Научная статья на тему 'ЗАМИНАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ТАДҚИҚИ ИСТИЛОҲОТИ КИТОБДОРӢ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ'

ЗАМИНАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ТАДҚИҚИ ИСТИЛОҲОТИ КИТОБДОРӢ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
178
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
основа / структура / форма / способ / теоритические основы / словообразовательный заимствования слов / исследование / проблема терминологии / способ / функция / исследование лингвистика / аффиксы / библиограф / basis / structure / form / method / theoretical foundations / derivational borrowing of words / research / problem of terminology / method / function / research linguistics / affixes / bibliographer

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Робияи Абдусамад

В статье обсуждается теоретические основы изучения библиотечной терминологии в английского и таджикского языков. Целью данной статьи является изучение специфики теоретические основы на двух языках. Многие таджикские и английские примеры также были изучены по этой теме. Следует отметить, что не было проведено сравнительного исследования сравнительного анализа теоретические основы на таджикском и английском языках, поэтому я решил провести исследование по этой теме. В этой статье мы стремимся исследовать английские теоретические основы на таджикском и английском языках и показать их лексические и грамматические особенности с точки зрения лексикологии, морфологии, фонетики, правописания, стиля выражения и культуры речи. Кроме того, цель реализации этих намерений состоит в том, чтобы придерживаться основных лингвистических методов исследования, которые соответствуют целям, задачам и специфике исследовательского материала. В данной статье использованы другие научно-исследовательские ресурсы из научной литературы Таджикского национального университета и Кулябского государственного университета.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL BASIS OF STUDYING LIBRARY TERMINOLOGY IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article discusses the theoretical foundations of the study of library terminology in the English and Tajik languages. The purpose of this article is to study the specifics of the theoretical foundations in two languages. Many Tajik and English examples have also been studied on this topic. It should be noted that there has been no comparative study of comparative analysis of theoretical foundations in Tajik and English, so I decided to conduct a study on this topic. In this article, we strive to explore the English theoretical foundations in Tajik and English and show their lexical and grammatical features in terms of lexicology, morphology, phonetics, spelling, style of expression and culture of speech. In addition, the purpose of implementing these intentions is to adhere to the basic linguistic research methods that correspond to the goals, objectives and specifics of the research material. This article uses other research resources from the scientific literature of the Tajik National University and Kulyab State University.

Текст научной работы на тему «ЗАМИНАҲОИ НАЗАРИЯВИИ ТАДҚИҚИ ИСТИЛОҲОТИ КИТОБДОРӢ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ»

Х,амин тарик, вохидх,ои фразеологии исмй навъи пах,ншудатарини фразеологизмх,ои забощои мукоисашаванда мебошанд. Дар нисбати фразеологизмхд ба таври умумй, гуфтан мумкин аст, ки дар мукоиса бо калимах,о фаркашон таъйин гардид. Аз х,ама мух,им он аст, ки вазифаи аввалиндарачаи фразеологизм бах,о додан ба вокеият аст, калима вазифаи ном бурданро дорад. Дар мукоисаи вохижои фразеологии исмй бо ибораи озод мо ба хулоса омадем, ки аз чихдти сохтори синтаксисй вохидх,ои фразеологии исмй вохдди пурра аст, ибораи ба чузъх,о чудонашавандаи дорои таркиби лугавии доимист, танх,о вазифаи як аъзои чумларо ичро менамояд; нуктах,ои мазкурро дар бораи ибораи озод наметавон гуфт.

ЛИТЕРАТУРА

1. Амосова Н.Н. Основы английской фразеологии. / Н.Н. Амосова - Л.: Изд-во ЛГУ, 1963. - 208с.

2. Арнольд И.В. Лексикология современного английского языка. / И.В. Арнольд - М.: Высш.шк., 1986. -295с.

3. Айнй С. Куллиёт.'Ёддошщз». Чилди 6 / С. Айнй - Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1962.- 408с.

4. Айнй С. Куллиёт.'Ёддошщэ». Чилди 7 / С. Айнй - Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1962.- 642с.

5. Кунин А.В. Курс фразеологии современного английского языка. / АВ. Кунин - М.: Высш. шк, 1986.- 335с.

6. Кунин А.В. Англо-русский фразеологический словарь. / А.В. Кунин - М.: Русский язык, 1984.- 942с.

7. Самокрутово Л.В., Мирсалимов П.К. Русско - таджикский тематический фразеологический словарь. / Л.В. Самокрутово, П.К. Мирсалимов - Душанбе: Маориф, 1990.- 48с.

8. Galsworthy J. In Chanceiy - М., 1997.-376с.

9. Maugham S. The moon and sixpence»- М., 1999.- 516с

МЕТАФОРИЧЕСКИЕ СУБСТАНТИВНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье рассматривается именные фразеологические единицы таджикского и английского языков с метафорическими переносами. Множество субстантивные фразеологические единицы сопоставительных языков несут метафорический характер, тем самим дается отрицательная или положительная оценка лицам или природным явлениям принимая во внимания сходство свойств предметов и поведений других существ.

Автором было классифицировано метафорические субстантивные фразеологизмы таджикского и английского языков.

Ключевы слова: метафора, фразеологическая единица, сходство, положительная оценка, отрицательная оценка, лицо, явление, понятие, особенность, выражение, оборот.

METAPHORIC NOUN PHRASEOLOGICAL UNITS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

Noun phrases with metaphoric transference of Tajik and English languages are reviewed in this article. A great number ofnoun phrases ofcomparative languages carry metaphoricfeatures. Thereby are given positive or negative estimation to person or other phenomenon, taking into account similarities of objects» peculiarities and behaviors of other creatures.

The author classified metaphoric noun phrases of Tajik and English languages.

Key words: metaphor, phrase, similarity, positive estimation, negative estimation, person, phenomena, notion, peculiarity, expression, turn. Сведение об автора:

Аслонова Гулрухсор Наимджоновна - соискатель кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, тел.: (+992) 918620570 About the author:

Aslonova Gulrukhsor Naimjonovna - the researcher in the Department of Linguistics and Comparative Typology, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini tel.: (+992) 918620570

ЗАМИНА^ОИ НАЗАРИЯВИИ ТАД^И^И ИСТИЛО^ОТИ КИГОБДОРЙ ДАР ЗАБОЩОИ точиКЙ ВА АНГЛИСЙ

Робияи А.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Барои та^лилй батафсил ва дуруст намудани назарияи истилохдги китобдорй дар забощои точикй ва англисй ва фарохдм овардани тасаввуротх,ое, ки онх,о осонфах,ми масъалаи маскур хдстанд, зарурати баррасии кисмати назариявй ва ма^з масъалаи умумии ба истилох,от дохилшуда низ ба миён меояд. Истилох,от ва инчунин системаи он х,амон вакте тавлид мешаванд, ки ин ё он сох,аи илм, сиёсат

иктисодй, маърифат ё фаъолият ба кадри кофи ташаккул ёфта назарияи худро ба даст оварда муносибатхои байни онхоро дарк намуда, хамаи мафхумхои асосии худро пайдо мекунад.

Дар баъзе мавридхо бошад ибораистилохоти сохташуда, вожахо инчунин истилоххои аз забонхои дигари дунё иктибосшуда барои байён намудани назарияи тавсифкунандаи сохаи маскур истифода мешаванд. Бояд зикр намуд, ки истилохотшиносй сохаи нав аст. Аввалин назария истилохотшиноси дар заминаи илми забоншиносй дар охирхои асри XIX ва аввалхои асри XX дар тадкикоти забоншиносони рус мушохида мешуд. Забоншиносони рус дар мулохизахои илмиашон зикр менамуданд, ки истилох бо хусусиятхои ба худ хос аз морфемахои забонй фарк мекунанд, ва ба лугат мустакилона ворид шудааст. Д.С. Лотте дар яке аз маколахояш «Вазифахои навбатии истилохоти техникй» аввалин назарияхои худро оид ба сохтори истилохот зикр намудааст. Дар илми забоншиносй барои муайян намудани истилохот назарияхо гуногун мавчуд аст. Як гурухи забоншиносон бар он акидаанд, ки таркиби истилох мунтазам аст. Забоншиноси рус А.А. Реформатский таркиби исттилохро хамчун хаммаъно будан, «аз мавкеъ берун» ба модалй ва экпрессй, хусусияти байналхалкй, мантикй ва системанокй доро будани онро муайян кардааст. Баъдан дар тадкикотхои минбаъдаи худи забоншинос ва забоншиносонй дигар маълум гардид, ки хамаи ин хусусиятхоро танхо якчанд истилохот доро мебошаду халос. Чонибдорони назария функсионалй андеша доранд, ки истилох хамчун калимаи махсус шубханок аст. Муайян шудааст, ки типии вохиди лексикй аст, на типии махсуси вохиди лексикй.

Асоси назариявии истилохшиносй забони точикй дар тадкикоти олимони ватанй Я.И. Калонтаров, М.Ш. Шукуров, Ш.Р. Рустамов, МНДосимова, ТДодир, Турсунов.А, Лившиц.В.А, Капранов.В.А, Бердиев. Т, Камолиддинов.Б, Абдуллоев. Н.Ш, Камолов. А, С. Назарзода, С. Султонов, Чоматов. С ва дигарон мавриди корбаст карор гирифтааст.

Оид ба асосх,ои назариявии истилохшиноси дар тадкикоти библиографони машхури англис Дж. Ричардсон, Кеннез Кетзна, Колин Чонсон, М. Чон, Р.Н. Чопра, М.Л. Клак, ва дигарон мавриди корбаст карор гирифтааст.

Дар тадкикоти сохаи китобдорй ва библиографй оид ба истилохоти китобдорй олимон ва библиографони собик шуравй О.Ф. Акимушкин, А.З. Валидова, А.Г. К^осимова, Б.Н. Лунин, Э.А. Охундчонова, А.И. Кормилитсин, З.М. Шевченко, В.Н. Банк, А.Г. Биснек, К.Ф. Шафриновский, Н.М. Зелдович, А. Язбердиев, А. Язиев, олимони точик Р. Шарафов, АХРахимов, С.Р. Мухиддинов, С.И.сулаймонй, ЗШорахматов, Ш.К. Тошев, Б.С. Холов, Ф. Ёров, ^.Е.Авшнов, СЕуломшоев ва дигарон оид ба истилохоти китобдорй фикру акидахои худро байён намудаанд: масалан Сафар Сулайноми чунин кайд менамоянд ^«Истилохоти илми китобдорй махсусан китобсозй ва китобшиносй хазор сол боз дар фархангу тамаддуни забони форсию точикй арзи вучуд доштааст. Аммо ин истилохот ва истифодаи бештару бехтари он дар китобдории навини имруз чашмрас мебошад» [9, с.38].

Дар чои дигар И. Чураев барои байёни истилохоти китобдорй чунин андеша рондааст: ^«Истилохоти улуми китобдорй ба чихати наздикй ба бархе аз риштахои улуми инсонй кашидани як хат байни онхо мумкин нест^> [7,4].

Нахустин назарияхои мансуб ба истилох дар илми забоншиносй дар ибтидои карни XX ба вучуд омадаанд. Масалан, Гринаф ва Киттрич ба хулосае омадаанд, ки истилоххо монанди формулахои риёзй мебошанд, яъне онхо хамчун истилох танхо бо максади ифода намудани мафхумхои хос миёни одамон корбаст мешаванд. Аз ин ре зарурат нест, ки онхо умуман, ба таркиби лугавии забон дохил карда шаванд. Э. Жилбер низ истилохотро ба формулахои риёзиву кимиёвй мушобех медонад . Т. Сейвори истилохотро ба калимахои мутадовил мукобил мегузорад. Ж. Вандриес, Логан Смит ва дигарон истилохро ба жаргон ташбех медиханд. Забоншиноси олмонй А. Ширмер истилохотро бо вожагони хирфай мукобил мегузорад. Донишмандон Х. Эггербехт истилохро мафхум ва Ларс Гурмунд ба олоти илмй шабех мешуморанд. Зимнан Ларс Гурмунд истилохро олати истифодаи илм дониста, хамзамон тазаккур медихад, ки худи таркиби низоми истилохоти хар илми чудогона чавобгуи ниёзхои сохтори дохилии хамин илм аст [8, с.78-79].

Яке аз забоншиносони англис О. Найбеккен оид ба истилох чунин нуктаи назарро пешниход намудааст. У истилохотро ба чахор хусусият таксимбанди кардааст.

1) Ифодаи дакик ва катъй (precise restrained descriptiveness).

2) Самтдорандагй дар сохаи худ ва сохахои дигари вобаста (orientation in its own relate areas)

3) Худвижагй (specificity)

4) Мутобщат ба меъёрхри забони (lingvistic correctness) [8, c. 79]

Дар обекти тадкикоти мо саволхои зиёде барои баён намудани назарияи истилохот ба миён меояд, мисли муайян кардани истилохот, системаи истилохот, аломатхои истилохот ва тамоми он хусусиятхое, ки ба масъалаи назарияи истилохот бахшида шудааст дар доираи як сохаи илм тахкик карда мешавад. Оид ба истилох аз чониби забоншиносон ва олимони рус акидахои гуногун вучуд дорад. В.В. Виноградов менависад, ки «<дар сохтану муаяйн кардани истилох ду чихат ду нуктаи назар аст: сохториву забонй ва мафхумй, маъной, ки сабаби рушти системи мафхумхои ин ё он илм, ин ё он соха ё шуглу пешаанд. Ин хар ду чихат ба хам алокаманд буда, илова бар ин вобастагии таърихй, анъанахои

фархангиву таържи дopaд. H.n. Kyзкин дар бopaи чахор назарияи acacии зepин истилох изхор акида мeкyнад:

а) иетило;- naR-w^ecm 6a вaзuфau дефинитив;

б) жтило;- na^u^aeon дap вaзuфaы номи мaфхум;

в) иетило.кaлuмaecm 6apou uфoдau моф;уми maшccуoü;

г) иетило.кaлuмaecm 6apou uфoдauмоф;умимaxcуc [8, c.80-81].

Бoяд кайд кард, ки бeштapи иcгилox,шинocoн ва зaбoншинocoн эътироф намудаанд, ки дар истилох мaънoи лугавй мавчуд аст. Истилох ин теш аз хама вохиди лугавй, яъте калима ё ибopaи xoc аст. Aлoмaтхoи acacии истилох ин алокамандии истилохот 6o мафхумхои муаяйн ва низoмбaндии истилохот мeтaвoн ибopaт дoниcг.

Бoяд зикр кард ки oид мафхуми истилохот зaбoншинocaн тaьpифгyнaхoepo тешнихщ намудаанд, ки ин таърифхо ба хамдигар бeшaбoхaт нecгaнд. As чумла таърифи истилох дар китоби «Забони адабии хозираи точик» (1973) чунин oмaдaacг: «Тepмин (аз terminus-й лагинй-хад, худуд ) калима ё ^opaecn, ки мафхуми ягсн гахаи илм , тexникa, маданият ва ё иcгeх,coлaгpo ифoдa мeкyнaд. Якмаънои xycyc^ra acacии тepмин мeбoшaд. Хycycияти термавши бapoи тepмин xoc нecг. Дар китоби «Лeкcикaи зaбoни адабии точик» 6о андак дигаргуни хамин маъши истилохро байён кардаанд: «Истилох ва ё термин (аз terminus-й лагинй-хад, худуд ) калима ё ^opaeCT, ки мафхуми ба илм, истeх,coлoт, caнъaт, ва шхаи дигари хайёг мaнcyб бударо бо маънои ягона ифода мeкyнaд [2, с.86-89]. Муаллифони ин acap низ якмаъноиро xoOT истилохот дoниcгaacт. Иcгилoхшинocи дигари точик Мардон Myхaммaдиeв кайд мeнaмoяд, ки дар истилохот метавон cepмaънoиpo мушохида намуд. Aммo то кунун акидаи ин иcгилoхшинocpo кace тарафдори накардааст.

Хамин тарик истилох хамчун як бакши xycycии зaбoншинocй пайдо шуда дар пeшpaфт, ташаккул ва рушди он хиccaи зaбoншинocaни pyc фаротеавй, олмонй ва маxcycан захми зa6oншинocoни pyc бeнихoяд нaзapac аст. Дар рушди acocхoи назариявии истилох накши зaбoншинocaни pyc ба миcли Лотте СД Балин. Б. H, Бeнвиниc.Э, Рeфopматcкий A. A, Bинoкyp, Шслов. СД ва дигарон биcëp бузург аст. Биcëpe аз зaбoншинсcoни точик ва зa6oншинocoнй pyc ва англ^ дар acapхoяшoн тахлили xсcияIхo ва xycycиятхoи acсcии истилохотро мавриди бах£ карор додаанд.

Дар таъйину тахкики мафхуми истилох зaбoншинocaни давраи ш^равй B.B. Bинoгpадoв, H.Ф. Яковлсв, Г.О. Bmo^p, H.n. Kyзкин, A.A. Рeфopмaтcкий зaбoншинсcoни тсчик Д. Саймиддинов, Д. Хoчaeв, М.Х. Султсн, С. Haзapзoдa, H. Шаропов, П. Hypoв С., Ч,оматов ва дигарон дар acapхoяшoн фикру aндeшaхoи xyдpo баён намудаанд

Бояд кайд кард, ки caвoлхoи зиёди истилохот дар илми муогсир ха^з бaхcбapaнгeзaнд. Дар чунин ма^ала^а назархои гуногун аз кабили тансюуби кoнceптyaлии истилохот, таърифи он, абстрактй, мoнoceмизм, набудани ифода ва рангй, эхcacй, бетарафии стилистикй, мантикй, ва ва

гайрахд

Доир ба заминахои назариявии истилохот дар забоншиноши точик метавон накши бузурги С. Hазаpзoда, M.H. Климова, Бepдиeвa. Ш, Бобомуродов. Ш. Чоматов С ном бурд.

Бояд зикр намуд ки истилохоти точик як катор мушкилотхоро дорост, ки бояд халлу файл карда шаванд. Онхо пeш аз хама магаили ба низом даровардани мyттaхидcaзии стандартизатсияи тepминoлoгияи илмй мeбoшад. Дар pиcoлaи мacкyp мо тacмим гирифтем мaxcyc ба тахлили ин мушкилот py opeм. Танзими истилохоти илмй кори якчояи мyтaxaccиcaни шхахои мyxталифи илмхои дакик, тибби ва тexникй, тарчумонхо, ва муаллифони кигобхои дapcй дар acacи илмхои истилoхшинocoн ва забoншинocaн, ки барои аз байн бурдани истилохои нодуруст ва кабeх аз нуктаи назари забоншинош, илмй ва эчодй истилохоти ягона ва мантикиву caхeх офаридан лозим метяд.

Барои мукаррар намудани коидахои муайяни caxтмoни истилоххои илмй пришита ва мсъёрхои истилохоти байналмиллалй ба мyттахидcaзии дoxилии хамдигарии истилoхшинocии миллии илмй паpдoxтан лозим аст. Стандартикунонии истилохоти илмй ватанй кори мушгаракии мyтaxacиcoн ниcбaт ба мукарар кардани танхо як истилохот барои хар як кaнceпcия дар coхaи мyшaxxac ва дар хучатхри мaxcyc ^acanM дар лугатхри дузабона) дао дорад. Барои ташаккул додани истилохоти илмй ватанй бояд теш аз хама бо истифодаи пришишси ташаккули истилохотшиноши кишвархои xopич мaxcycaн Рaccия дар тахия ва такмили истилохоти миллии илмй py овард.

Ба акидаи истилoхшинocи улуми китобдорй С. Сулаймонй накши забони мeъëp (стандарт) дар истилoхcoзии китобдорй нaзappac шуморидааст. Ба забони мсьёр шомил мeшaвaд: накши муттахидкунанда (эътибордиханда), накши марчаъ (таклидй), инчунин ворид caxтaни истилохоти xopичй аз тарики тарчума барои coxтaни истилохоти илми киобдорй вaceъ истифода мeшaвaнд.

Рушди хар як гахаи чудогонаи илм фархангу caнъaт, мaxcycaн coхaи китобдорй ки мавз^ъи тадкикоти мо мeбoшaд бeшaк кабатхри алохидаи лугатхр ва вожахои мaxcycpo ташкил мeкyнaнд, ки аз coхaхoи дигар мустакил нeстaнд ин caхa дар xyд падидахои yнивepcaлиpo доро мeбoшaд ки шояд дар дигар тоха^ои илм ва фархангу caньaт аз онхо вагеъ истифода намоянд. «AraaraM дар замони мyocиp илм ба coxтaни истилохот кacдaн шуреъ намуд, ва ба гайр аз он aкcapи caхaхoи илм ба истифодаи

вожахои миллй гузаштанд ва махс хамин ба пайдоиши мушкилотхои нав дар истилохот расонд [Лейчик, 2006]. Аз замони пайдоиши илм вожахо ва лугати истилохот як заминаи мухим барои тадкики илмхо будааст. Аммо пешрафти босуръати илм ва технология талаб менамояд ки доир ба хар сохаи алохилаи илм тадкикоти истилохотро ба рох монда шавад. Дар айни замон назарияи умумии истилохот назарияи таълимро таъмин мекунад, ва низомхои системавй ва мураттабиро эчод менамояд.

Калимахое, ки онхо хос барои як сохаи муайяни илмй хастанд ва барои истифода намудани мафхумхои гуногуни илмй, ки таърифи мушаххас доранд, истилох номида мешавад. Сохаи лексикалогияи умуми, ки истилоххот, фаъолият, ва хусусиятхои истилохотро тадкик мекунад, назарияи истилохот номида мешавад.

Ба низомдарории истилохоти миллй ба наздики пайдо шуд ва солхои тулони соли эчод ва ташаккулёбии он барои аксарияти кишвархо гардид. Забони лотинй он замон забони илмхои аврупо буд ва барои сохтани истилохоти милли шохахои алохидаи илм бояд бебозгашт рушд намояд. Имрузхо назарияи умумии истилохот назарияи раванди рушди босуръат, фаъолият, ташаккул ва танзими истилохот ва системахои истилохиро тахия карда истодааст. Барои муайян кардан ва халли масъалахои забоншиносии истилохот, барои сохтани кисматхои истилохи, мундарича, сохтмон, тахлил ва тарчумаи асархои илмй мусоидат мекунад. Дар илми муоссир ба чузъ аз мушкилотхои номуайян ва нофахно будани истилохот дар сохахои мушаххас дар як забони милли, мушкилтарин мушкилии дар истилохот ин номувофикии семантикаи истилохот дар забонхои гуногун вучуд дорад. Винокур, ки истилохро аз нуктаи назари функсия барраси мекунад чунин кайд кардааст. «Он метавонд хар калима бошад». Истилохот калимаи махсус нест, балки калима дар як вазифаи махсус, вазифаи номгузорй, консепсияи махсус ё падидаи махсус мебошад Винокур [1939: 40].

Дар масъалаи маскур олимон ва забоншиносони назарияхои худро ба таврхои мухталиф байён кардаанд. Бояд кайд кард, ки намояндагони равиши функсионали дар мавзеъи хусусиятхои функсионалии истилохот чунин нуктаи назарро пешниход намудаанд. Масалан дар навиштахои Б.Н. Головина, В.Г. Гака, Т.М. Пянкова «истилохот аз калимахои умуми бо хусусиятхои маънои, семантикй, сохторй фарк мекунанд» [16, с. 19].

Вокеан хам рушти назария ва амалияи проблемахои истилохот дар солхои сиюми асри XX ба назар мерасид аз ин сабаб олимони риштахои гуногун акида ва назарияи худро оиди ин маъзуъ пешниход намудаанд. Истилохот худ ба худ ба вучуд намеоянд балки дар натичаи инкишофи илму техника, иктисодиву ичтимой инкишоф меёбанд.

АДАБИЁТ

1. Джамотов, С. Становление и развитие лингвистического терминогогии таджикского и англиского языков / С. Джамотов -Душанбе-2017 - 412.с.

2. Тохирова, К. Лексикаи забони адабии хозираи точик (материалхо). / К. Тохирова - Душанбе: Дониш, 1967. - 80 с.

3. Абдусалом. М. Фархаанги англисй- точикй / М. Абдусалом Душанбе 2007 - 1079 с.

4. The world encyclopedia dictionary. Volume 1. From A-K. - Chicago. 1964. - 1088 p.

5. Шарофиддин Рустамов. Исм/ Дониш. Душанбе-1981-215.с.

6. . Грамматикам забони адабии хозираи точик - Д.: Дониш,1985. - 473 с.

7. И.Чураев. Лугати русй-точикии китобдорй ва иттилоотшиносй. Душанбе Ирфон 2012, 278с.

8. Мирзо Хасан Султон. Мушкилоти забони илм ва истилохот. Душанбе. Дониш- 2015-323.с.

9. Сафар С. Фаслномаи китоб/ дафтари аввал ва дувум. - Душанбе, 2011. - 68с.

10. V. John. The English-Russian Dictionary of Library and Information Terminology. Англо-русский словарь по библиотечной и информационной деятельности / Санкт-Петербург: Профессия -2005. 266.c.

11. Э.Р. Сукиасян. В.В. Зверевич. Англо-русский словарь по библиотечной и информационной деятельности / Санкт-Петербург: Профессия -2013. - 224.c.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ИЗУЧЕНИЯ БИБЛИОТЕЧНОЙ ТЕРМИНОЛОГИИ НА ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье обсуждается теоретические основы изучения библиотечной терминологии в английского и таджикского языков. Целью данной статьи является изучение специфики теоретические основы на двух языках. Многие таджикские и английские примеры также были изучены по этой теме. Следует отметить, что не было проведено сравнительного исследования сравнительного анализа теоретические основы на таджикском и английском языках, поэтому я решил провести исследование по этой теме.

В этой статье мы стремимся исследовать английские теоретические основы на таджикском и английском языках и показать их лексические и грамматические особенности с точки зрения лексикологии, морфологии, фонетики, правописания, стиля выражения и культуры речи.

Кроме того, цель реализации этих намерений состоит в том, чтобы придерживаться основных лингвистических методов исследования, которые соответствуют целям, задачам и специфике

исследовательского материала. В данной статье использованы другие научно-исследовательские ресурсы из научной литературы Таджикского национального университета и Кулябского государственного университета.

Ключевые слова: основа, структура, форма, способ, теоритические основы, словообразовательный заимствования слов, исследование, проблема терминологии, способ, функция, исследование лингвистика, аффиксы, библиограф.

THEORETICAL BASIS OF STUDYING LIBRARY TERMINOLOGY IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article discusses the theoreticalfoundations of the study of library terminology in the English and Tajik languages. The purpose of this article is to study the specifics of the theoretical foundations in two languages. Many Tajik and English examples have also been studied on this topic. It should be noted that there has been no comparative study of comparative analysis of theoretical foundations in Tajik and English, so I decided to conduct a study on this topic.

In this article, we strive to explore the English theoretical foundations in Tajik and English and show their lexical and grammaticalfeatures in terms of lexicology, morphology, phonetics, spelling, style of expression and culture of speech.

In addition, the purpose of implementing these intentions is to adhere to the basic linguistic research methods that correspond to the goals, objectives and specifics of the research material. This article uses other research resourcesfrom the scientific literature of the Tajik National University and Kulyab State University.

Keywords: basis, structure, form, method, theoreticalfoundations, derivational borrowing of words, research, problem of terminology, method, function, research linguistics, affixes, bibliographer.

Сведения об автора:

Робияи Абдусамад — доктор PhD кафедры иностранных языков Кулябского Государственного Университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, Республика Таджикистан, г. Куляб, ул. С. Сафаров16. Тел: (+992)985598159

About the author:

Robiyai Abdusamad—Doctor PhD of the chair of foreign languages ofKulob State University named after Abuabdullo Rudaki. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulob town, st. S. Safarov 16. Phone: (+992) 985598159

ШАРХУ ТАВЗЕХИ БАРХЕ АЗ ИСТИЛОХОТИ МАНСУБИ «МАОРИФ» дАР ЗАБОНХОИ ТОЧИКЙ ВА АНГЛИСЙ

Хрмроев Ц.М.

Донишгощ давлатии Бохтар ба номи Н. Хусрав

Истилоху истилошиносй кай боз таваччухи забоншинсонро ба худ чалб карда бошад хам то хол дар байни олимон рочеъ ба дарки амики ин мафхум бахсу мунозирахои илмй давом дорад.

Маориф як сохаи мухими чомеа ба шумор рафта, олимону забоншиносонро зарур аст, ки вожагони сохавиро аз луготи умуимистеъмол чудо намуда, пешкаши дастандаркорон намоянд. Аз ин ру, зарур мешуморем, ки фикру андешахои худро рочеъ ба бархе аз истилохоти калидии бахши «маориф» баён намоем.

Агар ба асли баромади вожаи «маориф» назар афканем, он арабиасос буда, ба маънии маъруф, машхур ва маъмул дарч ёфтааст. Дар Фарханги забони точикй, кисми 1, истилохи мазкур бо ду маънй омадааст: «Маориф 1. маърифат - education; маориф 2. Маъруф Ду руз чумлаи маориф ба хидмати Асмай оянд. (Авфй Б.); а) маориф ва машохир маъруфан ва машхуран одамони бузург,саромадони давр; Маош. 1 зиндагонй, умргузаронй, рузгузаронй. Маош кардан, зиндагй кардан, умр гузаронидан, хаёт ба сар бурдан. Воситахои зиндагй, хамчун хурок, нушиданй, пушок ва f. [2, с.639].

Тазаккур бояд дод, ки истилохи фавк ба маънихои багоят васеъ ва фарох тавсиф шудааст. Истилохи мазкур бештар дар сохаи иктисодиёт корбаст мегардад, вале ин мафхум дар сохаи маориф хам ба маврид мустаъмал мегардад. Вожаи «маош» воситаи асосии умр гузаронидан буда, яке аз мафхумхои калидии хаёти инсоният аст. Муодили англисии он еducation буда бо маънии «маориф, тахсилот, таълим, тарбия» роич аст. Аз худи вожаи англисии еducation метавон якчанд истилохибора сохт, ба монанди: all-round education - тахсилоти гуногун, vocational education - маълумоти касбй-техникй, higher education -маълумоти олй [1, с.251].

Истилохибораи таълиму тарбия дар харду забон хам яке аз истилохоти мехварии сохаи мактабу маориф ба шумор рафта, тамоми умури чомеа аз он ба таври фарох ва бамавкеъ истифода менамоянд. Агар ба шарху тавзехи истилохи «таълим» назар афканем, он ба маънои «ба касе чизеро омухтан, ёд

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.