Научная статья на тему 'ҒЎЗА ОИЛАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ'

ҒЎЗА ОИЛАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

246
104
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
селекция / уруғчилик / пахта / ғўза / чигит / тола / микронейр / вильвет доскасида / вариант / қайтариқ / дурагай / selection / seed / cotton / cotton / seed / fiber / micronaire / vilvet board / variant / return / hybrid

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Х. Эгамов, У. Абдумаликов, Г. Мирхомидов, И. Ниманов

Ушбу мақолада Андижонг-35 нави хамда бир қанча оилалар ўрганилган. Нав ва оилаларнинг энг керакли қимматли хўжалик белгилари жумладан ҳосилдорлик, бир дона кўсак пахтасининг оғирлиги, тола узунлиги, тола чиқими хамда микронейр кўрсаткичлари аниқланган. Оилалар бўйича 144 оиласида тажриба ишларини давом эттириб, уни нав даражасига кўтариш мумкин деб хулоса келинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RESULTS OF THE STUDY OF COTTON FAMILIES

This article examines the Andijong-35 variety and several families. The most important economic characteristics of the variety and family, including productivity, weight of a single stalk of cotton, fiber length, fiber yield and micronaire indicators were identified. It was concluded that it was possible to continue the experimental work in 144 families and raise it to the varietal level

Текст научной работы на тему «ҒЎЗА ОИЛАЛАРИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ»

ГУЗА ОИЛАЛАРИНИ УРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ

Х. Эгамов

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институтининг

доценти

У. Абдумаликов

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институтининг уцитувчиси

Г. Мирхомидов

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институтининг уцитувчиси

И. Ниманов

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институтининг талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Андижонг-35 нави хамда бир цанча оилалар урганилган. Нав ва оилаларнинг энг керакли цимматли хужалик белгилари жумладан х,осилдорлик, бир дона кусак пахтасининг огирлиги, тола узунлиги, тола чицими хамда микронейр курсаткичлари аницланган. Оилалар буйича 144 оиласида тажриба ишларини давом эттириб, уни нав даражасига кутариш мумкин деб хулоса келинган.

Калит сузлар: селекция, уругчилик, пахта, гуза, чигит, тола, микронейр, вильвет доскасида, вариант, цайтариц, дурагай.

RESULTS OF THE STUDY OF COTTON FAMILIES

X. Egamov

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology associate professors

U. Abdumalikov

Teacher of Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

G. Mirxomidov

Teacher of Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

I. Nimanov

Student of Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 2 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

This article examines the Andijong-35 variety and several families. The most important economic characteristics of the variety and family, including productivity, weight of a single stalk of cotton, fiber length, fiber yield and micronaire indicators were identified. It was concluded that it was possible to continue the experimental work in 144 families and raise it to the varietal level.

Keywords: selection, seed, cotton, cotton, seed, fiber, micronaire, vilvet board, variant, return, hybrid.

КИРИШ

Малакатимиз иктисодиётинннг юксалишида пахтачилик алохида урин тутади, чунки пахта толаси давлатимиз экспортининг асосини ташкил этади.

Пахта толасининг ашсий сифат курсаткичларига тола узунлиги, чикими ва ингичкалиги киради. Тола узунлиги, деб тугриланган толанинг икки учи орасидаги масофага айтилади. Тола узунлигига уч хил курсаткич ёрдамида бахо бериш мумкин. Биринчи курсаткич — вильвет доскасида аникланиб, бунда чигит сиртидан узун толанинг учигача булган масофа улчанади. Иккинчи курсаткич - штапель вазн узунлиги, яьни барча толаларнинг уртача вазн узунлиги. Учинчи курсаткич - HVI улчаш системаси таркибига кирадиган курилмада аникланади. Тола чикими - маълум бир вазндаги чигитли пахтадан чиккан тола микдорининг фоизлардаги ифодаси. Тола ингичкалиги бу курук тола диаметри (эни)нинг микрон хисобидаги улчами.

Тола ингичкалигига хам уч хил курсаткич ёрдамида бахо бериш мумкин. Биринчиси, метрик номер бу 1 г толанинг метр хдсобидаги умумий узунлигини билдиради. Тола канчалик ингичка булса. толаларнинг умумий узунлиги шунчалик юкори булади. Иккинчиси, чизикли зичлик бу толанинг узунлик бирлигидаги вазни [1;2] .

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Халкаро бирликлар системасида толанинг чизикли зичлиги тексларда ифодалалади. Текс 1 км узунликдаги толанинг вазни неча грамм эканлигини курсатади. Хозирги вактда урта толали гуза навларининг микронейр курсаткичи буйича максимал чегараси 4,8 ни ташкил килади. Микронейр курсаткичи 4,8 дан юкори булса, тола дагал хисобланади ва жахон андозасига мос келмайди [3;4;5].

Тола сифатини агротехник тадбирлар ёрдамида маълум бир даражага узгартириш мумкин. Бирок, тола сифатини бутунлай узгартириб булмайди. Яъни маълум бир навнинг тола сифати жуда паст булса, агротехника йули билан энг юкори даражага кутариб булмайди. Тола сифатини яхшилаш ва оширишнинг ягона ишончли усули селекция йули билан сифатли толага эга булган янги нав яратишдир[6].

НАТИЖАЛАР

ПСУАИТИ Андижон илмий тадкикот станцисида хам гуза селекцияси буйича самарали ишлар олиб бормокда. Айникса, тола сифати буйича юкори курсаткичга эга булган навлар яратилган.

Хрзирги вактда тажриба хужалигида 20дан ортик тизмалар ва бир канча навлар хамда хар хил нав ва тизмаларни чатиштириб олинган оилалар устида селекция ишлари олиб борилмокда [7].

Натижада, Давлат реестирига киритилган, ишлаб чикаришда экилаётган навлар ва айрим жахон коллекцияси намуналаридан фойдаланиб, уларни туричи, навлараро, турлараро дурагайлаш, селекциянинг аналитик, синтетик, трансгрессив, педигри хамда кайта ва туйинтирувчи чатиштириш усуллари билан1969-2019 йилларда изланишлар олиб борилган.Бунинг натижасида кимматли хужалик белгилари уртасидаги салбий коррелятив богланишлар бузилиб, бир катор янги истикболли тезпишар, серхосил, тола чикими ва сифати юкори, вилтнинг янги вирулент штаммларига бардошли булган оила ва тизмалар яратилган хамда селекция жараёнига бошлангич ашёлар сифатида тавсия килинган.

Селекция йуналиши буйича яратилиб, районлаштирилган 175-Ф, Андижон-9, Андижон-35, Андижон-36, Андижон-37 ва Ибрат навлари Давлат реестирига киритилиб, ишлаб чикаришга кенг жорий этилган. Шунингдек, гуза касаллик ва зараркунандаларига бардошли истикболли макомини олган Андижон-6, Андижон-9- "яхшиланган", Андижон-20, Андижон-33, Андижон-34, Андижон-40, "Жайхун" ,УзПИТИ-201, УзПИТИ-202 ва УзПИТИ-203 гуза навлари яратилб ишлаб, чикаришга жорий этилган. СП-204, СП-206, СП-207, СП-208, АКХИ-1, Дурдона каби навлар Давлат нав синовида ва ишлаб чикаришда синовдан утмокда.175-Ф нави 1981-2001 йиллар давомида 830000 гектар майдонга жорий этилган. Андижон -9 нави 1987-1995 йилларда 110000 гектар майдонга экилган. Андижон-9-"яхшиланган" нави эса 1996-2003 йилларда 34000 гектар майдонга экилган. Андижон - 35 нави 2006 йилдан 2019 йиллар давомида Республикамизда 522294 гектар майдонга экилган.Андижон-

36 нави 2006-2019 йиллар давомида жами 312748 гектар майдонга экилган. Андижон-37 нави 2006 йилдан 2019 йилгача 52670 гектар майдонга экилди. Ибрат нави Андижон ва Хоразм вилоятларида 2006-2016 йиллар давомида71000 гектар майдонга экилган. Истикболли навлар: УзПИТИ-201 гуза нави 2013- 2019 йилларда 15500 гектар майдонга экилган.УзПИТИ-202 гуза нави 2016- 2019 йилларда 1200 гектар майдонга экилган.УзПИТИ-203 гуза нави 2017- 2019 йилларда 290 гектар майдонга экилган. Хуллас, гуза зараркунандаларига бардошли янги навлари яратилиб, ишлаб чикаришга жорий этиш натижасида, мавжуд навларга нисбатан гуза зараркунандаларига кам ишлов берилади. Гузанинг тезпишарлиги 5-6 кунга, хосилдорлиги 4-5ц/га ошади, тола чикиши 1,0-1,5фоизга, тола узунлиги 1,5-2,0ммга юкори булади. Булар хисобига фермер хужаликларининг иктисодий самарадорлиги ва рентабеллиги 15-20 фоизга юкори булади.

2016-2018 йилларда Андижон илмий тажриба хужалиги шароитида юкори тола сифатига эга булган гуза оилаларини аниклаш максадида тажриба куйилди. Тажрибада оилаларини андоза сифатида Андижон-35 навига таккослаб урганилди. Тажриба даласида хар бир вариант 4 каторга узунлиги 10м. дан килиб, 4 кайтарикда жойлаштирилди. Экиш тартиби 90 х 20-1. Барча вариантларда агротехник тадбирлар бир хилда утказилди. Тажрибанинг 3 терми билан уртачаси 1 -жадвалда келтирилди.

1-жадвал.

Андоза нав ва оилаларнинг х,осилдорлиги,ц/га

Нав оилалар Х,осилдорлик, ц/га Бирдона кусак пахтасининг OFирлиги, г

Анлижон-35 (андоза) 36,6 6,8

132 37,5 6,3

133 38,1 5,9

136 37,9 6,0

137 39,8 7,1

140 40,1 6,9

142 39,9 6,5

144 41,0 7,0

155 39,7 5,9

161 36,8 6,4

НСР0.95 1,8ц/ га

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, энг юкори хосил 144 (41,0 ц/га) ва 140 (40,1 ц-га) оилаларида эканлиги маълум булди. Бирдона кусак

похтасининг огирлиги буйича 137 (7,1 г) ва 144 ( 7,0г) оилалари юкори курсаткич берди.

Тажрибадаги гузалар тула пишгандан сунг хдр бир вариантдан тула пишиб очилган 50 та кусакнинг чигитли пахтаси халтачаларга териб олинди. Лаборотория да намуналарнинг тола сифати тахлил килинди. Толанинг микронейр курсаткичи Андижон "Сифат"лабороториясида аникланди.

МУ^ОКАМА

Лаборотория тахлил натижаларидан тола узунлиги буйича оилаларини андоза навдан устун эканлигини куришимиз мумкин. Айникса, 137, (35,1мм), 140 ( 34,2мм) ва 144 (35,1 мм) оилалари андоза навдан толаси 2.5-3 мм узунлигини намоён килди. Тола чикими буйича энг юкори натижа142 (40,6%), 144 (40,8%) ва 155 (38,5%) оилаларида кузатилди.

Микронейр курсаткичи буйича барча вариантлар давлат андозасига мос булди. Долган оилаларининг курсаткичлари эса, назорат вариантининг натижаси билан деярли тенг булганлиги аникланди. Урганилган оилалар ичидан 137, 140, 142, 144, 155 оилалари уччала курсаткич буйича энг юкори натижага эришди. Долган оилаларда бир белгининг ортиши билан бошка белгининг пасайганлиги кузатилди. Масалан, 137 оиласининг тола узунлиги ва микронейр курсаткичи буйича ижобий натижага эришган, тола чикими буйича паст натижани хрсил килди (2-жадвал).

ХУЛОСА

Урганилган тажриба натижаларидан куйидаги хулосаларга келдик:

- 144 оиласида тажриба ишларини давом эттириб, уни нав даражасига кутариш мумкин;

2-жадвал.

Андоза нав ва оилаларнинг тола сифати

Нав оилалар Тола узунлиги,мм Тола нищими, % Микрон ейр

Анлижонг35 (андоза) 32,0 36,7 4,7

132 33,2 38,3 4,7

133 34,0 38,2 4,6

136 34,0 34,1 4,5

137 35,1 34,0 4,2

140 34,2 36,2 4,3

142 32,0 40,5 4,4

144 35,1 40,8 4,2

155 33,9 38,5 4,3

161 34,2 37,6 4,1

Еузанинг тола сифатини оширишда урганилган оилалардан амалий селекция учун бошлангич манба сифатида фойдаланиш мумкин.

REFERENCES

1. ^осимов А. Эгамов Х. Комилов Т. Янги навларни танлаш синови Дехкончилик тизимида зироатлардан мул хосил етиштиришнинг манбаа ва сув тежовчи техналогиялари мавзусидаги халкаро илмий-амалий конференция маърузалари асосидаги маколалар туплами. Тошкент 2010 й 321-322 бетлар

2. ^осимов А., Эгамов Х., Кмилов Т. Янги тизмаларни синови натижалари. ^ишлоц хужалигида янги тежамкор агротехнологияларни жорий этиш, мавзуидаги Республика илмий-амалий конференцияси(2011 йил 6-7декабр) маърузалари туплами.Тошкент-2011й. 285-б

3. Эгамов Х. Еузанинг янги тизмаларини хужаликка фойдали белгиларини урганиш натижалари. Дала экинлари селекцияси, уругчилиги ва агротехнологияларининг долизарб йуналишлари. 2016 й, 253-256 б.

4. Эгамов Х., Абдумаликов У., Запаров З., Тиллабоев А., Тошпулатов А.Яратилган янги гуза тизимларининг хужаликка фойдали белгиларини аницлаш. Инновация: фан, таълим, технология. Илмий-услубий мацололар туплами. Сборник научно методических статией №1. Андижон. 2018 й. 121-123-б.

5. Эгамов Х., Абдурахмонов И., Бахромов Ш. Еузанинг касаллик ва зараркунандаларга бардршли навларни яратишга бирламчи ашёлар. Аграр со^ани барцарор ривожлантиришда фан, таълим ва ишлаб чицариш интеграцияси.

"2020 йил Илм-маърифат ва рацамли ицтисодиётни тивожлантириш йили"га багишланган профессор - уцтивчи ва ёш олимларнинг III-масофавий илмий- амалий конференцияси материаллари туплами 21 май 2020 йил. Тошкент, 2020 йтл 189-181

6.

6. Мирахмедов Ф.Ш., Абдумаликов У.З., Абдумаликов И., Тиллабоев А. Минеральные удобрения и их рациональное применение на орошаемых землях Узбекистана // Интеграционные процессы мирового научно-технологического развития, Белгород, 2017. С. 19-21.

7. Кимсанов И.Х, Кодиров О.А, Рахимов А.Д, Абдумаликов У.З. Изучение морфологических и хозяйственно-ценных признаков новых сортов хлопчатника в условиях андижанского вилоята// Приоритеты инновационно-технологического развития в условиях глобализации, Белгород, 2019. С. 24-27.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.