Научная статья на тему 'ЎЗ ЗАМОНАСИНИНГ ОЛИМ ШОИРИ ВА ШОИР ОЛИМИ'

ЎЗ ЗАМОНАСИНИНГ ОЛИМ ШОИРИ ВА ШОИР ОЛИМИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
29
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабий жанр / адабиёт / адабий муҳит / драматургия / бадиий адабиёт / илмийлик / таржимон / ноширлик / ижод. / literary genre / literature / literary environment / dramaturgy / fiction / scientific / translator / publishing / creativity.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мелибоева, Мадинабону Азиз Қизи

Мазкур мақолада атоқли шоир, ўзбек ва озарбайжон фарзанди Мақсуд Шайхзоданинг адабий фаолияти билан бирга илмий фаолиятини ҳам кўплаб маълумотлар орқали ёритилди. Мақолани тайёрлашда шоирнинг замондошлари хотиралари, илмий ва илмий-оммабоп журналлар синчиклаб ўрганилди ва мазкур илмий тадқиқот ишини тайёрлашда кенг фойдаланилди. Ушбу мақоладан талабалар, профессор-ўқитувчилар, кенг жамоатчилик илмий фаолиятида фойдаланишлари мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIST POET AND POET SCIENTIST OF HIS TIME

In this article dicussied about writer Maksud Shaykhzada and his activity of the famous poet, scientific activity was also covered with a lot of information. In the preparation of the article, the memoirs of the poet's contemporaries, scientific and popular scientific magazines were carefully studied and widely used in the preparation of this scientific research work. This article can be used by students, teachers, and the general public in their scientific activities.

Текст научной работы на тему «ЎЗ ЗАМОНАСИНИНГ ОЛИМ ШОИРИ ВА ШОИР ОЛИМИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

УЗ ЗАМОНАСИНИНГ ОЛИМ ШОИРИ ВА ШОИР ОЛИМИ

Мелибоева Мадинабону Азиз кизи

Тошкент давлат транспорт университети "Материалшунослик ва машинасозлик" кафедраси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада атоцли шоир, узбек ва озарбайжон фарзанди Мацсуд Шайхзоданинг адабий фаолияти билан бирга илмий фаолиятини уам куплаб маълумотлар орцали ёритилди. Мацолани тайёрлашда шоирнинг замондошлари хотиралари, илмий ва илмий-оммабоп журналлар синчиклаб урганилди ва мазкур илмий тадцицот ишини тайёрлашда кенг фойдаланилди. Ушбу мацоладан талабалар, профессор-уцитувчилар, кенг жамоатчилик илмий фаолиятида фойдаланишлари мумкин.

Калит сузлар: адабий жанр, адабиёт, адабий мууит, драматургия, бадиий адабиёт, илмийлик, таржимон, ноширлик, ижод.

In this article dicussied about writer Maksud Shaykhzada and his activity of the famous poet, scientific activity was also covered with a lot of information. In the preparation of the article, the memoirs of the poet's contemporaries, scientific and popular scientific magazines were carefully studied and widely used in the preparation of this scientific research work. This article can be used by students, teachers, and the general public in their scientific activities.

Key words: literary genre, literature, literary environment, dramaturgy, fiction, scientific, translator, publishing, creativity.

Максуд Шайхзода - йигирманчи аср узбек адабиётининг йирик вакилларидан биридир. Асли озарбайжон халк фарзанди булган Максуд Шайхзода кейинчалик халкимизнинг севимли шоири, ёзувчиси ва олимига айланди. Узбекистон кахрамони Саид Ахмад айтганидек, "Шайхзода бу

ABSTRACT

"Адабиёт халцнинг юраги, элнинг маънавиятини курсатади. Бугунги мураккаб замонда одамлар цалбига йул топиш, уларни эзгу мацсадларга илуомлантиришда адабиётнинг таъсирчан кучидан фойдаланиш керак". Шавкат Мирзиёев

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

дунёдан рохат курмай утиб кетди. Лекин барибир бахтли инсон эди. Уни эл шоирим дерди. Шайх акам, дерди. Ёшлар уни устозим дерди. Ёш шоирлар туда-туда булиб унга эргашиб юрардилар. У олим эди. У мухтожларга ёрдам кулини чузган сахий инсон эди. У гамда колганларга гамгузор эди. У сухбати жонон одам эди. У нолишни билмасди. Такдир зарбаларига сабот билан туриб берарди. Бир суз билан айтганда, у дилбар инсон эди. Бир одамда шунча фазилат булишини Шайхзода тимсолида курганман.

У олим шоир эди. У шоир олим эди. Бундай инсонлар дунёга камдан -кам келади".

Максуд Шайхзода 1908 йилда Озарбайжоннинг Ганжа вилоятига карашли Октош шахрида тугилган. Отаси санъатсевар зиёли Маъсумбек уз шахрининг обру-эътиборли тиббиёт ходимларидан бири булган. Унинг хонадонида Октош зиёлиларининг адабий мажлислари утказиб турилган. Айнан ана шу адабий мухит хамда низомийхонлик, фирдавсийхонлик, фузулийхонлик ва навоийхонлик сухбатлари ёш Максуд Шайхзодада адабиётга кизикиш уйготган булса, ажаб эмас. Манбаларда ёзилишича, "Ёш Максуд Низомий ва Фирдавсий, Навоий ва Фузулий, Пушкин ва Шекспир каби буюклар номини илк дафъа ана шу гурунгларда эшитади ва бу мухит унга адабиётга булган кизикишини уйготади"

Максуд Шайхзода мактабни тугатиб, 1921 йили Боку университетига укишга киради ва шундан сунг, Догистоннинг Дарбанд ва Буйнок шахарларида муаллимлик килади. У 1926 йили Адхам Файзийнинг "Миллий фирка" ташкилотига аъзо булгани учун хибсга олинади ва 1928 йили Тошкентга сургун килинади. Шу-шу у мамлакатимизда яшаб колади ва ижод оламига шунгийди. Такдири куп хам кулиб бокмаган шоир учун Узбекистон унинг иккинчи Ватанига айланади. Максуд Шайхзода дастлаб, Тошкентдаги Наримонов номидаги техникумда ёшларга таълим берган булса, кейинчалик "Шарк хакикати", "Кизил Узбекистон" ва "Ёш ленинчи" газеталарида фаолият курсатади.

Икки тилда ижод килган шоирнинг узбек тилидаги биринчи туплами 1929 йилда "Ун шеър" номи билан босилиб чикади. Шундан сунг унинг "Ундошларим", "Учинчи китоб" ва "Жумхурият", "Ун беш йиллик дафтари", "Чорак аср девони" каби китоблари чоп этилган. Шоир бутун вокеликни каламга олади. Уз тили билан айтганда, "мехнат ва кахрамонлик, кураш ва жанг, озодлик ва дустлик, бахт ва алам, юртнинг гузал манзаралари ва инсоннинг маънавий жамоли унинг каламига ошно булади". Ойбекнинг ёзишича, "...Шайхзода шеърларининг шакли ранг-барангдир. У рубоий (фалсафий

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

мазмундаги туртлик), баллада, поэма ва лирик шеърлар шаклидан фойдаланади. Фикрларининг ифода этиш тарзи Маяковскийнинг тасвирий воситаларига ухшаб кетади. У хам Маяковский сингари порлок ва кутилмаган образлар яратган".

Шайхзода том маънодаги гузал инсон эди. Ана шу фазилат унинг шеърларига хам кучиб утган, десак айни хакикатни айтган буламиз. Озод Шарафиддинов ёзганидек, "Шайхзода шундай одамлар тоифасидан эдики, у билан бир марта хамсухбат булган одам унинг жозибасига мафтун булиб коларди, у билан яна куришгиси, сухбатларини эшитгиси, лоакал асарлари оркали унинг теран уйларига, кайнок хисларига шерик булгиси келарди. Шайхзода узида куп фазилатларни мужассамлаштирган гузал инсон эди. Унинг маънавий дунёси гоят бой булиб, бу бойликни у сахийлик билан одамларга улашишга хамиша тайёр эди".

Маълумки, шоир купкиррали истеъдод эгаси булган. Шайхзода шеърлар ва достонлар билан бирга, драмалар хам яратган. "Жалолиддин Мангуберди", "Мирзо Улугбек" ва "Беруний" шулар жумласидандир. 1944 йилда ёзилган "Жалолиддин Мангуберди" трагедияси сахнадан олингандан сунг куп утмай шоир "утмишни идеаллаштирган" деган сиёсий айб билан камалди. Маълумотларда келтирилишича, "Мусодара этилган буюмлар ичида драманинг кулёзмаси хам бор эди". Асар шоир вафотидан сунг чоп этилган. Бинобарин, шоирнинг 50-йиллар бошида мутлако асоссиз камаб, 25 йилга сургун киладилар. Тухмат билан камалган Шайхзода 1955 йили окланади.

Максуд Шайхзода мохир таржимон хам булган. Шекспирнинг "Гамлет" ва "Ромео ва Жульетта" асарларини шоир узбекчалаштирган. Шунингдек, Пушкин, Лермонтов ва Байрон шеърларини хам илк бора Максуд Шайхзода таржима килган.

Сермахсул ижодкор 1967 йили олтмиш ёшга хам тулмай бу ёруг оламни тарк этди. Хрлбуки, бошидан канчадан-канча мусибат утишига ва хасталикларга карамай икки халк шоири Максуд Шайхзода хеч качон хаётидан нолимади. Мухтасар килиб Озарбайжон халк ёзувчиси Мирзо Иброхимов таъбири билан айтганда, "Узбек адабиётининг буюк намояндалари - Гофур Гулом ва Ойбек каби оташнафас санъаткорлар сафида ижод килган Максуд Шайхзода зуваласи шеърият шуъласи билан корилган куйчи эди. Унинг асарларида буюк инкилобий идеаллар, жушкин ватанпарварлик тайгулари, чинакам ижодий хиссиётлар билан яшаган ёник калбнинг гулдурос акс садоси мужассам топган".

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

REFERENCES

1. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАВДИЁТ БОС^ИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

2. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

3. Baratov, R. (2021). Prospects of Higher Education System (on the Example of Uzbekistan). International Journal on Orange Technologies, 3(3), 128-131.

4. Баратов, Р. У. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИДА ТАЪЛИМ ИСЛОХРТЛАРИ ВА ИСТЩБОЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 90-95.

5. Baratov, R. U. (2019). INTEGRATION OF A SCIENCE, FORMATION, AND MANUFACTURE IN THE COURSE OF PROFESSIONAL TRAINING. In ОБЩЕСТВЕННЫЕ НАУКИ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ПОЛИТОЛОГИЯ, СОЦИОЛОГИЯ, ФИЛОСОФИЯ, ИСТОРИЯ (pp. 51-54).

6. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World scientific research journal, 4(2), 7-11.

7. Baratov, Rashid, and Sadokat Uzbekova. "INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING." World scientific research journal 4.2 (2022): 7-11.

8. Ramatov, J., Baratov, R., Jurabayev, N., Umarova, R., & Mamajanova, G. (2022, June). Evolution of railway construction development in Uzbekistan: Past and prospects. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030011). AIP Publishing LLC.

9. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). PROBLEMS OF INFLUENCE OF ISLAM ON CONSCIOUSNESS TRANSFORMATION. Academic research in educational sciences, 3(10), 591-597.

10. Baratov, R., Nuriddinov, S., Tokhtaboev, E., & Achilova, G. (2022, June). " One belt-one road" initiative-as a modern transport logistics. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030058). AIP Publishing LLC.

612.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

11. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X,., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ВА КАДРИЯТЛАР ПЛЮРАЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

12. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ КИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ КАДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

13. Джуманиёз Раматов, Розигуль Умарова, Рашид Баратов, Миршод Хасанов, Сиродж Султонов, Файзулла Кушаков ПРОБЛЕМЫ ВЛИЯНИЯ ИСЛАМА НА ТРАНСФОРМАЦИЯ СОЗНАНИЯ // Академические исследования в области педагогических наук. 2022. №10. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problems-of-influence-of-islam-on-coding-transformation (дата обращения: 31.01.2023).

14. Hasanov M., Tuhtaboev E. THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS) //Innovative Technological Methodical Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 05. -С. 1-6.

15. М.Н.Хасанов, Д.А.Хафизов, Р.Х.Тоиров, & Х.К.Болтабоев. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙ ЯШАГАН ДАВРДАГИ ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 137-140. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/new/articl e/view/62 7

16. Jumaniyoz Ramatov, Rozigul Umarova, Rashid Baratov, Mirshod Khasanov, Siroj Sultonov, & Fayzulla Kushakov (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3 (10), 582-586.

17. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

18. 18.Раматов, Ж.С., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). XIX АСРДА ХИНДИСТОНДАГИ ИЖТИМОИЙ - ФАЛСАФИЙ ЖАРАЁНЛАР. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

19. Журабоев, Н. Ю., Кушаков, Ф. А., Султанов, С. X., & Хасанов, М. Н. (2022). КОНФУЦИЙЛИК ХУСУСИЯТЛАРИДАН ХИТОЙ ФАЛСАФАСИНИНГ КЕНГАЙИШИ. World scientific research journal, 9(2), 3742.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

20. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

21. Ikrom Boboqulovich Mirzaev GLOBALLASHUV DAVRIDAGI "SOXTA DINIY DUNYOQARASH" // Pedagogik fanlarda akademik tadqiqotlar. 2022. №6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/globallashuv-davridagi-sohta-diniy-dunyo-arash (Kirish sanasi: 18.01.2023).

22. O'.Erniyozov, I.Merzayev, & M.Hasanov. (2022). SHAXSNI SHAKILLANTIRISHDA "OILA" VA "JAMIYATNING" AXAMIYATI . World Scientific Research Journal, 4(2), 96-101. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/wsrj /article/view/1445

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.