Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ РИВОЖИДА ЁШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАСИ'

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ РИВОЖИДА ЁШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ижтимоий давлат / ёшлар / “Инсон қадри” / огоҳлик / интеллектуал салоҳият / “Оммавий маданият” / таҳдид / мафкуравий иммунитет / тарбия / ижтимоий фаоллик / маънавий муҳит / ахборот хуружлари / бефарқлик / маънавий қашшоқлик. / Social state / youth / “Human dignity” / awareness / intellectual potential / “Mass culture” / threat / ideological immunity / education / social activity / spiritual environment / information attacks / apathy / spiritual poverty.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Мухтаров, Азамат

Янгиланаётган Ўзбекистон сиёсати маънавий-маърифий ишларни тизимли ташкил этиш, бу борада амалга оширилаётган чора-тадбирларнинг самарадорлигини ошириш, аҳоли, айниқса ёшларнинг интеллектуал салоҳияти, онгу тафаккури ва дунёқарашини юксалтириш, мафкуравий иммунитетини мустаҳкамлаш, ватанпарварлик, халққа муҳаббат ва садоқат туйғуси билан яшайдиган баркамол авлодни тарбиялашга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Зеро, Ўзбекистон ўзгаришлар жараёнлари оқимида ўзининг бетакрор ижтимоий-сиёсий, маънавий янгиланишлари дастурига эга бўлган давлат сифатида ўзига хос ва ўзига мос мавқе эгаллади. Ижтимоий ҳимоя ва инсоният тараққиётига кучли таъсир ўтказишга қодир бўлган давлат сифатида ўзининг кенг имкониятларини намоён этиш каби масалаларга эътибор қаратилган. Мақолада ижтимоий давлат ривожида ёшлар фаоллигини ошириш масалалари тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEM OF INCREASING THE ACTIVITY OF YOUTH IN THE DEVELOPMENT OF THE SOCIAL STATE

The renewed policy of Uzbekistan aims to systematically organize spiritual and educational work, increase the effectiveness of the measures implemented in this regard, increase the intellectual potential of the population, especially the youth, their thinking and worldview, strengthen their ideological immunity, educate a mature generation that lives with a sense of patriotism, love and loyalty to the people. special attention is paid. After all, Uzbekistan has taken a unique and appropriate position as a country with its unique socio-political and spiritual renewal program in the course of change processes. The focus is on issues such as social protection and the manifestation of its broad potential as a state capable of exerting a powerful influence on human development. The article examines the issues of increasing youth activity in the development of the social state.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ РИВОЖИДА ЁШЛАР ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАСИ»

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТ РИВОЖИДА ЁШЛАР ФАОЛЛИГИНИ

ОШИРИШ МАСАЛАСИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11627939

Азамат Мухтаров

ТДИУ "Ижтимоий фанлар" кафедраси мудири фалсафа фанлари доктори, профессор

АННОТАЦИЯ

Янгиланаётган Узбекистон сиёсати маънавий-маърифий ишларни тизимли ташкил этиш, бу борада амалга оширилаётган чора-тадбирларнинг самарадорлигини ошириш, ауоли, айницса ёшларнинг интеллектуал салоуияти, онгу тафаккури ва дунёцарашини юксалтириш, мафкуравий иммунитетини мустаукамлаш, ватанпарварлик, халцца мууаббат ва садоцат туйгуси билан яшайдиган баркамол авлодни тарбиялашга алоуида эътибор царатилмоцда. Зеро, Узбекистон узгаришлар жараёнлари оцимида узининг бетакрор ижтимоий-сиёсий, маънавий янгиланишлари дастурига эга булган давлат сифатида узига хос ва узига мос мавце эгаллади. Ижтимоий уимоя ва инсоният тарацциётига кучли таъсир утказишга цодир булган давлат сифатида узининг кенг имкониятларини намоён этиш каби масалаларга эътибор царатилган. Мацолада ижтимоий давлат ривожида ёшлар фаоллигини ошириш масалалари тадциц этилган.

Калит сузлар: Ижтимоий давлат, ёшлар, "Инсон цадри", огоулик, интеллектуал салоуият, "Оммавий маданият", таудид, мафкуравий иммунитет, тарбия, ижтимоий фаоллик, маънавий мууит, ахборот хуружлари, бефарцлик, маънавий цашшоцлик.

THE PROBLEM OF INCREASING THE ACTIVITY OF YOUTH IN THE DEVELOPMENT OF THE SOCIAL STATE

ABSTRACT

The renewed policy of Uzbekistan aims to systematically organize spiritual and educational work, increase the effectiveness of the measures implemented in this regard, increase the intellectual potential of the population, especially the youth, their thinking and worldview, strengthen their ideological immunity, educate a mature generation that lives with a sense of patriotism, love and loyalty to the people. special attention is paid. After all, Uzbekistan has taken a unique and appropriate position as a country with its unique socio-political and spiritual renewal program in

the course of change processes. The focus is on issues such as social protection and the manifestation of its broad potential as a state capable of exerting a powerful influence on human development. The article examines the issues of increasing youth activity in the development of the social state.

Key words: Social state, youth, "Human dignity", awareness, intellectual potential, "Mass culture", threat, ideological immunity, education, social activity, spiritual environment, information attacks, apathy, spiritual poverty.

ПРОБЛЕМА ПОВЫШЕНИЯ АКТИВНОСТИ МОЛОДЕЖИ В РАЗВИТИИ СОЦИАЛЬНОГО ГОСУДАРСТВА

АННОТАЦИЯ

Обновленная политика Узбекистана направлена на системную организацию духовно-просветительской работы, повышение эффективности реализуемых в этом направлении мер, повышение интеллектуального потенциала населения, особенно молодежи, их мышления и мировоззрения, укрепление идеологического иммунитета, воспитание зрелого особое внимание уделяется поколению, живущему с чувством патриотизма, любви и преданности народу. Ведь Узбекистан занял уникальную и соответствующую позицию как страна со своей уникальной программой социально-политического и духовного обновления в ходе процессов перемен. В центре внимания такие вопросы, как социальная защита и проявление его широкого потенциала как государства, способного оказывать мощное влияние на развитие человечества. В статье рассматриваются вопросы повышения активности молодежи в развитии социального государства.

Ключевые слова: Социальное государство, молодежь, «Человеческое достоинство», осведомленность, интеллектуальный потенциал, «Народная культура», угроза, идеологический иммунитет, образование, социальная активность, духовная среда, информационные атаки, апатия, духовная нищета.

КИРИШ

Маълумки, миллий давлатчилик тарихига назар ташласак, жуда куплаб давлатчилик шаклларини кузатиш мумкин. Буларга буржуа, социалистик, демократик ва бошкаларни келтириш уринли. 2017 йилдан бошлаб, Янги Узбекистан шароитида "халк давлат идораларига эмас, аксинча давлат идоралари халкка хизмат килиши лозимлиги" белгилаб куйилди.Унга асосан, Янгиланаётган Конституциянинг 1-моддаси "Узбекистон - бошкарувнинг

республика шаклига эга булган суверен, демократик, хукукий, ижтимоий ва дунёвий давлат", дея узгартирилди.Аслида, "Ижтимоий давлат" тушунчаси "Инсон кадри" гояси билан чамбарчас боглик. Уларнинг туб негизида, аввало, инсон кадрини улуглаш, халкка хизмат килишдек олижаноб максадлар ётади. Бинобарин, ижтимоий давлат мохиятини хар бир инсон учун тенглик ва адолат тамойиллари асосида муносиб яшаш шароитини яратиш масалаларини камраб олади. Президентимиз таъбири билан айтганда, "ижтимоий давлат бу, энг аввало, инсон салохиятини руёбга чикариш учун тенг имкониятлар, одамлар муносиб хаёт кечиришига зарур шароитлар яратиш, камбагалликни кискартириш, демакдир[3]. Ижтимоий соха хакида суз кетганда иктисодий соха мухим ахамиятга эгадир. Иктисодиётнинг юксалиши кишилар хаётида янги карашлар ва имкониятларни очиб беради. Бугунги кунда жахондаги ривожланган давлатлар бошка сохаларда хам етакчиликни эгаллашга харакат килмокда. Узбекистонда хам мустакилликдан сунг, янги иктисодий йул билан ривожланиш бирламчи вазифага айланди, дейиш мумкин. Сабаби коммунистик тизим кишилар хаётида янгиликка булган кизикишларни пасайтирди, жамиятда тушкунлик ва тургунлик холатини келтириб чикарди. Мустакилликдан сунг Узбекистонда бозор иктисодиётига утишнинг мустахкам пойдевори яратилди. Унинг асосини донишманд халкимиз, хусусан тадбиркорларимиз, дехкончилик учун кулай булган катта далаларимиз, ер ости ва ер усти бойликларимиз ташкил этади. Улкан имкониятларга эга булган юртимизда иктисодий жихатдан уз салохияти билан жахон хамжамиятида муносиб уринни эгаллаб бормокда. Ижтимоий давлат - бу давлатнинг конституциявий хукукий макоми буйича сифат тавсифи булиб, унда инсон ва фукароларнинг иктисодий, ижтимоий хукук ва эркинликлари хамда давлатнинг тегишли мажбуриятлари конституциявий кафолатланганлигини такозо этади. Ижтимоий давлат жамиятнинг умумий манфаатларига хизмат килиб, ундаги ижтимоий фаркларни камайтиришга ёки истисно килишга интилади. Давлатнинг ижтимоий характери куп холларда унинг Асосий конунида мустахкамлаб куйилади. 1949 йил биринчи бор ГФР Конституциясида, кейинги йилларда бошка Европа давлатларида, МДХ, давлатлари конституцияларида ижтимоийлик узининг конституциявий ифодасини топган. Ижтимоий давлат инсонларнинг мехнати ва соглигини мухофаза килиш, иш хакининг минимал кафолатланган микдорини белгилаш, оила, оналик, оталик ва болаликка, ногиронлар ва кекса кишиларга ёрдам беришни таъминлаш, давлат пенсиялари, нафакалари ва ижтимоий химоянинг бошка турларини кафолатлаш мажбуриятига эга. Ижтимоий давлатнинг моддий замини мухтож катламларнинг яшаш минимумини таъминлай оладиган иктисодий ривожланишнинг юксак даражасидир.Мавзуга

алокадор иккинчи мухим тушунча, "ёшлар фаоллиги" билан алокадор хисобланиб,унга асосан. Мамлакатимизда халкнинг бой интеллектуал-маданий мероси ва умумбашарий кадриятлари асосида ёшлар фаоллигини ошириш, уларнинг маънавий ва ахлокий фазилатларини юксалтириш борасида кенг камровли ислохотлар олиб борилмокда. Бундай масъулиятли мавзуда гап кетганда, Узбекистан Республикаси Президенти шундай фикрларни илгари сурган эди: "Биз ёшларга доир давлат сиёсатини хеч огишмасдан, катъият билан давом эттирамиз. Нафакат давом эттирамиз, балки бу сиёсатни энг устувор вазифамиз сифатида бугун замон талаб килаётган юксак даражага кутарамиз. Ёшларимизнинг мустакил фикрлайдиган, юксак интеллектуал ва маънавий салохиятга эга булиб, дунё микёсида уз тенгдошларига хеч кайси сохада буш келмайдиган инсонлар булиб камол топиши, бахтли булиши учун давлатимиз ва жамиятимизнинг бор куч ва имкониятларини сафарбар этамиз"[1;14]. Бу вазифаларни амалга оширишда энг аввало ёшларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларнинг янгича дунёкарашини шакллантириш масалалари мухим илмий ахамият касб этади. "Фаоллик" тушунчаси, асосан, "фаолият" тушунчасининг синоними сифатида хам кулланилади. Инсоннинг фаоллиги атроф мухитни уз эхтиёжлари, карашлари, максадларига мувофик узгартириш кобилияти сифатида алохида мазмун-мохият касб этади. Тегишли адабиётларда шахс фаоллигининг бир катор белгилар буйича фаркланиши хакида суз боради[2;46]. Бу борадаги ёндашувларни умумлаштирган холда фаолликнинг куйидаги шаклларини курсатиб утиш мумкин:

Бундан ар мавжудлиги унинг йуналишлари, сохалари хилма хил эканлигини билдиради. Фаоллик сохалари инсонлар, шахслар ёки муайян ижтимоий гурух катламлари фаолияти билан чамбарчас боглик булиб, ажралиб колмаган. Фаоллик ижтимоий катламлар, хусусан ёшлар онги, дунёкараши, хулк-атвори, хаётий максад ва интилиши уларнинг миллий гоявий киёфалари билан боглик холда амалга ошади. Шунда ёшлар фаоллиги, фаол ёшлар, ёшларнинг ижтимоий фаоллиги, сиёсий фаол ёшлар атамаси ишлатилади.

15 ёшдан 24 ёшгача булган шахсларнинг ижтимоий узгаришларга каратилган жамоат ташкилотида фаолияти ёшлар фаоллиги деб аталади. Ёшларнинг фаоллиги жамият хаётидаги сиёсий иштирок ва фаолликнинг узгаришига олиб келади. Ёшлар фаоллигининг сезиларли узгариши - бу "мукобил фаоллик"нинг кучайиши, ёш фаолларнинг хаёт тажрибаси ва мулокотга эътибор беришидаги самарадорлик тушунилади. Купгина тадкикотлар шуни курсатдики, замонавий технология ва ракамли ахборот воситаларидан самарали фойдаланиш бутун дунё буйлаб ёшларнинг жамият

хаётидаги фаоллигини узгартирди ва ёшлар оммавий ахборот воситаларида катта авлодларга Караганда фаолрок намоён булмокда.

АДБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Ижтимоий давлатда ёшлар сиёсатини амалга оширишниннг ижтимоий хукукий асослари. Узбекистон Республикасида ёшларга жамиятнинг имтиёзли табакаларидан бири сифатида гамхурлик курсатилиб, мустакиллигимизнинг дастлабки кунларидан бошлаб, ёшларга оид давлат сиёсатини изчил руёбга чикаришга эътибор бериб келинмокда. Улар манфаатларини хар томонлама мухофаза килиш масаласи Узбекистон Республикаси Конституциясида, Кадрлар тайёрлаш миллий дастурида, "Таълим тугрисида"ги, "Ёшларга оид давлат сиёсати тугрисида"ги, "Бола хукукларининг кафолатлари тугрисида"ги, "Вояга етмаганлар уртасида назоратсизлик ва хукукбузарликларнинг профилактикаси тугрисида"ги, "Болаларни уларнинг соглигига зарар етказувчи ахборотдан химоя килиш тугрисида"ги конунларда уз ифодасини топган. Биргина "Хдракатлар стратегияси ижроси доирасида 2017 йилнинг узида 20 дан ортик конун ва 700 дан зиёд конуности хужжатлари кабул килинди"[3;4]. Адолатли хукукий давлат куриш, эркин фукаролик жамиятини шакллантириш хамда фаровон хаёт даражасига эришиш халкимиз интилаётган юксак марралардир. Ушбу максадларга эришишда жамиятимизда ёшларнинг урни ва роли узгача. Шу боис бугунги кунда мазкур масала давлат сиёсатининг устувор йуналишларидан бирига айланган. Бу сиёсатнинг мазмун-мохияти, асосий йуналишлари, ёшларга бериладиган ижтимоий-иктисодий ва сиёсий-хукукий кафолатлар Узбекистон Республикасининг 2016 йил 14 сентябрдаги "Ёшларга оид давлат сиёсати тугрисида"ги ^онунида ушбу соханинг асосий йуналишлари булган ижтимоий, иктисодий, хукукий ва ташкилий чора-тадбирларни аник белгилаб берди"[4;12]. "Узбекистонда ёшларга оид давлат сиёсатининг асослари тугрисида"ги ^онунда[5;] ижтимоий химояни Узбекистон ёшлари манфаати ва келажаги йулида уларнинг жисмоний, аклий, ахлокий ривожланиши хамда ижтимоий хаётда уз урнини топишини таъминлаш максадида уларга давлат томонидан такдим этилган кафолатлар мажмуи сифатида белгилаб беради. Шу боисдан хам давлатимиз рахбари Шавкат Мирзиёев "БМТнинг Ёшлар стратегиясида таъкидланганидек, "ёшлар сиймосида энг кимматли ва ута мухим ресурслар мужассам топган булиб, унга хар канча инвестиция киритса арзийди, чунки бу сармоялар бир неча баробар зиёда булиб кайтади" Мен гоят мухим ушбу фикрга тулик кушиламан. Шу йилнинг бошидан буён СОУГО-19 пандемияси билан боглик вазият глобал хаёт кун тартибидаги марказий масала булиб келмокда. Янги коронавируснинг таркалиши бутун дунёда жиддий иктисодий ва ижтимоий окибатларга олиб

келди. Ахоли, биринчи галда ёшлар ана шу тахдидларга жавобан давлатлар хамда халкаро хамжамият томонидан кенг куламли чора-тадбирлар курилишини талаб этадиган куплаб муаммоларга тукнаш келди. Бундай шароитда ёшларнинг овозига кулок тутиш жуда мухимдир. Уларнинг долзарб эхтиёжларини таъминлаш, хукук ва конуний манфаатларини химоя килишга каратилган миллий, минтакавий ва глобал стратегия ва дастурларни ишлаб чикиш хамда амалга оширишда бевосита иштирок этишлари учун ёшларга имконият яратиб бериш зарур"[6;] деб таъкидлайди.

Мутахассислар фикрича, хар кандай мамлакат ахолисининг ижтимоий таркиби, айникса ёшлар катлами нисбатан тез узгарувчан, динамик усувчи ва мунтазам шаклланиб бориши сабабли доимий йуналтириб ва куллаб-кувватлаб туришни такозо этади. Х,ар бир давлат узининг келгуси истикболи давомчиси булган ёш авлодни демократик, умуминсоний ва миллий кадриятлар рухида тарбия килишнинг уддасидан чикиши, уларни ижтимой жихатдан етарли даражада куллаб-кувватлаши энг долзарб вазифалардан хисобланади[7;121].Х,ар кандай жамиятнинг бунёдкори, сифатида намоён буладиган ёш авлоднинг тарбияси доимо ахамият касб этади. Узбекистон ахолисининг 60 фоизидан зиёдини 30 ёшгача булган ёшлар ташкил этишини таъкидлаш лозим[8;22].Кишиларнинг жамият, кенг аудитория, халк билан мулокот урнатишга интилиши, энг аввало, унинг ижтимоий маконда узини, узлигини намоён килиш истагидан келиб чикади. Шу маънода, Президент Ш.Мирзиёевнинг 2021 йилни юртимизда "Ёшларни куллаб-кувватлаш ва ахоли саломатлигини мустахкамлаш йили" деб номланишида рамзий маъно хам бор. Дархакикат, "ёшларни замонавий билим ва тажрибалар, миллий ва умумбашарий кадриятлар асосида мустакил ва мантикий фикрлайдиган, эзгу фазилатлар эгаси булган инсонлар этиб вояга етказишимиз зарур"[9;3].Ижтимоий хаёт билан инсон уртасидаги алокалар икки томонлама, диалектик тарзда кечади. Инсонга ижтимоий мухит канчалик таъсир этса, инсон хам ижтимоий мухитга таъсир этиш, уни узгартириш имконига эга. Шунинг учун иккала томон хам уз фильтрига эга, яъни улар узига мос келадиган ахборотни кабул килади. Шу нуктаи назардан караганда, ёшларда соглом эътикод ва юксак дунёкарашнинг шаклланиши учун етарли мухит зарур булади. Узбекистонда бу борада улкан ишлар амалга оширилмокда. Биринчидан, ёшларнинг ижтимоий карашларига, хулкига, кизикишига, дунёкараши ва бошка жихатларини урганишда муайян давр, шарт-шароитларнинг узига хослигидан келиб чикиб, бахо бериш талаб килинади. Иккинчидан, ёшларнинг узига хос турмуш тарзини тахлил килиш ва урганиш. Бунда ёшларнинг ижтимоий холати, хаёт кечириш тарзи ва унинг

ривожланишини назарий ва эмперик жихатдан урганиш. Учинчидан, ёшларнинг хар томонлама маънавий хатти - харакатини урганиш ва тахлил килиш. Мавжуд ижтимоий-иктисодий шарт-шароитлар, мухитнинг узгариши натижасида авлодлар уртасидаги доимий богликдикни динамик урганиш. Дархакикат, ёшлар жамиятнинг энг катта ва харакатчан кисми хисобланади. Уларни хар доим урганиб бориш замоннинг долзарб масалалари каторига киради.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ижтимоий давлат ривожида ёшлар фаоллигини оширишнинг замонавий алгоритми. 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси демократик давлат куриш ва фукаролик жамиятини ривожлантириш борасидаги ислохотларда ёшлар фаоллигини ошириш билан боглик мухим вазифалар белгиланган булса хам, вилоят ва туманларда унинг ижроси тулик таъминланмаяпти. Укишни тамомлаган ёшларнинг аксарияти узи хохлаган эмас, каерда таниши булса, уша ерга ишга жойлашади. Кадрлар салохияти тугри бахоланмаган, уз касбининг билимдони булмаган хар кандай ташкилот ёки бирлашма инкирозга махкум. Хркимият тизими бошкарув назариясидан йирок таълим даргохида укиган, курилиш, мухандислик, кишлок хужалиги, автомобиль йуналиши сохаларини тамомлаган ёшлар билан тула. Тизимда фаолият олиб бораётган айрим ёшлар муомала маданияти куникмаларига эга эмас.

Фикримизча, олийгохларнинг ижтимоий йуналишларида таълим олаётган ёшлар бошкарув тизимида ишлашлари максадга мувофик.

Иккинчидан, Узбекистонда ёшлар ахолининг 60%дан зиёдини ташкил килади, мамлакат ахолисининг уртача ёши эса 25 ёшдир. Шу боис, кушимча иш жойлари хамда турмуш фаровонлигини ошириш учун имконият яратиш оркали ёшларни куллаб-кувватлашга жиддий эътибор бериш зарур.

Ислохотларнинг муваффакияти, мамлакатимизнинг дунёдаги ривожланган, замонавий давлатлар каторидан муносиб урин эгаллаши, аввало, илм-фан ва таълим-тарбия сохасининг ривожи билан, бу борада бизнинг дунё микёсида ракобатдош була олишимиз билан узвий боглик[10;]. Афсуски хали хам ёшларнинг оммавий тарзда кушни мамлакатларга иш излаб кетиши давом этмокда. Бандлик хизмати фаолияти ночор, иш уринлари ташкил этиш режалари когозда колиб кетмокда.

Назария амалиётга айланмас экан, ижтимоий жараёнларда усиш булмайди. Бунинг учун когозбозликка чек куйиш, реал вазиятдан келиб чикиб хулоса чикариш ва холатни объектив бахолаш хамда амалий фаолиятга утиш лозим.

Хдёт тyxтaб тyрмaйди, тaриx Fилдирaгиnи оркдга aйлanтириб булмойди. Жaмият тaрaккиётидa ижтимоий онг жиддий охомиятга эгa. Чунки тузумни инсон yзгaртирaди, ислохотни инсон aмaдгa oширaди. Хдр к^ндой yзгaриш инсон, унинг мanфaaтлaри билan бoFлик бyлмac этан, мacъyлият хисси йу^олоди.

Учинчидaн, Узбекиста^^ бугунги кynдa 159 тa, шу жyмлaдan, Тошкент швхридв 72 тa, хyдyдлaрдa 87 тa олий тaълим мyaccacacи мaвжyд лекин бу мaмлaкaтдaги бaрчa ёшлaр «^ломини кдмроб oлмaйди. Ёшлaр укдшга, келaжaккa бyлгan иштиёки cynгan, яъни етaрли б^лл туплой oлмaй, yкдшдan йикдлган йигит-кдзлaр xacra ёпишca ёпишадики, ёшлaр иттифоки тaшкилoтигa ишонч билдириб, ёрдaм cyрaмaйди. Ёки xoрижгa ишлaгanи кетaди, ёки тушкунликта берилиб, хaётдan кунгли крлади. Улaр Уз келaжaгиnи '^шлорга оид дaвлaт c^ca^^a кyргanидa эди, yзигa берилган имкonиятлaрnи тyFри мушохадд килиб, мон^ди caри oлFa иnтилгan, бир йил мoбaйнидa хом ишлaб, хом хутар yргanиб, хом укишга киришгa улгурган бyлaр эди.

Туртинчидан, хозирга кддор ёшлaр yртacидa жиноятчилик содир этилиши кaмaймaди, ёшлaр oрacидa келaжaккa ишонч рухи yрnигa локдйдлик, эътиборсизлик, уйин-кулгуга берилиш, дanгacaдик, хеч naрcaгa кизикмослик, ишончсизлик, бyйcynмacлик, меncимacлик, тездa бойиб кетишни xoхлaш, во^тни бехyдa caрфлaш кaби иллaтлaр мaвжyд.

Бешинчидан, ёшлaр oрacидa coFлoм турмуш тaрзиnи тaрFиб килиш, вoягa етмaгanлaр oрacидa хукукбузорлик Ba жиnoятлaр содир этшнинг олдини олиш, бaркaмoл aвлoдnи тaрбиялaшдa оммовий axбoрoт вocитaдaри Ba зaмonaвий axбoрoт-кoммyникaция теxnoлoгиялaридan сомороли фойдолониш, ёшлaр интилишлорини кУллaб-кyввaтлaш, улорни моътавий Ba жисмоний комол топтириш, турли ёт FOялaрни тaрFиб килиб келaётгan во таст совияли "оммовий мадоннят" тоъсиридон осрош таби мacaдaдaр долзорблигини йукотмояпти.

«Оммaвий мaдanият» никоби ocтидa кириб келaётгaн тaхдидлaрnиnг acocий МВКСВДИ кyйидaгилaргa кaрaтилгan:

1) aхлoкдй бузуклик вa зУрaвoнлик, индивидумизм вa эготсентризм FOядaриnи твркдтиш вв шунинг хисо6идвн бойлик орттириш;

2) бошкд хaдкдaрnиnг nечa мингйиллик anъana вв кaдриятлaри, турмуш ТВРЗИНИНГ МВЪНВВИЙ nегизлaригa бепиcanдлик;

3) улврни купоришга R^am^^ хвтврли тaхдидлaр[11;42].

"Оммовий м^цоният" тохдиди фотат четдон - Faрбдaн кириб келади, десок, коттик одошомиз. Юртимиздо ташр этилaётгan ойрим гaзетa-жyрnaдлaр, китоблор, суротга oлиnaётгan боъзи клип во кинолор, эфирга берилоё^он

кушик Ba рaкcлaрни кyзaтиб, coFлoм фикрлaйдигaн xaр кaндaй oдaм шyндaй xyлocaгa келиши тaбиий.

Koлaверca, xoзирдa aйрим Faрб дaвлaтлaри тoмoнидaн уз миллий мaнфaaтлaрини кенгaйтиришдa «демoкрaтия экспорти», «рaнгли инк;илoблaр» Ba «шхборот хуружи» кaбилaр acocий вост^та aйлaнмoкдa. Faрaзли мaкcaдгa эгa бyлгaн кyчлaр yзлaрининг FOялaрини турли хил нoдaвлaт тaшкилoтлaр, лoйиxaлaр, фoндлaр вocитacидa aмaлгa oширишгa yринaдилaр. Бyндaй cиёcaтни aмaлгa oширишдa yлaр aхбoрoтнинг энг кyлaй Ba энг тезкор, энг caмaрaли вocитa Ba ycyллaридaн фoйдaлaнмoкдaлaр. Ахборот aйрим Faрб дaвлaтлaри xaмдa xans^o террористик тaшкилoтлaр кУлидa acocий Ba дaxшaтли курол вocитacигa aйлaниб бoрмoкдa. Глoбaллaшyв жaрaёни бевocитa aхбoрoт билaн бoFлик. Шу нукгаи нaзaрдaн кaрaгaндa, бугунги кyндa aхбoрoт омили xaм сиёсий, xaH иктисодий жиxaтдaн aйрим кyчлaр мaнфaaтигa aйлaниб бoрмoкдa.Шиддaт билaн yзгaриб бoрaётгaн дyнёдa миллaтлaр уз кaдрятлaрини caкдaб кoлишлaри Ba келгуси aвлoдлaргa еткaзиши билaн бoFлик мacyлият дoлзaрб мacaлaгa aйлaниб булди[;41].

Олтинчидан, oтa-oнaлaр уз oрзy-xaвacлaрининг курбони бyлaётгaн, бaлoFaтгa етиб-етмaгaн кизлaр ^л^ж^т xеч кимни к,изик;тирмaяпти. Koллежни xaм тaмoмлaмaгaн кдзлaрни тyрмyшгa бергaн oтa-oнaлaр фaрзaндлaрининг нa xyнaр, нa ^сбга эгa бyлмaй, турмуш зaрбaлaригa чидaй oлмaй, бир ёки икки фaрзaнди билaн aжрaшиб кетaётгaнлaридaн, мyрFaк гyдaк келaжaгидaн xaвoтир oлмaйдилaр. Oилaдa квмситилгвн, жисмоний жaзoлaнгaн, мaънaвий xyрлaнгaн, кyллaрчa мyнocaбaт кyргaн ёш oнaлaрнинг киcмaти ёшлaргa оид дaвлaт дacтyридa белгилaнгaн вaзифaлaр жoйлaрдa уз ижросини тaъминлaнмaётгaнини кyрcaтaди.

Еттинчидан, бугунги кyндa ёшлaрнинг xaр жaбxaдa фaoл, ижодкор Ba излaнyвчaн булиши, эртaнги келaжaк учун бyгyндaн мycтaxкaм пoйдевoр кyйишлaри зaрyрлигини дaврнинг узи тaкoзo этмoкдa. Нaвкдрoн aвлoд вaкиллaрини Вaтaнгa caдoкaт, миллий aнъaнa Ba кaдриятлaргa xyрмaт рyxидa тaрбиялaш, бaндлигини тaъминлaш, xy^y^ Ba мaнфaaтлaрини xимoя килишдек ycтyвoр вaзифaлaрни aмaлгa ошириш, ёшлaрнинг тaълим, зиёлилик дaрaжacи, интеллектуал caлoxияти, oдoб-axлoки, зукколиги, xaрaкaтчaнлиги Ba шижoaти, yзгaришлaргa тaйёрлиги жaмиятнинг умумий тaрaккиёт дaрaжacини белгилaйди.

Узбекистон Реcпyбликacи Президенти Ш.Мирзиёев тaъкидлaгaнидек, ким бyлишидaн кдтъи нaзaр, yкитyвчими, дaвлaт xизмaти ходимими, шифокорми, ишчими, xyнaрмaндми, xaр бир миллaт фидойиси фaoлиятидa тaнкддий тaxлил,

кдтъий тортиб-интизом во шaxcий жовобгарлик кундэлик коидого ойлониши лозим.

ТАКЛИФ ВА ХУЛОСАЛАР

Фикримизчо, фan-теxnикa, axбoрoт теxnoлoгияcи жадм ривoжлanaётгan жэмиятдэ эксэри ёшлaрnиnг турли муоммолорго Урадиб колишининг сэ6э6и улорнинг дунёкороши, онги во тофоккури билон бoFлик. Момлокотимизнинг хор бир худудидоги ёшгар муоммолори во тaшaббycлaрини урганиш шорт во зорур. Негаки, 6эрчэ ёшлорни ижтимоий фоол дейиш тyFри эмэс. Ёшлор торбияси хэм довлотнинг, хэм жомиятнинг ишидирки, бу оилэдэн бошлоб, фукдролик жшиятининг 6эрчэ тaшкилoтлaригaчa устувор возифо хисоблотади. "Бизни хэмишэ уйгантириб келодиган мухим мос^та - ёшлaрнинг одоб^ло^, юриш -туриши, дунёкороши билон бoFлик. Бугун зэмон шиддэт билон узгаряпти. Бу узгаришлорни хэммодэн хэм купрок хис этэдигэн - ёшлор. Ёшлор уз доври тaдaблaри билон yЙFyн булсин. Лекин узлигини хэм унутмосин. "Биз киммиз", "К^ндой yлyF зотлорнинг овлодимиз" дегж дэъвэт улорнинг кэлбидо доимо экс-сэдо бериб, узлигига содик крлишга ундоб турсин. Бунта нимэнинг хисобидон эришомиз? Торбия, торбия вэ Фэкэт торбия хисобидон"[13;].

Ёшлaргa оид дэвлэт сиёсотининг мэркэзидэ ёшлaргa то^лим-торб^ бериш жaрaёнлaрини тубдон токомиллоштириш вэ зaмoнaвийлaштириш, бортамол эвлодни вояга еткозиш, кучли ижтимоий химоя мacaдaдaри туришининг узига xoc жихэтлэри борки, дэвлэт ёшлaрнинг жомиятнинг келожогини тоъминловчи ижтимоий кэтломго aйлaнишидa етжчи урин тутоди. Айникксв, "Бугунги мурвктаб ввзиятдв ёш ввлод ввкиллври звмотавий твхдидлврга, жумлвдвн, пaндемиягa кдрши узлврининг истикболли тaшaббycлaри вв ижтимоий лойихвлври билвн муносиб жввоб берaётгaни эътиборга свзовордир. Бутун жвхондв кунгилли ёшлaр ёрдaмгa мухтож вхоли кaтлaмлaрини кУллв6-кyввaтлaшдa, янги иктисодий вв гумвнитвр двстурлврни илгари суришдв фвол иштирок этмокдв"14;].

2024 йил - ""Ёшлвр вв бизнесни кУллaб-кyввaтлaш йили"-деб эълон килинуи вв куйидвги вaзикaдaр белгилвб берилди. Иктисодиётимизга хорижий инвестициялврни жвлб этиш, твдбиркорлик вв хусусий мулк учун кенг имкониятлвр ярвтишни янадд кучвйтирвмиз. Илм-фвн, инновадия, IT квби coхaдaрни, "яшил" вв рвкдмли технологиялврни ривожгантиришта влохидв эътибор s^arn^^

Х,озирдв ёшлвр фaoллигининг вхвмияти шу билвн белгилaнaдики, улврнинг ижтимоий хвётдв уз урнини топиб олишлври учун етврли всослвр шaкллaнтирилиши ёшлвр сиёсвтини вм^га ошириш бocкдчдaридa улвр

кaйфиятлaри, oрзy-иcтaклaри, yмидлaри, xaётий мaкcaдлaри, интилишлaри Ba кaндaй яшaшгa кдзик;ишлaрини илмий yргaниш, yлaрдaн тyFри хyлocaлaр чикдриш, ёшлaр интилишлaрини ижобий Ba бунёдкорлик ишлaригa йyнaлтиришгa эришиш yтa дoлзaрб cтрaтегик вaзифaлaрни келтириб чикдрганлигини кyрcaтaди [15;152].

Бизнинг фикримизчa, бугунги ёшлaр ижтимоий фaoл, мycтaкил фикрлaйдигaн, зaмoнaвий билим Ba ^сб^утарни пyxтa эгaллaгaн, xaлкaрo мaйдoндa рaкoбaтгa киришa oлaдигaн бyлишлaри учун кyйидaгилaрни aмaлгa ошириш мaкcaдгa мувофик;:

биринчидaн, ёшлaр билж доимий мулокрт олиб бориш, бaндлигини тaъминлaш, xaë^a уз урнини тoпишигa кyмaклaшиш, жaмиятнинг муносиб aъзoлaригa aйлaнишигa имкон ярaтиш, меxнaт Ba турмуш шaрoитлaрини яxшилaш;

иккинчидaн, ёшлaр учун янги иш yринлaри ярaтиб, yлaрнинг тaдбиркoрлик фaoлиятигa йул очиш, xoтин-кдзлaргa xyнaрмaндчилик билaн шyFyллaнишлaри учун кредитлaр aжрaтиш, ёшлaрни кacбгa ^ama тaйёрлaш Ba мaлaкacини ошириш, фермерликни кУллaб-кyввaтлaш;

Уйлaймизки, мaмлaкaтнинг истикболи, дунё xaмжaмиятидa тyтгaн урни Ba мaвкеи куп жиxaтдaн ёш aвлoдгa кyрcaтилaётгaн Faмxyрликкa, ярaтилaётгaн шaрт-шaрoит, ёшлaрнинг жисмоний Ba мaънaвий бaркaмoл инсон булиб етишишигa бoFлик. Ёшлaрни ижтимоий xимoялaш, yлaрнинг эxтиёжлaрини тaъминлaшгa кaрaтилгaн xy^y^ra acocлaрни тaкoмиллaштириш, caлoxиятини юзaгa чикдришга доир меxaнизмлaрни ривoжлaнтириш, aйникca, униб-усиб келaётгaн ёш aвлoддa етaкчилик кyникмaлaрини шaкллaнтириш бaркaмoл aвлoд xy^y^ Ba мaнфaaтлaрини тaъминлaшдa мyxим омил булиб xизмaт килaди.

Юкoридa келтирилгaн кенг кyлaмли иcлoxoтлaрнинг бaрдaвoм булишини тaъминлaш зaрyрaти "ижтимоий дaвлaт" тaмoйилини Koнcтитyциядa aкc эттиришни тaкoзo килди. Шу caбaбдaн yмyмхaлк мyxoкaмacидaги aкcaрият тaклиф Ba мyлoxaзaлaр aйнaн ижтимоий coxaгa йyнaлтирилгaн эди. Шу yриндa, Асосий кoнyнимиздa мaмлaкaтимизнинг ижтимоий дaвлaт экaнлигининг мycтaxкaмлaб куйилиши Янги Узбекистоннинг мaзмyн-мoxиятигa xaм шaклaн, xaм мaънaн мос бyлaди, деcaк aдaшмaгaн бyлaмиз.

Бугунги кyндa axoлининг acocий ^тлеми бyлгaн ёшлaр тaрбияcини тамол топтириш, yлaрни ягoнa Вaтaн, бирдaмлик Ba тотувлик FOялaри acocидa бирлaштириш, янги yлyFвoр мaкcaдлaр Ba дaдил xaрaкaтлaргa yндaш, xaр кaндaй Faрaзли мaкcaдлaрни кузловчи гyрyxлaр, сиёсий кyчлaр Ba мaркaзлaрнинг ёвуз FOялaридaн xимoялaниш зaрyрлиги дoлзaрб мacaлaлaр cирacигa кирaди. Узбекистон Реcпyбликacи Президенти Ш.Мирзиёев 2023 йил

22 декабр куни булиб утган Республика маънавият ва маърифат кенгашининг кенгайтирилган йигилишда бу хусусда шундай фикрларни билдирди:

• "Азизларим, тарбияси издан чиккан нопок кимсалардан огох булайлик!

• Фарзандларимизни уларнинг бузгунчи таъсиридан асрайлик!

• Келажагимизни ёвуз кучлар кулига бериб куйишга асло хаккимиз йук.

• Агар барчамиз биргаликда катъий харакат килсак, жамиятимизда соглом ижтимоий-маънавий мухитни мустахкамлашга албатта кодирмиз.

•Янги Узбекистонда конун устувор, жиноятга жазо мукаррар булиши шарт. Ва албатта шундай булади"

Умуман олганда, ёшларга оид давлат сиёсати мухим сиёсий йуналиш сифатида изчил жараён булиб, у ёшлар мавкеи ва хаёти билан боглик булган вокеликнинг бош хусусиятларини узида мужассам этади. Шу нуктаи назардан, ёшларга оид давлат сиёсати сиёсий йуналиш сифатида Узбекистоннинг мустакиллик йиллари тарихида юз берган хамда давлат томонидан максадли амалга оширилган ёшларга оид барча ижтимоий узгаришлар, туб ислохотлар, трансформация жараёнларини босиб утди. Яъни ёшларга оид давлат сиёсати ёшлар хаётини демократик тамойиллар асосида ижтимоий ташкиллаштириш, ёшлар ва давлат уртасидаги муносабатларни позитив асосда куриш, ёшлар манфаатлари ва кадриятларининг давлат манфаатлари билан мувофиклигини таъминлаш учун олиб борилган саъй-харакатлар ва максадлар мажмуини ташкил килади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES):

1. https://president.uz/uz/lists/view/6956

2. https: //www.uzbekistan.org.ua/uz/konsullik-bo-lim

3. Янгиланаётган конституция 100 саволга 100 жавоб. - Т.: "Адолат" миллий хукукий ахборот маркази. 2023. -Б.8

4. https://bigenc.ru7c/shtein-lorents-fon-ff62a3

5. https://kitobxon.com/uz/kitob/fozil_odamlar_shahri-1

6. https://lex.uz/docs/6445145

7. https: //t.me/targibotmaterial.

8. Маънавият хаётимизда янги куч, янги харакатга айланиши керак. Президент Шавкат Мирзиёевнинг Республика Маънавият ва маърифат кенгашининг кенгайтирилган мажлисидаги нутки. Республика маънавият ва маърифат кенгашининг кенгайтирилган йигилиши. Таргибот материаллари. 2023 йил декабр.

9. Мирзиёев Ш.М. Конституция-эркин ва фаровон хаётимиз, мамлакатимизни янада тараккий эттиришнинг мустахкам пойдеворидир -Т.: Узбекистан, 201822 бет.

10. Буронова Д. Мустакиллик йилларида ёшлар сиёсатининг баъзи масалалари. "Ижтимоий фикр.Инсон хукуклари" журнали, 2007, № 4, Б 152.

11. Saifnazarov I, Saifnazarova F, Yoshlar va oila Vatan tayanchi. T.: 2018. -B. 85.

12. Saifnazarov, I. (2023). Yangi O'zbekiston: inson qadri ulug'langan yurt. -Tashkent: "Ilm-Ziyo-Zakovat" MChJ. - 209.

13. Умаржонов, С. С. (2022). Ижтимоий фанларни укитишда Фахриддин Розий асарларининг урни ва ахамияти. Архив научных исследований, 2(1).

14. Саифназаров, И., & Умаржонов, С. (2022). Янги Узбекистонда давлат ва дин муносабатлари. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 414-424.

15. Маматкулов, Ш. Т. (2022). Ёшлар фаоллигини шакллантириш механизмлари: муаммо ва ечимлар. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 23), 985-993.

16. Umarjonov, S.S. (2022). Imom Fahriddin Roziyning ibratli hayot yo'li va ilmiy faoliyati. Academic research in educational sciences, 3, TSTU Conference 1, 717722.

17. Mamatkulov, S. (2024). Some Aspects of Increasing the Social Activity of Young People in Uzbekistan (Harmony of National and Foreign Experience). Central Asian Journal of Social Sciences and History, 5(1), 116-135.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.