Научная статья на тему 'ЗАДАЧИ ГРАЖДАНСКОГО КОДЕКСА: ПРАВОВОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ИЛИ ПРАВОВОЕ УПОРЯДОЧЕНИЕ СОЦИАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ'

ЗАДАЧИ ГРАЖДАНСКОГО КОДЕКСА: ПРАВОВОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ИЛИ ПРАВОВОЕ УПОРЯДОЧЕНИЕ СОЦИАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
70
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
Гражданский кодекс / нормы законодательства / договор / граждане / юридические лица / задачи права / правоспособность и дееспособность / юридический факт / стороны договора. / Civil сode / norms of legislation / contract / citizens / legal entities / tasks of law / the right of capability and capacity / legal fact / parties to the contract.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Имомов Нурилло Файзуллаевич

в данной статье освещаются цели и задачи Гражданского кодекса, нормы законодательства и положений договора, применение норм Гражданского кодекса в регулировании общественных отношений, а также определение правового отношения сторон в договоре.Выдвигая свою точку зрения о задачах Гражданского кодекса, автор попытался расскрыть его не только как источника регулирования общественных отношений, но и как определения гражданских прав и правового статуса субъектов. Автор изучил не только противоречия по отношению к нормам законодательства и требованиям договора, а также и соотношение между ними. Выдвинул свои предложения о внесении дополнений и изменений в Гражданский кодекс.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TASKS OF THE CIVIL CODE: REGULATION OF SOCIAL RELATIONS OR DETERMINATION OF RIGHTS

this article enlightens the goals and objectives of the Civil Сode, the norms of legislation, the correlation of the requirements of the contract, the application of the provisions of the Civil сode in the regulation of public relations, as well as the determining the legal relation of the parties in the contract. Having attempted to express his point of view on the tasks of the Civil Сode, the author tried to disclose it not only as source of regulation of public relations, but also as a definition of civil rights and the legal status of entities. The author has studied not only the contradictions in relation to the legislation norms and the requirements of the contract, but also the ratio between them and put forward his proposals to make additions and changes to the Civil Сode.

Текст научной работы на тему «ЗАДАЧИ ГРАЖДАНСКОГО КОДЕКСА: ПРАВОВОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ИЛИ ПРАВОВОЕ УПОРЯДОЧЕНИЕ СОЦИАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ»

THE TASKS OF THE CIVIL CODE: REGULATION OF SOCIAL RELATIONS OR DETERMINATION OF RIGHTS

N.IMAMOVa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

ЗАДАЧИ ГРАЖДАНСКОГО КОДЕКСА: ПРАВОВОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ИЛИ ПРАВОВОЕ УПОРЯДОЧЕНИЕ СОЦИАЛЬНЫХ ОТНОШЕНИЙ

Н.ИМОМОВ"

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

ФУЦАРОЛИК КОДЕКСИНИНГ ВАЗИФАСИ: ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ ХУКУКИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ ЁХУД

ХУКУЦНИ БЕЛГИЛАШ

Н.ИМОМОЕ"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: ушбу мацолада Фуцаролик кодексининг вазифаси, цонун нормалари ва шартнома цоидаларининг узаро нисбати, ижтимоий муносабатларни тартибга солишда Фуцаролик кодекси нормаларининг цулланилиши, шартномаларнинг тарафлар уртасидаги хуцуций муносабатини белгилаш ва тартибга солишдаги мохияти ёритилади. Муаллиф Фуцаролик кодексининг вазифаси борасида фикр юритар экан, ушбу цонун хужжати нафацат ижтимоий муносабатларни тартибга солиш, балки фуцаролик ууцуцлар ва субъектларининг хуцуций холатини белгилаш вазифасини хам бажариши гоясини цуллаб-цувватлашга харакат цилади. Цонун нормалари ва шартнома цоидаларининг нисбатида уларнинг узаро царама-царшилиги эмас, балки бир-бирини тулдирувчилик жщати устувор булишига ахамият царатиб, муаллиф Фуцаролик кодексига узгартиш ва цушимчалар киритиш буйича уз таклифларини илгари суради.

Калит сузлар: Фуцаролик кодекси, цонун нормаси, шартнома, фуцаролар, юридик шахслар, хуцуцнинг вазифаси, хуцуц ва муомала лаёцати, юридик факт, шартнома тарафлари.

Аннотация: в данной статье освещаются цели и задачи Гражданского кодекса, нормы законодательства и положений договора, применение норм Гражданского кодекса в регулировании общественных отношений, а также определение правового отношения сторон в договоре.Выдвигая свою точку зрения о задачах Гражданского кодекса, автор попытался расскрыть его не только как источника регулирования общественных отношений, но и как определения гражданских прав и правового статуса субъектов. Автор изучил не только противоречия по отношению к нормам законодательства и требованям договора, а также и соотношение между ними. Выдвинул свои предложения о внесении дополнений и изменений в Гражданский кодекс.

Ключевые слова: Гражданский кодекс, нормы законодательства, договор, граждане, юридические лица, задачи права, правоспособность и дееспособность, юридический факт, стороны договора.

Annotation: this article enlightens the goals and objectives of the Civil Сode, the norms of legislation, the correlation of the requirements of the contract, the application of the provisions of the Civil сode in the regulation ofpublic relations, as well as the determining the legal relation of the parties in the contract. Having attempted to express his point of view on the tasks of the Civil ^de, the author tried to disclose it not only as source of regulation of public relations, but also as a definition of civil rights and the legal status of entities. The author has studied not only the contradictions in relation to the legislation norms and the requirements of the contract, but also the ratio between them and put forward his proposals to make additions and changes to the Civil Сode.

Keywords: Civil ^de, norms of legislation, contract, citizens, legal entities, tasks of law, the right of capability and capacity, legal fact, parties to the contract.

Хукукнинг вазифаси ижтимоий муносабатларни тартибга солиш, белгилаш хамда хукукларни мухофаза килиш ва химоя килиш хисобланади. Ижтимоий муносабатларни тартибга солиш китьа хукук тизими томонидан муайян гурухлар ва сохаларга ажратиб амалга оширилади. Шу сабабли китьа хукук тизими ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи нормаларни жамлаш ва туплаш, тизимлаштириш оркали кодекслар шаклида бирлаштириш усулидан фойдаланади хамда муайян кодекслар тегишли хукук сохасининг асосий хукукий манбаси сифатида шу сохага оид бошка конун хужжатлари учун асосий талаблар ва мезонларни белгилайди. Фукаролик хукуки китьа хукук тизимида алохида ва мустакил хукук сохаси булиб, аньанавий тарзда иштирокчиларнинг тенглигига асосланадиган хамда мулкий ва шахсий номулкий муносабат деб аталадиган шартли гурухларга жамланган ижтимоий муносабатларни хукукий тартибга солишни назарда тутади.

Фукаролик хукуки хукук сохаси сифатида функциясида хам асосий ва бош уринни хукукий тартибга солиш эгаллайди. Шу билан бирга, фукаролик хукукининг функцияси сифатида мутахассислар бир катор жихатларни санаб утадилар. Масалан, беларуслик мутахассислар фукаролик хукукининг куйидаги функцияларини санаб утишади:

- тартибга солиш - фукаролик хукукининг нормал амал килаётган муносабатлар тарафларига хукук ва мажбуриятлар юклаш йули билан таьсирини таьминлайди;

- мухофаза килувчи - фукаролик-хукукий муносабат иштирокчиларининг конуний хукуклари бузилиши натижасида етказилган зарар коплашини, шунингдек фукаролар ва ташкилотларнинг бузилган шахсий номулкий хукукларини тиклашни таьминлайди;

- ахлокий-тарбиявий функция иштирокчиларининг конунчиликка риоя этишлари ва фукаролик-хукукий муносабатлар бузмасликларига, жамиятнинг маьнавий принципларини хурмат килишларига ундайди [1].

Айрим мутахассислар айтганидек, фукаролик хукуки бу факат давлатнинг эркини ифодалайдиган конун хужжатлари оркали ижтимоий муносабатларни тартибга солишдан иборат эмас. Бунда шахсларнинг муайян ижтимоий муносабатларни узлари тартибга солиш хамда шартномалар эркинлигини назарда тутиш зарур. Фукаролик хукуки субьектларининг узлари иштирок этаётган ижтимоий муносабатларни узлари тартибга солишлари хусусий хукукнинг мажбурий жихати булиб, айни пайтда у тартибга солишнинг узига хос хусусиятларини, хусусий хукукнинг методлари ва тамойилларини тулик ифодалаш имконини беради [2].

Фикримизча, фукаролик хукукининг функцияси нафакат тартибга солиш ва мухофаза килиш, балки хукукий холат ва муайян хулк-атвор коидаларини хамда хукукий тартиботни белгилашни хам камраб олади. Бу уринда "хукукий коидаларни белгилаш" функцияси хусусида шуни айтиш лозимки, бозор муносабатлари шароитида фукаролик хукукининг мазкур функцияси ижтимоий муносабатларни факат давлат томонидан кабул килинган конун нормалари оркали тартибга солиш доктринаси устувор булган собик Иттифок давридаги тубдан фарк килишига хамда иштирокчиларига кенг эркинлик ва имтиёз берилиши хамда фукаролик хукукининг диспозитив йуналтирилганлигига асосланади. Фукаролик хукукининг "хукукий коидаларни

белгилаш" функцияси субьектлар учун ухшатиш мумкин булса, "мулжал" вазифасини утайди ва улар муайян вазиятда узларини кандай тутиш лозимлигини, ижтимоий муносабатларда харакатланишлари учун кандай имкониятлар мавжудлигини билиб олиш имкониятига эга булишади. Масалан, ФКнинг 18-моддаси биринчи кисмида фукаролар эга булиши мумкин булган хукуклар доираси санаб курсатилиб, унинг иккинчи кисмида фукаролар бошка мулкий ва шахсий номулкий хукукларга хам эга булишлари мумкинлиги белгиланган. Мазкур норма фукаролик хукукининг тартибга солиш ёки мухофаза килиш функцияларига мос келмайди. Чунки унинг мазмунида аник коида назарда тутилмаган ва гап кандай хукуклар хакида кетаётганлиги хам мавхум. Шу сабабли ФКнинг 18-моддаси иккинчи кисмини факат "хукукий коидани белгилаш" функциясига мос деб хисоблаш мумкин. Бинобарин, келажакда фукаронинг яна кандай хукукларга эга булиши олдиндан номаьлум, лекин унинг муайян хукукларга эга булиши чекланмайди.

Ижтимоий муносабатларни фукаролик-хукукий тартибга солиш воситаси сифатида норматив-хукукий хужжатлар, иш муомаласи одатлари, махаллий урф-одатлар, шартномалар эьтироф этилади. Жумладан, Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 2-моддаси биринчи кисмида фукаролик конун хужжатлари нимани белгилаши ва нимани тартибга солиши назарда тутилган. Унинг мазмунидан англашилинишича, фукаролик конун хужжатлари:

1) фукаролик муомаласи иштирокчиларининг хукукий холатини, мулк хукуки ва бошка ашёвий хукукларнинг, интеллектуал фаолият натижаларига булган хукукларнинг вужудга келиш асосларини хамда уларни амалга ошириш тартибини белгилайди;

2) шартнома мажбуриятлари ва узга мажбуриятларни, шунингдек бошка мулкий хамда у билан боглик шахсий номулкий муносабатларни тартибга солади.

Шу уринда укув предмети сифатида "фукаролик хукуки" тушунчасига берилаётган таьрифлар хусусида хам тухталиб утсак. Узок даврлардан буён мазкур укув фани доирасида чоп этиб келинаётган дарсликларда "фукаролик хукуки юридик жихатдан тенг булган субьектлар уртасидаги мулкий ва шахсий номулкий муносабатларни тартибга солувчи ва мустахкамловчи хукук нормалари йигиндисидан иборат" [3] деган таьриф устуворлик касб этиб келди. Бирок бу холат ФКнинг 2-моддаси биринчи кисмига нечогли тугри келиш ёки келмаслиги масаласи

эса эьтибордан четда колмокда. Чунки мазкур нормадан англашилишича, фукаролик конун хужжатлари нафакат муайян муносабатларни тартибга солувчи хукук нормалари йигиндисидан, балки муайян холатлар, коидалар, тартиботларни белгиловчи нормалар йигиндисидан хам иборатдир. Шу сабабли фукаролик хукуки тушунчасини ифодалашда куйидаги таьрифдан фойдаланиш максадга мувофикдир: фукаролик хукуки фукаролик муомаласи иштирокчиларининг хукукий холатини, мулк хукуки ва бошка ашёвий хукукларнинг, интеллектуал фаолият натижаларига булган хукукларнинг вужудга келиш асосларини хамда уларни амалга ошириш тартибини белгилайдиган хамда шартнома мажбуриятлари ва узга мажбуриятларни, шунингдек бошка мулкий хамда у билан боглик шахсий номулкий муносабатларни тартибга соладиган хукукий нормалар йигиндисидан иборат.

Фукаролик хукуки тушунчасига бундай таьриф бериш унинг вазифасини тулик камраб олиши хамда унинг функциясини ифодалаши билан бирга, мазкур хукук сохасининг мохиятини бир кадар намоён этади.

Таъкидлаш лозимки, норматив-хукукий хужжатларнинг хукукий тартибга солиш воситаси эканлигини шубха остига олмаган холда, иш муомаласи одатлари (Фукаролик кодексининг -моддаси), махаллий урф-одат ва анъаналар (Оила кодексининг 8-моддаси) хукукий тартибга солиш воситаси сифатида кулланилишини эьтибордан четда колдирмаслик лозим. Бу борада ФКнинг 2, 3-моддалари мазмунига эьтибор каратадиган булсак, фукаролик конун

хужжатларининг тартибга солиш функцияси хусусида, фукаролик конун хужжатлари тартибга соладиган муносабатлар доираси хакидаги коидалар назарда тутилади. Бирок ижтимоий муносабатларни фукаролик-хукукий тартибга солишнинг икки мухим воситалари: фукаролик конун хужжатлари ва шартномалар уртасидаги нисбатан, уларнинг узаро тукнашувида татбик этишда устуворликка эга булган восита борасида бугунги конунчилик, хукукни куллаш амалиёти ва миллий цивилистикада яхлит ёндашув ва тухтам мавжуд эмаслиги кузга ташланадики, бу холат хукукнинг энг асосий максади унинг функция ва талкини нуктаи назаридан тугри эмасдир. Шу жихатдан олганда, Фукаролик кодексининг вазифа (функция)си нуктаи назаридан хукукий

тартибга солишнинг иккита мустакил воситаси: норматив-хукукий хужжатлар ва шартномаларнинг нисбати борасида мушохада юритамиз.

Фуцаролик конун хужжатларининг асосий негизларини белгилайдиган ФКнинг 1-моддасига кура фукаролар (жисмоний шахслар) ва юридик шахслар уз фукаролик хукукларига уз эркларига мувофик эга буладилар ва бу хукукларини уз манфаатларини кузлаб амалга оширадилар. Улар шартнома асосида уз хукук ва бурчларини белгилашда ва конун хужжатларига зид булмаган хар кандай шартнома шартларини аниклашда эркиндирлар.

Бу нормадан англашилишича, "фукаролар ва юридик шахслар шартнома асосида уз хукук ва бурчларини белгилашда эркиндирлар". Мазкур коида фукаролик хукукининг асосий принципларидан бири саналади ва шартномаларни "фукаролар ва юридик шахсларнинг хукуки ва бурчларини белгилаш" ва шу оркали тартибга солиш воситаси эканлигини англатади.

ФКнинг 4-моддаси фукаролик конун хужжатларининг вакт буйича амалда булишини белгилайди. Мазкур модданинг туртинчи кисмига кура агар шартнома тузилганидан кейин тарафлар учун мажбурий булган, шартнома тузилаётган пайтдагидан бошкача коидаларни белгилайдиган конун кабул килинган булса, тузилган шартноманинг шартлари уз кучини саклаб колади, конуннинг аввал тузилган шартномалардан келиб чиккан муносабатларга татбик этилиши курсатилган доллар бундан мустасно.

Мазкур нормалар конун хужжати ва шартноманинг узаро нисбати борасида муайян "аникликларни" белгилагандай таассурот уЙFOтади. Бунда куйидаги жи^атларни ажратиш мумкин:

Биринчидан, конун хужжати шартнома тузилганидан кейин кабул килиниши;

Иккинчидан, конун хужжатида тарафлар учун мажбурий булган ва шартнома тузилаётган пайтдагидан бошка коидалар белгиланган булиши;

Учинчидан, бундай холатларда шартнома шартларининг уз кучини саклаб колиши;

Туртинчидан,конуннинг аввал тузилган шартномалардан келиб чиккан муносабатларга татбик этилиши.

Учинчи ва туртинчи холат узаро тукнашувчи нукталар сифатида олинганда, конуннинг шартнома шартларига ёки умуман шартномага нисбатан устуворлигини курсатадики, бу холат давлатнинг маъмурий функциялари устунлигини курсатади. Мазкур коида хар кандай холатда хам давлат тарафлар уртасидаги исталган шартнома шартларини бошкача тарзда белгилашга мажбурлаши ёки умуман шартномани бекор килиш талабини конун чикариш йули билан хал килиш хукукига эгалигини курсатади.

Бирок мазкур коида бугунги кундаги замонавий-хукукий воситалар, тадбиркорлик фаолияти субъектларининг конун ва манфаатларини таъминлаш, тадбиркорлик ва хусусий мулк тугрисидаги конунчиликнинг баркарорлиги нуктаи назаридан талабга жавоб бермаслигига, бу норма хусусий мулкдор ва тадбиркор хукукларининг кафолатларни таъминлашга тускинлик килишига эътибор каратиш лозим. Жумладан, Узбекистон Республикасининг 2012 йил 24 сентябрдаги "Хусусий мулкни химоя килиш ва мулкдорлар хукукларининг кафолатлари тугрисида'ги Крнунининг 8-моддасида хусусий мулк хукукини химоя килиш йулларидан бири сифатида "хусусий мулк хукуки муносабатларини тартибга солишда конун хужжатлари баркарорлигини таъминлаш" белгиланган.

Шунингдек, Узбекистон Республикасининг 2012 йил 2 майдаги "Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тугрисида"ги Крнунининг 11-моддасига кура тадбиркорлик фаолияти субъектларининг давлат органлари, шу жумладан хукукни мухофаза килувчи ва назорат килувчи органлар, шунингдек банклар билан узаро муносабатларида тадбиркорлик фаолияти субъекти хукукларининг устуворлиги принципи амал килиб, унга мувофик конун хужжатларида тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириш билан боглик холда юзага келадиган барча бартараф этиб булмайдиган зиддиятлар ва ноаникликлар тадбиркорлик фаолияти субъектининг фойдасига талкин этилади.

Мазкур вазиятда хусусий мулк ва тадбиркорлик тугрисидаги кабул килинган конун хужжатларидаги ушбу нормалар ФКнинг 4-моддаси туртинчи кисми нормалари билан мантикан зид келаётганлигини куриш мумкин.

Узбекистон Республикасининг 2012 йил 24 декабрдаги "Норматив-хукукий хужжатлар тугрисида'ги Крнунининг 8-моддаси учинчи кисмида белгиланишича, кодекслар Узбекистон Республикасининг конунлари билан тасдикланади.

Бу нормадан англашилишича, кодекслар ва конунлар тенг юридик кучга эга норматив-хукукий хужжат хисобланади.

Ушбу Конуннинг 16-моддаси туртинчи кисмига кура тенг юридик кучга эга булган норматив-хукукий хужжатлар уртасида тафовут булган такдирда кейинрок кабул килинган хужжат коидалари амал килади.

"Хусусий мулкни химоя килиш ва мулкдорлар хукукларининг кафолатлари тугрисида'ги ва "Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг кафолатлари тугрисида"ги конунлар ФК билан тенг юридик кучга эгалиги ва улар ФКдан кейинрок кабул килинганлигини хисобга оладиган булсак, бу уринда мазкур иккала конун нормалари устуворликка эгалигини куришимиз мумкин, албатта. Бирок бу нормалар фукаролик конун хужжатлари ва шартномаларнинг узаро нисбатини назарда тутмайди.

Таъкидлаш лозимки, ФКнинг 4-моддаси туртинчи кисмида белгиланган коидага ухшаш нормалар Россия Федерацияси Гражданлик кодексининг [4] 422-моддаси 2-кисмида, Озарбайжон Республикаси Гражданлик кодексининг [5] 3902-моддасида, Арманистон Республикаси Гражданлик кодексининг [6] 438-моддаси 2-бандида, Киргизистон Республикаси Гражданлик кодексининг [7] 3-моддаси 2-бандида, Тожикистон Республикаси Гражданлик кодексининг

[8] 454-моддаси 2-бандида белгиланган. Ушбу коидага айний коида Козогистон Республикаси Гражданлик кодексининг [9] 383-моддаси 2-бандида хам назарда тутилган.

Мазкур давлатлар конунчилигидан фаркли равишда Беларусь Республикаси Гражданлик кодексининг [10] 392-моддаси 2-бандида шартнома ва конуннинг узаро нисбати масаласига оид бошкача коида белгиланган. Ушбу нормага кура шартнома тузилганидан кейин ва унинг амал килиши тугагунга кадар тарафлар учун мажбурий булган, шартнома тузилаётган пайтдагидан бошкача коидаларни белгилайдиган конунчилик хужжати кабул килинган булса, тузилган шартноманинг шартлари агар конунчиликда бошкача холат назарда тутилмаган булса, конунчиликка мувофиклаштирилиши лозим.

В.Н.Годуновнинг фикрича, мазкур коида конунчиликнинг шартномага нисбатан устуворлиги, деб аталади [11].

Бирок бу холат Узбекистон Республикаси фукаролик конунчилигига нисбатан куллаш тугри булмас эди. Зеро, ФКнинг 4-моддаси туртинчи кисми Беларусь Республикаси ГКнинг 392-моддаси 2-бандидан фаркли равишда "шартноманинг шартлари уз кучини саклаб колишини" назарда тутади. Албатта, мазкур норма иктисодиётни либераллаштириш шароитида мухим ахамиятга эга ва шартномаларнинг конун нормалари билан узаро нисбатида шартнома шартларининг уз кучида колишини назарда тутиш оркали контрагентларнинг узаро алокалари баркарорлигини таъминлайди. Шу билан бирга, ФКнинг 4-моддаси 4-кисмида "шартноманинг шартлари уз кучини саклаб колиши" коидасига нисбатан истисноли холат хам белгиланганлигини назарда тутиш лозим. Зеро ушбу нормада "конуннинг аввал тузилган шартномалардан келиб чиккан муносабатларга татбик этилиши курсатилган холлар бундан мустасно"лиги белгиланган.

Шу уринда кайд этиш лозимки, амалдаги ФКда конун ва шартноманинг узаро нисбати борасида коида назарда тутилмаган. Бундан фаркли равишда бир катор хорижий мамлакатлар конунчилигида конун ва шартноманнинг узаро нисбати борасида коидалар белгиланган. Масалан, Россия Федерацияси ГКнинг 422-моддаси "шартнома ва конун" деб номланса, Беларусь Республикаси ГКнинг 392-моддаси хамда Козогистон Республикаси ГКнинг 383-моддаси "шартнома конунчилик" деб номланади. Украина ГКнинг 6-моддаси эса "фукаролик конун хужжатлари ва шартнома" деб номланган.

Ушбу давлатлар конунчилигида шартнома конуннинг узаро нисбати масаласига оид коидаларда тузилаётган шартнома конун хужжатларида назарда тутилган коидаларга мос булиши хусусидаги талаб назарда тутилган. Жумладан, Россия Федерацияси ГКнинг 422-моддаси 1-кисмига кура шартнома у тузилаётган пайтда амалда булган конун ва бошка хукукий хужжат (императив норма)да белгиланган томонлар учун мажбурий булган коидаларга мос булиши лозим.

Беларусь Республикаси ГКнинг 392-моддаси 1-кисмига биноан шартнома конунчиликда белгиланган томонлар учун мажбурий булган коидаларга мувофик булиши лозим.

Фикримизча, Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодексига хам конун ва шартноманинг узаро нисбатига оид коида киритилиши зарур. Шу боис "конунчилик ва шартнома" номли ФКга 3531-модда киритиш хамда ФКнинг 4-моддаси туртинчи кисмини мазкур моддага утказиш ва уни куйидаги мазмунда белгилаш зарур:

Шартнома у тузилаётган пайтда амалда булган конун ва бошка хукукий хужжат (императив норма)да белгиланган томонлар учун мажбурий булган коидаларга мос булиши лозим.

Агар шартнома тузилганидан кейин тарафлар учун мажбурий булган, шартнома тузилаётган пайтдагидан бошкача коидаларни белгилайдиган конун кабул килинган булса, тузилган шартноманинг шартлари уз кучини саклаб колади.

Уз навбатида, ФКнинг 4-моддаси туртинчи кисмини куйидаги тахрирда ифодалаш максадга мувофикдир:

Шартнома буйича томонларнинг фукаролик конун хужжати амалга киритилгунига кадар вужудга келган муносабатлар ушбу Кодекснинг 3531-моддасига мувофик тартибга солинади.

ФКнинг 8-моддаси иккинчи кисми 1-бандида фукаролик хукук ва бурчлари вужудга келиш асосларидан биринчиси сифатида конунда назарда тутилган шартномалар ва бошка битимлар, шунингдек гарчи конунда назарда тутилган булмасада, лекин унга зид булмаган шартномалар ва бошка битимлар белгиланган. Бу холат фукаролик-хукукий муносабатнинг мазмуни хисобланган тарафларнинг хукук ва мажбуриятларини вужудга келтирувчи (айни пайтда тартибга солувчи) восита шартномалар эканлигини англатади.

Мутахассислар шартномаларнинг хукукий табиати, уларнинг хукукий тартибга солиш тизимида тутган урни ва мохияти борасида бир катор фикрлар билдиришади. Жумладан, Е.С.Каньязовнинг фикрича, шартноманинг куйидаги хусусиятларини ажратиб курсатиш мумкин:

- хукукий муносабат сифатида у иштирокчиларнинг фукаролик хукуклари ва мажбуриятларини белгилайди, узгартиради ёки бекор килади;

- мажбуриятларни келтириб чикарувчи юридик факт сифатида битимнинг тузилиши фукаролик-хукукий муносабатни вужудга келтирди;

- иштирокчиларнинг хохиш-иродаси билан мажбуриятнинг юзага келишини кайд этувчи хужжат сифатида битим ёзма шаклда тузилиши мумкин [12].

Н.Д.Егоровнинг кайд этишича, шартномалар турли маънода тушунилади, лекин биринчи навбатда шартноманинг мохиятини унинг юридик факт сифатида фукаролик хукук ва бурчларини вужудга келтириш, узгартиши ва бекор килиш воситаси эканлигини эътироф этиб утиш зарур [13].

Х^.Р.Рахмонкулов шартнома - хукукий тартибга солишнинг шакли сифатида шартнома катнашчиларининг хохиш-иродаси ва харакатларини намоён этиш хамда расмийлаштиришнинг воситаси сифатида хизмат килишини таъкидлайди [14].

Ю.Рахимованинг ёзишича, шартномалар юридик факт сифатида фукаролик хукуки ва бурчларини вужудга келтиришда, аввало, иштирокчиларининг хохиш-иродасига асосланиши, бундай хукук ва бурчлар тарафларнинг уз хохишларига намоён булиши билан юридик фактларнинг бошка турларидан фарк килади. Бинобарин, аксарият юридик фактларда хукук ва мажбуриятлар тарафларнинг хохиш-иродасига боглик булмаган холда хам вужудга келиши мумкин [15].

Ушбу фикрлар уринли ва шартномани турли ракурсдан келиб чикиб мохиятини очиб беришга каратилганлиги эътироф этган холда, биз шартномани хукукий тартибга солиш воситаси сифатидаги холати хамда конун хужжатлари билан узаро нисбати (айрим холатларда тукнашуви)га эътибор каратамиз.

Маълумки, ФКнинг катта хажмни ташкил этувчи нормалари бевосита шартномалар ва уларга оид коидаларни ифодалайди. Агар шартномалар учун асос хисобланадиган битимлар, мажбуриятлар тугрисидаги умумий коидалар хам кушиб хисоблаганда ФКнинг бевосита шартномалар билан боглик моддалари (тахминан 800га якин) унинг салмокли кисмини эгаллайди. Шунга карамасдан амалиётда иштирокчилар узаро муносабатларни шартнома тузиш воситасида белгилайдилар. Шундай экан тарафлар уртасидаги муносабатни тартибга солишда бир вактнинг узида иккита восита - конун хужжати ва шартнома юзага келади. Бундай холатда тарафлар конунда катъий белгиланган коидани узгартиришга ёки уни шартномада бошкача тарзда ифодалашга хакли эмаслигини англашилгани холда, конун хужжатидаги диспозитивликни узлари келишган холда узгартиришга хакли хисобланади. Масалан, ФКнинг 263-моддаси иккинчи кисмига кура конуний неустойканинг микдори, агар конун такикламаса, тарафларнинг келишуви билан купайтирилиши мумкин.

Юкoридa ^йд этилганидек, тaрaфлaр yзлaри yртacидaги мyнocaбaтни шaртнoмa тузиш йули билaн ифoдaлaйдилaр Ba шaртнoмa хукукий мyнocaбaт cифaтидa yлaр Уртacидa кaндaй шaртлaр белгилaнгaнлигини хaм aниклaб oлaдилaр Ba низо келиб чик^ни^ ёки мyaйян хaрaкaтни aмaлгa oширишдa шaртнoмa 'нул хaритacи" вaзифacини хaм бaжaрaди. Гaрчи ушбу шaртнoмaгa оид acocий кoидaлaр Ba мacaлaлaр ФKдa белгилaнгaн бyлcaдa, шaртнoмaдa тaрaфлaр Уртacидaги хукук

Ba мaжбyриятлaрнинг бaрчa жихaтлaри инoбaтгa олиниши тaвcия этилгди.

ФKдa шaртнoмaлaрнинг хaр бир тyригa оид мaхcyc нoрмaлaр мaвжyдлигидaн келиб чикиб шaртнoмa тyзyвчилaр унинг предметини белгилaгaн хoлдa yлaр Уртacидaги шaртнoмaдaн келиб чикaдигaн бaрчa хoлaтлaр конун хyжжaтлaри билaн тaртибгa солинишини нaзaрдa тутувчи шaртнoмa тyзишлaри мумкин деган мacaлaгa тyхтaлcaк. Мacaлaн, тaрaфлaр мaхcyлoт еткaзиб бериш шaртнoмacи тyзишдa Ba yндa еткaзиб берилиши лозим булган тaхтaнинг микдори Ba турини белгилaб, кoлгaн мyнocaбaтлaр ФК нoрмaлaри билaн хaл этилишини кaйд этдилaр. Бизнинг бyндaй тaрздa хукукий мyнocaбaтни белгилaш Ba yлaр Уртacидaги aлoкaлaрни шaртнoмa деб нoмлaшгa конун нoрмacи йул кУймaйди Ba шу боис бу тaрздa шaртнoмa тyзилмaйди. Xycyca^ ФКнинг 3б4-мoддacигa кyрa aгaр тaрaфлaр Уртacидa шaртнoмaнинг бaрчa мухим шaртлaри юзacидaн шyндaй хoллaрдa тaлaб килинадиган шaклдa келишyвгa эришилгaн бyлca, шaртнoмa тyзилгaн хиcoблaнaди.

Шaртнoмaнинг нaрcacи тyFриcидaги шaртлaр, конун хyжжaтлaридa бyндaй тyрдaги шaртнoмaлaр учун мухим ёки зaрyр деб хиcoблaнгaн шaртлaр, шунингдек тaрaфлaрдaн бирининг aризacигa кyрa келишиб олиниши зaрyр бyлгaн хaммa шaртлaр мухим шaртлaр хиcoблaнaди".

Ушбу кoидaлaр риоя этмacлик шaртнoмaни тyзилмaгaн деб хиcoблaш учун acoc бyлaди. Шу caбaбли хaм шaртнoмa тyзишдa тaрaфлaр конун билaн белгилaнгaн тaлaблaрни бaжaришлaри лозим.

Хyлoca Урнидa aйтиш лозимки, ФК Ba фу^ролик хукукининг функцияси ижтимоий мyнocaбaтлaрни хукукий тaртибгa солиш, мyхoфaзa килиш хaмдa "хукукий кoидaлaрни белгилaш"ни нaзaрдa тутгди. Бyндa фyкaрoлик-хyкyкий тaртибгa coлишдa диcпoзитив йyнaлтирилгaнлик Ba шaртнoмaлaр эркинлиги ycтyвoрлик кacб этиши зaрyр. Шу caбaбли фyкaрoлик конун хyжжaтлaрини ишлaб чикиш, тaкoмиллaштириш Ba кУллaшдa am шу ycтyвoрлик инoбaтгa oлинмoFи лозим. ФКнинг функцияси фу^ролик-хукукий мyнocaбaтлaрни тaртибгa солиш билaн чеклaнмacлиги тyфaйли хукукни кУллaшдa acocий эьтибор шaртнoмa шaртлaри Ba тaрaфлaрнинг хoхиш-ирoдacидaн aнглaшилaдигaн хoлaтгa кaрaтилиши зaрyр. Бyндa хукук

кУллoвчилaрнинг фaкaт конун нoрмacигa тaяниб фу^ролик-хукукий мyнocaбaтгa бaхo беришлaри Ba хукукий хyлoca чикaришлaри хaр доим хaм тyFри бyлмaйди. Шу caбaбли ФКнинг фyнкцияcидaги "белгилoвчилик элементи" хaм хукукий тaртибгa coлишдa кУллaнилиши мaкcaдгa мyвoфик.

References:

1. Uchebno-metodicheskiy kompleks po uchebnoy dissipline "Grajdanskoye pravo". Chast 1 po spetsialnostii-24 01 02 "Pravovedeniye" // Sostavitel V.V.Mankevich. Rassmotreno i utverjdenona zasedanii Soveta GRGUST BGU,protokol № 12 ot 06.11.2013 g.

2. Vasilyev V.V. Funksii grajdanskogo prava kak sistemoobrazuyuщiy faktor otrasli // <http://naukarus.com>.

3. Zokirov I.B.Fuqarolik huquqi. Darslik. I qism. I.B.Zokirov; Mas'ul muharrir: H.Rahmonqulov: Qayta ishlangan va to'ldirilgan beshinchi nashr. - T.: TDYUI, 2009. - B.7.

4. Grajdanskiy kodeks Rossiyskoy Federatsii: Kodeks Ros. Federatsii //Konsultant Plyus: Texnologiya PROF [Elektronnbiy resurs]. - M.: OOO «YurSpektr», 2012.

5. Grajdanskiy kodeks Azerbaydjanskoy Respubliki: Kodeks Azerbaydjanskoy Respubliki, 2S dek. i999 g. // Sbornik zakonodatelnix aktov Azerbaydjanskoy Respubliki. - 2000. - № 4. - S.50.

6. Grajdanskiy kodeks Respubliki Armeniya: Kodeks Resp. Armeniya, 5 maya i999 g. //[Elektronniy resurs]. - 20i2. - Rejim dostupa: ttp://www.forum.yurclub.ru/index.php. -Data dostupa: 25.09.20i2.

7. Grajdanskiy kodeks Kirgizskoy Respubliki: chasti I i II. - Bishkek: Norm. Akti Kirgizskoy Respubliki, 2000. - 56s s.

S. Grajdanskiy kodeks Respubliki Tadjikistan. Chast pervaya: Kodeks Resp.Tadjikistan, 30 iyunya i999 g. // [Elektronniy resurs]. - 20i2. - Rejim dostupa:http://www.wipo.int/wipolex/en/text.jsp. - Data dostupa: 25.09.20i2.

9. Grajdanskiy kodeks Respubliki Kazaxstan. Obshaya chast. Osobennaya chast. -Almati: TOO «AyanEdet», 2000. - 352 s.

10. Grajdanskiy kodeks Respubliki Belarus: Kodeks Resp. Belarus, 7 dek. 1998 g. //Konsultant Plyus: Belarus. Texnologiya PROF [Elektronniy resurs]. - Minsk: OOO «YurSpektr», 2012.

11. Godunov V.N. Izmeneniye i rastoijeniye grajdansko-pravovix dogovorov // Problemi grajdanskogo prava i protsessa. Sb. nauch. St. // GrGU im. Ya.Kupali. - Grodno: GrGU, 2013. - S.66-78.

12. O'zbekiston Respublikasi Fuqarolik kodeksiga sharh. I jild. - Toshkent: "Vektor-Press" nashriyoti, 2010. - 746 b.

13. Grajdanskoye pravo. Ucheb.: v 3-xt. T.1.-6-ye izd., pererab. i dop./ N.D.Yegorov, I.V.Yeliseyev idr. //Otv.red. A.P.Sergeyev, Yu.K.Tolstoy. - M.: TK Velbi, Izd-vo Prospekt, 2003. - 584 s.

14. Rahmonqulov H. Majburiyat huquqi. - Toshkent: TDYUI, 2005. - 222 b.

15. Raximova Yu.A. Shartnomalarni o'zgartirish va bekor qilishning fuqarolik-huquqiy jihatlari. Monografiya. - T.: TDYUI, 2012. - B.27.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.