Научная статья на тему 'ИЛМИЙ ИЖОД ЖАРАЁНЛАРИ ВА ИНТУИЦИЯ'

ИЛМИЙ ИЖОД ЖАРАЁНЛАРИ ВА ИНТУИЦИЯ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
79
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ижод / инсон руҳиятининг фаоллиги / инсоннинг яратувчилик қобилияти / интуиция / Ижодий фикрлаш / Ижодий интуиция. / Creativity / activity of the human psyche / human creativity / intuition / Creative thinking / Creative intuition.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Эрниёзов, Ўразбой Кукланович

Ушбу мақолада Олам ҳақида янги билимларни ҳосил қилишда илмий ижод қилиш жараёни муҳим ўрин тутади. Ижод инсон руҳиятининг фаоллиги, инсоннинг яратувчилик қобилиятидир. Ижод натижасида ўлароқ ижтимоий аҳамиятга эга бўлган моддий ва маънавий қадриятлар яратилади, илгари маълум бўлмаган далиллар, хусусиятлар, қонуниятлар кашф этилади, билиш ва оламни ўзлаштиришнинг янги усуллари ишлаб чиқила булиб кутилган натижаларининг илмий хулосалари келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROCESSES OF SCIENTIFIC CREATION AND INTUITION

In this article, the process of scientific creativity plays an important role in creating new knowledge about the Universe. Creativity is the activity of the human psyche, the creative ability of a person. As a result of creativity, material and spiritual values of social significance are created, previously unknown facts, characteristics, laws are discovered, new ways of knowing and mastering the world are developed, and scientific conclusions about the expected results are presented.

Текст научной работы на тему «ИЛМИЙ ИЖОД ЖАРАЁНЛАРИ ВА ИНТУИЦИЯ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(1/2), Jan., 2023

ИЛМИЙ ИЖОД ЖАРАЁНЛАРИ ВА ИНТУИЦИЯ

Уразбой Кукланович Эрниёзов

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Олам уацида янги билимларни уосил цилишда илмий ижод цилиш жараёни мууим урин тутади. Ижод инсон рууиятининг фаоллиги, инсоннинг яратувчилик цобилиятидир. Ижод натижасида улароц ижтимоий ауамиятга эга булган моддий ва маънавий цадриятлар яратилади, илгари маълум булмаган далиллар, хусусиятлар, цонуниятлар кашф этилади, билиш ва оламни узлаштиришнинг янги усуллари ишлаб чицила булиб кутилган натижаларининг илмий хулосалари келтирибутилган.

Калит сузлар: Ижод, инсон рууиятининг фаоллиги, инсоннинг яратувчилик цобилияти, интуиция, Ижодий фикрлаш, Ижодий интуиция.

ABSTRACT

In this article, the process of scientific creativity plays an important role in creating new knowledge about the Universe. Creativity is the activity of the human psyche, the creative ability of a person. As a result of creativity, material and spiritual values of social significance are created, previously unknown facts, characteristics, laws are discovered, new ways of knowing and mastering the world are developed, and scientific conclusions about the expected results are presented.

Key words: Creativity, activity of the human psyche, human creativity, intuition, Creative thinking, Creative intuition.

КИРИШ

Олам хакида янги билимларни хосил килишда илмий ижод килиш жараёни мухим урин тутади. Ижод инсон рухиятининг фаоллиги, инсоннинг яратувчилик кобилиятидир. Ижод натижасида уларок ижтимоий ахамиятга эга булган моддий ва маънавий кадриятлар яратилади, илгари маълум булмаган далиллар, хусусиятлар, конуниятлар кашф этилади, билиш ва оламни узлаштиришнинг янги усуллари ишлаб чикилади. Илмий тадкикот ижоднинг энг мураккаб куринишидир. Ижод аввало ижодий тафаккур махсули. Ижодий фикрлаш деганда шахснинг узига хос ижодкорлик хислалари назарда тутилади. Ижодий фикрлаш (тафаккур) инсондан уз интеллектуал салохиятини ишга солишни талаб этади.Шу маънода ижодий тафаккур (фикрлаш) деганда, оламни узига хос хис этиш, акл кузи билан куриш, бутун борлиги билан англаш

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

тушунилади. Ижодий фикрлаш уз ечимини кутаётган муаммоларни аникдаш, уларни хал этишниг янги, узига хос ечимини топа билишда намоён булади.

Илмий ижодда объектив борлик конуниялари, мохияти, хосса -хусусиятларини билиш хиссий ва рационал йуллар билан амалга ошади. Лекин ижод шундай мураккаб жараёнки, у инсоннинг бутун рухиятини камраб олади. Бу эса ижодий илмий билиш жараёнининг инсоннинг онгсиз ва онг ости катламларига хам кириб боришини билдиради.

Хрзирги замон фани маълумотларига кура, инсоннинг онгсиз - онг ости рухий фаолияти сохаси баъзан онг англаб етмайдиган сезгилар, тасаввурларни уз ичига олади. Инсоннинг турмуш тажрибаси, унга зарур булган ахборотларнинг каттагина кисми онг остида тупланиб боради. Бу инсондаги узига хос химоя механизми булиб, бу механизм мияни мутассил тушиб турадиган ахборотлардан химоя килиб боради. Айни шу онг ости, онгсиз соха инсондаги хотира ва ижод билан бевосита боглик. Окибатда инсонга хос купгина харакатлар онгда тушуниб етиш боскичини "четлаб утади", уз-узидан " автоматик" тарзда содир буладики, интуиция шундай ходисалар сирасига киради. Интуиция миянинг куйилган вазифаларни аввалдан хосил булган ва хотирада сакланаётган маълумотлар асосида хал килишга каратилган онгсиз, мантикдан ташкаридаги фаолиятнинг махсулидир.

Янгилик табиатига кура, интуиция стандартлаштирилган ва эвристикдир. Улардан биринчиси купинча интуиция-редуксия деб аталади. Бунга С. П. Боткиннинг тиббий интуиция мисол була олади. Маълумки, бемор эшикдан стулга утаётганда (хонанинг узунлиги 7 метрни ташкил этган) С.П.Боткин рухий жихатдан дастлабки ташхис куйган. Унинг интуитив ташхисларининг аксарияти тугри булиб чикди. Бир томондан, бу холатда, умуман олганда, хар кандай тиббий ташхис куйишда, умумий (касалликнинг физологик шакли) остида узига хос (аломатлар) жамланмаси мавжуд; бу жихатдан интуиция хакикатан хам кискариш сифатида пайдо булади ва унда хеч кандай янгилик йукдек. Аммо куриб чикишнинг яна бир жихати, яъни маълум бир тадкикот объектига муносабат жихати, купинча ноаник белгилар туплами учун аник ташхисни шакллантириш хал килинаётган муаммонинг янгилигини очиб беради. Бундай интуиция билан маълум бир "матрица" хали хам кулланилади -схема, чунки унинг узи "стандартлаштирилган" деб таснифланиши мумкин.

Эвристик (ижодий) интуиция стандартлаштирилган интуициядан сезиларли даражада фарк килади: у тубдан янги билимларни, янги гносеологик тасвирларни, хиссий ёки концептуални шакллантириш билан богълик. Худди шу С.П. Боткин клиник олим сифатида гапирар экан ва тиббиёт назариясини

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ривожлантирар экан, узининг илмий фаолиятида бундай интуициядан бир неча марта фойдаланган. У, масалан, катарал сарикликнинг ("Боткин касаллиги") юкумли табиати хакида фаразни илгари суришга ёрдам берди.

Эвристик интуициянинг узи хам узининг кичик турларига эга. Биз учун мухим булинма гносеологик асосга, яъни натижанинг табиатига асосланади. Ижодий интуициянинг мохияти визуал тасвирлар ва мавхум тушунчаларнинг узаро таъсирида ётади ва эвристик интуиция узи икки шаклда намоён булади: эидетик ва концептуал.

Асосан, инсон онгида хиссий образлар ва тушунчаларни шакллантиришнинг куйидаги усуллари мумкин: 1) хиссий-идрок жараёни, бунинг натижасида хиссий тасвирлар пайдо булади; 2) бир тасвирдан иккинчисига утишнинг хиссий-ассоциатив жараёни; 3) хиссий тасвирлардан тушунчаларга утиш жараёни; 4) тушунчалардан хиссий образларга утиш жараёни; 5) мантикий хулоса чикариш жараёни, бунда бир тушунчадан иккинчисига утиш амалга оширилади. Куриниб турибдики, эпистемологик образларни яратишнинг биринчи, иккинчи ва бешинчи йуналишлари интуитив эмас. Шунинг учун интуитив маънонинг шаклланиши учинчи ва туртинчи тур жараёнлари, яъни хиссий тасвирлардан тушунчаларга ва тушунчалардан хиссий тасвирларга утиш билан боглик деган тахмин пайдо булади. Бундай тахминнинг конунийлиги, бу жараёнларнинг табиати сезгининг феноменологик тавсифларида кайд этилган интуитив "хакикатни идрок этиш" нинг энг типик хусусиятларига яхши мос келиши билан тасдикланади: уларда хиссий-визуал узгартирилади. мавхум-концептуалга ва аксинча. Визуал тасвирлар ва тушунчалар уртасида улардан фарк киладиган оралик боскичлар мавжуд эмас; хатто энг элементар тушунчалар хам хиссий тасаввурлардан фарк килади. Бу эрда мантикий хулоса чикариш мумкин булмаган тушунчалар мавжуд.

Бу эрда бошка тушунчалардан мантикий хулоса чикариб булмайдиган тушунчалар ва хиссий абстракция конунларига кура бошка тасвирлар томонидан хосил булмаган тасвирлар пайдо булади ва шунинг учун олинган натижалар "бевосита идрок этилган" куриниши табиийдир. Бу шунингдек, ушбу трансформациянинг спазмодик хусусиятини ва натижани олиш жараёнини тушунтиради.

Эйдетик интуицияга мисоллар: Кекуленинг бензол молекуласининг тузилишини визуал тасвири ёки Резерфорднинг атом тузилишини визуал тасвири. Ушбу тасаввурлар тугридан-тугри хиссий тажриба маълумотларининг оддий такрорланишига кискартирилмайди ва тушунчалар ёрдамида шаклланади. Концептуал интуиция мисоллари Гамилтонда кватернион тушунчасининг ёки

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Паулида нейтрино тушунчасининг пайдо булишидир. Бу тушунчалар изчил мантикий мулохаза юритиш оркали эмас (гарчи бу жараён кашфиётдан олдин булса хам), балки сакраш ва чегараларда пайдо булган; уларнинг шаклланишида тегишли шахвоний тасвирларнинг уйгунлиги катта ахамиятга эга эди.

Ижодий интуиция ва унинг турларини шундай тушуниш нуктаи назаридан унинг таърифи хам берилган. Ижодий интуиция хиссий тасвирлар ва мавхум тушунчаларнинг узаро таъсиридан иборат булган ва мазмуни аввалги идрокларнинг оддий синтези ёки факат мантикий йул билан хосил булмаган тубдан янги тасвир ва тушунчаларни яратишга олиб келадиган узига хос когнитив жараён сифатида тавсифланади.

Француз математиги ва физиги А. Пуанкаре интуициянинг бу хусусияти хакида шундай деб ёзган эди: "Бу ерда биринчи навбатда тусатдан идрокнинг куринишлари диккатни тортади, бу эса аввалги узок вакт давомида бехуш ишнинг белгиларидир. Бу онгсиз иш кандай шароитларда содир булиши хакида яна бир таъкидлаб утиш керак; бу мумкин ва хар кандай холатда хам, бир томондан, ундан олдин, иккинчи томондан, кейин булса, онгли мехнат даври самарали булади.

Баъзан натижа онгсиз булиб колади ва интуиция узи, уз харакатининг бундай натижаси билан факат хакикатга айланмаган имкониятнинг такдири учун мулжалланган. Шахс тажрибаси интуиция харакатини умуман эсламаслиги (ёки булмаслиги) мумкин. Ажойиб кузатувлардан бири америкалик математик Леонард Эвгений Диксон томонидан амалга оширилди. Мактабда геометрия буйича ракиб булган онаси ва синглиси муаммони хал килиш учун узок ва самарасиз окшомни утказдилар. Кеча Кечаси она бу муаммони тушида курди ва у баланд овозда ва аник овоз билан уни хал кила бошлади; синглиси буни эшитиб, урнидан турди ва ёзди. Эртаси куни эрталаб унинг кулида Диксоннинг онасига номаълум булган тугри ечим бор эди (Налчадзхян А.А. "Интуитив билимнинг баъзи психологик ва фалсафий муаммолари (илмий ижод жараёнида интуиция)", М., 1972, 80-бет). Бу мисол, бошка нарсалар катори, "математик тушлар" деб аталадиган ходисанинг онгсиз табиатини ва интуициянинг инсон психикасининг онгсиз даражасида ишлашини курсатади.

Шундай килиб, инсоннинг интуитив кобилияти куйидагилар билан тавсифланади:

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

1) муаммони хал килишнинг кутилмаганлиги, 2) уни хал килиш йуллари ва воситаларининг онгсизлиги ва 3) объектларнинг мухим даражасида хакикатни англашнинг бевоситалиги.

Бу белгилар интуицияни унга якин аклий ва мантикий жараёнлардан ажратиб туради. Аммо бу чегаралар ичида хам биз жуда хилма-хил ходисалар билан шугулланамиз. Турли одамлар учун, турли шароитларда, интуиция онгдан турли даражада узокда булиши мумкин, мазмуни, натижанинг табиати, мохиятга чукур кириб бориши, мавзу учун ахамияти ва бошкалар буйича узига хос булиши мумкин.

REFERENCES

1. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАВДИЁТ БОС^ИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

2. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

3. Baratov, R. (2021). Prospects of Higher Education System (on the Example of Uzbekistan). International Journal on Orange Technologies, 3(3), 128-131.

4. Баратов, Р. У. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИДА ТАЪЛИМ ИСЛОХ,ОТЛАРИ ВА ИСТЩБОЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 90-95.

5. Baratov, R. U. (2019). INTEGRATION OF A SCIENCE, FORMATION, AND MANUFACTURE IN THE COURSE OF PROFESSIONAL TRAINING. In ОБЩЕСТВЕННЫЕ НАУКИ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ПОЛИТОЛОГИЯ, СОЦИОЛОГИЯ, ФИЛОСОФИЯ, ИСТОРИЯ (pp. 51-54).

6. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World scientific research journal, 4(2), 7-11.

7. Абдурашидова, Нилуфар Абдурашидовна, & Хдсанов, М. (2022). ЁШЛАР ДУНЁКАРАШИДА ДИН ВА АХЛОКДИНГ УЗАРО МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 1226-1235.

612.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

8. Ramatov, J.S., Valiev, L.A., Xasanov, M.N. XIX ASRDA HINDISTONDAGI IZHTIMOII - FALSAFIY JARAYONLAR // ORIENSS. 2022. №6. URL: https://cyberleninka.rU/article/n/hih-asrda-indistondagi-izhtimoiy-falsafiy-zharayonlar (kirish 12/11/2022).

9. Ф. А. Кушаков, М. Н. Хасанов, Р. У. Баратов, Ж. С. Раматов, & С. X,. Султанов (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИНСОН ХЖ^ЛАРИ ВА СУЗ ЭРКИНЛИГИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 803-810.

10. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ AДOЛAТ BA KAДРИЯТЛAР ПЛЮРAЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

11. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛAP ЗAМOНAВИЙ МAДAНИЙ ^ИЁФACИ BA УМУМИНСОНИЙ KAДPИЯТЛAP ТУШУНЧACИНИНГ МAЗМУН-МОХДЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

12. Hasanov, M., & Tuhtaboev, E. (2021). THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS). Innovative Technologica: Methodical Research Journal, 2(05), 1-6.

13. Hasanov M., Tuhtaboev E. THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS) //Innovative Technologica: Methodical Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 05. -С. 1-6.

14. М.Н.Хасанов, Д.А.Хафизов, Р.Х.Тоиров, & ХД.Болтабоев. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙ ЯШАГАН ДАВРДАГИ ИЛМ-ФАН ВА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 137-140. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/new/articl e/view/62 7

15. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3(10), 582-586.

16. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

17. PaMaTOB, ^.C., BanueB, ..A., & XacaHOB, M.H. (2022). XIX ACP^A ^HH^HCTOH^Ara H^THMOHH - OA.CAOHH ^APAËHÏÏAP. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

18. ^ypaôoeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X,., & XacaHOB, M. H. (2022). KOHOУЦHH.ПHK XYCYCH^T^APH^AH XHTOH OA.CAOACHHHHr KEHrAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

19. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

20. CanHMOB, E. .. (2022). CAHOAT, OAH-TEXHHKA TAPA^KHËTHHHHT TAEHAT, ^AMH^T BA HHCOHH^T ^AËTH EH.AH AHA.EKTHK A^O^A^OP^HrH. Academic research in educational sciences, 3(11), 351-358.

21. EaxpuggHH .yr^ynnaeBun CanHMOB. (2022) ^AMHflTHHHT mAK^^AHHmH BA TAKOMH^^AmYBH^A EOm^APYB BA TAPEHtf CAHLATHHHHr YPHH. Academic Research in Educational Sciences. Volume 3, Issue 11, 359-365.

22. CanHMOB E... H^THMOHH MyHOca6araapHuHr коммyннкaцнa Ba TpaHcnOpT

TH3HMH öunaH geTepMHHHCTHK ÔOFHHK^HrHHHHr rHOceOHOrHK Taxnunu. Oanca^a ^annapu gOKTOpu днcceртaцнacн. Y36eKucTOH Munnufi yHuBepcmera. TOmKeHT. 2022, 224 6.

23. Salimov, B. L. (2021). The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6), 406-410.

24. CanuMOB, E. .. (2022). Y3EEKHCTOH TAPA^KHËTH^A KOMMУHHKAЦH£ BA TPAHCTOPT TH3HMHHHHT YPHH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 403-407.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.