга, мустакил фикрлайдиган юкори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жихатидан янги боскичга кутариш, олий таълимни модернизация килиш, илFор таълим

1 Узбекистон Республикасининг «Таълим туFрисида»ги Конуни. -https://lex.uz/docs/16188.

технологиялари масалаларига алохида эъти-бор каратилган2.

Мавзунинг долзарблиги. Уз эртанги кела-жагига бефарк булмаган, ёруг ва фаровон кунларини унинг эгалари булмиш ёш авлод истикболида курган миллат таълим-тарбияга алохида эътибор каратади.

Таълим тизими самарадорлигини оши-ришда:

• биринчидан, худудий ривожла-ниш истикболаридан келиб чикиб, касб йуналишларини белгилаш ва жорий этишни амалга ошириш;

• иккинчидан, таълим муассасаларининг касбий йуналишларини лойихалаштириш;

• учинчидан, таълимнинг моддий-техникавий базасини мустахкамлаш;

• туртинчидан, таълим муассасаларини юкори малакали педагог ва мухандис-педагог ходимлар билан таъминлаш;

• бешинчидан, таълим муассасалари фаолиятини юритишда давлат бюджети ва хомийлик маблаFларидан самарали фойдала-ниш;

• олтинчидан, таълим муассасалари ва мехнат бозори уртасида узвийликни таъминлаш, ишчи кучи талаб ва таклифларини мувофиклаштиришга каратилган.

Мавзу буйича илмий изланишларнинг кискача тахлили.

2 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил

8 октябрдаги "Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепция-сини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5847-сонли Фармони. - https://lex.uz/ru/docs/4545884

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

Жамиятимиз талаб этаётган хар томон-лама етук, комил инсонни тарбиялашда билимдон, педагогик ва ахборот технологи-яларни узлаштирган, замонавий талабларга жавоб берувчи укитувчи булиш учун педагогик назарияни эгаллашнинг узигина етарли эмас. Бу борада махоратли укитувчи, таълимда бошкарувчилик санъатидан хабардор булиши зарурдир.

Республикамизнинг таник,ли олимлари илмий асосланган, минтакамизнинг ижтимоий-педагогик шароитига мослашган педагогик технологияларни яратиш ва уларни таълим-тарбия амалиётида куллай олишга, махоратли педагог булишга интилмокдалар. Булар ора-сида: Йулдошев Ж.F., Атаева Н., Салаева М., Хасанов С., Данияров Б.Х., Хожиева Н.К., Ума-рова Х.А, Махкамова М.Ю., Рахимов Б., Жураев Р.Х., Чориев Р.К., Нуриддинов Б., Исмаилова З.К.1лар каби таълим-тарбия жараёнлари фидойиларининг номлари алохида хурмат ва эътиборга моликдир.

Шу уринда эътироф этиб утиш жоизки, педагогик махорат укитувчи-тарбиячи касбий ва шахсий фазилати туFрисидаги фан сифатида маълум методологик асосга эга. Дархакикат,

1 Йулдошев Ж.Г. Педагогика фани ва Узбекистонда таъ-лимни ривожлантириш муаммоси. - Т. «Маърифат», 1995 йил. 25 январь, 2-бет; Атаева Н., Салаева М., Хасанов С. Умумий педагогика (педагогика назарияси ва амали-ёти). / Укув кулланма, китоб. - Т.: «Фан ва технология», 2015.; Данияров Б.Х. Укитувчи педагогик фаолиятининг инновацион йуналганлиги. // «Укитувчиларнинг касбий махоратини оширишда инновацион технологияларнинг ахамияти» мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари. - Т.: 2012.; Хожиева Н.К. Иктисодий олий укув юртларидаги таълимнинг лойихали технологияси. // Укув услубий кулланма. - Т.: ТДИУ, 2009.; Умарова Х.А. Укитувчиларнинг касбий махоратини оширишда инновацион технологияларнинг урни. // «Иктисодий таъ-лимни янги сифат боскичига кутаришда иктисодчи-педагог касбий махорати ва компетентлигининг урни» мавзусидаги республика илмий-амалий конференция материаллари. - Т., 2012.; Махкамова М.Ю. Булажак тар-биячиларнинг педагогик мулокот маданиятини шак-ллантириш. / Педагогика фанлари номзоди илмий дара-жасини олиш учун ёзилган диссертация. - Т.: 2002.; Рахимов Б. Булажак укитувчиларда касбий маданий муноса-батларнинг шаклланиши. / Педагогика фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Т., 2005.; Джураев Р.Х. Организационно-педагогические основы интенсификации системы профессиональной подготовки в учебных заведениях профессионального образования: Автореф. дисс. ... док. пед. наук. - СПб.: 1995. - 43 с.; Нуриддинов Б. Касб таълими укитувчилари малакасини оширишда фаол укитиш методларидан фой-даланишнинг илмий педагогик асослари. Номзодлик диссертацияси. - Т.: 2002.; Исмаилова З.К. Талабаларнинг касбий педагогик малакаларини шакллантириш (техника олий таълим муассасалари мисолида). Номзодлик дис-сертаци. - Т.2000.

укитувчи касбий махоратини шакллантириш-нинг илмий-назарий, методологик ва амалий йуналишлари Гоноболин Т.И., Сластёнин В.А., Кухарев Н.В., Решетников П.Е., Дистервег А., Рувинский П.И.2 лар ва бошкаларнинг илмий асарларида ва тадкикотларида урганилган хамда такомиллаштирилган.

Мацоланинг илмий мо^ияти шун-даки республикамизда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий узгаришлар, янгиланиш-лар талаба ёшларимиз такдири, уларнинг ёруF истикболига мустахкам пойдевор булиб хизмат килишга каратилган булиб, олий таълим тизи-мида амалга оширилаётган ислохотларнинг икки мухим курсаткичи - сифат ва самарадор-лик, айнан, замонавий укитувчининг салохияти ва касбий махоратига узвий алокадордир. Унинг талабномаси (проссиограммаси) кун сайин кучаймокдаки, таълимда укитувчи фаолиятининг мухим ахамияти, педагогик махорат, янги интерфаол ва ноанъанавий педагогик тех-нологияларни куллашнинг роли, замонавий укитувчининг педагогик техникаси ва масъу-лияти шу билан бирга бошкарув санъатидан унумли фойдаланиш масалалари доирасида изланишлар махсус тадкик этилмаган.

Тадцицотнинг мацсади олий таълим тизи-мида замонавий укитувчининг салохияти ва касбий махоратини оширишда интерфаол ва ноанъанавий педагогик технологияларни куллашнинг роли, замонавий укитувчининг педагогик техникаси ва масъулияти, шу билан бирга бошкарув санъатидан унумли фойдаланиш масалаларида замонавий ахборот ва компьютер технологиялари, интернет тизими, ракамли ва кенг форматли телекоммуникаци-яларнинг замонавий усулларини узлаштириш имкониятларини очиб бериш буйича амалий хулоса ва тавсиялар ишлаб чикишдан иборат.

Тадцицотнинг объекти сифатида олий таълим муассасаларида замонавий укитувчининг

2 Гоноболин Ф.Н. Укитувчи хакида кисса. - Тошкент: "Укитувчи", 1965. 14-бет; Сластёнин В.А. Формирование личности учителя в процессе профессиональной подготовки. - М.: "Просвещение", 1976. 106-141 с.; Кухарев Н.В. На путях к профессиональному совершенству. - М.: "Просвешение", 1990. 122 с.; Решетников П.Е. Нетрадиционная технологическая система подготовки учителей: рождение мастера. - М.: "Владос", 2000; Дистервег А. Избранные педагогические сочинения. - М.: Учпедгиз, 1956. - С. 168. (Келтирилган хавола муаллиф томонидан таржима килинган); Рувинский П.И. Тарбиявий ишлар методикаси. - Т.: "Укитувчи",1991.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

педагогик махорати ва педагогик техникасини оширишда бошкарув санъатидан фойдаланиш жараёни танланди.

Тадк,ик,отда илмий-методик адабиётларни киёсий-мантикий урганиш, назарий тахлил, онлайн суров методлардан фойдаланилган.

Тадк,ик,отнинг эмпирик манбани анкета суровномалари ва технологияларни куллаш натижалари ташкил этди.

Асосий цисм. Машхур Накшбанд тарикатида шундай хикмат бор "... Адаб бу хулкни чиройли килиш, сузни ва феъ-лни соз килишдир. Хизмат одоби улуг бахт-дан яхширок, унинг белгиси амалнинг кабули, туFён эса амалнинг бузуклигидир. Адабни саклаш - мухаббат самараси, яна мухаббат дарахти, яна мухаббат уруFи хамдир"1. Юрт-дошимиз Абу Наср Форобий узининг "Фозил шахар кишиларининг ахлокий карашлари", "Рух маданияти хакида рисола" каби тар-биявий кудратга эга булган педагогик асар-ларни колдирган аллома хисобланади. У: "... Табиий боFланFичлар таъсири остида комил инсонга айланишгина кифоя килмайди, чунки, инсон булиб, инсоний камолотга эришуви учун сузлаш ва касб хунарга мухтождир"2, -деганида хак эди. Шунингдек, жахон фани ва маданиятига узининг бой илмий мероси, куп киррали илмий фаолияти билан маълум ва машхур булган Абу Райхон Берунийнинг ижо-дида хам инсоннинг таълим-тарбияси, камо-лоти бош масала булган. У: "Укувчини хамма нарсага ургатиш" номли рисоласида, устоз шогирдни санъатга, табиат курсатмаларига асосланишга, унинг шахсий хусусиятларини хисобга олиши лозим" деб, таъкидлаган3.

Ибн Сино "Тиб конунлари" асарининг биринчи китобида ёшлар таълим-тарбиясида алохида гурухлар билан сухбат усулини тав-сия килади. Ибн Сино шу ва шунга ухшаш усул-лар хакида фикр юритар экан, укитувчилик

- тарбиячилик касбининг имкониятларини

1 Хошимов К., Очил С. Узбек педагогикаси антологияси.

- Т.: «Укитувчи» НМИУ, 2010. - 63-б.

2 Хошимов К., Нишонова С., Иномова М., фасонов Р. Педагогика тарихи. Укув кулланма. - Т.: «Укитувчи», 1996. -89-б.

3 Беруний («К,имматбохо тошларни билиб олиш хакида

маълумотлар туплами» «Минерология») китобидан. Тан-

ланган асарлар, IV жилд. - Т., 1974. -25-б.

очиб беради4. Укитувчилик касбининг педагогик, психологик кирраларини тадкик килган Ф.Н.Гоноболин узининг "Укитувчи хакида кисса" рисоласида укитувчи Вера Александровна Рауш номидан фикр юритиб махоратли укитувчини куйидагича таъриф-лайди: "Менимча, яхши укитувчи булиб ети-шиш учун энг аввал хакикий хаёт кечириш, муайян максадга йуналтирилган, тула конли хаётга интилиш керак. Табиатни урганиб, унинг конуниятларини кузатиб бориш, китоб мутолаа килиш, мусика тинглаш, театрларга бориш, саёхатга чикиш сингари ишлар билан шугулланиш керак. Кейинчалик бошкаларга улашиш учун педагогнинг калби жуда куп нарсани узида сингдириши зарур. Шунинг учун мен узлуксиз равишда китобга муро-жаат киламан, табиатдан урганаман, доимо укийман, астойдил укийман".

Демак, уз касбининг мохир эгаси булиш учун укитувчи мунтазам уз устида ишлаши, табиатдан, санъатдан, хаётдан, фандан бахра олиб, ривожланиб, мукаммаллашиб борганда-гина максадга эришади. Инсон психологияси-нинг мохир устаси Ф.Н.Гоноболин таъкидлага-нидек5, укитувчи узининг бутун куч-кувватини, иродасини, билимини, узида бор хамма яхши нарсаларини уз шогирдларига, халкка беради. Аммо, у узида бор нарсаларнинг хаммасини бугун, эртага, индинга берса-ю, уз билимини, кучини, кувватини яна ва яна тулдириб бор-маса, у холда узида хеч нарса колмайди. Укитувчи бир томондан узида борини бериши, иккинчи томондан булут сингари, хаётдан, фандан, нимаики яхши нарсалар булса олишга одатланмоFи, халкнинг энг илFор кишилари билан хамкорликда ишламоFи лозим. Ана шундай булганда, у уз талабаларига канча куп нарса бермасин, агар халкдан, хаётдан, фандан озикланиб, энг яхши хислатларни укий олса, у холда, унда уз талабалари учун бундай ризкли ширалар хамиша ор^и билан мавжуд булади.

Укитувчилик махорати юзасидан тахлил килинган манбаларда «педагогик махорат» -«укитувчи-тарбиячининг педагогик махорат укитувчининг касбий, шахсий, умуммада-

4 Rаsulоvа F., Do'sjаnоv, Hаsаnоv S. Хо^т Ма'тип аkаdеmiyasining оlis vа yaqin yulduzl3ri. - T.: «Fan», 2005. -31-44-b.

5 Гоноболин Ф.Н. Укитувчи хакида кисса. - Т.: 1967, 67 - бет.

ний, махсус сифатлари билан бирга уз кас-бига лаёкатлилиги, мехри билан тавсифла-нади. «Укитувчи, - дейди Ал-Фаробий, - акл-фаросатга, чиройли нуткка эга булиши ва укувчиларга айтмокчи булган фикрларини тула ва аник ифодалай олишни билмоFи зарур»1. У уз фикрини давом эттириб, «Укитувчи ва рахбарнинг вазифаси доно давлат рахбари вазифасига ухшайди, шу сабабли укитувчи эшитган ва курганларининг барчасини эслаб колиши, акл-фаросатга, чиройли нуткка эга булиши, ёшларга айтмокчи булган фикрларини тула ва аник ифодалаб беришни билмоFи лозим. Шу билан бирга уз ор-номусини кадрлаши, адолатли булмоFи лозим. Ана шун-дагина у инсонликнинг юксак даражасига эга булади ва бахт чуккисига эришади», деб таъ-кидлайди.

Юкоридаги фикрлардан шуни айтиш мум-кинки, педагогик махорат - укитувчининг фанларни урганишда эришган тажрибала-рини уз фаолиятида ижодий куллаган холда укув-тарбия ишининг хамма кирраларида энг юкори даражада эришилган натижаларидир.

Демак, таълим-тарбия жараёнида укитувчи педагогик махоратдан окилона фойдала-ниши, бошкариш механизмларидан фойда-ланиши зарур. «Бошкарув» сузи одатда аник бир максадга эришиш учун бошкариладиган объект ёки субъект тизимига фаол таъ-сир курсатиши тушунилади. Бугунги кунда бошкарувнинг маъноси буйича бир неча йуналишни ажратиш мумкин. Биринчи йуналишга кура, бошкарув маъноси - фаоли-ятдир. Масалан, бошкарув жараёни буйича илмий изланишлар олиб борган, уз вактида бошкарув назарияси асосчиларидан бири Роб Гоффи ва Гарэт Джонс бошкаришни2: кела-жакни курувчи; фаолиятни ташкиллаштирувчи; ташкилотни идрок килувчи; фаолият турларини мувофиклаштирувчи; карор ва буйрукларнинг бажарилишини назорат килувчи кучли курол, деб таърифлайди. М.Шарифхужаев эса «Бошкарув - бу узига хос юксак санъат ва махоратни талаб килувчи танлов, шу танлов асосида карор кабул килиш ва унинг бажа-

1 Очилов М. Укитувчининг нутк маданияти ва педагогик назокат. - Т.: «Укитувчи», 2004.

2 Роб Гоффи ва Гарэт Джонс. Почему люди должны следовать за вами? - СПб: издательство "Стокгольмская школа экономики в Санкт-Петербурге", 2008.

рилишини назорат килиш жараёнидир»3, деб таърифлайди.

Бугунги кунда давлатимиз ва жамиятимиз таълим ходимлари олдига куйган талабларни бажариши мухим ахамият касб этади.

Республикамиз тараккиётини хал этишда педагоглар зиммасига масъулиятли вазифалар юклатилган. Укитувчининг олдига уз касбининг мохир устаси, укувчилар жамоасини бошкара олиш кобилиятларини ривожлантириш каби катор талаблар куйилади. "Педагогик жара-ённи бошкариш нимадан бошланади?" деган саволга таълим муассасаларида таълим-тарбия жараёнини режалаштириш ташкил этиш, укув вазиятлари буйича карор кабул килиш, кафо-латланган натижани кулга киритиш, назорат килиш, касбий фаолиятни мувофиклаштириш билан белгиланиши 1-расмда келтириб утилган4.

Демак, укитувчи тинмай уз малакасини ошириши, уз устида изланиши, кунт билан ишлаши талаб этилади. Бунинг учун педагог ходимларни кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институтида бошкарув тизими чукур ургатилмокда. Педагогик махоратни оширишда бошкарув санъатидан фойдаланиш хам мухим ахамият касб этади. Бунда таълим менежментида долзарб булган масалалар мав-жуд.

Бу эса уз навбатида укитувчига укув фаолиятида хам, укишдан ташкари фаолиятда хам зарур булган умумий педагогик малакалар мажмуадан ташкил топади.

Таълим сохасида замонавий ахборот ва компьютер технологиялари, интернет тизими, ракамли ва кенг форматли телекоммуникаци-яларнинг замонавий усулларини узлаштириш, бугунги тараккиёт даражасини белгилаб бера-диган бундай илFор ютуклар нафакат мак-таб, лицей ва коллежлар, олий укув муассасаларида, балки хар кайси оила хаётига кенг кириб борганини чукур англаб олиши-

3 Шарифхужаев М. Иктисодиёт назарияси. - Т.: «Мерос», 2000. 32 бет.

4 Шарифхужаев М. Иктисодиёт назарияси. - Т.: «Мерос», 2000. 32 бет.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

1-расм. Педагогик мах,оратни оширишда бошк,арув саъатида таълим менежментнинг долзарб масалалари

Педагогик ма^оратни оширишда бошк,арув санъатидан фойдаланишда таълим менежментининг долзарб масалалари:

Таълимда мак,садни аник, к,уя билиш ва бош тоялар ечимига эътибор бериш.

Педагогик жамоада суз ва иш бирлигини йулга куйиш, сорлом мухит яратиш.

Таълимда Давлаттаълим стандартлари талаблари ижросини сифатли кафолатлаш.

Жамоа ва у^увчилар орасида онгли интизомни шакллантириш

Хар бир касбдош педагогга самимий муносабатда булиш

Таълим-тарбия ишларини олиб бориш учун сорлом мухит ва моддий шароит яратиш

Таълим-тарбия жараёнида сифат ва самарадорликни таъминлаш

миз лозим1. Укувчининг рухий хусусиятларини урганиш, узлаштирилаётган билимлар-нинг укувчига шахсан кизикарли ва керакли булиши зарурлиги, акс холда улар шубхасиз рад этилишини курсатади. Бу холат образли ифодаланса, индивидуал тафаккурда билим-лар субъективлашади, узига хос индивидуал тасаввур ва шахсий фикрлар объектив ахамият касб этар экан, билимлар турли нуктаи назарларнинг тукнашуви, бахс-мунозара, узаро хамкорликдаги фаолият натижасида узлаштирилади, бу эса укув жараёнини анъ-анавий усулда ташкил этишнинг мухим шак-ллари (бахс-мунозара, узаро хамкорлик)ни талаб этади.

Таълимнинг шахсга йуналтирилган технологияси анъанавий таълим

технологияларидан куйидагиларга кура фарк килади: машFулoтнинг асосий максади, яъни тафаккур жараёнини ташкил этиш, билим, куникма, малакалар укувчи фаолиятининг

1 Ismailova Z.K. and оШе^. The го1е of the rules of design and planning of teaching technology at lectures in the preparat^n of future professional teachers // Pedagogy: traditions and innovations. - 2015. - S. 218-220; Азизход-жаева Н. Педагогик махорат ва педагогик технология-лар. - Т.: «Укитувчи», 2008.

махсули сифатида вужудга келади. Тафаккур жараёнининг куввати билимлар кувватидан юкори туриб, у шахснинг уз-узини ривожлантириш унсури тарзида намоён булади, ижодий изланишнинг натижаси каби мазкур жараённинг узи хам ута мухим булиб, айнан у укувчи ва укитувчининг ижодкорлик кувончига, янгилик яратишга илхомлантиради, мустакил изланиш ва ижодий фаолиятни ташкил этишга ундайди2.

Таълим ва тарбиянинг сифат ва самарадор-лиги жуда куп омилларга боFлик булганлиги учун хам бу борада ягона ва кудратли тавсия ёки йул-йурик бериб булмайди. Х,аттоки, замо-навий педагогик ёки ахборот-коммуникация технологияларидан хам фойдалана билиш-нинг узига хос ва мос мезонлари мавжуд-лигини унутмаслик керак. Ноанъанавий-лик, инновация ёки интерфаоллик байроFини баланд кутарувчилар хам укитишнинг минг (балки, миллион) йиллик анъана ва тажриба-

2 Сайидахмедов Н. Янги педагогик технологиялар. - Т.: «Мерос», 2008; Ismai^a Z.K. and о^^. The role of the rules of design and planning of teaching technology at lectures in the preparat^n of future professional teachers // Pedagogy: traditions and innovations. - 2015 . - S. 218-220.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

лари, тупланган улкан тажрибавий захирасини инкор этмасликлари лозим.

Методик услубларнинг куплиги ва айникса уларнинг бирга булиши укитувчиларнинг ижодий ташаббускорлиги ва педагогик махоратларини курсатади. Ижодий ишловчи педагог янги услублар кашф этади, хаммага маълум услубларни узгартиради, янада яхширок таълим ва тарбиявий самарага эри-шади.

Шу билан бирга замонавий укитувчини фаолиятини, билимини доимий назоратини хам олиб бориш масалаларида хам фаоли-ятни тухтатмаслик лозим. Чунки педагоглар билимини бахолаб бориш, малакасини оши-риб бориш ва педагогик техникаси, педагогик махоратини ошириб бориш замонавий таълим тизимини назоратини олиб боришга каратилган. Узбекистон Республикаси Прези-дентининг 2018 йил 5 июндаги "Олий таълим муассасаларида таълим сифатини ошириш ва уларнинг мамлакатда амалга оширилаётган кенг камровли ислохотларда фаол иштирокини таъминлаш буйича кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги ПК-3775-сон карорида рахбар кадрлар, профессор-укитувчиларнинг фаолиятини, билимини ва педагогик куникмасини бахолашнинг замонавий тизимини шакллан-тириш масаласи куриб чикилди. Бу борада Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Таълим сифатини назорат килиш давлат инспекциясининг таълим тизи-мида укув-тарбия жараёнлари, профессор-укитувчилар таркиби, кадрлар тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш сифатини назорат килиш буйича давлат сиёсатини амалга ошириш сохасидаги ваколатлари белгиланиб, педагог кадрларнинг касбий компетентлигини малака талабларига мувофиклигини тизимли равишда тахлил килиш вазифаси устувор йуналишлардан бири сифатида кайд этилди1.

Шубхасиз, таълим сифатини ошириш хамда олий таълим муассасаларининг халкаро майдондаги рейтингини шаклланти-ришда укитувчиларнинг педагогик ва касбий

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил

5 июндаги "Олий таълим муассасаларида таълим сифатини ошириш ва уларнинг мамлакатда амалга оширилаётган кенг камровли ислохотларда фаол иштирокини таъминлаш буйича кушимча чора-тадбирлар туFрисида"ги ПК.-3775-сон карори. - https://www.lex.uz/ docs/3765586

махоратини бахолаш тизимини ишлаб чикиш, бу борадаги мавжуд илFор хорижий тажриба-ларни эътиборга олиш, хамда мазкур мезон-ларнинг мехнат бозорини тезкор узгарувчан шароитларига мослашувчанлигини таъминлаш зарур.

Институтимизда мазкур устувор вазифалар-дан келиб чикиб, тадкикот доирасида олий таълим муассасалари укитувчи-кадрларининг касбий компетентлигини диагностик тизимини ишлаб чикиш буйича тажриба-синов ишлари амалга оширилди. Бу тажрибани утказишдан максад - таълим сохалари буйича малака талабларига мос холда олий таълим муассасалари педагог кадрларининг педагогик махорати (компетентлиги) ва педагогик техникасини ва компетентлигини ривожланганлик даража-сининг диагностик тизимини ишлаб чикиш хисобланади.

Маълумки, педагогик йуналишда олиб бориладиган илмий тадкикотлар узининг ташкилий-методик асосларига таяниб иш куради. Мазкур жараёнда педагогларнинг касбий компетентлик даражасининг ривожланганлик даражаси диагностикаси олий таълим муассасалари педагог кадрларини талабаларни укув фаолияти ва узлаштириш курсаткичлари мисолида олиб борилади.

Эмпирик урганиш натижалари.

Бунда биз америкалик олим-тадкикотчи Стаффлбим (Stufflebeam) модели модификациям асосидаги NIPP - (эхтиёжларни урганиш, кириш, жараёндаги ва якуний нати-жалар тахлили) моделидан фойдаланган холда бахоланди:

- биринчи боскич - онлайн суровлар асо-сида талабаларнинг укув жараёнидан кутаёт-ган натижалари ва эхтиёжлари тахлил этилди;

- иккинчи боскичда - онлайн-тест синов-лари натижалари урганилди.

Шундай килиб, укитувчи ва педагог кадрларнинг касбий педагогик махорати ва педагогик техникасини такомиллаштиришга каратилган тажриба-синов ишларининг муайян дастур ва режага асосан олиб бори-лиши, белгиланган максадга эришиш ва кутил-ган натижаларни кулга киритиш имконини берди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мазкур мезонларга мувофик олий таъ-лим муассасалари педагог кадрлар касбий ва педагогик махоратини ривожланганлик дара-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 7 (92)

жacини диaгнocтик xapитacи ишлaб чикилди. Maзкyp диaгнocтик xapитaдa пeдaгoг ^д-pлapнинг кacбий пeдaгoгик мax1opaти дapaжa-cигa кУйилaдигaн тaлaблap aкc этгaн 6Ули6, y нaфaкaт диaгнocтик кypcaткичлap peфлeкcи-яcини бaлки, кeлaжaк фaoлияти caмapaдop-лик дapaжacини aниклaшгa х^м xизмaт килaди. Бyндaй тax1лил нaтижaлapи интeгpaл pивoж-лaниш дapaжaлapи acocидa бax1oлaниб бopи-лaди Улap: кУйи, тaянч, пpoдyктив вa ижо-дий кpeaтив дapaжaлapдa 1GG бaлли тизимдa бax1oлaнaди.

Бу бopaдa олий тaълим мyaccacaлapи зaмo-нaвий УКИТУВЧИНИНГ пeдaгoгик мax1opaти вa пeдaгoгик тexникacини oшиpишдa кyйидaги жиx1aтлapгa aлox1идa эътибop кapaтилиши лозим дeгaн xynocara кeлaмиз. Улap:

1. Укитувчи, пeдaгoг кaдpлap кacбий пeдa-гогик мax1opaти вa тexникacини бax1oлaшдa нaфaкaт тaълим-тapбия жapaëнидaги фaoли-яти, бaлки бoшкapyв caнъaтидaн фoйдaлaниш, ayдитopияни бoшкapишдaги фaoлияти нaтижa-лapи тax1лилини эътибopгa олиши лозим.

2. Диaгнocтикa жapaëнлapидa ^c-бий пeдaгoгик мax1opaтини pивoжлaнгaн-лик дapaжacини aниклaш билaн биpгa, мaз-кyp œx^a pax1бapлик caнъaти вa УКИТУВЧИНИНГ индивидyaл-кacбий pивoжлaниш имконият-лapи вa тpaeктopияcини aниклaб бepиш зapyp.

3. Укитувчи вa пeдaгoг кaдpлap кacбий пeдaгoгик мax1opaти pивoжлaнгaнлик дapa-жacини Уpгaниш opкaли yлapнинг муа^кил узини-узи бax1oлaш, шaxcий-peфлeкcив ëндa-шувни шaкллaнтиpиш, кacбий узини-узи pивoжлaнтиpиш мoтивaцияcининг кapop топи-шигa бeвocитa xизмaт килишигa эътибopни кapaтиш.

4. Укитувчи вa пeдaгoг кaдpлapининг ^c-бий мax1opaтини бax1oлaш acocидa уни pивoж-лaнтиpишнинг зaмoнaвий мexaнизмлa-pини aмaлиëтгa жopий этиш, x1aмдa интeгpaл мoнитopингини олиб бopиш бyйичa x,ap биp OTMнинг кopпopaтив мaкcaдлapидaн кeлиб чик^н x1oлдa уз cтpaтeгияcини ишлaб чикиш^ мacъyллигини aлox1идa тaъкидлaш зapyp.

Aдaбиётлap pyйxaти:

1. Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг «Taълим тyFpиcидa»ги Конуни. - https:IIlex.uzI docsI161BB.

2. Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2G19 йил B oктябpдaги "Узбeкиcтoн Рecпyбликacи Oлий тaълим тизимини 2G3G йилгaчa pивoжлaнтиpиш кoнцeпцияcини тacдиклaш тyFpиcидa"ги ПФ-5847-coнли Фapмoни acocидa Узбeкиcтoн Рecпyбликa-cидa олий тaълимни тизимли иолои, килишнинг ycтyвop йyнaлишлapини бeлгилaш. - T. ^н", 2G19.

3. Йyлдoшeв Ж.Г. Пeдaгoгикa фaни вa Узбeкиcтoндa тaълимни pивoжлaнтиpиш мyaммocи. I T. «Maъpифaт» гaзeтacи, 1995 йил 25 янвapь.

4. Aтaeвa H., Gaлaeвa M., Хacaнoв G. Умумий пeдaгoгикa (пeдaгoгикa нaзapияcи вa aмaлиëти). I Укув кУллaнмa, I китоб. - T.: <^н вa тexнoлoгия», 2G15.

5. Дaнияpoв Б.Х. Укитувчи пeдaгoгик фaoлиятининг иннoвaциoн йyнaлгaнлиги. II «Укитyвчилapнинг кacбий мax1opaтини oшиpишдa иннoвaциoн тexнoлoгиялapнинг ax1aмияти» мaвзycидaги илмий-aмaлий кoнфepeнция мaтepиaллapи. - T.: 2G12.

6. Хoжиeвa H.K. Иктишдий олий укув юpтлapидaги тaълимнинг лoйиxaли тexнoлo-гияcи. II Укув ycлyбий кУллaнмa. - T.: ^ДИУ, 2GG9.

7. Умapoвa X.A. Укитyвчилapнинг кacбий мax1opaтини oшиpишдa иннoвaциoн тex-нoлoгиялapнинг ypни. II «Иктиcoдий тaълимни янги cифaт бocкичигa кyтapишдa иктиcoдчи-пeдaгoг кacбий мax1opaти вa кoмпeтeнтлигининг ypни» мaвзycидaги pe^y-бликa илмий-aмaлий кoнфepeнция мaтepиaллapи. - T.: 2G12.

B. Maxкaмoвa M.Ю. Бyлaжaк тapбиячилapнинг пeдaгoгик мулокот мaдaниятини шшк-ллaнтиpиш. I Пeдaгoгикa фaнлapи номзоди илмий дapaжacини олиш учун ëзилгaн ди^ cepтaция. - T.: 2GG2.

9. Рахимов Б. Булажак укитувчиларда касбий маданий муносабатларнинг шакллани-ши. / Педагогика фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Т.: 2005.

10. Джураев Р.Х. Организационно-педагогические основы интенсификации системы профессиональной подготовки в учебных заведениях профессионального образования: Автореф. дисс. ... док. пед. наук. - СПб.: 1995. - 43 с.

11. Нуриддинов Б. Касб таълими укитувчилари малакасини оширишда фаол укитиш методларидан фойдаланишнинг илмий педагогик асослари. Номзодлик диссертаци-яси. - Т.:2002.

12. Исмаилова З.К. Талабаларнинг касбий педагогик малакаларини шакллантириш (техника олий таълим муассасалари мисолида). Номзодлик диссертацияси. - Т.: 2000.

13. Гоноболин Ф.Н. Укитувчи х,акида кисса. - Тошкент: "Укитувчи", 1965, 14-бет.

14. Сластёнин В.А. Формирование личности учителя в процессе профессиональной подготовки. - М.: "Просвещение", 1976. 106-141 с.

15. Кухарев Н.В. На путях к профессиональному совершенству. - М.: "Просвещение", 1990. 122 с.

16. Решетников П.Е. Нетрадиционная технологическая система подготовки учителей: рождение мастера. - М.: "Владос", 2000.

17. Рувинский П.И. Тарбиявий ишлар методикаси. - Т.: "Укитувчи",1991.

18. Хошимов К., Очил С. Узбек педагогикаси антологияси. - Т.: «Укитувчи» НМИУ, 2010. - 63-б.

19. Хошимов К., Нишонова С., Иномова М., Хасанов Р. Педагогика тарихи. Укув кулланма. - Т.: «Укитувчи», 1996. - 89-б.

20. Беруний («К,имматбох,о тошларни билиб олиш х,акида маълумотлар туплами» «Минералогия») китобидан. Танланган асарлар, IV жилд. - Т., 1974. -25-б.

21. Rаsulоvа F., Do'sjаnоv, Hаsаnоv S. Хо^т Ма'тип аkаdеmiyasining о^ vа yaqin yulduzlаri. - T.: «Fan», 2005. -31-44-b.

22. Очилов М. Укитувчининг нутк маданияти ва педагогик назокат. - Т.: «Укитувчи», 2004.

23. Роб Гоффи ва Гарэт Джонс. Почему люди должны следовать за вами? - СПб: издательство "Стокгольмская школа экономики в Санкт-Петербурге", 2008.

24. Шарифхужаев М. Иктисодиёт назарияси. - Т.: «Мерос», 2000.

25. Рахимов О.Д. Таълим сифати ва х,аёт сифати. Укув-услубий кулланма. - Карши, 2015 й., 44 бет.

26. Ismailova Z.K, Fayzullaev R.Kh. «Scientific and methodological bases of formation of professional competence of future engineersteachers», Monograph. - Tashkent, «Sparks of literature», 2018. 132 p.

27. Мирсолиева М.Т. Олий таълим тизими педагог кадрлари касбий компетентлигини узлуксиз ривожлантиришга замонавий ёндашувлар/ Урта махсус ва олий таълим тизимида фаолият курсатаётган педагог кадрларнинг касбий компетентлигини тако-миллаштириш. Республика илмий-амалий анжумани материаллари. - Бухоро, 2017. - Б.8-9.

28. Мустафаева Д.А. Ихтисослик фан укитувчиларининг касбий компетентлигини такомиллаштириш. Дис. автореферати. - Т.: ТИКХММИ. 2020. 24 бет.

29. Ismailova Z.K, Fayzullaev R.Kh., Problems of creating a new concept of educational work // Vocational education, scientific-methodical journal - Tashkent, 2009. №2. - B.17-18

30. Ismailova Z.K, Fayzullaev R.Kh., Himmataliev D.A Methodical instructions on practical training on pedagogical technologies and pedagogical skills. - Tashkent, TIIM, 2017. - 89 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.