Научная статья на тему 'ЁШЛАР ИЖТИМОИЙ-ИННОВАЦИОН ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ ОМИЛЛАРИ'

ЁШЛАР ИЖТИМОИЙ-ИННОВАЦИОН ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёшлар / модернизация / ёшлар ижтимоий-инновацион фаоллиги / жамият / интелентуал салоҳият / фан / таълим. / youth / modernization / youth socio-innovative activity / society / intellectual potential / science / education.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Отамуратов, Cарвар Садуллаевич

Ушбу мақолада жамиятни модернизациялаш жараёнида ёшлар ижтимоий-инновацион фаоллигини ошириш аҳамияти таҳлил этилган. Мавжуд илмий тушунчалар берилиб, ёшларнинг жамиятни модернизациялаш жаараёнидаги иштироки, уларни фаоллигини оширишдаги омиллар, уларни инобатга олиш кераклиги кўрсатиб ўтилган. Муаллиф ислоҳотлар жараёнида ёшларнинг тутган ўрни қай даражада эканлиги ва уларни фаол иштирокларини таъминлаш зарурлиги тўғрисида фикр юритган. Бу эса ўз навбатида жамиятни модернизациялашни муваффақиятли амалга ошишига ҳизмат қилиши кўрсатиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FACTORS OF INCREASING SOCIAL-INNOVATIVE ACTIVITY OF YOUTH

This article analyzes the importance of increasing the social-innovative activity of young people in the process of modernization of society. Current scientific concepts are given, the participation of young people in the process of modernization of society, the factors that increase their activity, and the need to take them into account are shown. The author thought about the role of young people in the process of reforms and the need to ensure their active participation. It has been shown that this, in turn, contributes to the successful implementation of the modernization of the society.

Текст научной работы на тему «ЁШЛАР ИЖТИМОИЙ-ИННОВАЦИОН ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ ОМИЛЛАРИ»

ЁШЛАР ИЖТИМОИЙ-ИННОВАЦИОН ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ

ОМИЛЛАРИ

с1 https://doi.org/10.5281/zenodo.11627855

Отамуратов Cарвар Садуллаевич

социология фанлари доктори,

профессор,

Тошкент давлат ик;тисодиёт университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада жамиятни модернизациялаш жараёнида ёшлар ижтимоий-инновацион фаоллигини ошириш ауамияти таулил этилган. Мавжуд илмий тушунчалар берилиб, ёшларнинг жамиятни модернизациялаш жаараёнидаги иштироки, уларни фаоллигини оширишдаги омиллар, уларни инобатга олиш кераклиги курсатибутилган.

Муаллиф ислоуотлар жараёнида ёшларнинг тутган урни цай даражада эканлиги ва уларни фаол иштирокларини таъминлаш зарурлиги тузрисида фикр юритган. Бу эса уз навбатида жамиятни модернизациялашни муваффациятли амалга ошишига уизмат цилиши курсатиб утилган.

Таянч сузлар: ёшлар, модернизация, ёшлар ижтимоий-инновацион фаоллиги, жамият, интелентуал салоуият, фан, таълим.

ФАКТОРЫ ПОВЫШЕНИЯ СОЦИАЛЬНО-ИННОВАЦИОННОЙ АКТИВНОСТИ МОЛОДЕЖИ

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируется важность повышения социально-инновационной активности молодежи в процессе модернизации общества. Приведены современные научные концепции, показано участие молодежи в процессе модернизации общества, факторы, повышающие ее активность, и необходимость их учета.

Автор задумался о роли молодежи в процессе реформ и необходимости обеспечить ее активное участие. Показано, что это, в свою очередь, способствует успешной реализации модернизации общества.

Ключевые слова: молодежь, модернизация, социально-инновационная активность молодежи, общество, интеллектуальный потенциал, наука, образование.

Tj "Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784

davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

FACTORS OF INCREASING SOCIAL-INNOVATIVE ACTIVITY OF

YOUTH

ABSTRACT

This article analyzes the importance of increasing the social-innovative activity of young people in the process of modernization of society. Current scientific concepts are given, the participation ofyoung people in the process of modernization of society, the factors that increase their activity, and the need to take them into account are shown.

The author thought about the role of young people in the process of reforms and the need to ensure their active participation. It has been shown that this, in turn, contributes to the successful implementation of the modernization of the society.

Key words: youth, modernization, youth socio-innovative activity, society, intellectual potential, science, education.

MaB3yHHHr go^3ap6^HrH. ^aMuaT TapaKK^TuHu aHru SocKunra KyTapumHuHr MyxuM oMunnapugaH Supu ëmnapHuHr н^тнмонн-ннновацнон ^aonnuruHu puBo^naHTupumgup. By MyxuM Ba3u$a MaMnaKarga Sapna coxanapHu мogepннзaцнaпam HMKOHH^THHH KeHraHTupagu. ByHgan MypaKKaS Ba3u$a aHrunuKnapra, aparyBnunuKKa Ba uxTuponap Kunumra MOHHH SynraH ëmnap ^aonnurHHHHr puBo^naHumura Kyn ^uxargaH ôofhhk. AHa my HKKH OMH^HHHr yfiryH xonga Kenumu KyrunraH caMapaHu Sepumu MyMKHH. Ynapga KenaguraH ^apaëHnapHH Taxnun Kunum ynyH, энг aBBano, ëmnapga н^тнмонн-ннновaцнон ^aonnuKHH omupum Ba "мogepннзaцнa" TymyHnanapura aHuK^uK KupuTum TaKO3O этнпagн.

MaB3yra oug MyaMMO^ap. Ëmnapga н^тнмoнн-нннoвaцнoн ^aonnuKHu omupum geraHga, ynap OHru Ba gyHëKapamuga SyryH ^aMuaT U^TUMOUH Ty3unMacu TapMOK^apuga KenaëTraH y3rapumnap (puBO^naHum Ba uHKupo3nap)gaH Kenuô HUKK^H xonga, ynapHu TapaKKuëTra HyHamupum, MaB^yg MyaMMonapHu 6apTapa$ этнmga aroHa Kyn cu^arnga ôupnamuô xapaKar Kunum 3apypnuruHu maK^naHTupum Ha3apga Tyrnnagu. By yTa MyxuM Ba3u$a MaMnaKaTga ëmnapra KaparunraH gaBnar cuëcaraga ycTyBop fiyHanumHu Tammn Kunagu

"Мogepннзaцнa" TymyHnacu uhmuh HyKTau Ha3apgaH aKcapuaT KynnunuK xonnapga ^aMuaTra HucôaraH, yHu TySgaH y3rapTupum ôunaH SoFnuKgup. ^aMuarau y3rapTupumga yHuHr "uHKu.no6"napgaH ^apKgu ^uxaru myHgaKu, "uhku^oS" Sup 3apS SunaH Sapna coxanapHu yзгapтнpнmнн Ha3apga TyTca "мogepннзaцнa" SocuKguK Ba Ba3MuHnuK TaMofiunnapu acocuga ^aMuarau

узгартиришга каратилган жараёндир. XXI аср инсоният интеллектуал салохиятининг юксак даражада ривожланиши, унинг узини узи батамом йук килишга олиб келадиган куролларни ишлаб чикаётган даври булганлиги боис жамиятни узгартиришда хар кандай инкилобларни ишга тушириш халокат ва фожиалар омили булиб колмокда. Мана шундай шароитда мамлакатлар тараккиёти, уларнинг бир боскичдан иккинчисига утишда жамиятни модернизациялаш энг макбул йул эканлиги узининг амалий исботини топмокда.

Жамиятни модернизациялаштиришда ёшларнинг урни нихоятда катта. Улардаги янгиликка интилиш, шижоат ва инновацияга мойиллик фазилатлари жамиятни модернизациялаштиришни самарали амалга оширишга узининг ижобий таъсирини утказади.

Президентимиз Ш.Мирзиёев таъкидлаганларидек, «Ёш авлоднинг фукаролик позицияси ва фаоллигини кучайтириш, фарзандларимизни мустакил фикрлайдиган, замонавий билим ва касб-хунарларни пухта эгаллаб, халкаро майдонда ракобатга кириша оладиган баркамол шахслар, етук мутахассислар этиб тарбиялаш буйича кенг куламли ишларни олиб бормокдамиз» [1, 54-55].

Ёшларнинг мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларда самарали иштироки уларнинг замонамиз талаб килаётган инновацион фаоллигининг даражаларига боглик. Бу эса ёшлар тафаккури ривожи билан богликдир. У оиладаги мавжуд интеллектуал салохият, кизикишлари, интилишларига боглик булиб, фарзандга утади. Аммо, кизикиш ва интилишлар изчиллик билан куллаб-кувватланмаса, аста секинлик билан "суниб" бораверади.

Муаммони хал килиш усуллари: Биз ёшларнинг бадиий асарлар укишга булган муносабатларини аниклаш максадида уларга: "Кейинги пайтларда цандай китобларни уцидингиз?", деган саволни бердик. Жавоб куйидагича булди. Респондентларнинг 459 нафари (44%) айни пайтда турли йуналишлардаги китобни укимокда, 536 нафари (50%) анчадан буён китоб укимайди, 33 нафари (3%) умуман китоб укимаган, 15 нафар (1%) ининг китоб укишга кизикиши йук [2, 70]. Келтирилганлардан маълум буладики, ёшларимизнинг китоб укишга муносабатларини коникарли, деб булмайди. Ёшларимиз маълумот ва ахборотларни телевидение, интернет ва бошка оммавий ахборот воситалардан олаётганлигини таъкидлашди. Айни уларнинг бир кисми моддий ва ижтимоий муаммоларни ечиш зарурияти китоб укишга вакт колдирмаётганлигини билдиришди. Аммо, ёшларимизнинг китоб укишга муносабатларини ижобий томонга узгартириш эхтиёжи ортиб борганини хам эътибордан четда колдириб булмайди. Зеро, китоб оркали инсон тафаккури кенгаяди, унинг урнини ОАВ ва интернет боса олмаслигини дунё олимлари аллакачон илмий исботлашган.

Хдкикатан хам ёшларда инновацион тафаккурни ривожланишида уларнинг бадиий санъат асарларини укишлари, узларининг танлаган йуналишидаги илмий адабиётлардан янги гояларни излашлари мухим ахамиятга эга. Интернет ва оммавий ахборот воситалардан механик тарзда фойдаланиш уларда инновацион тафаккур ривожланишига эмас, балки тафаккурнинг "котиб колишига", барча вокелик ва жараёнларни механик тарзда кабул килишга олиб келмокда. Бу холатнинг хатарли жихати шуки, эртага мамлакат истикболини таъминлашни уз кулига оладиган ёш авлод тараккиётни факат "тайёр" гоялар ва янгиликларни механик тарзда амалиётга татбик килиш, узи эса янгилик хам ихтиролар учун бошини "огритиб" утиришни истамайдиган роботларга айланиб колишлари хавфи тугилмокда. Бу нафакат илм, фан, техника ва технология сохасида мамлакатнинг узгаларга богланиб колишига, шунинг билан бирга, унинг суверенитетига хам салбий таъсирини утказади. Бу жараённинг олди олиш зарурдир. Бунинг учун таълимнинг барча боскичларида ёшларнинг бадиий санъат асарлари, илмий адабиётлар ва журналларга булаётган муносабатларини тубдан узгартириш билан боглик шакл, усул ва механизмларни ишлаб чикишга зарурат кучаймокда.

Ёшларда ижтимоий-инновацион фаолликнинг ривожланишида уларнинг интеллектуал салохиятини ошириш мухимдир. Интеллектуал салохият хар кандай ижтимоий тараккиёт учун етакчилик килади. ^олаверса, интеллектуал салохият жамиятнинг таълим тизими, илм, фан, техника ва технологиялари ривожининг асосини ташкил этади. Бу хусусият инсон омилига, кобилияти, иктидори ва фаол харакатларига боглик холда кечади. Шуни айтиш лозимки, жамиятимизда бу борада зарур булган имкониятлар, шарт-шароитлар мавжуд. Шу нуктаи назардан, фанни ривожлантириш, унинг ютукларини амалиётга самарали татбик кила билиш мухим ахамиятга эга.

Жамиятнинг ижтимоий тараккиётида фаннинг бекиёс роли хакида фикр юритганимизда унинг интеллектуал салохиятни ривожлантиришда асосий омил эканлиги назарда тутилади. Мустакиллик йилларида мамлакатимизда фанни ривожлантиришга, ёшларимизнинг уни чукур узлаштиришларига эътибор кучайди. Бу борада Давлат дастурлари ва бир катор карорларни кабул килинди, фанимиз ривожига катта маблаглар ажратилди. Ёшларнинг ривожланган хорижий мамлакатларда эришилган ютукларни узлаштириши учун, хорижий олий укув юртларига юборилмокда. Аммо, хали бу борада ечимини кутаётган вазифалар ва муаммолар борлигини эътироф этишга тугри келади. Фикримизча, булар куйидагилар:

1) бугун жахонда юксак тараккиётга эришган давлатларда фан, техника, технология сохасида етук интеллектуал кадрларнинг етишмаслиги.

Борларининг хам мамлакатда мавжуд муаммоларнинг ечимлари хакидаги янги гояларни ишлаб чикишдаги сусткашликлари ва амал килаётган шароитларга мослашаётганлиги;

2) давлатнинг илмий тадкикотларни олиб бориш учун ажратаётган маблагларининг натижадорлиги пастлиги (айникса, Узбекистонда фан, техника ва технология сохасида эришилган янгилик ва ихтироларни экспорт килиш даражасидан оркада колаётганлиги)да намоён булмокда;

3) илмий тадкикотлар олиб бориш учун зарур булган моддий-техник базаларнинг замон талаблари даражасида эмаслиги ёки мавжудларидан хам самарали фойдаланилмаётганлиги.

Ёшларнинг ижтимоий-инновацион фаоллигини оширишнинг яна бир йуналишини жамият хаётида ижтимоийлашуви, яъни умумий максадлар йулида ижтимоий синфлар, гурухлар ва табакалар билан хамкорлигининг мустахкам булиши, ягона куч сифатида харакат килиши масаласи ташкил килади. Зеро, жамиятдаги синфлар, ижтимоий гурухлар ва табакалар уртасида якдиллик булмаса, уларнинг хар бири уз манфаатлари йулида таркок холатда харакат килишса, умум максадлар ва манфаатлар йулидаги харакатлар хам бесамар булиб колаверади. Албатта, бу ерда гап уларнинг хар бирининг узига хос манфаатларини инкор килиш хакида кетаётгани йук, балки уларни умумманфаатлар билан уйгун тарзда олиб бориш зарурлиги хакида кетмокда.

Жамиятда синфлар, ижтимоий гурухлар ва табакалар уртасида миллий тараккиёт йулидаги хамкорлик улар хар бирининг ижтимоий-инновацион фаоллиги ошишига ижобий таъсир утказади. Эзгу максадлар йулидаги хамкорлик хар доим тараккиётга олиб келган булса, бегоналашув инкирозларга сабаб булади. Айникса, хамкорлик ахамияти инсонлар онги ва калбида индивидуализм ва космополитизм рухиятлари ривожланаётган бугунги кунда тобора долзарблашиб бормокда. Президентимиз бугунги кунда хамкорликнинг ахамияти хакида куйидагиларни таъкидлаган эди: "...нодавлат нотижорат ташкилотлари ва фукаролик институтлари бугунги кунда ахолини уйлантираётган муаммоларга давлат идоралари эътиборини каратиб, узларининг асосланган таклифларини бериб боришлари максадга мувофик булади. Бунинг учун мамлакат ва худудлар даражасида нодавлат нотижорат ташкилотлари билан ижтимоий шерикликни кенг йулга куйиб, грантлар ва ижтимоий буюртмаларни купайтиришимиз керак. Вазирлик ва идоралар хам бир четда томошабин булиб утирмасдан, бундай ижтимоий хамкорлик ишларини кенгайтириши лозим" [3]. Яъни бугун факат хамкорлик оркали кузланган максадларга эришиш мумкин. Чиндан хам, давлат, нодавлат ва жамоат ташкилотлари урталаридаги хамкорлик алокалари туфайли инновацион

FOялaр тайдо булади, yлaрни aM^ra ошириш имкониятлaри юзaгa келaди. Arap 6y тизимни синфлap, ижтимоий гурухлор Ba тaбaкaдap кесимидa кapaсaк, yлapнинг икктисодий, ижтимоий-сиёсий Ba мaънaвий-мaъpифий жихэтдэн pивождaниши имкониятлapининг кенгaйишигa, ижтимоий-сиёсий бapкapоpликнинг тaъминлaнишигa, юзaгa келaдигaн турли зиддиятлap Ba кapaмa-кapшиликдapнинг олдини олишгa имконият тyFдиpaди.

Бугун мaмлaкaтимиздa демокpaтик к;aдpиятлapнинг pивожлaниши жapaёнидa жaмиятимиз ижтимоий тyзилмaсидa янги ижтимоий гурухлор, тaбaкaдap Ba нодaвлaт тaшкилотлapи кириб (шaкдлaниб) келмокдa. Улapнинг хор бирининг yзигa хос мaнфaaтлapи мaвжyд 6ули6, yлapни yзapо yЙFyнлaштиpиш Ba умумий мaк;сaдлapгa йунвлтириш зapypияти мaсaдaси келиб чикмокдо. Мозкур вaзифaни илмий жихэтдэн ypгaниш, тэхлил килиш Ba yмyммaк;сaдлapгa йyнaдтиpишнинг мехaнизмлapини ишлоб чикиш хэмдэ aмaдиётгa тотбик килиш учун зорур булган илмий токлифлорга эхтиёжлор ошиб бормокдо. Бу уто мухим сохэни фундоментол тэрздэ Ургонодигон илмий мapкaзлap Ba гурухлор тэшкил этиш хэмдэ улор фоолиятининг дaвлaт томонидон кУллaб-кyввaтлaниши кутилоётгон соморого эришиш имконини бероди. Улор гафе^т мэксэд Ba монфоотлорни узоро yЙFyнлaштиpишнинг илмий осослорини ишлоб чикодилор, шу билон бирга, ижтимоий гурухлор Ba тaбaкaдap узоро хомкорлигини pивожлaнтиpиш билон боFлик мехонизмлорнинг сомороли ишлошига ижобий тоъсир yткaзaдилap.

Бугун тороккий топган мaмлaкaтлap, хусусон, Япония, Хитой, Сингапур Ba М^эйзия кэ6и мaмлaкaтлapнинг инновaцион фоолликни pивожлaнтиpиш тaжpибaдapидaн моълумки, улордо хор к^ндой янги инновaцион FOялapни aмaдиётгa жорий килишдо унинг соморосиго эътибор берилиши билон бирга сэмэрэ бермосо хэм сэмэрэ берадиган янги FOялapни ишлоб чикдшдэ "туртки" беришини нозордо тутган холдэ мунособот билдирилоди. Яъни, улорни бутунлой инкор килмосдон "тaвaккaдчилик" эсосидэ aмaдиётгa тотбик ккилитади. Бу ята янги инновaцион FOялap ишлоб чикиш жapaёнлapигa кизикишнинг ортишига Ba фоолликнинг ошишига ижобий тоъсир уткозоди.

Тороккий топган мaмлaкaтлapнинг ara шу тожрибосини ёш тодкикотчилоримиз Ba aмaлиётчилapимиз онгига сингдириш бугун тapaккиётимиз олдидэ тургж вaзифaдapни ом^га ошириш учун эммий эхэмият кэс6 этэди. Бугун ёшлоримиздо янги инновaцион FOялapни ишлоб чикдшга булган кдзикдш ортиб бороётгонлигини эътироф этиш зорур. Бу бородо дaвлaтимиз хэм улорни кyллaб-к;yввaтлaб келмокдо.

Аммо, хорижий мaмлaкaтлap тороккиёт тожриболорини хэлкимиз хоётига тотбик килишга туло утиб олодиган булсок, янги миллий инновaцион FOялapгa

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

эхтиёж колмaслигини чукур yйлaб куришимиз керaккa yxшaйди. Чет эл ютyкдaрини aмaдиётимизгa тaтбик кдлгaн холдa xaдкдмизни бирлигини мyстaхкaмлaшгa ёшлaримизнинг космополитчиликкa мaхкyм этaдигaн FOядaридaн огох булишимиз зaрyр. Aгaр 6у мaсaдaни хисобга олмaсaк, ёшлaримиз онгидa янги инновaцион FOялaрни ишлaб чикдшга бyлгaн кaрaшлaр вa интилишлaр суниб борaди хaмдa yлaрнинг xорижий мaмлaкaтлaрнинг, aнъaнaвий хaётимизгa зид бyлсa хaм "тaйёр" FOялaрини aмaлиётимизгa тaтбик килиш йyлидaн боришигa олиб келaди. Бу yтa жиддий мaсaлaгa aйлaнмокдa.

Kелтирилгaнлaрдaн куриниб турибдики, жaмиятимиздa кечaётгaн модернизaция жaрaёнидa янги инновaцион FOялaрни ишлaб чикиш вa aмaлиётгa тaтбик килишдa ёшлaримиз фaоллигини кyчaйтириш мyрaккaб мyaммо сифaтидa реaд хaётимиздa нaмоён булмокта. Айникда, иктисодий эхтиёжтарнинг ошиб борaётгaнлиги, yлaрни кондириш йyлидaги хaрaкaтлaр кyчaяётгaни бир кдтор мaмлaкaтлaр ёшлaрини иктисодиёт орщли yзлaригa кaрaм кдлишга хaрaкaтлaр ошaётгaни бугунги кyндa yлaрдa инновaцион фaолликни кyчaйтириш зaрyрлигини yртaгa куймокта.

Илмий асосланган таклиф ва тавсиялар: Шyндaй килиб, жaмият модернизaцияси мyрaккaб жaрaён булиб, yндa aсосий сyбъектлaрдaн бири бyлгaн ёшлaр гурухининг фaоллигини оширишнинг мухим омиллaригa: 1) интеллектyaд сaдохиятни шиддaт билaн yзгaрaётгaн зaмон тaдaблaри дaрaжaсидa ривожтантириш; 2) ижтимоийлaшyв жaрaёнлaри меxaнизмлaрининг сaмaрaли ишлaшини тaшкил килиш, 3) инновaцион FOядaрнинг моддий жихaтдaн тaъминлaш вa yлaрни aмaдиётгa тaтбик ккилинишига эришиш кирaди.

Бунинг учун энг aввaло, моддий бaзaнинг мyстaхкaм булиши лозим. Шунингдек, ёшлaрнинг инновaцион FOялaр ишлaб чик;ишга хaмдa aмaдиётгa тaтбик килиш рухиятини мyстaхкaмлaш вa интилишлaрини дaвлaт томонидaн кУллaб-кyввaтлaнишигa эришилсa, кyтилгaн сaмaрaлaрни берaди.

Биз ёшлaрнинг фaоллигини ривожтантириш хaкддaги FOялaрни илгaри сyрaр экaнмиз, yлaр онги вa тaфaккyридa ижтимоий-инновaцион FOялaрни ривождaтириш хaмдa aмaдгa оширишнинг етaкчи кyчигa aйлaнтириш мaмлaкaт тaрaккиётининг омили хaкддaги xyлосaгa келaмиз.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стрaтегияси. - Тошкент, Узбекистон, 2021.

2. Отамуратов С. Янгиланаётган Узбекистон ижтимоий-инновацион жараёнларида ёшлар фаолияти. - Тошкент, Фан ва технологиялар нашриёт-матбаа уйи, 2021.

3. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. - Халк сузи, 2020 йил 25 январь.

4. Холбеков А., Идиров У. Социология (изохли лугат - маълумотнома). -Тошкент, Абу Али ибн Сино, 1999.

5. Ижтимоий-иктисодий ривожланишда илм-фан ва инновацияларнинг урни. Тараккиёт стратегияси маркази // https://strategy.uz/index.php?news=1814.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.