Научная статья на тему 'ЁШЛАР МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИНИ ОШИРИШДА КИТОБХОНЛИКНИНГ ЎРНИ'

ЁШЛАР МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИНИ ОШИРИШДА КИТОБХОНЛИКНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1043
95
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Китоб / китобхонлик / маънавий тафаккур / ғоя / мафкура / одиллик / адолатлилик / бағрикенглик / инсонпарварлик / билимдонлик асоси / кутубхона / китобхонлар куни / миллий адабиёт / жаҳон адабиёти / билим манбаи / ақлий етуклик. / книга / чтение / духовное мышление / идеи / идеология / простота / справедливость / великодушие / человечность / основы знаний / библиотека / день читателей / национальная литература / мировая литература / источник знаний / умственная зрелость.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзаев Муталиб Жўраевич

Китобнинг ҳар бир шахснинг шаклланиши ва маънавий тафаккурнинг ривожланишида алоҳида ўрни муҳим аҳамиятли муаммо ҳисобланади. Китобхонликни кенг ёйиш ва тарғиб этиш, ёшларимизнинг китобга бўлган муҳаббатини ошириш, уларнинг маънавий иммунитетини янада юксалтириш учун бугунги кунда олиб борилаётган давлат миқёсидаги амалий ишлар, китобнинг жамиятдаги ўрни ва унга бўлган эътибор ҳақида маълумотлар келтирилган. Шунингдек бу масалада муаллифнинг амалий таклифлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ ЧТЕНИЯ КНИГ В ПОВЫШЕНИИ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫ МОЛОДЁЖИ

Проблемой, имеющей важное значение, является особая роль книги в формировании каждой личности и его духовном развитии. В статье представлены сведения о широком распространении и пропаганде чтения книг, привитии у молодёжи любви к книге, практических мерах на государственном уровне, направленных на дальнейшее повышение духовного иммунитета молодых людей, роли книг в обществе и внимании к чтению книг. Также автором даны практичесие рекомендации по данному вопросу.

Текст научной работы на тему «ЁШЛАР МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИНИ ОШИРИШДА КИТОБХОНЛИКНИНГ ЎРНИ»

Мирзаев Муталиб Жураевич,

Термиз давлат университети „Педагогика" кафедраси мустакил изланувчиси Тел.: 93 633 50 30. mutalib.mirzayev@mail.ru

ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ТАФАККУР КИЛИШ МАДАНИЯТИНИ ОШИРИШДА КИТОБХОНЛИКНИНГУРНИ

УДК: 372.

МИРЗАЕВ М.Ж. ЁШЛАР МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИНИ ОШИРИШДА КИТОБХОНЛИКНИНГ УРНИ

Китобнинг х,ар бир шахснинг шаклланиши ва маънавий тафаккурнинг ривожланишида алох,ида урни мух,им ах,амиятли муаммо х,исобланади. Китобхонликни кенг ёйиш ва тарFиб этиш, ёшларимизнинг китобга булган мух,аббатини ошириш, уларнинг маънавий иммуни-тетини янада юксалтириш учун бугунги кунда олиб борилаётган давлат микёсидаги амалий ишлар, китобнинг жамиятдаги урни ва унга булган эътибор х,акида маълумотлар келтирилган. Шунингдек бу масалада муаллифнинг амалий таклифлари келтирилган.

Таянч суз ва тушунчалар: Китоб, китобхонлик, маънавий тафаккур, Fоя, мафкура, одиллик, адолатлилик, баFрикенглик, инсонпарварлик, билимдонлик асоси, кутубхона, китобхонлар куни, миллий адабиёт, жах,он адабиёти, билим манбаи,аклий етуклик.

МИРЗАЕВ М.Ж. РОЛЬ ЧТЕНИЯ КНИГ В ПОВЫШЕНИИ ДУХОВНОЙ КУЛЬТУРЫ МОЛОДЁЖИ

Проблемой, имеющей важное значение, является особая роль книги в формировании каждой личности и его духовном развитии. В статье представлены сведения о широком распространении и пропаганде чтения книг, привитии у молодёжи любви к книге, практических мерах на государственном уровне, направленных на дальнейшее повышение духовного иммунитета молодых людей, роли книг в обществе и внимании к чтению книг. Также автором даны практичесие рекомендации по данному вопросу.

Ключевые слова и понятия: книга, чтение, духовное мышление, идеи, идеология, простота, справедливость, великодушие, человечность, основы знаний, библиотека, день читателей, национальная литература, мировая литература, источник знаний, умственная зрелость.

MIRZAYEV M.J. THE ROLE OF READING BOOKS IN IMPROVING THE SPIRITUAL CULTURE OF YOUNG PEOPLE

The special role of the book in the formation of each individual and his spiritual development is a problem of great importance. The article presents information about the wide dissemination and promotion of reading books, instilling in young people a love for books, practical measures at the state level aimed at further improving the spiritual immunity of young people, the role of books in society and attention to reading books. The author also gives practical recommendations on this issue.

Keywords: book, reading, spiritual thinking, ideas, ideology, simplicity, justice, generosity, humanity, the basics of knowledge, library, readers' day, national literature, world literature, source of knowledge, mental maturity.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

Кириш.

Китоб кишилик жамиятининг маъна-вий тараккиётида ва инсон х,аётида бекиёс ах,амиятга эга булганилиги кадимдан маълум. У дунёни танишиш билан бирга, гузалликка мух,аббат уЙFотиш, ундан завкланиш, ёвуз-ликдан нафратланиш туЙFусини ривожланти-ради.

Китоб укувчида дунёни англаб олишда кумак бериш билан бир каторда унинг илмий, маънавий дунёкарашини шакллан-тиради, ижобий характерни таркиб топти-ради, х,аёт ва турмуш зиддиятларини кандай килиб ечиш йулларини ургатади. Бу хислат-ларни эгаллаб олган х,ар бир укувчи, юксак маънавий тафаккурга эга булган, шахс булиб камолга етади.

Зеро, китоб авлодлар занжирини мустах,камловчи маънавий меросдир. У инсон рух,ига таъсир этиб, уларни маънавий-ахлокий камолотга етаклайди, х,иссиётига таъсир этади ва билим олиш билан бирга укувчига завк баFишлайди х,амда аклни чарх-лаб, уни тарбиялайди.

Мавзунинг долзарблиги.

Узбекистон Республикаси Президен-тининг 2017 йил 13 сентябрдаги "Китоб мах,сулотларини нашр этиш ва таркатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутоаа-ласи ва китобхонлик маданиятини ошириш х,амда тарFиб килиш буйича комплекс чора-тадбирлар дастури туFрисида"ги ПК.-3271-сонли карори ижроси юзасидан жойларда китобхонлик, мутолаа маданиятини тарFиб килишга каратилган тадбирлар айни пайтда давом этмокда.

Бу борада Президентимиз Ш.М.Мирзиёев "Ёшларимизнинг китоб укишга булган кизикишини оширишга, уларнинг китоб билан дуст булишига, ах,олининг китобхонлик савиясини янада оширишга алох,ида эъти-бор каратиш лозим"1 - деган эди. Шу нуктаи назардан ёшлар маънавий маданиятини, маънавий тафаккурини оширишда китобхонлик мавзуси них,оятда долзарб масала х,исобланади.

Мацоланинг мацсади китобхонлик маса-лалари, китобнинг маънавий онг ва маъ-

1 Мирзиёев Ш.М. Х,аракатлар стратегияси. - Т.: «Узбекистон», 2017.

навий тафаккур ривожидаги урни ёри-тиб бериш билан бирга, буюк алломалари-мизнинг китобхонлик масалалари оркали ёшлар тарбиясига каратилган ахлокий муно-сабатлар, китобнинг инсон х,аётидаги урни, у оркали х,аётга кириб келаётган ёш авлод жуда куп нарсани билиб олиши мумкинлиги курсатишдан иборат.

Бугунги мавзунинг асосий объекти китоб-хонлар ва китоблар булиб, бевосита х,аётга кириб келаётган укувчи-ёшларни тарбия-лашда асосий восита сифатида куланар экан, купрок илмий -амалий ва бадиий-ижодий китобхонлик назарда тутган х,олда маълумот-ларни беришга х,аракат килдик. Бунинг учун аввалам бор, х,ар бир укитувчи у кайси фан-дан дарс беришидан катъий назар, укувчини китоб укишга кизиктириш йуллари, шарт-шароитларини билиши зарур. Агар биз китобхонлик масалалари, китобнинг маънавий онг ва маънавий тафаккур ривожидаги урни назарий жих,атдан ёритиб беришга х,аракат килар эканмиз, албатта китоб-дан кандай фойдаланиш ва кандай китоб укиш усулларини ёшлар билиши зарурли-гини курсатиш билан бирга, тарихий асар-ларни тах,лил килиш, бадиий асарлар укиш учун кизикиш ва кобилияти ривожлантира-диган йуллар билан, албатта укитувчининг саъй- х,аракатлари, турли метод, воситалар-дан фойдаланган х,олда амалга оширилади.

Мавзу буйича олимлар ва алломалар асарларининг цисцача тацлили.

Буюк мутафаккир Алишер Навоий х,азратлари «Китоб - беминнат устоз, билим ва маънавий юксалишга эришиш-нинг энг асосий манбаи»2, дея таъкидла-ган булса, сох,ибкирон бобомиз Амир Темур «Китоб - барча бунёдкорлик, яратувчилик ва акл-идрокнинг, илму донишнинг асоси-дир. Хаётни ургатувчи мураббийдир»3, дея уктирган.

Маънавий жасорат сох,иби деб ардокланган атокли адабиётшунос олим ва таржимон деб ёзади.

2 А.Навоий. Махбуб ул-кулуб. - Т.: "Укитувчи", 1983.

3 А Темур. Темур тузуклари. - Т.: "Шарк", 2003.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

Педагог ва ёзувчи Я.Коменский «Кито-блар донишмандликни ёйиш куролидир»1, дейди. Куриниб турибдики, маънавий камо-лотга етакловчи беминнат устоз ва битмас-туганмас маънавият бойлик саналган китоб х,акидаги фикрларни бир жойга жамласа, уларнинг узи бир китоб булиши, шубх,асиз.

Масалан адабиётшунос олимлардан Сафо Матчонов таъкидлаганидек, «Илмий асар-лар Fафлат ва жах,олатдан куткарса, бадиий асарлар даFаллик ва разолатдан халос этади. Униси х,ам, буниси х,ам кишилар-нинг маърифатли, бахт-саодатли булиши учун баб-баравар фойдали ва зарурдир»2. Дар^акикат, китоб узида ривожлантирувчи ва тарбияловчи улкан имкониятни саклайди, укувчини инсониятнинг маънавий тафакку-рини унинг тажрибасига ошно этади, унинг аклини ривожлантириб, x1ис-туЙFуларини юксалтиради. У ёки бу асар укувчи томони-дан канчалик чукур ва тулик кабул килинса, бу асар унинг шахсига шунчалик катта таъ-сир курсатадики, укувчи уз олдига буюк максадлар куйиб, ёмон иллатлардан узини саклайди. Шунинг учун х,ам таълимнинг етакчи вазифаларидан бири укувчиларда китоб укишга булган кизикишни шакллан-тириш, ундаги вокеа ва х,одисаларни тах,лил этишга ургатишдир.

Асосий цисм.

Бу борада куйидагиларга эътибор каратиб таълим жараёнида укитувчи укувчиларда китобхонлик маданиятини шакллантиришда, илмий-оммабоп, бадиий, тарихий асар-ларни укиш, мутолаа килишга мех,р уЙFотиш ва китобхонлик савиясини устириш бора-сида амал килиши лозим булган куйидаги мезонларни назарий жицатдан тавсия цилмоцчимиз:

- укувчилар кандай китобларни укишга кизикиши ва тафаккури кай даражада экан-лигини аниклаш;

- укувчининг тафаккур килиш фаоли-ятларини англаши, жамият аъзолари билан эркин мулокотда була олиш куникма ва малакаларини ривожлантиришга эътибор каратиши;

1 Ян Амос Коменский. Буюк дидактика. - Т.: "Шарк", 1993.

2 Худойкулов Х.Ж. Педагогика. - Т.: "Дизайин-Пресс", 2011. 59-бет.

- уз фикрини равон, эркин ифодалай олиш куникмасини шакллантириши;

- кизикишига мос асарларни укиб, маз-мунини сураб бориш оркали китоб укиш куникмасини х,осил килиш, шу уринда кунда-лик тутишга ургатиши;

- ёзма нутк белгиларини талаффузда ифодалаш, матнни ифодали укий олиш мала-касини ривожлантириши кабилар.

Укувчиларда бадиий асарни укиш жараёнида бевосита уларда х,аяжон, ранг-баранг x1ис-туЙFулар тупланганини кузатамиз.

Укувчиларда илмий-оммабоп, бадиий асарларни укишга булган кизикишни оши-риш оркали уларда атрофидаги вокея-х,одисаларга туFри, окилона муносабат шак-ллантирилади, оламни урганишлари кескин-лашади.

Шунингдек, укувчиларда уз тенгдош-лари, уларнинг ^аёти, уйлари, саргузаштлари туFрисида, табиат ва уни куриклаш хусусида, ватанимиз тарихи туFрисидаги дастлабки маълумотлар - ижтимоий-маънавий тажриба тупланишига х,ам ёрдам беради. Бу, яъни илмий-оммабоп, бадиий, тарихий асарлар-нинг укувчи томонидан урганилиши факат таълимий вазифаларнигина эмас, балки укувчи шахсини ривожлантириш, ёт Fоялар таъсиридан х,имоялаш каби тарбиявий вази-фаларни х,ам бажаради.

Айникса, усмир ёшдаги укувчиларда китоб укиш ва мутолаа килишга кизикишни шак-ллантириш мух,им х,исобланади. Чунки бу ёшдаги укувчилар узларини жуда эркин, тетик сеза бошлайди, атрофидаги вокеа-х,одисаларга кизикиши ортиб боради. Улар купрок узлари кизиккан машFулотни кат-талардан яширинча бажаришга х,аракат килади. ЁлFон сузлаш, килган айбини яши-риш ва катталар олдида узини аклирасо килиб курсатишга уринади. Бу ёшдаги укувчиларнинг буш вактини кандай утказаётгани, нималар билан машFул булишини ота-она, укитувчи, мураббий, мах,алла фаоллари доимо назоратга олиш-лари лозим.

Кейинги йилларда юкори синф усмир ёшдаги мактаб укувчиларининг буш вактлари купрок телевизор куриш, компьютер ва мабил телефонлардан фойдаланиб, интернет маълумотлари, х,ар хил кунгил очар

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

томошалар билан банд булмокда. Бу усмир ёшдаги укувчиларнинг турли ёт Fояларни узлаштиришида уз таъсирини курсатмокда. Бунинг олдини олишда мактабда турли маънавий тадбирларни утказиш сама-рали натижа беради. Масалан, 2 апрель - «Халкаро болалар китоблари куни», 23 апрель - «Бутун жах,он китоблар ва муаллиф-лик х,укуки куни»га баFишлаб ижодкор шоир-лар, кизикарли асар муаллифлари билан учрашувлар, укувчи-ёшлар уртасида китоб-хонлик кечалари, турли мушоираларни таш-кил этиш максадга мувофик.

Ушбу мушоираларда буюк мутафак-кирларимизнинг китоб укиш, уни мутолаа килишга интилганликлари хакидаги куйидаги хикояларни ролли тасвирлаб намойиш этиш-лари укувчиларда китобхонлик маданиятини шакллантиришда самара беради.

Масалан: 1447 йили Тафт шахрида 5-6 ёшли Алишернинг машхур олим, тарихчи Шарофиддин Али Яздий билан булган учра-шувини куз олдингизга келтириш максадга мувофик. Ушанда Алишер муйсафиднинг саволларига бурро жавоб берган эди. Муй-сафидга унинг узини тутиши, одоби ёкиб тушади ва"мен чакирганимда уртокларинг кочиб кетди. Сен эса хузуримга келдинг, сурокларимга яхши жавоб бердинг.Ш унинг учун сенга рахмат, умринг узок булсин, бошинг омон булсин. Олим-фозил булиб, яхши обруга эришгайсан-деб дуо килган"1.

Шунингдек «Машхур файласуф ва тибиёт ходими Ибн Сино уз автобиография-сида ёшлик чоFларида кандай билимларни урганганлиги туFрисида тухтаб, шундай деб ёзган эди: «Нихоят, мантик, табиат ва риёзий (математика, геометрия) илмларини пишик ургандим. Кейин илохиётни укишга утиб («Мо баъда табиати» — «Табиатдан ташкари булган нарсалар»), «Метафизика» китобини укидим. Унда ёзилганларни тушуна олмас-дим: бу китобни ёзган киши (максади) менга берк эди. Хатто, уни кирк бир марта кайта укидим, менга у, хатто, ёд булиб хам колди. Лекин шундай булишига карамай, мен уни ва унинг максадларини тушуна олмасдим. Ундан умидимни узиб, бу тушуниб булмайдиган китоб экан, деган (хулосага келган) эдим.

1 Худойкулов Х.Ж. Ибн Сино. Маърифатпарвар олим. -Душанбе: "Ирфон", 1997. 34-бет.

Кунлардан бир кун аср вактида китоб фурушларнинг олдига бориб колдим. Унда бир даллол кулида муковаланган (бир китоб) ни тутиб, уни мактарди. У мени хам чакириб, менга уни курсатди... Мен бу илмни билиш-нинг фойдаси йук, деган хаёлда унинг курсатиши менга малол келиб, рад килдим. Даллол менга «бу китобни мендан олгин, бунинг нархи арзон — уч дирхамга сотаман, эгаси бунинг пулига мухтож», деди. Мен уни сотиб олдим.

Карасам бу Абу Наср Форобийнинг «Метафизика» китоби максадлари х,акида ёзган асари экан. Уйимга кайтиб, дарров уни укишга тушдим. («Метафизика») дилимда ёд булиб колгани сабабли уша пайтдаёк бу китобнинг максадлари менга очилди. Бун-дан жуда хурсанд булиб кетдим. УлуF тан-грига шукур килиб, уша куннинг эртасигаёк камбаFалларга анча нарса садака килдим»0. Айтмокчимизки, тарбиянинг барча куринишларида, хусусан, китоб укишга даъ-ватда шахсий намунанинг фойдаси куп. Тарбиянинг барча турлари каби китоб укишга ургатиш х,ам болаликдан бошланади. Бунинг учун, албатта ота-она ва укитувчиларнинг узлари укувчиларга намуна була олишлари мух,им ах,амият касб этади.

Укитувчилар узлари укиган китобларининг энг кизикарли, таъсирли вокеа-х,одисаларини укувчига сузлаб бериш оркали уларни китоб-хонликка булган кизикишларини ошириш мумкин.

Бугунги кунда мамлакатимиз таъ-лим тизими олдида ёш авлодга замонавий билим ва х,унарлар буйича муста^кам таъ-лим бериш билан бирга, уларни х,ар кандай мафкуравий тахдид ва тажовузларга нафакат берилмайдиган, балки уларга карши фаол кураша оладиган, мустакил тафаккурга ва етук онг ва фикрга эга булган, катта ишонч ва максад билан яшайдиган фидойи, юксак маънавиятли инсонлар этиб тарбиялаш каби устувор вазифалар турибди. Бу вази-фаларни муваффакиятли амалга оширишда халкимизнинг асрлар оша яшаб келган анъ-аналари, урф-одатлари, тили ва рухи неги-зига курилган миллий мустакиллик маф-кураси умуминсоний кадриятлар билан махкам уЙFунлашган холда келажакка ишонч туЙFусини укувчилар калби ва онгига етка-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

1-жадвал: Дастлабки суровнома жараёнида утказилган эксперимент танланмаси таркиби

Мактаблар Сурхондарё вилояти. Кумк1урFон тумани Термиз шахри Тошкент вилояти Бустонлик, тумани ЖАМИ

Синфлар 16-мактаб 69-мактаб 13-мактаб 25-мактаб 1-мактаб 26-мактаб

5-синф 48 44 38 45 52 48 275

6-синф 50 51 46 47 57 51 302

7-синф 49 46 45 50 58 61 309

8-синф 45 59 40 45 46 59 294

9-синф 48 43 37 59 63 58 308

10-синф 45 45 59 40 54 42 285

11-синф 47 40 40 41 47 44 259

ЖАМИ 660 632 740 2032

зиш, уларни ватанга мух,аббат, инсонпар-варлик рух,ида тарбиялаш, х,алоллик, мард-лик, сабр-бардошлилик, билим ва маърифат эгаллашга интилиш кабилар оркали тарбиялаш шахс маънавий тафаккур оркали камо-лотига олиб борувчи, колаверса, турли ёт Fоялар таъсиридан х,имоялашда энг самарали йулдир.

Бундай фазилатларга эга шахсни маънавий тафаккурини тарбиялаш учун аввало укув тарбия жараёнида назарий жих,атдан куйидагиларни шакллантириш лозим:

• ёшлар онгига шарм-у х,аё, одоб-андиша, ота-оналарга х,урмат, катталарга иззат-эх,тиром, кичикларга шафкат каби оли-жаноб фазилатларни шакллантириш;

• шахснинг ривожланишида узаро муносабатлар х,амкорлиги, буюк аждодла-римиз меросига улкан Fурур туЙFуларини сингдириш, асрлар оша бизгача етиб келган кадриятлар ва урф-одатларга бекиёс х,урмат куникмаларини шакллантириш;

• уз дини ва узга динларга нисбатан баFрикенглик тамойилларини сингдириш;

• шахс камолоти ва маънавияти ижти-моий жамиятдаги мух,им омиллардан эканли-гини англатиш;

• инсоний фазилатлар ва Fайриинсоний карашларнинг узига хос хусусиятларини курсатиш;

• инсонларга хос самимийлик, ватан-парварлик, мех,р окибат, имон-эътикод, фидойилик каби фазилатларнинг жамият тараккиётидаги энг асосий омиллардан бири эканлигини англатиш;

• ёшларда мустакил, ижодий фикрлаш, ахборотларни саралаш, тах,лил этиш малака-сини шакллантириш зарур деб х,исоблаймиз.

Эмпирик урганиш ва унинг натижалари.

Юкоридаги фикрлар асосида ама-лий тадкикот ишлари Сурхондарё вило-яти Кумкур^он туманида 16, 69-макта-блар ва Термиз шах,ридаги 13, 25-мак-таб укувчилари билан, шунингдек Тошкент вилояти Бустонлик туманидаги 1, 26-мактаб укувчилари билан маънавий онг ва маъна-вий тафаккурни ривожлантиришда китобхонлик оркали куйидаги тавсия ва таклифлар-дан фойдаланиб тажриба-синов жараёнла-рини амалга оширдик.Тажриба билан камраб олинган респондентлар таркиби 1-жадвалда келтирилган.

Дастлабки анкета-суровномаларини

утказишдан максад - укувчиларда китобхонлик оркали маънавий тафаккур, юксан онгни шакллантириш ва ривожлантиришни аниклаш каратилган шарт-шароитларини аниклашдан иборат. Тажриба - синов жара-ёнлари умумий урта таълим мактаблари-нинг 5-11-синф укувчилари билан, махсус танланган синфларда дастлабки анкета-суровномалар оркали утказилди. Жадвал-дан куринадики 6-9-синфларда китоб укиш кучли булса, 10-11 -синфда эса кизикиш оз булсада пасайганлигини кузатдик.Танлов суровномада Сурхондарё вилояти КумкУоFон туманидаги 16, 69-мактаблардан 660 та, Термиз шах,ридаги 13, 25-мактаблардан 632 та ва Тошкент вилояти Бустонлик туманидаги 1, 26-мактаблардан 740 та укувчи иштирок этди. Бундан куринадики шах,ар укувчиларига нисбатан тумандагилар укувчилар купрок китоб укиш билан банд экан.

Асосий максад ёшлар орасида маънавий тафаккур ва юксак онгни шакллантириш учун янада китобхонлик даражасини ошириш ва унга купрок эътибор бериш лозим деган

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

бир хулосага келдик ва китобхонлик оркали куйидаги тавсияларни берамиз:

- бадиий, тарихий асарларда акс этган миллий ва маънавий кадриятларнинг мохиятини юксак инсоний фазилатлар: юртга мухаббат, ватанга садокат, унга дахлдорлик туЙFуларини шакллантириш;

- асар кахрамонларида мавжуд булган ижобий хислатлар: фидойилик, тинчлик-севарлик тушунчаларининг умумий маз-муни, тафаккур озодлиги, онг ва шуурнинг тазйикдан халос этилганлиги, аклий заковат, рухий, маънавий салохият каби тушунчалар-нинг максадга йуналтирилганлиги;

- асардаги вокеаларни укувчи хаётидаги вокеликлар билан солиштириб, кундалик фаолиятида одоблилик, ростгуйлик, виждон-лилик фазилатларини шакллантириш;

- Ватанимизнинг истикболи ва истиклоли хакида каЙFуриш, уз халкининг кадр-киммати, ор-номусини англаш ва уни химоя килиш, эзгу ниятлар оFушида мехнат килиб, уз истеъдоди, бор имконияти, керак булса жонини юрт истикболи, элига бахшида этиш.

Узлуксиз таълимнинг хар бир боскичида укувчи-ёшларнинг ёши, психологик хусуси-ятлари, узлаштириш имкониятларини ино-батга олиб, укув предметларининг хусусияти-дан келиб чикиб, уларнинг калби ва онгини турли зарарли Fоя ва мафкуралар таъси-ридан химоя килишни давом эттириш ва илмий-оммабоп, бадиий, тарихий асарларни укишга кизикишларини мунтазам ошириб бориш лозимлигини кайд этган холда умумий урта таълим мактаб укувчиларига ама-лий асосланган тажриба-синовлар мисо-лида цуйидагиларни тавсия сифатида кел-тиришни лозим топдик:

• халк оFзаки ижоди намуналари: эртак, масал, ривоят, достонларда акс этган миллий ва умуминсоний кадриятлар, хамжихатлик, мардлик тушунчалари акс эттирилган кахрамонлар киёфаси оркали эзгу тушунча-ларни сингдириш;

• миллий эртак кахрамонлари оркали халоллик, ростгуйлик, виждонлилик, мехнатсеварлик, уз сузининг устидан чикиш инсон курки эканлигини англатиш;

• шахс маънавий камолотида миллий ^урур ва миллий ифтихор туЙFуларини дав-

латимиз рамзлари мисолида тушунтиришдан иборат.

Хар бир укувчи узида китобхонлик оркали куйидаги фазилатларни шакллантиришга харакат килади:

• бадиий, тарихий, илмий-оммабоп асарларни укиш, тушуниб, ундаги шаркона ахлок- одоб ва умумбашарий Fояларни укувчи узига сингдириши;

• мард, фидойи кишилар юртига, мехру шафкат, мухаббат баркарор булган тафаккур ва ижод кайнаган мукаддас маконга айланти-риш туЙFусини шакллантириш;

• ёшларни маънавий ахлокий ва касб-хунарга мухаббат рухида тарбиялаш;

• ёшларнинг маънавий тафаккури ва онгида турли зарарли окимларга нисбатан <^оявий иммунитет»ни шаклантириш;

• укувчи-ёшларга китоб, илм ва тафаккур одамлар калбига нур, онгига зиё, хона-донига файз-барака келтирадиган буюк муъжиза эканлигини англатиш;

• мустакилликка хавф туFдирувчи ташки омиллар: диний экстремизм, акидапарастлик, вахобийлик, акромийлар, хизбут-тахрир, миссионерлик, космополитизм окимларининг Fаразли максадларини ёшларга англатиш ва бундай тахдидлардан огох булишга ундаш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

• инсоний фазилатларни хурмат килиш, салбий хислатлардан нафратланиш куникмаларини хосил килиш;

• моддий ва маънавий хаёт уЙFунлиги, уни шакллантириш боскичлари туFрисида тушунчаларни англатиш.

• таълим муассасалари, махаллаларда кутубхоналарни ташкил этиш ва китоб фон-дини бойитиш;

• хар бир оилада шахсий кутубхонанинг ташкил топишига эришиш.

Юкоридаги фазилатларни шаклланти-ришда оилавий китобхонлик маданиятига эришиш - бугунги давр талабидир.

Китоб - инсон умр йулларини ёритувчи сунмас нур, инсон хаётига мазмун бахш этувчи саодат манбаи, хар кандай вазиятда хам хамрох булгувчи содик дуст. Инсон-нинг рухий-маънавий камолотини таъмин-лашда китобчалик кучли кудратга эса восита йукдир. Шу боисдан, азал-азалдан маъри-фат пешволари, ахли донишлар бутун инсо-

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

ниятни ки™б Укишгa, yндaн илму oдoб ^p-лapини ypгaнишгa чopлaб кeлишгaн. Tap-биянинг бapчa мeзoн вa yнcypлapи, aввaлo, oилaдa шaкллaнтиpилгaнидeк, китoбxoн-лик мaдaниятини тapбиялaшдa х^м oилa-нинг ypни нихoятдa кaттaдиp. Куш yяcидa кypгaнини килaди, дeгaн нaклгa тaянcaк, бу мoхият янaдa дoлзapб бocкичгa кyтapилaди.

Дapхaкикaт, шaxc тaкoмилидa oилaвий мухит, oилaвий кaдpиятлap acocий вocитa poлини yтaйди. Отa-oнaнинг мaънaвий дapa-жacи, axлoкий кapaшлapи бeвocитa фap-зaндгa хaм кучи6 yтaди, фapзaндлap ш^х^я-тидa aкc-caдo бepaди. Бинoбapин, китoбxoн-лик, бaдиий aдaбиëтгa мyхaббaт хaм инcoн мaънaвий тaфaккypини, тapбия aхвoлини нaмoëн килувчи мухим xycycиятлap ^pa-cидaндиp. Ки™б дyнëcигa oшyфтa, aдaбий oлaмгa хaмнaфac, бaдииятдaн бaхpaмaнд кaлб эгacи yзидaги бу тyЙFy вa фaзилaт-лapни aтpoфидaгилapгa, aйникca, oилa-cигa хaм юктиpиши, cингдиpиши эхтимoли юкopи. Китoбxoн oтa-oнaлapнинг фapзaнди хaм китoбгa yзгaчa мeхp кypcaтaди, бу мaъ-нaвият xaзинacигa тaбиий кизикиш вa инти-лишгa oлиб кeлaди. Шу бoиc китoбxoн aвлoд тapбияcидa, aввaлo, oтa-oнaнинг тapбияли 6улиши, бaдиий aдaбиëтгa oшнo экaнлиги мухим зapypиятдиp.

Якин aтpoфдaги тaниш oилaлapимиз хaëтигa cинчкoв нaзap тaшлacaк, кaйcи oилaдa китoбxoнлик мaдaнияти кaйдapaжaдa шaкллaнгaнлигигa aмин бyлaмиз. Кимдиp дyнëвий хoдиcaлap yммoнидa cyзиб юpишни хуш кypca, кимлapдиp бaдиий aдaбиëт ocмo-нидa caйp этишгa иштиëкмaнд. Кимдиp биp oйдa биp ки™б Укишгa вaкт aжpaтca, янa кимлapдиp биp хaфтaдa биp китoб муто-лaa килишни лoзим дeб билaди. Xyллac, китoб билaн хaммa уз oлaмидa, уз xoхиш вa имкoниятлapи чeгapacидa тypли хoлaтдa юзлaшaди. Шу Уpиндa, мoхиятни янaдa aниклaштиpиш учун aйнaн биp oилa миш-лидa китoбxoнликкa кapaтилгaн эътибop xycycидa тyxтaлиб yтaмиз.

Китoб - билим бyлoFи. Бу бyлoкдaн бaхpa oлмaгaн инcoн жoхилликкa юз тyтaди. У xap кaндaй тyбaнликкa кул ypиши, ин^ний-ликни, виждoнини apзимaгaн нapcaгa штиб юбopиши мумкин. Жaмиятдa китoбxoнлик ^й дapaжaдa кeнг oммaлaшгaн бyлca, зиëли

инcoнлap шyнчaлик куп бyлaди, уз нaвбaтидa бу жoйдa yмyминcoний кaдpиятлap бapкapop тypмyш тapзигa aйлaнaди.

Интepнeт кapшиcидa coaтлaб

yтиpaдигaнлap Fapaз ниятли кимcaлap-нинг дoмигa илиниб, кaнчaдaн-кaнчa Koтилликлapгa кул ypмoкдaлap. Аммo китоб Укигaн инcoн бyндaй кaбихликлapгa кул ypмacлиги aник. Амиp Teмyp бoбoмиз aйт-гaнлиpидeк: "Китoб бapчa бyнëдкopлик, яpa-тувчилик вa aкл идpoкнинг илмy-дoнишнинг acocидиp. Xaëтни ypгaтyвчи мypaббийдиp"1.

Фapзaндлapимизни китoб Укишгa ypгaтиш билaн биpгa узимиз oтa-oнaлap хaм ки™б^ oшнo булишни yнyтмacлигимиз кepaк. Tyй мapocимлapгa киммaтбaхo кийим-y aнжoм-лapгa кaттa-кaттa мaблaFлapни aямaй capф-лaймизy, фapзaнд тapбияcи учун зapyp бул^н китoбни oлишни хaëлимизгa хaм ^л-тиpмaймиз?!

Юкopидaги фикpлap acocидa хуло^ килиб aйтмoкчимизки, Укyвчи-ëшлapнинг мaънaвий тaфaккypи вa юкcaк oнгини 1^к-ллaнтиpишдa, ëшлap тapбияcидa китoбxoн-лик мухим aхaмиятгa эгaдиp. Myлoхaзaлapдaн кypинaдики, мaънaвий бapкaмoл инcoн бyлишдa, китoбxoнлap aвлoдни тapбия-лaшдa oилa мухим вa мycтaхaм пoйдeвop. Шу бoиc жaмиятдa китoбxoнликни pивoжлaнти-pиш, мyтoлaa мaдaниятини тaкoмиллaшти-pиш бopacидaги хap кaндaй фaoлиятдa oилa билaн тapбия мacкaнлapи хaмoхaнг, хaмфикp булиб иш юpитиши кyзлaнгaн мaкcaдлapгa эpишишгa мyнocиб зaмин яpaтaди.Шyндaй экaн, хap биp oилa, хap биp тapбия мacкaни вa мaхaллa бу бopaдa хaмжихaт булиши дaвp тaлaбидиp.

Янги Узбeкиcтoннинг кeлaжaги бyлгaн бap-кaмoл aвлoдлapни ycтиpиб, вoягa eткaзиш, yлapни кeлaжaкдa фapoвoн тypмyш кypишни opзy килиб,зaмин яpaтaдигaн вa yнгa инти-либ яшaëтгaн хap кaндaй жaмият, шу жум-лaдaн yзбeк xaлкининг хaм aзaлий opзy-cидиp. Xyлoca ypнидa Абдypaхмoн Жoмий хaзpaтлapининг кyйидaги миcpaлapини ëдгa oлиш ypинлидиp:

Китoбдaн яхши ду^ йук жaхoндa, Faмxypинг бyлгaй y Faмли зaмoндa. У билaн ^л тaнхo, хeч бepмac oзop, Жoнинггa юз poхaт бepaди тaкpop.

1 Амиp Teiviyp. Teiviyp тyзyклapи. - T.: "IHap^', 2OO3.

ЗAMOНABИЙ TAЪЛИM I СOBPЕMЕННOЕ OБPAЗOBAНИЕ ZOZO, Z (87)

с МАКТАБ ТАЪЛИМИ / ШКОЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 41 и

Адабиётлар руйхати:

1. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича "Харакатлар стратегияси". - Т.: "Узбекистон", 2017.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 13 сентябрдаги "Китоб махсулотларини нашр этиш ва таркатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутоааласи ва китобхонлик маданиятини ошириш хамда тарFиб килиш буйича комплекс чора-тадбирлар дастури туFрисида"ги ПК.-3271-сонли карори.

3. Мирзиёев Ш.М. Ёшлар таълим-тарбияси учун кушимча шароитлар яратиш буйича беш ташаббус. - Т.: "Сиёсат", 3 апрель 2019 йил.

4. Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлигининг 2017 йил 22 августдаги 39-сон карори.

5. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Т.: "Маънавият", 2008.

6. А.Навоий. Махбуб ул-кулуб . - Т.: "Укитувчи", 1983.

7. Амир Темур.Темур тузуклари. - Т.: "Шарк", 2003.

8. Абу Наср Форобий. Метафизика. - Т.: "Фан", 2004.

9. Матчонов С. Fафлат ва Жахолат. - Т.: "Чулпон", 2016.

10. Коменский Я. Буюк дидактика. - Т.: "Укитувчи", 1993.

11. Худойкулов Х.Ж. Маънавий комиллик мезонлари. - Т.: "Навруз", 2016.

12. Худойкулов Х.Ж. Педагогика. - Т.: "Дизайн-Пресс", 2011.

13. Худойкулов Х.Ж. Ибн Сино - маърифатпарвар олим. -Душанбе: "Ирфон", 1997.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 2 (87)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.