Научная статья на тему 'СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ТЕРМИНОЛОГИИ И ТЕРМИНОЛОГИИ В СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ'

СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ТЕРМИНОЛОГИИ И ТЕРМИНОЛОГИИ В СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
77
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИНОЛОГИЯ / СЛОВО / ФРАЗА / ПРОБЛЕМА / НАУКА / ЛИНГВИСТИКА / ЛИНГВИСТЫ / ИСТОЧНИК / ЗАДАЧА / НАСТОЯЩЕЕ / ВЕК / ИССЛЕДОВАНИЕ / ПРИМЕНЕНИЕ / СИСТЕМА / СЕМАНТИКА / ЗНАЧЕНИЕ / СТРУКТУРА / ПОНЯТИЕ / СОВРЕМЕННЫЙ ТАДЖИКСКИЙ ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / НАУЧНО-ТЕХНИЧЕСКИЙ / СОВРЕМЕННЫЙ МИР / АКТИВНОСТЬ ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННОГО ПРОЦЕССА / РАЗВИТИЕ ТЕРМИНОЛОГИИ В РАЗЛИЧНЫХ ОБЛАСТЯХ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сафаров Аскарджон Шарифович

Данная статья посвящена изучению терминологии и терминологии в современном таджикском литературном языке. Изучение терминологии и терминологии - одна из важнейших задач лингвистики, которая обсуждается и изучается в рамках теории общего языкознания. В своей статье автор исследует терминологию и терминологию современного таджикского литературного языка на основе достоверных источников. Внимание лингвистов к вопросу терминологии не случайно, а к теоретической структуре терминологии, а также к практическим требованиям, предъявляемым к термину. Одним из наиболее важных вопросов терминологии является определение терминологии. Термин или слово используется в определенной оси науки и техники. Лингвисты относят изучение терминологии и терминологии к XIX веку, и этот важный вопрос между лингвистами и терминологоми все еще глубоко изучается.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION AND DEVELOPMENT OF TERMINOLOGY AND TERMINOLOGY IN THE MODERN TAJIK LITERARY LANGUAGE

This article deals with the study of terminology and terminology in modern Tajik literary language. The study of terminology and terminology is one of the most important tasks of linguistics and is discussed and studied as part of the theory of general linguistics. In his article, the author researches the terminology and terminology of the modern Tajik literary language on the basis of reliable sources. Linguists' attention to the issue of terminology is not accidental, but to the theoretical structure of terminology, as well as the practical requirements of the term. One of the most important issues in terminology is the definition of terminology. The term or word is used in a certain axis of science and technology. Linguists date the study of terminology and terminology to the nineteenth century, and this important issue between linguists and terminologists is still being studied in depth.

Текст научной работы на тему «СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ТЕРМИНОЛОГИИ И ТЕРМИНОЛОГИИ В СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ»

группы. К первой группе относятся такие слова, как варам, даллол, зик, зот, ибо, имо, ирсол, исроф, шива, шитщо, мазор, мамот, машц, маъцул, цасам, цасд, цассоб и. т.д. Многочисленные слова второй группы, которые имеют специфические орфоэпические свойства, требующие от говорящего особенные артикуляционные навыки. Однако, эти слова адаптированы к местному диалектному произношению, поэтому их фонетическая структура подвергается изменению по следующим признаком: а) метатеза: дуйно-дунё; цулф- цуфл; б) ассимиляция: ахса-атса; awcyн-афсун, айнос-щнос, лиwос-либос, sypwaт-sypбaт, щмза-цабза;Третья группа лексемчастично или поностью изменяет свое первоначальные значение и применяется для обозначения других понятий: изолат (озабоченность, мучение) изолат (уничтожать, стерать) касофат(зловещий, злоечатный, злополучный) касофат (нечисьта, грязь, подлость, злой рок), лал (сорт крупносортного красноговинаграда), лаъл (благородныйшпинель), лоло (красивый прекрасный), лоло (яркий). Пятая группа лексем составляет основу словообразования. Арабские заимствования в диалектах адаптируются к правилам словообразования таджикского языка. Статья изложена на материале «Словарь южного говора таджикского языка».

Ключевые слова: морфология, лексика, содержание, структура, преффикс, суффикс, таджикский язык, анализ, говор, диалект, южный диалект.

THE USAGE OF ARABIC SYNONYMS IN THE SOUTHERN DIALECT OF TAJIK LANGUAGE

This article deals with the problem of applying Arabic synonyms in the southern dialects of Tajik language, which were divided into certain semantic groups by the repetitions. The first group of includes such words as varam, dallol, ZIK, Zot, IBO, IMO, irsol, isrof Shiva, shitio, Mazor, mamot, mash, mA'ul, nasam, NASD, nasob, etc. There are also numerous words of the second group, which have specific orthopedic properties that require special articulation skills from the speakers. However, these words are adapted to the local dialect pronunciation, so their phonetic structure is subject to change by the following signs: a) metathesis: Duino-dune; kulf - kufl; b) assimilation: Ahsa-Atsa; awcyn-afsun, Aims-ammos, liwos-libos, gypwaat-gurbat, qawza-kabza; the third groups of lexemes partially or completely change their original meaning and are used to denote other concepts: isolate (concern, torment) isolate (destroy, erase) kasofat (sinister, malicious, ill-fated) kasofat (nechista, dirt, meanness, evil fate), Lal (sort of large-grade krasnogovinagrada), Lael (noble Pinel), Lolo (beautiful), Lolo (bright). The fifth groups of lexemes is the basis of word formation. Arabic borrowing words in dialects are adapted to the rules of word formation of Tajik language. This article is based on the material "Dictionary of the southern dialect of Tajik language».

Keywords: morphology, vocabulary, content, structure, prefix, suffix, Tajik language, analysis, idiom, dialect, southern dialect.

Сведения об авторе:

Раджабов Абубакр Ашурович - соискатель кафедры теория и практики языкознании Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни, тел: (+992) 989106837.

About the author:

Rajabov Abubakr Ashurovich - resarchers of the Department of theory and practice of linguistics of Tajik State Pedagogical Universite named after S. Aini, tel: (+992) 989106837.

ТАШАККУЛ ВА ТА^АВВУЛИ ОМУЗИШИ ИСТИЛО^ ВА ИСТИЛО^ШИНОСЙ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ^ОЗИРАИ ТОЧДК

Сафаров А.Ш.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Масъалаи истилох ва истилохшиносй яке аз вазифахои мубрами забоншиносй буца, дар таркиби назарияи забоншиносии умумй мавриди мухокимаю тахкик карор мегирад. Масъалахои марбут ба маънои забоншиносии «исгилох» ва «исгилохшиносй» дар забоншиносии мукоисавй дертар дар охири асри Х1Х ибтидои асри ХХ пайдо шуд. Мафхуми «истилох» дар илм асосан дар аввалхои асри ХХ ба вучуд омадааст. Аввалин тавзехи калимаи «истилох» дар «Энциклопедический словарь» Ф.А. Брокгауза ва И.А. Ефрона зикр шудааст[5, с.75].

Забоншиносоне, ки ба тахкики илмй дар он вакт машгул буданд, ба тахкики хусусиятхои кисмати он махдуд шуданд.Корхои илмй бахшида баомузиши махсуси истилохот то огози асри ХХ амалан ба назар намерасад.

Аммо тахкикоти олимони хорича, ки то замони имруз анчом ёфтааст, бештар ба масъалаи истилох ва истилохотшиносй, истилохоти алохида ва системаи истилохот ё стандартикунонии истилохоти алохида дахл дорад.

Тахлил ва хусусиятхои истилохот дар забоншиноси мавриди тахкики олимони зиёде гаштааст. [Авербух, 1985; Виноградов, 1961; Гринёв, 1993; Герд, 1980; Даниленко, 1977,1993; Марчук,1977; Канделаки, 1977; Капанадзе, 1965; Лейчик, 1973, 1976, 1981, 1991; Лотте, 1961; Суперанская, 1989; Татаринов. 1996; Шеглов, 1995,Чоматов С., Назарзода С., Султонов М., Фозилов М., Шарипов Т. ва дигарон.].

Тахкики истилохшиносон на танхо истилохоти алохидаро тахлил менамояд, балки ба масъалаи коркардиумумии истилохотшиносИ дахл дорад. Таваччухи забоншиносон ба масъалаи истилохот тасодуфИ набуда, ба сохтори назарии истилохотшиносИ, хамчунин талаботи амалии истилох мебошад. Яке аз масъалаи мухими назари истилохшиносИ ин муайян намудани истилох аст.

Дар адабиёти илмии забоншиносИ дар бораи муайян намудани истилохот маълумоти гуногун мавчуд аст, як иддаи муаллифон дар андешаи онанд, ки таркиби истилох мухимтар аст. Соли 1959

A.А.Реформатский таркиби истилохотро хамчун хаммаъно будан, «аз мавкеъ берун» бо модалИ ва экпрессИ, хусусияти байналхалкИ, мантикИ ва системанокИ доро будани онро муайян кард. Аммо хамаи ин хусусиятро танхо якчанд истилохот доранду халос.

Истилох бояд дорои хусусиятхои зерин: мавчудияти тафсир, дарачаи мучарраднокИ, сермаъноИ, надоштани тобиши зудИ ва муассир, бетарафии услубИ, нейтрали, мантик ва системаи дакик бошад.

Талаботи асосИ ба истилох: якмаъноИ, мунтазамИ, мухтасарИ аз чониби мактаби истилохшиносии С.Логте муайян карда шудааст. Дар хамин мавкеъ чонибдорони назарияи сохторИ -субстатсионии истилох, ки ба истилохро хамчун калимаи махсус, ки аз руи маъно ва сохтори грамматикии умумиистеъмоли он мукобил меистад, медонанд. Чонибдорони назарияи функсионалИ андеша доранд, ки истилох хамчун калимаи махсус шубханок аст. Исбот гардид, ки истилох - ин типи вохиди лексикИ аст, на типи махсуси вохиди лексикИ. (В.Г.Гак, Б.Н. Головин, В.И. Перебийнос,

B.М. Лейчик, Ф.А. Циткина, Т.Р. Кияк,Т.И. Панько). Дар тадкикоти истилохоти сохаи сайёхИ мо чонибдори консепсия оид пайдоиши функсионалии истилох хастем, ки натичаи он донистани забон хамчун шаклхои гуногуни функсионалии забони адабИ мебошад.

Яке аз нишонахои асосИ ва бартаридоштаи истилох инсистеманок будани он аст. Ин нишона аввалин бор дар тахкикоти Д.С.Лотте ба назар мерасад. Лоттекайд мекунад,ки " хар як истилох дорои чои муайян (бо тобеият бо истилохоти дигар) буда, дар системаи истилохот, ба мавкеи мафхуми чавобгу будани он дар системаи мазкур вобаста аст" (Лотте, 1961: 14). Илова бар ин системанокИ хамчун тархи мазмун ва хам тархи ифода намудор мешавад (системанокии беруна). Нишонаи системанокии муайянкунандаи истилох дар тахкикоти дигар олимон низ ба назар мерасад. (Герд, 1981: 12, Реформатский, 1968: 121; Сорокалетов, 1970: 12); Суперанская, 1976: 74). В.С.Кулебакин ва А.Я.Климовитский истилохро хамчун калима ва ибора, нишонаи забон, ки бо мафхум дар системаи дарки ин ё он сохаи илм ва техника мувофик аст, муайян кардаанд. [Кулебакин, Климовицкий, 1970: 19-20].

Мувофикати истилох бо муайян намудани мафхум якмаъноии он дар сохаи мазкур дар назар дошта мешавад [Пумпянский, 1977: 92; Ярцева: 1970: 10]. Алалхусус, якмаъноИ хамчун хусусиятхои истилох нигох дошта мешавад, асосан на танхо дар доираи истифодаи истилохот, хамчунин истилохи алохидаи илми конкрет. [Лотте, 1961:75]. Дар доираи истилохотшиносии мазкур ин хусусияти истилох бетаъсир мегардад, дар ин холат хам истилох бештар каммаъно мешавад. Х,амин тавр, сермаъноии байнифанИ дар истилохотисохаи сайёхИ, нисбат ба дохилифанИ микдори зиёди истилохот пешниход мешавад.

На хамаи нишонахои истилохоте, ки А.А.Реформатский зикр кардааст дорои дарачаи яксон аст. Чунин талабот, мисли абстрактнокии нисбатан калонтар ва байналмиллалИмебошад. Дарачаи абстрактнокИ, умумиятро дар истилохотшиносИ паст мекунад. Аммо дар истилохоти сохаи сайёхИ дар баробари мафхуми мучаррад,истилохоти чамъбастИ, истилохоти бештари маънои конкретдошта низ мавчуд аст. Х,ар як истилох умумият мекунад, аммо дарачаи мучарраднокИ ва чамъбастИ гуногун аст.

Хусусияти талаботи дилхох ин байналхалкИ будани истилох аст. Дар истилохотшиносиисохаи сайёхИ ин махсусан зарур аст. Новобаста ба он, ки истилохоти сохаи сайёхИ нисбат ба истилохоти дигар (масалан варзишИ) дар дарачаи баланди стандартикунонИ карор дорад, истилохоти кадимИ дар ин соха микдоран кам бошад хам, вучуд дорад.

Дар масъалаи нишонахои нейтралии истилоххо дар миёни забоншиносон назархои гуногун мавчуд аст. Аксари забоншиносон андеша доранд, ки истилоххо хамеша дар холати нейтралИ аст, дар сохтори маъноии он табакабандии эхсосИ ва экспресИ вучуд надорад. (Герд, 1981: 13; Даниленко, 1971: 11). Дар рисолаи мазкур мо бештар ба андешаи он мухаккиконе такя мекунем, ки бовар доранд, ки истилохоти алохидаи илмИ метавонанд маънои мачозИ низ дошта бошад. Барои намуна метавон чунин истилохот, мисли chattering mania, snout spasm, (руцафтодагии хандон).

Аксари забоншиносон ба чунин хусусияти истилохот - тафсирИ будани он ахамияти махсус медиханд. Масалан, В.П.Даниленко дар зери мафхуми истилох «калима ё ибораи доираи махсуси

иcтифoдa, ки шмгуи мaънoи Maxcyc дopaд вa тaфcиp тaлaб мeкyнaдpo мeфaxмaд " (Дaнилeнкo, 1977: 15).

Maвoди тaxкикшyдa, тaлaбoти бoлopo дap бopaи иcтилox бa инoбaт г^ифт^ дap paфти Mop xaнгoми мyaйян тамудани иcтилox oнpo бa кop мeбapeм. Иcтилox - ин кaлимa ё ^opa мутобик бa мaфxyми мувдфик дap coxro^ дapки coxaи мyaйяни фaн (дap aйни xoл- caйëxИ),дap coxro^ мyнocибaт 6o кaлимaxoи мoнaнд coxтopи мaxcycи мyaйяни илмиpo тaшкил мeдиx,aд.

Хycycиягxoи нoмбapшyдaи иcтилoxoт тaнxo дap дoxили coxтopи иcтилoxoт aMarä мeшaвaд, дap XOлaтe, ки kte^ox xycycиягxoи тaфcиpИ вa coxтopиaшpo aз дacт мeдиxaд, xycycияти мyaйянкyнaндaгиpo мeгиpaд. (миcли ифoдaи oбpaзнoк дap зaбoни aдaбИ) Paвaнди мyaйяншyдaн (гyзaштaни ^rnnox бa лeкcикaи yмyмииcтeъмoлИ) дap бopaи xaмгaъcиpии иcтилoxoт вa лeкcикaи Faйpи иcтилoxИ) aз oн шaxoдaт мeдиxaд. Дap бapoбapнmермuнологuзaцuей poxH тaшкили kTe^ox peтepминoлoгизaция - гyзapoнидaни иcтилoxи тaйëp aз як coxa бa coxaи дигap кимн ё мaзмyнaн мaвчyд acт. (мacaлaн - мдиффepeнциaлм дap мaтeмaтикa вa мдиффepeнциaлм дap зaбoншинocии paвoншинocИ). Иcтилox мeтaвoнaд aз зaбoни дигap гиpифтa шaвaд (бa ин кaлимa дoxил мeшaвaд), xaмчyнин мeтaвoнaд aз мopфeмaxoи зaбoни xyдИвa ё элeмeнтxoи бaйнaлмиллaлИ тaшкил шaвaд.

X,apчaнд paвaнди иcтилoxcoзИ дap зaбoнxoи мyкoиcaшaвaндa кaйxo oбъeкти тaxкики мyxaккикoни зaбoншинocи вaтaнИ вa xopичИ aз 4yMna дap acocи иcм (Л.Aвдpeйкo, М^нсли^ З.Кoлoмиeц, Ф.Циткинa,), фeъл (Л.Maкeeвa, KCeMb®) cифaт (О.Aфaнacьeвa, A.Еpчeнкo, Л.Дaцюк), rçapop дoшт, aMMo мacъaлaи тaxлили cиcтeмaнoки paвaнди иcтилoxcoзИ дap дoиpaи зaбoни aлoxидa xaнyз xaлли xyдpo nyppa нaëфгaacт.

Macъaлaи тaшaккyл вa инкишoфи зaбoни иcтилoxoти coxaи caйëxИ точикИ, мyшкилoт вa oмyзиши oн дap тaъpиxи зaбoншинocии точик дap як ^aTOp кopxoи тaдкикoтИ,ки Maxcyc бa тaxкики иcтилoxoти зaбoни точикИ бaxшидa шyдaaнд, paвшaн мeгapдaд. Дap мaчмyъ тaъpиxи тaшaккyл вa инкишoфи иcтилoxoти зaбoни точикИ вa тaъpиxи зaбoншинocии точик бa тapики зaйл rnMy^op мeгapдaд.

Aввaлин кушиши кopкapди ^rnnoxorn илмИ дap acocи мaxcycгapдoнидaни кaлимa, ивaз нaмyдaни кaлимaxoи apaбИ бa иcтилoxи точикИ бa oлими мaъpyфи acpимиëнaгИ AбyaлИ Ибни Синo тaaллyк; дopaд. AбyaлИ Ибни Синo ин rappo дap кигоби «Дoнишнoмa»-и xeш вa бeштap aз 20 oфapидaxoи илмиaш, ки 6o зaбoни точикИ иншo нaмyдa буд, aнчoм дoдacт.

Сaxми apзишмaндepo дap инкишoфи илм, иcтилoxoти илмИ вa тexникИoлими бapчacтaи точик Aбypaйxoни БepyнИ гyзoштaacт. Лeкcикaи coxaи гyнoгyни xyнapмaндИ (пpoфeccиoнaлизм) дap «Сaфapнoмa»-и Hocиpи Хиcpaв , «Тaъpиxи Бyxopo»-и A. HapшaxИ вa фapxaнгxoи зиёди тaфcиpИ зикp шyдaacт. Ин лyFaтxo дap инкишoфи минбaъдaи лeкcикoгpaфияи зaбoни точикИ, «Фapxaнги зaбoни точикИ ^ acpи Х то ибтидoи acpи ХХ)» ниcбaт бa лyFaтxoи пeшин такши бopизe гyзoштaaнд. AxaMrara бyзypги ин лyFaтxo дap иcтилoxoтшинocии acбoбxoи тexникИ, ки дap кaтоpи кaлимaxoи cepиcтeъмoл иcтифoдa шyдaн вa инъикocи xyдpo ëфтaни кaлимaxoи кaмиcтeъмoл вa ё apxaиcтИ мeбoшaд. Дap лyFaт бeштap иcтоpизмxo, мaънoи лyFaвИ вa лeкcики кaлимaxo бa нaзap мepacaд. ЛyFaт бoйтapин мaнoбeъ та тaнxo бapoи иcтилoxoти тexники coлxoи гyзaштa,бaлки бapoи кaлимaxoи ик;гибocии aз тapкиби зaбoни apaби, тypкИ, чинИ вa зaбoнxoи дигap бa зaбoни точикИ гyзaштa низ мeбoшaд.

Иcтилoxoти acбoбxoи тexникИ, oмyзиши oн, тaxкикoти илмИ инъикocи xyдpo acocaн дap aдaбиëти Maxcyc ëфтaaнд. Acocгyзopи ин тaxкикoт С. Ибpoxимoвa мeбoшaд. С.Ибpoxимoвa лeкcикaи кacбии лaxчaи ФapFOнa, ки xoot зaбoни точикИ acт вa дap зaбoншинocии точик axaмият дopaд, тaxкик; нaмyд.Myaллифи лeкcикaи xyнapмaндИ, ки дap минтaкaxoи гyнoгyни точикзaбoн - Ху^нд, Чуст, Бyxopo Сaмapк;aнд иcтифoдa мeшaвaд тaxлил нaмyд. Maълyмoт дap бopaи лeкcикaи XyнapмaндИ вa лeкcикaи кacбИ xaмчyнин дap тaxк;икoти A.H.Шapoпoв, Т.Чypaeв, С.Уcмaнoв, Н. Ш. Aбдyллoeвa, М.Д. Иcтaмoвa вa дигapoн бa нaзap мepacaд. Дap ин p^ma oбъeкти тaxкик иcтилoxoти acбoбxoи тexникИ вa фaнxoи yмyмитexникии зaбoни точикИ rçapop дoдa шyдaacт (1985).

Ч,aнбaи мyxими иcтилoxoти xoзиpaзaмoн тaxкик;и мyкoиcaвИ- типoлoгИ мeбoшaд. Ин caмги тaxкикoти иcтилoxoт бaxycyc coлxoи oxиp xeлe инкишoф ëфтaacт.Дap pиcoлaxoи Maмaдpacyлoв Т.С. ТлибИ тapxи мyкoиcaвИ- тaъpиxИ мaк;caди тaxкик лeкcикaи acтpoнoмии зaбoни точикИ вa aнглиcИ мeбoшaд. Иcтилoxoти coxaи coxтмoн oбъeкти тaxкики M.M.Бeкмypaдoв гapдид. Иcтилoxoти coxaи oбëpИ дap зaбoнxoи aнглиcИ вa точикИ aз чoниби CHo^aTO® мaвpиди пaжyxиш rçapop ёфт. Иcтилoxoти xyкyк;шинocИ дap зaбoнxoи amrraœ вa точикИ мaвpиди тaxкики мoнoгpaфИ rçapop ёфт. Mикдopи иcтилoxoти мyкoиcaвшaвaндaи зaбoнxoи aнглиcИ вa точикИ дap кopи тaxкикoти ТТaFoeвa мaвpиди тaxкик; rçapop гиpифт.З.Mнpзoeвa иcтилoxoти вapзишИ дap зaбoнxoи тoчикИ вa aнглиcиpo мaвpиди пaжyxиш rçapop дoд. Иcтилoxoти coxaи бoнк дap зaбoнxoи точикИ вa aнглиcИ aз чoниби мyxaккик; M.Baлиeвa мaвpиди тaxкик вa тaxлил rçapop дoшт. Лeкcикaи дeмoгpaфИ дap зaбoнxoи aнглиcИ вa точикИ дap pиcoлaи И.Дaдaчoнoвa xaмaчoнибa xaлли xyдpo ëфтaacт. Зикp кapдaн бa мaвpид aCT, ки xaмчyнин як rçaTOp тaxк;икoти дигap, ки бa xycycияти тaxлили мyкoиcaвии иcтилoxoти

забони точикй бо русй (М.К.Каримбаев, Л.Т. Рузиев ва диг), олимонй (Т.Еаффоров) ва забонхои дигар бахшида шудаанд.

К^айд кардан чоиз аст, ки истилохоти сохаи сайёхй дар забоншиносии точик, рус, англисй аз нуктаи назари забоншиносй чандон тахкик нашудааст.

Аввалин коркардхо дар омузиши истилохоти англисии сайёхй дар забоншиносии русй ва англисй пайдо шуданд. Аз нимаи дуюми солхои 80-уми асри ХХ аввалин лугатхои гуногун (якзабона, дузабона, тафсирй), ки ба лексикаи сайёхй бахшида шудаанд, ба вучуд омад.

Дар давраи бозсозй талабот ба лугатхо афзуд, зеро муносибатхои хоричй афзуд, нофахмихо зиёд буд, аз ин ру талабот ба шархи он бештар шуд.Одамон бештар ба сохибкорй машгул мешуданд, аз ин ру донистани истилохоти хар соха зарур гардид. Дар ин давра нашри лугатхо бештар гардид, то мардум хамкадами замон бошанд.

Дар солхои 80-ум аввалин тахкикоти забоншиносй, ки ба истилохоти сайёхй дахл дорад, пайдо шуд, аз чумла маколаи О.В.Стельмак «К вопросу о терминологии» ва дигар.

Дар соли 1996 маколаи М.В.Воронцова «Синтаксический способ образования терминов», ба табъ расид, дар ин макола мухаккик хусусиятхои сохтории лексикаи истилохоти сайёхй зиёд будани иборахо, ки бештар типи «муайянкунанда+муайяншаванда»-ро доранд, муайян намудаст. Истилохоти сохаи сайёхй бо истилохоти сохахои дигар дар мукоиса омухта мешавад.

Хулоса бояд гуфт, ки инкилоби илмй- техникй дар олами муосир ба фаъолнокии раванди ахборотй- коммуникативй, инкишофи зиёди истилохот дар сохахои гуногун дар забони миллй ба вучуд овард. Ин раванд номи «Таркиши истилохот»-ро гирифт Ин нишон дод, ки дар забони адабии точик холатхои ногувори истилохот дар сохахои гуногуни илм ба вучуд омад, ки ба ин пайдоиши маънохои зиёд ё истилохоти номунтазам, аз руи сохтори маъноиву грамматикии мураккаб сабаб шуд.

АДАБИЁТ

1. Арнольд И.В. Семантическая структура слова в современном английском языке и методика ее исследования (на материале имени существительного). - Л., 1966. -286с.

2. Арутюнова Н.Д. О понятии системы словообразования. //Науч. докл. ВысшейшкФилол. науки.-1960. 2. -C. 2431

3. Байзоев А.М. Язык «Донишнома» Абуали ибн Сино (терминология и словообразование): Автореф.канд.филол. наук.-Душанбе, 1992. -24 с.

4. Бархударов Л.С. О значении и задачах исследований в области терминологии // Лингвистические проблемы научно- технической терминологии. - М.:Наука., 1970. -С. 7-10.

5. Бархударов Л. С. Штелинг Д. А. Грамматика английского языка.- М. :Высш. шк, 1973. - 423 с.

6. Бекмуродов М. М. Лексико-семантический и структурный анализ строительной терминологии (на материале таджикского и английского языков): Автореф. дис. канд. филол. наук. -Душанбе, 2002. - 23 с.

7. Бердиева Т. Назарияи иктибос (Калимоти арабй дар забони точикй). - Душанбе, 1991.-128 с.

8. Бондарко А. В. Функциональная грамматика. - Л., 1984. - 136с.

СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ТЕРМИНОЛОГИИ И ТЕРМИНОЛОГИИ В СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ

Данная статья посвящена изучению терминологии и терминологии в современном таджикском литературном языке. Изучение терминологии и терминологии - одна из важнейших задач лингвистики, которая обсуждается и изучается в рамках теории общего языкознания. В своей статье автор исследует терминологию и терминологию современного таджикского литературного языка на основе достоверных источников. Внимание лингвистов к вопросу терминологии не случайно, а к теоретической структуре терминологии, а также к практическим требованиям, предъявляемым к термину. Одним из наиболее важных вопросов терминологии является определение терминологии. Термин или слово используется в определенной оси науки и техники. Лингвисты относят изучение терминологии и терминологии к XIX веку, и этот важный вопрос между лингвистами и терминологоми все еще глубоко изучается.

Ключевые слова: терминология, слово, фраза, проблема, наука, лингвистика, лингвисты, источник, задача, настоящее, век, исследование, применение, система, семантика, значение, структура, понятие, современный таджикский литературный язык, научно-технический, современный мир, активность информационно-коммуникационного процесса, развитие терминологии в различных областях, национальный язык.

FORMATION AND DEVELOPMENT OF TERMINOLOGY AND TERMINOLOGY IN THE MODERN TAJIK LITERARY LANGUAGE

This article deals with the study of terminology and terminology in modern Tajik literary language. The study of terminology and terminology is one of the most important tasks of linguistics and is discussed and

studied as part of the theory of general linguistics. In his article, the author researches the terminology and terminology of the modern Tajik literary language on the basis of reliable sources. Linguists' attention to the issue of terminology is not accidental, but to the theoretical structure of terminology, as well as the practical requirements of the term. One of the most important issues in terminology is the definition of terminology. The term or word is used in a certain axis of science and technology. Linguists date the study of terminology and terminology to the nineteenth century, and this important issue between linguists and terminologists is still being studied in depth.

Keywords: terminology, word, phrase, problem, science, linguistics, terminology, linguists, source, task, present, century, research, application, system, semantics, meaning, structure, concept, modern Tajik literary language, scientific and technical, the modern world, the activity of the information and communication process, development, terminology in various fields, the national language.

Сведение об авторе:

Сафаров Аскарджон Шарифович - соискатель кафедрой языкознания и сравнительной типологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (+992) 985792227 Электронная почта: safarov88@mail.ru

About the author:

Safarov Askar - an applicant of the Department of linguistics and comparative typology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 985792227 E -mail: safarov88@mail.ru.

ПРОБЛЕМЫ ИЗУЧЕНИЯ ОМОНИМОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Сидикова Г.Н.

Институт экономики и торговли Таджикского государственного университета коммерции

Новая полоса изысканий в области изучения омонимии все более четко проявляется в тенденции исследования обширного языкового контекста, в котором находят выражение омонимичные отношения между лексическими единицами. Данная тема представляет особую актуальность, так как объектом лексикологического исследования становятся связи единиц в области морфологии, лексики, синтаксиса. В современной науке особую остроту приобретает тема изучения омонимичных отношений единиц на разных языковых уровнях, которая обладает своими целями и задачами, своими приемами анализа материала. Особенно отчетливо эти тенденции раскрываются себя в исследованиях ученых Таджикистана на примере таджикского языка, имеющие для нас первостепенное значение и непосредственно направленные на решение, поставленных нами задач.

Прежде чем приступать к тщательной изучении омонимии в таджикском языке, надо отмечать, что в современной таджикской лингвистике омонимы лучше всего надо классифицируют по следующим критериям, как это сделал профессор Ш.А. Рустамов [1; 2], вносящий определенный вклад в исследование вопросов особенностей омонимов: а). по лексико-грамматическими признаками, по которыми выделяют лексические, грамматические, лексико-грамматические омонимы; б). по степени омонимичности лексические омонимы разделяют на полные (абсолютные) и неполные (частные); в) по словообразовании (ранее называли морфологичные) строением в составе лексических выделяют, которые в свою очередь бывают: простые (корневые, непроизводные) и производные (словообразовательные); г) по происхождению лексические омонимы, которые разделяются на: гомогенные и гетерогенные.

Поэтому, когда в таджикском языке также мы выделяем по лексико-грамматическим признакам выделяются такие группы омонимов, как лексические, словообразовательные, морфологиские и синтаксические, то в зависимости от степени омонимичности лексические омонимы делятся на полные, совпадающие во всех грамматических формах, и неполные, частичные. В составе неполных омонимов в таджикском языке тоже выделяются омофоны, омоформы и омографы. Омоформы -разные по значению слова, одинаковое звучание которых возникает только в отдельных грамматических формах. Омофоны - слова, разные по значению и написанием, но одинаковые по звучанию, а омографы — это слова, одинаковые по написанию, но разные по звучанию, отличаются ударением. [3, с.44-45].

В этом-то и есть важность выделения омографов, как орфографический тип омонимов, которые образуют слова, одинаковые по написанию, но различные по звучанию (разная позиция ударения как в лексических омонимов, так и в формах одного и того же слова), а омофоны появляются в таких случаях, когда имеющиеся несоответствия с правописанием, а в случае выделения по словообразовательной строением омонимы делятся на простые (корневые, непроизводные) и производные (словообразовательные). Простыми омонимами есть такие слова, одинаковое звучание

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.