Научная статья на тему 'ЮРАК ҚОРИНЧАЛАР ОРАЛИҒИ ДЕВОРИНИНГ ГИСТОТОПОГРАФИЯСИ'

ЮРАК ҚОРИНЧАЛАР ОРАЛИҒИ ДЕВОРИНИНГ ГИСТОТОПОГРАФИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
146
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЮРАК / қОРИНЧАЛАР ОРАЛИғИ ДЕВОР / ФИБРОЗ қИСМИ / МУШАКЛИ қИСМИ / ГИСТОТОПОГРАФИЯ / АТРОФ ТЎқИМА ТУЗИЛМАЛАР БИЛАН МУНОСАБАТИ

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Исраилов Р., Муйдинов Ж.И.

Ушбу мақолада юрак қоринчалари оралиғи деворининг пайдо бўлиш гистогенези, ўзига хос гистотопографик тузилиши, атрофидаги тўқима тузилмалар билан муносабати ўрганилган. Қоринчалар оралиғи деворнинг мембранали қисми аорта қопқоғи фиброз халқаси билан туташган ва зич коллаген толалардан иборат. Юзасидаги эндотелий ва базал мембрана остида кам дифференциалланган ҳужайралардан иборат бириктирувчи тўқима ташкил топган. Унинг остида эластик толалари силлиқ мушак ҳужайралар билан туташиб тўр пайдо қилган мушак-эластик қават мавжуд, силлиқ мушак ҳужайралари аортанинг чиқиш қисмида яхши ривожланган ва кўп тармоқли тузилишга эга. Эндокарднинг энг чуқур қисми, яъни миокард билан туташган қисми эластик, коллаген ва ретикуляр толаларга бой бириктирувчи тўқимадан иборат. Қоринчалар оралиғи девор ва юракнинг барча мушак тўқимаси целемик типдаги кўндаланг тарғил мушак тўқимасига киради ва у фақат миокард тўқимасида учрайди. Бу мушак тўқимасининг ўзига хослиги актинли ва миозинли миофиламентлар муҳим тартибли ўзаро муносабатда жойлашиб, кўндаланг тарғил чизиқларни пайдо қилади ва ўз-ўзидан ихтиётсиз ритмик қисқариш хусусиятини таъминлайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTOTOPOGRAPHY OF THE VENTRICULAR WALL OF THE HEART

This article studies the histogenesis of the appearance of the ventricular band wall of the heart, its specific histotopographic structure, its relationship with the surrounding tissue structures. Ventricular range The membrane of the wall consists of dense collagen fibers and is adjacent to the fibrous ring of the aortic lid. Under the endothelium and the basement membrane on the surface there is connective tissue consisting of less differentiated cells. Under it is a muscle-elastic bottom, in which elastic fibers form a mesh adjacent to smooth muscle cells, smooth muscle cells are well developed at the exit from the aorta and have a multidisciplinary structure. The deepest part of the endocardium, that is, the part adjacent to the myocardium, consists of connective tissue rich in elastic, collagen and reticular fibers. The range of the ventricular wall and the entire muscle tissue of the heart is included in the cross-section of the muscle tissue of the celemic type, and this is only a triride in the myocardial tissue. The specificity of this muscle tissue lies in the fact that actinyl and myosin myofilaments are arranged in important ordered relationships, forming cross-sectional lines and providing the function of rhythmic contraction without self-differentiation.

Текст научной работы на тему «ЮРАК ҚОРИНЧАЛАР ОРАЛИҒИ ДЕВОРИНИНГ ГИСТОТОПОГРАФИЯСИ»

УДК 611. 12

Исраилов Р.

Муйдинов Ж.И.

РПАМ ФарТИ

ЮРАК КОРИНЧАЛАР ОРАЛИГИ ДЕВОРИНИНГ ГИСТОТОПОГРАФИЯСИ

Резюме: Ушбу мацолада юрак цоринчалари оралиги деворининг пайдо булиш гистогенези, узига хос гистотопографик тузилиши, атрофидаги туцима тузилмалар билан муносабати урганилган. Коринчалар оралиги деворнинг мембранали цисми аорта цопцоги фиброз халцаси билан туташган ва зич коллаген толалардан иборат. Юзасидаги эндотелий ва базал мембрана остида кам дифференциалланган уужайралардан иборат бириктирувчи туцима ташкил топган. Унинг остида эластик толалари силлиц мушак уужайралар билан туташиб тур пайдо цилган мушак-эластик цават мавжуд, силлиц мушак уужайралари аортанинг чициш цисмида яхши ривожланган ва куп тармоцли тузилишга эга. Эндокарднинг энг чуцур цисми, яъни миокард билан туташган цисми эластик, коллаген ва ретикуляр толаларга бой бириктирувчи туцимадан иборат. Коринчалар оралиги девор ва юракнинг барча мушак туцимаси целемик типдаги кундаланг таргил мушак туцимасига киради ва у фацат миокард туцимасида учрайди. Бу мушак туцимасининг узига хослиги актинли ва миозинли миофиламентлар мууим тартибли узаро муносабатда жойлашиб, кундаланг таргил чизицларни пайдо цилади ва уз -узидан ихтиётсиз ритмик цисцариш хусусиятини таъминлайди.

Калит сузлар: юрак, цоринчалар оралиги девор, фиброз цисми, мушакли цисми, гистотопография, атроф туцима тузилмалар билан муносабати.

Israilov R.

Muidinov J.I. RPAM FarTI

HISTOTOPOGRAPHY OF THE VENTRICULAR WALL OF THE

HEART

Resume: This article studies the histogenesis of the appearance of the ventricular band wall of the heart, its specific histotopographic structure, its relationship with the surrounding tissue structures. Ventricular range The membrane of the wall consists of dense collagen fibers and is adjacent to the

fibrous ring of the aortic lid. Under the endothelium and the basement membrane on the surface there is connective tissue consisting of less differentiated cells. Under it is a muscle-elastic bottom, in which elastic fibers form a mesh adjacent to smooth muscle cells, smooth muscle cells are well developed at the exit from the aorta and have a multidisciplinary structure. The deepest part of the endocardium, that is, the part adjacent to the myocardium, consists of connective tissue rich in elastic, collagen and reticular fibers. The range of the ventricular wall and the entire muscle tissue of the heart is included in the cross-section of the muscle tissue of the celemic type, and this is only a triride in the myocardial tissue. The specificity of this muscle tissue lies in the fact that actinyl and myosin myofilaments are arranged in important ordered relationships, forming cross-sectional lines and providing the function of rhythmic contraction without self-differentiation.

Keywords: heart, interstitial ventricular wall, fibrous part, muscular part, histotopography, connection with surrounding tissue structures.

Долзарблик. Юрак чап ва унг коринчаларини бир-биридан ажратиб турувчи девор аслида калин мушак ва фиброз тукимадан иборат. Бу девор орка ва унгрокга караб йуналишда жойлашган ва унг коринчага караб буртиб чиккан ва унинг кирралари олдинги ва орка коринчалар оралоти эгатига туFри келади (1,2). Бу деворнинг пастки кисми нисбатан калин мушак тукимасидан иборат, юкори кисми юпка фиброз пардадан иборат. Юкори кисми аорта дахлизини унг булмача пастки кисмидан ажратиб туради ва юпка фиброз тукидан иборат булганлиги сабабли мембранали парда дейилади. Крринчалар оралиFи деворнинг мембранали кисми аорта K0ПK0FИ фиброз халкаси билан туташган ва зич коллаген толалардан иборат. Крринчалар оралиFи девор икки томонидан хам, яъни чап ва унг коринчалар бушлоти томонидан эндокард билан копланган. Эндокард калинлиги чап коринча томонда, айникса коринчалар оралоти деворда калинрок тузилишга эга, аорта ва упка артериясига кириш тешигида нисбатан юпка ва тузилиши буйича артерия девори тузилишига ухшаш (3, 4). Эндокард юзаси полигонал хужайралардан иборат эндотелий билан копланган, унинг остида калин базал мембрана жойлашган. Эндотелий хужайралари ва базал мембрана остида кам дифференциалланган хужайралардан иборат бириктирувчи тукима ташкил топган. Унинг остида эластик толалари силлик мушак хужайралар билан туташиб тур пайдо килган мушак-эластик кават жойлашган. Бу каватнинг эластик толалари булмачаларда коринчаларга нисбатан яхши ривожланган. Бу каватнинг силлик мушак хужайралари аортанинг чикиш кисмида яхши ривожланган ва куп тармокли тузилишга эга. Эндокарднинг энг чукур кисми, яъни миокард билан туташган кисми эластик, коллаген ва ретикуляр толаларга бой бириктирувчи тукимадан иборат. Эндокард тукимаси коринчалар

бушлотидаги кондан бевосита озикланади, факат эндокарднинг ташки бириктирувчи тукимали каватида кон томирлар мавжуд.

Юрак копкокчалари табакалари эндокард валиклари куринишида пайдо булади. Юрак булмачалари ва коринчалари оралотидаги копкоклар табакалари бир вактнинг узида хам эндокард, хам миокард ва эпикард бириктирувчи тукимасидан пайдо булади. К,опкоклар табакаларида кон томирлар булмайди. Эндотелий остида юпка коллаген толалар тутамлари жойлашган булиб, улар табакаларнинг фиброз пластинкаларига утиб боради ва фиброз халкаларни пайдо килади. Табакалар бириктирувчи тукимаси оралик моддасида куп микдорда гликозамингликанлар аникланади.

Юрак коринчалар оралоти девори миокарди инсон организмидаги барча мушак тукималар каби юрак миокарди мушаги хам махсус миофибриллаларида актин-миозин тизими ёрдамида кискарувчан функцияга эга тукима хисобланади (5, 7). Юракнинг мушак тукимаси целемик типдаги кундаланг тарFил мушак тукимасига киради ва факат миокард тукимасида учрайди. Бу мушак тукимасининг узига хослиги актинли ва миозинли миофиламентлар мухим тартибли узаро муносабатда жойлашиб, кундаланг тарFил чизикларни пайдо килади ва уз-узидан ихтиётсиз ритмик кискариш хусусиятини таъминлайди. Бундай уз-узидан ихтиётсиз ритмик кискариши симпатик ва парасимпатик нерв тизимлари томонидан бошкарилади.

Юрак мушак тукимасининг структур-функционал узига хослиги унинг эмбрионал даврда юракнинг пайдо булишига ва кардиомиогенезга боFлик. Одам юраги пойдевори куйилиши эмбрионал даврнинг 3-хафталигида амалга ошади ва мезодерманинг висцерал вараFи остида эмбрионал FOвнинг орка кисмида мезенхимал хужайраларнинг тупланиши билан бошланади. Вакт утиши билан бу хужайралар туплами иккита узунлашган найчага айланади ва мезодерманинг висцерал вараFи пайдо булиб, целемик танага айланади ва унинг бушлоти эндотелий билан копланади (11). Кейинчалик мезенхимал найчалар бир-бири билан кушилиб, улардан эндокард пайдо булади. Мезодерманинг висцерал вараFи сохаси ушбу найчаларга якин жойлашганлиги сабабли миокардиал пластинкалар дейилади. Ушбу пластинкалардан иккита кисм дифференциалланади: биринчиси - мезенхима найчаларига якин жойлашган ички кисми миокард, ташки кисми эпикардни пайдо килади. Перикард эса мезодерманинг париетал вараFидан пайдо булади. Эндотелиал найчалар ва миокардиал пластинкалар орасидаги кенг бушлик эндокардиал гел билан тулади. Юрак мушагининг ривожланиш манбаси спланхнотомларнинг висцерал вараFининг калинлашган кисми булиб -миокардиал пластинка дейилади, унинг шаклланиши кардиомиобластларнинг миграциясидан амалга ошади. Инсон юраги ривожланишининг 4-12-сомитлари даврида кардиомиоцитарда

миофиламентлар пайдо булади. Кейинчалик кушилган дискларда апикал комплекслар пайдо булади. Эмбриогенезнинг 4-хафталигида мушак хужайраларининг синхронлашган кискариши бошланади, бунда электрли боFланиш хужайралар туташган нексуслар оркали амалга ошади.

Эмбриогенезнинг 2-ойлигида кардиомиобластлар булиниш даврида уларда кундаланг тарFилли миофибриллалар пайдо булади. Бир вактнинг узида Z чизиклар саркотубуляр турда ва кундаланг тарFил чизиклар орасида Т тизим пайдо булади. Миобластлар плазмолеммаларининг бир -бири билан туташган сохаларида десмасомалар пайдо булади. Шаклланаётган миофибриллалар плазмолеммаларга бирикишидан кейин кушимча дисклар ташкил топади. Эмбриогенезнинг 2-ойлиги охирида юракнинг утказувчи йуллари шаклланадива уларнинг барча кисмлари ташкил топиши 4-ойликда тугайди. Эмбрион ривожланишининг 5,5 хафталигида булмачалар деворида бирламчи нерв терминаллари пайдо булади, 8-хафталикда 4-10 нейробластлардан иборат ганглиялар аникланади (11, 13). Ганглиоз пластинка хужайраларидан холинергик хужайралар, глиоцитлар ва майда донадор хужайралар пайдо булади. Ривожланаётган юрак тукимасига нерв толаларининг усиб кириши бир-нечта этапларда амалга ошади. Дастлаб нерв толалари унг, кейин чап булмачада, кейинчалик унг ва чап коринчаларда пайдо булади. Бунда, булмачаларда симпатик нерв киритмалари, кейинчалик эса кукрак симпатик нерв толалари пайдо булади. Инсон юраги ривожланиш жараёнида унинг хажми янги туFилган чакалокларга нисбатан 16 баробар катталашади, кардиомиоцитларнинг улчамлари 15 баробар усади.

Демак, миокарднинг усиб калинлашиши кардиомиоцитлар ядроларининг полиплоидизация ва гиалоплазма вазнининг ошиши, хужайраичи тузилмалари сонининг купайиши билан давом этадиган хужайраичи регенерацияси хисобига гиперпрофияланиши хисобига амалга ошади. Полиплоидизация ва гипертрофия жараёнлари миокарднинг хажм жихатдан катталашишини таъминлайди, хамда юракга тушадиган OFирликни компесация килади. Юрак мушак тукимаси ривожланиш жараёнида митотик индекс инверсияси, яъни урин алмашиниши юз беради: ривожланишнинг эрта даврларида коринчаларда пролифератив фаоллик максимал холатдалиги кузатилса, кейинчалик эса булмачалар миоцитлари митозланиши кучаяди. Демак, кардиомиоцитлар нокамбиал, секин усувчи популяция булиб, сателлит йулдошлари йук.

Изланиш максади. Юрак коринчалар оралиFи деворининг гистотопографиясини урганишдан иборат.

Изланиш материаллари ва усуллари. Биз олдимизга куйилган вазифани бажариш учун юрак коринчалар оралоти девори патологияси билан мурожаат килиб келган жаи 32 нафар беморларда патоморфологик изланишлар олиб бордик.

Изланиш натижалари. Юрак ташки деворлари ва коринчалар оралоти девори миокарди юрак вазнининг 70-90% ташкил киладиган ва бир-бири билан мустахкам боFланган кундаланг тарFил мушак толаларини пайдо килган кардиомиоцитлардан иборат (2, 4, 7, 8). Мушак толалари орасида юмшок бириктирувчи тукима, кон томирлар ва нервлар жойлашган. Миокарднинг ишчи кардиомиоцитлари бир-бири билан бирикиб, узлуксиз жойлашган миофиламентлар массасини пайдо килади. Кардиомиоцитлар саркоплазмасида куп сонли митохондрийлар жойлашган булиб, бир-бири билан махсус межмитохондриал контактлар билан боFланган холда текстура куринишидаги яхлит функционал комплексни пайдо килади. Бунга ухшаш куп сонли боFланишлар окибатида митохондрийларни унча катта булмаган гурухлар - кластерлар пайдо килади. Натижада, алохида жойлашган митохондрийларни бир-бири билан боFлаб, ягона энергетик тизимга айланади. Доимий холда ишлайдиган юрак хужайралари учун бу яхлит энергетик тизим мухим биологик вазифани бажаради (9, 10). Юрак OFир юкланишда ишлаганда бундай контактлар сони ошиб боради, организм харакатсизланганда эса камаяди.

Кардиомиоцитлардаги митохондрийларни учта субпопуляцияга жаратиш мумкин: субсарколеммал, межфибрилляр ва ядро атрофидаги. Митохондрийларнинг мубсарколеммал популяцияси катта кисмни ташкил килиб, ноаник думалок шаклли булиб, сарколемма остида унча катта булмаган тупланишлар пайдо килади ва "куртаклар" деб ном олган (10). Бундай митохондрийлар туплами саркоплазманинг капиллярларга туташ жойлашган сохаларида урин эгаллайди. Межфибрилляр митохондрийларнинг аксарияти цилиндрсимон ёки овал шаклга эга. Улар кардиомиоцитларнинг буйлама чизотида ва миофибриллалар орасида жойлашади. Учинти популяциядаги митохондрийлар ядро атрофида урин эгаллайди.

Кардиомиоцит сарколеммаси уз таркибига 20-60 нм калинликдаги гликокаликс таркибли базал мембранани ва плазмолеммани олади. Цитоплазма томонидан сарколеммага цитоскелетнинг юпка филаментлари кушилади, ташки томондан эса оралик тукиманинг коллаген ва эластик толалари якин жойлашади. К,аринчалар девори миоцитларининг Т-найлари Ъ чизик ёнида ва А дискга якин сохада чукур кундаланг бурмаларни пайдо килади. Т-тизим кардиомиоцитлар цитоплазма хажмининг 27-36% эгаллайди. Ушбу тизимнинг бу каналларидан нафакат импульслар таркалади, балки хужайрага метаболитлар боради (8,12). Кардиомиоцитларнинг яна бир махсус тузилмалари сифатида "кушимча дисклар" хисобланиб, бу комплекс оралик бирикмалардан, нексуслардан ва десмосомалардан ташкил топади. Кушимча дисклар доимо Ъ чизиклар ёнида жойлашади, уларнинг таркибида ёFлар ва оксиллардан иборат зич материал, хамда а-актинин, виментин, винкулин, десмин, спектрин, коннектинлар мавжуд.

Десмосома куринишидаги хужайраларнинг боFланиши узига хос тузилишга эга, аммо нексуслар хужайраларнинг буйлама уки буйлаб жойлашади (3, 5). Бундай тузилмалар оркали бир-бирига якин туташган хужайралар мембраналари якинлашади ва куп сонли коннексонлар пайдо килади, натижада булардаги гидрофил найлар оркали нерв импульслари таркалади ва миоцитлар орасида метаболитлар алмашинади. Кушимча дисклар ёнма-ён жойлашган миоцитларни бир-бири билан боFлайди ва узаро функционал толаларни пайдо килади.

Булмачалар ишчи кардиомиоцитлари коринчалар миоцитларидан фаркли уларок таркибида секретор доначалар саклайди ва митозланиш хусусиятига эга. Ушбу миоцитлар нисбатан кичик ва усимталари мавжуд. Миофибриллалари 40%га кам, кушимча дискларида поFOнасимон тузилмалар бор, Донадор эндоплазматик тури ва Гольджи аппарати яхши ривожланган. Булмача миоцитларида Т-тизими деярлик ривожланмаган, агар мавжуд булсада, уларнинг каналлари буйлама буйича жойлашади. Тахмин килинишича, булмача миоцитларида томирлар тонусини бошкарадиган ренин ва ангиотензин ишлаб чикарилади.

Хулоса. Коринчалар оралоти деворнинг мембранали кисми аорта K0ПK0FИ фиброз халкаси билан туташган ва зич коллаген толалардан иборат. Юзасидаги эндотелий ва базал мембрана остида кам дифференциалланган хужайралардан иборат бириктирувчи тукима ташкил топган. Унинг остида эластик толалари силлик мушак хужайралар билан туташиб тур пайдо килган мушак-эластик кават мавжуд, силлик мушак хужайралари аортанинг чикиш кисмида яхши ривожланган ва куп тармокли тузилишга эга. Эндокарднинг энг чукур кисми, яъни миокард билан туташган кисми эластик, коллаген ва ретикуляр толаларга бой бириктирувчи тукимадан иборат. Коринчалар оралоти девор ва юракнинг барча мушак тукимаси целемик типдаги кундаланг тарFил мушак тукимасига киради ва у факат миокард тукимасида учрайди. Бу мушак тукимасининг узига хослиги актинли ва миозинли миофиламентлар мухим тартибли узаро муносабатда жойлашиб, кундаланг тарFил чизикларни пайдо килади ва уз-узидан ихтиётсиз ритмик кискариш хусусиятини таъминлайди.

Адабиётлар:

1. Анатомия межжелудочковой перегородки сердца и анатомическая номенклатура / И.И. Беришвили, М.Н. Вахромеева, В.Л. Джананян и др. // Архив АГЭ. — 1991. — Т. 100 № 3. — С. 26-35.

2. Анатомия человека: учеб.: в 2 т. / М. Р. Сапин [и др.]. Москва: ГЭОТАР-Медиа, 2013. Т. 2. 456 с

3. Андреева, Г.Ф. Структурные и сосудистые особенности межжелудочковой перегородки сердца человека: Автореф. дис.... канд. мед. наук: 14.00.02 / Г.Ф. Андреева; Саратовский гос. мед. ун-т. — Волгоград, 1999. — 22 с.

4. Добровольский, Г.А. Морфология сердца и лёгких в практическом аспекте / Г.А. Добровольский, Г.Ф. Андреева, О.А. Живова // Морфология.

— 1996. — Т. 109. — № 2. — С. 49.

5. Иванов В.А., Косоуров А.К. Особенности гистологического строения венечного синуса сердца человека в возрасте от 61 до 70 лет // Фундаментальные исследования. - 2005. - № 9. - С. 86-87;

6. Коррекция врождённых пороков сердца в периоде но-ворождённости /

B.Г Любомудров, В.Л. Ангурцев, В.А. Бол-суновский и др. // Российский вестник перинатологии и педиатрии. — 2007. — Т. 52. — № 3. — С. 9-13.

7. Мышечные ткани: Учеб. пособие / под ред. Ю.С. Ченцова - М.: Медицина, 2001, 342 с.

8. Особенности архитектоники желудочков сердца при околоперепончатом дефекте межжелудочковой перегородки / Л. Райнхольд-Рихтер, А.Ф. Синёв, Б.Н. Богонатов, Л.Д. Хымский // Архив патологии. — 1988. — № 8.

— С. 26-32.

9. Спирина, Г.А. Индивидуальная изменчивость структурной организации желудочков сердца человека / Г.А. Спирина // Естествознание и гуманизм: сб. науч. тр. / под ред. Н.Н. Ильинских. — Томск, 2007. — Т. — 4, № 2. —

C. 36-37.

10. Фальковский Г.Э. Морфометрические исследования нормального сердца новорождённого / Г.Э. Фальковский, И.И. Беришвили // Архив АГЭ. — 1982. — Т. LXXXiii. — № 10. — С. 79-86.

11. Хулуп Г.Я. Предшественники эндотелиальных клеток: характеристика и роль в сердечно-сосудистой патологии / Г.Я. Хулуп, Н.В. Ламовская // Медицина.- №4.- 2008.- С. 10-14.

12. Cecconi, M. What role does the right side of the heart play in circulation? / M. Cecconi, E. Johnston, A. Rhodes // Critical care. — 2006. — Vol. 10, suppl. 3. — R 5.

13. Jouk, R-S. Three-dimensional cartography of the pattern of the myofibres in the second trimester fetal human heart / R.-S. Jouk, Y. Usson, G. Michalowicz, L. Grossi // Anatomy and embryology. — 2000. — Vol. 202. — R 103-118.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.