Научная статья на тему 'СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАНДАГИ АФЗАЛЛИКЛАРИ'

СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАНДАГИ АФЗАЛЛИКЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

1848
140
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя / такрорий экин / морфохўжалик / дуккак. / soybeans / transplant / morphology / legumes

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М. А. Холиқова, Х. Х. Матниязова, Р. Ж. Ҳамроев

Ушбу мақолада соя ўсимлигининг аҳамияти ва Самарқанд вилоятида такрорий экин сифатида экилган соя навларининг муҳим морфохўжалик белгиларидан бири бўлган битта ўсимликдаги дуккаклар сони белгиси ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF SHADOW PLANTS AND THE ADVANTAGES OF PLANTING AS A REPRODUCTIVE CROP

This article examines the importance of soybeans and the number of pods per plant, which is one of the important morphological characteristics of soybean varieties grown as a secondary crop in the Samarkand region

Текст научной работы на тему «СОЯ ЎСИМЛИГИНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА ЭКИЛГАНДАГИ АФЗАЛЛИКЛАРИ»

СОЯ УСИМЛИГИНИНГ АХДМИЯТИ ВА ТАКРОРИЙ ЭКИН СИФАТИДА

ЭКИЛГАНДАГИ АФЗАЛЛИКЛАРИ

М. А. Холикова

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти holiqova19811@mail.ru

Х. Х. Матниязова

УзРФА Генетика ва усимликлар экспериментал биологияси институти

matniyazova@mail .ru

Р. Ж. Х,амроев

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти xamrayevrustam! 968@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада соя усимлигининг ахдмияти ва Самарканд вилоятида такрорий экин сифатида экилган соя навларининг мухдм морфохужалик белгиларидан бири булган битта усимликдаги дуккаклар сони белгиси урганилган.

Калит сузлар: соя, такрорий экин, морфохужалик, дуккак.

THE IMPORTANCE OF SHADOW PLANTS AND THE ADVANTAGES OF PLANTING AS A REPRODUCTIVE CROP

M. A. Kholikova

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region holiqova19811@mail.ru

X. X. Matniyazova

Institute of Genetics and Experimental Biology of Plants of the Russian Academy of

Sciences textiyazova@mail .ru

R. J. Hamroev

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region xamrayevrustam1968@gmail.com

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 1 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

This article examines the importance of soybeans and the number of pods per plant, which is one of the important morphological characteristics of soybean varieties grown as a secondary crop in the Samarkand region.

Keywords: soybeans, transplant, morphology, legumes.

КИРИШ

Инсоннинг овкатланиши унинг еши, жинси ва мехнат фаолиятига боглик булган холда турлича булади. Кундалик овкат таркибида инсон оксил, углеводлар, витаминлар, минерал моддалар ва бошкаларни истеъмол этиши лозим. Инсон канчалик турли-туман озикланса, унинг хает фаолияти шунчалик фаол, организм эса шунчалик соглом булади. Айникса хар биримиз кундалик толикишлар, депрессиялар, асаб-психологик зурикишлар ва атроф мухитнинг салбий таъсирларига учраганимизда бундай озикланишнинг нечоглик мухимлигини англаймиз. Таъкидлаш жоизки, инсон организми маромида фаолият курсатиши учун оксилга талаб бир кунда унинг вазнининг хар бир килограми учун 0.7 г дан кам булмаслиги лозим.

Дунёнинг барча минтакаларида 60 дан ортик мамлакатда соя усимлиги етиштирилади.

Ривожланган, миллиарддан зиёд ахолига эга булган Хитойда, экин майдонлари ута такчил хисобланган Япония, Корея ва бошка мамлакатларда ахолининг оксилга булган эхтиёжи асосан соя донидан олинган оксил эвазига кондирилади.

Узбекистонда 20-асрнинг 60-йилларидан кенг таркала бошлади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Оддий соя турининг илдизи яхши ривожланган, ук илдиз, сершох, тупрокка 2 м чукурликкача кириб боради, асосий кисми хайдалма катламда жойлашади (илдизида туганак бактериялар ривожланади).

Пояси дагал, цилиндрсимон, тик усади, аммо ётиб коладиган навлари хам бор. Буйи 15 см дан 2 м гача, шохланади, ён шохлари 2-8 та булади. Барги сертук, бандли, бандининг узунлиги 8-20 см, барг шапалогининг узунлиги 13-15 см, гули майда, ок ёки пушти, шингил гул тупламга йигилган, барг култигида жойлашади.

Меваси дуккак, сарик, кора, кунгир, сертук. Х,ар бир дуккагида 2-6 та дон бор, 1000 та дони вазни 40-425 г.ни ташкил етади. Таркибида 24-45% оксил, 13-37% ёг, 20-32% углеводлар, 1-2 % литситин, Д, В, Э ва бошка

витаминлар бор. Уругидан ёг, оксил ва литситин олинади.соя уруги бугдой етиштириб олингандан кейин 28-июн ва 10-июл кунлари оралигида экилади. Усув даври 75-200 кун давом этади. Соя иссиксевар ва намсевар, ёругсевар усимлик хисобланади. 21-23°C да яхши ривожланади. Соя узидан чангланади. Гуллаш даври 15-55 кун давом этади. Ундан соя уни ва мойи олинади. Дони, пишиб етилмаган (думбул) дуккаги овкатга ишлатилади. Соя унидан сут, творог, кандолат махсулотлари тайёрлашда фойдаланилади.Сомони, тупони, кук пояси, силоси озука сифатида чорва молларига берилади(2).

Дархакикат, соя куплаб хусусиятларга эга усимликдир. Унинг дони уз таркибида 50% оксил ва 28 фоизгача мой борлиги учун ута кимматбахо экинлар гурухига киради. Соя донидан бугунги кунда халк хужалиги учун зарур булган 400дан ортик турли хил махсулотлар ишлаб чикарилади. Дони озик-овкат саноатида ишлатиладиган экологик тоза сифатли хомашёдир. Ахоли истеъмол киладиган, уз таркибида зарарли моддалар сакламайдиган усимлик мойининг 35 % соя донидан олинади. Мойи ажратиб олингандан сунг соя изоляти хосил булади ва унинг таркибида оксил микдори 75 фоизга етади. Ундан болалар овкатлари, печеньелар, нон учун кушимчалар, колбаса саноатига оксиллар, кондитер саноати учун махсулотлар (кофеинсиз шоколадлар), кофе ва унинг урнини босувчи махсулотлар тайёрланади (1).

Саноат махсулотлари ишлаб чикариш учун соянинг озик-овкат саноати ва чорвачиликда ишлатилмайлиган чикиндиларидан фойдаланилади. Ундан турли махсулотлар;

- курилиш плиталари, матолар, сунъий угитлар, соя мойи ишлаб чикариш колдикларидан совун, лак, буёклар, резина махсулотлари, линолиумлар, энг сифатли ва кимматбахо машина буёклари олинади.

Тиббиётда соядан тайёрланган махсулотларни куйидаги касалликларда тавсия этиш мумкин: атеросклероз, гипертония, юрак ишемияси, миокард-инфарктни утказгандан кейинги тикланиш даврида, ут пуфагининг сурункали ялли гланиши, кандли диабет, сурункали кабзият, ёг босиш, таянч-харакат органлари касалликлари (артрит, артроз), аллергик касалликлар. Бир килограмм соя донидан инсонлар учун 4 литр, бузо клар учун 8 литр сут тайёрланади, шунингдек, хайвонлар берадиган барча махсулотларни - сут, катик, творог, пишлок, гушт (куй, мол, товук, гоз) махсулотларини олиш мумкин

Чорвачиликда хеч бир озука экини соя каби куп озука бирлигига эга эмас. У 100 кг донида 138 озука бирлигини саклайди, ушбу курсаткич, маккажухори беда ва бошка экинларда соядан кура паст хисобланади. Хдтто унинг 100 кг курук пояларида 52 озука бирлиги мавжуд. Соя донининг

туйимлигиги жихатидан биронта озука экини ундан устунлик кила олмайди. Дунёда молларнинг тез семириши ва паррандаларнинг кунлик вазнининг ошиши учун албатта уларнинг кундалик рационида сояли махсулотлар киритилади.

Бу усимликнинг яна бир хусусияти шуки, дуккаклилар оиласига мансуб булгани учун узидан кейин тупрокда 55-60 кг соф азот колдириб кетади. Бугун мамлакатимизда тупрок унумдорлигини тиклаш ёки уни бор холида саклаб колиш долзарб масала булиб колмокда. Соя усиб-ривожланаётган даврда далага катта микдорда минерал угитларни солишга хожат йук, усимликнинг узи хаводан азотни узлаштириб, фойдаланиш имконига эга.

Улкамиз тупрок-иклим шароити соя етиштириш учун жуда кулай булиб, уни барча вилоятлар ва Коракалпогистонда асосий хамда такрорий экин сифатида етиштириш мумкин.Узбекистонда утказилган куплаб тажрибаларнинг курсатишича, тупрок харорати 16-18 С гача кизиганда экилганда соя уруглари бир текис, кдйгос, киска даврда униб чикади.

Такрорий экин сифатида экилган соя сув ва шамол эрозиясининг зарарли таъсирини камайтиради, тупрокни органик моддалар билан бойитади ва унинг иккиламчи шурланиши камаяди. У бугдой хосилидан бушаган далаларга экилганда экинзор микроиклими, дала фитосанитар холати, тупрокдаги микробиологик жараёнлар яхшиланади. Соядан кейин жойлаштирилган экинларнинг хосилдорлиги 20-30 фоизга ортади. Республикамизда такрорий экин сифатида экиладиган навлардан усув даври 91-110 кун булган навлар экилгани маъкул.

Юкоридаги маълумотларга асосланган холда биз Самарканд вилояти худудида такрорий экин сифатида хорижий ва махаллий соя навларини экиб, уларнинг бир катор морфологик ва кимматли-хужалик белгиларини ургандик.

Усимликларнинг турлари ва навлари узаро ирсий хусусиятлари, вегетациясининг давомийлиги, морфофизиологик хусусиятлари ва чидамлилиги буйича фаркланади.

ТАД^И^ОТ ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБИ

Тадкикотларимиз 2019 -2020 йилларда Самарканд вилоятида олиб борилди.

Бунда Республикамизда кенг майдонларга экилаётган навлар танлаб олиниб, Самарканд вилоятида бугдой хосили йигиб олингандан сунг, ерни экишга тайёрлаб, такрорий экин сифатида экилди. Бугдой хосилидан бушаган

майдонларда албатта экишдан олдин сугориш утказилиб, уруглар нам тупрокка

экилди. Такрорий экин сифатида 20 июндан 10 июлгача экиш макбул муддат хисобланади (3).

Тадкикот объекти сифатида Самарканд вилоятида Россия селекциясиниг Селекта-302, Чара навлари ва ^озогистон селекциясининг Нена навлари, махаллий навлардан Ойжамол, Устоз, Тумарис, Барака, Сочилмас навлари экиб урганилди.

Тадкикот манбаи дуккаклаш даврида махаллий ва хорижий соя навларида морфологик белгилардан дуккаклаш белгиси урганилди.

Соя усимлигида гуллаш бошлангандан 10-15 кун утгач пастки ярусларда дуккаклар хосил була бошлайди ва гуллаш тартибида юкорига караб силжий бошлайди. Гуллаш ва дон тулиши жараёнида соя ривожланишининг критик даври хисобланади. Бу даврда сув жуда куп талаб этилади. Уруглар шаклланиши вактида уларда 40% гача сув булади. Дон тулиши жараёнида сув микдори 10-15% гача кескин камаяди. Уругларнинг курук вазни саргайгандан ва 50% барглари тукилгандан сунг максимал курсаткичларга етади. Етилган уруглар 00 харорат таъсирида хам хаётийлигини йукотмайди, чунки уруглар таркибида куп микдорда мой ва оксил булади, шунингдек ypyr гигроскопик юпка уруг кобигига эга булади. Уруглар юкори харорат ва намликда унувчанлигини тез йукотади. Курук мухит ва паст хароратда соя уругларининг унувчанлиги 3,5 йилгача сакланади. Тук рангли уругларда унувчанлик оч ранглиларга нисбатан узокрок сакланади. Дон тулиши даврида вегетатив вазинни усиши тухтайди ва пастки барглар курий бошлайди. Гуллашдан то дуккакларнинг етила бошлашигача 40-60 кун керак булади, уругларнинг етилиши эса 11-20 кун давом этади. Соя навларининг вегетация даври 70-150 кун давом этади (1).

Мева тугиш фазаси биринчи гуллари очилганидан 12-18 кун утгандан кейин бошланди. Умуман олганда, соя усимлигида гуллаш ва мева тугиш фазалари бир даврда содир булади. Усимликнинг энг юкори кисмида гуллаш тугаган пайтда турли хил катталикдаги дуккаклар кузатилади. Бу вактга келиб, усимликнинг пастки кисмидаги дуккаклар саргайиб пиша бошлайди. Кузатишлардан

маълум булишича, соянинг эртапишар навларида бир дуккакнинг ривожланиши 14-17 кунни, урта пишар навларда 20-25 кунни, кечпишар навларида эса 25-30 кунни ташкил килади. Дуккакнинг ривожланиш жараёни нав хусусиятлари, тупрок ва иклим шароитларига богликдир(2).

Самарканд вилояти тупрок-иклим шароитларида турли хорижий ва махаллий соя навларининг биоэкологик ва морфофизиологик хусусиятларидан усимликнинг гуллаш ва дуккаклаш фазалари 2019 йилда урганилганда куйидагича курсаткичларга эга булинди (1-жадвал).

Самарканд вилоятида экилган хорижий ва махаллий соя навларинг

дуккаклар сони, дона.

1-жадвал.

№ Навлар X G V

1 Тумарис 77±10,2 25,2 33,0

2 Ойжамол 72±12,0 28,0 40,0

3 Нена 94±9,0 26,5 28,5

4 Устоз 127±15,8 49,8 39,4

5 Селекта 302 67±4,21 13,4 20,0

6 Барака 88,3±3 9,7 12,0

7 Чара 91,3±2,0 6,3 7,0

8 Сочилмас 86±1,20 3,8 4,5

Дуккаклаш белгиси буйича 2019 йилда юкори курсаткичга хорижий навларда Нена Козогистон нави ( мос равишда 94±9) махаллий навларда Устоз нави ( мос равишда 127±15,8), энг паст курсаткич эса хорижий навларда Чара нави ( мос равишда 91,3±2,01) кузатилди.

2020 йилда урганилганда куйидагича курсаткичларга эга булинди (2-жадвал).

2-жадвал

№ Навлар X G V

1 Нина 96±10,2 49,2 42,3

2 Спарта 82±14,0 32,1 41,1

3 Арлето 87±7,0 36,5 29,7

4 Устоз 138±19,7 49,9 48,9

5 Амиго 78±4,5 13,4 34.3

6 Ойжамол 97,3±4,2 39,3 45,8

Дуккаклаш белгиси буйича 2020 йилда юкори курсаткичга хорижий навларда Нена Козогистон нави ( мос равишда 96±10,2) махаллий навларда Устоз нави ( мос равишда 138±19,7), энг паст курсаткич эса хорижий навларда Амиго нави ( мос равишда 78±4,5) кузатилди. Устоз навида дуккакланишнинг яхши булишига сабаб бу навнинг Узбекистон иклими шароитига мослиги ва тез пишарлиги билан боглик.

XY.HOCA

^eMaK, COAHH y3ÖeKHCTOH mapoHTHga eTHmTHpnrn önnaH TynpoK öoHHTHnagn, axpnn cn^aran OKCHH Ba ycHMHHK MOHH önnaH TatMHHnaHagn,caHoaT, napBannnHK, thöSHÖT, TexHHKa ynyH Typnn Maxcynoraap TafiepnaHagn.

REFERENCES

1. Ёрматова Д.Е. Соя.-Т:. Мехнат, 1991.-96 бет

2. Атабоева. Соя. Тошкент 2004 й.

3. Н.Халилов, З.Артиков Д. Ёрматова, М. Х,амраева, А. Нодиров. " Соянинг янги навларини парваришлаш буйича тавсиялар" Тошкент.

4. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna andIsmagilova Gulnoza Sayfullaevna. Morpho-economical Indicators of Some Local and Foreign Soybean Varieties Planted as Main Crops. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7192 7319-7321б.

5. Kholiqova Mokhichekhra Azamatovna, Matniyazova Khilola Khudoybergenovna "Fertility indicators of some local and foreign soy Varieties planted as main crops". Academic Research in Educational Sciences ISSN 2181-1385Volume 1, ISSUE 1September

6. Matniyazova H. Kh, Nabiyev S. М, Abzalov M. F., Kholiqova M. A., Yuldashev O. "Some Physiological Indicators of Domestic and Foreign Soybean Varieties under Different Water Regimes". International Journal of Science and Research (IJSR). ResearchGate Impact Factor SJIF Volume 8 Issue 9, September 2019. 389-392 bet.

7. М. А. Холикова, X,. X,. Матниязова, А. А. Азимов. "Такрорий экин сифатида экилган соянинг айрим махаллий ва хорижий навларининг морфохужалик курсаткичлари" Узбекистон аграр фани хабарномаси. №3 (81) 2020 йил. 110-113бет.

8. У. Норкулов, О.Сотторов, Ш.Ахмурзаев." Сугориш тартибларининг соя навлари дуккаклар сонига таъсири". Агро илм- Узбекистон Кишлок ва сув хужалиги. 2019 йил Махсус Сон.25 бет.

9. М.Саттаров, Р.Саитканова, Н.Отамирзаев, Б.Кодиров, Х,.Идрисов, Н.Туйгунов, Б.Каландаров, М.Ахтамов, М.Хдйитов, М.Рахманов. "Самарканд вилоятида соя етиштириш агротехнологияси". // Тавсиянома. Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадкикот институти. Тошкент - 2017.

10. Т.Э.Остонакулов, Н.Х.Халилов, М.К.Луков, С.Т.Санаев. «Такрорий экинлар фаровонлик манбаи». Кулланма . Самарканд-2017.

11. Н.Халилов, З.Артиков.интернет маълумотлари.

12. Xoliqova M.A., Matniyazova H.X.. « Soya o'simligining botanik va biologik tasnifi hamda ahamiyati »."Barqaror rivojlanishda uzluksiz ta'lim:Muammo va yechimlar" Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman ilmiy ishlar To'plami Tom II 21-24 may, 2019 yil Chirchiq sh. 318-319 bet.

13. Матниязова X,. Х, Холикова М. А., Мавлонова Г. Д., Набиев С. М., Абзалов М. Ф."Турли сув режими шароитида соя навларининг айрим физиологик курсаткичлари'Туза ва бошка экинлар генофонди биохилма-хилликларини урганиш, ривожлантириш, саклаш ва самарали фойдаланиш истикболлари»мавзусидаги халкоро илмий анжуман материаллари.Тошкент.2020 йил 20-21 октябр. 127-129 бет.

14. М.А. Холикова, Х.Х. Матниязова, Г.С. Исмагилова "Такрорий экин сифатида экилган соя навларининг майса давридаги морфологик курсаткичлари" Academic Research in Educational Sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.