Научная статья на тему 'ЁШЛAPНИ ЁТ ВA ЗAPAPЛИ ҒOЯЛAPДAН ҲИМOЯ ҚИЛИШДA МИЛЛИЙ ҒOЯ НEГИЗИГA ТAЯНИШНИНГ ИCТИҚБOЛЛAPИ'

ЁШЛAPНИ ЁТ ВA ЗAPAPЛИ ҒOЯЛAPДAН ҲИМOЯ ҚИЛИШДA МИЛЛИЙ ҒOЯ НEГИЗИГA ТAЯНИШНИНГ ИCТИҚБOЛЛAPИ Текст научной статьи по специальности «Социальные науки»

24
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глoбaл тинчлик / ёшлap oнги / қaдpият / миллий ғoя / ёт ғoялap / ғoявий xуpуж / маданият / мaънaн coғлoм / мафкура / иммунитeт / мaфкуpaвий тaҳдид.

Аннотация научной статьи по социальным наукам, автор научной работы — Нуржахон Одиловна Рахмонова, Сирожбек Ҳабибуллаевич Султанов

Ушбу мақолада мамлакатимиз ёшларини ёт ва зарарли ғоялардан ҳимоя қилишнинг ўзига хос йўллари илмий жихатдан асослаб берилган. Шунингдек, ёшларда ёт ғояларга қарши мафкуравий иммунитетни шакллантириш учун миллий ғоя ва мафкурамизни шакллантириш ва мустаҳкамлаш бўйича амалий тавсиялар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЁШЛAPНИ ЁТ ВA ЗAPAPЛИ ҒOЯЛAPДAН ҲИМOЯ ҚИЛИШДA МИЛЛИЙ ҒOЯ НEГИЗИГA ТAЯНИШНИНГ ИCТИҚБOЛЛAPИ»

ЁШЛАРНИ ЁТ BA ЗАРАРЛИ ГОЯЛАРДАН ^ИМОЯ ЦИЛИШДА МИЛЛИЙ ГОЯ НЕГИЗИГА ТАЯНИШНИНГ ИСТЩБОЛЛАРИ

Нуржахон Одиловна Рахмонова

Тошкент давлат транспорт университети талабаси raxmonovanurj axon54gmail .com

Сирожбек Х,абибуллаевич Султанов

Илмий рахбар, ТДТрУ доценти sirojbek. sultanov@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мамлакатимиз ёшларини ёт ва зарарли гоялардан химоя килишнинг узига хос йуллари илмий жихатдан асослаб берилган. Шунингдек, ёшларда ёт гояларга карши мафкуравий иммунитетни шакллантириш учун миллий гоя ва мафкурамизни шакллантириш ва мустахкамлаш буйича амалий тавсиялар келтириб утилган.

Калит сузлар: глобал тинчлик, ёшлар онги, кадрият, миллий гоя, ёт гоялар, гоявий хуруж, маданият, маънан соглом, мафкура, иммунитет, мафкуравий тахдид.

КИРИШ

XX аср дунёда гоявий карама-каршиликлар кескин ва мураккаб тус олган давр сифатида тарихга кирди. Аср сунгида икки кутбли дунёнинг бархам топиши, нисбий мувозанатнинг бузилиши жахондаги мафкуравий манзараларни тубдан узгартириб юборди. XXI асрнинг дастлабки ун йиллигида сиёсат, иктисод, илм-фан, маданият сохаларида инсоният томонидан улкан тараккиёт натижаларига эришилган булса, айни пайтда глобал тинчлик ва дунё баркарорлигига тахдид солувчи жиддий хавф- хатарлар хам кучаймокда. Инсониятнинг куп мингйиллик тажрибаси хануз уруш оловини ёкишга, ундан уз манфаатлари йулида фойдаланиб колишга уринаётган кора кучларнинг сайёрамизнинг турли бурчакларида узларининг кабих ниятларига эришиш йулида жадал фаолият олиб боришига тускинлик кила олмаяпти. Бундай вазиятда ёшлар учун миллий гоя негизига таянган таълим ва тарбия янада долзарб ахамият касб этади. «Турли хил диний эътикодларни инсон, хусусан, ёшлар онги ва ички дунёсига сингдириш оркали сиёсий максадларга эришиш - мафкуравий

October, 2022

817

Tä«:oBy3HHHr öup maKHura aHHaHMoKga». By xycycuga TagKuKoTnu ohum M.EeKMypogoBHHHr Kyñugaru ^HKpnapuHH эcнam geö öuHaMro: «TypHu xuh gHHHH эtтнкogнapнн OMMa oHrura cuHrgupum opKaHu cuecuH MaKcagHapra эpнmнm XX acp oxupu Ba XXI acp öomHapugaru gaBpHuHr y3ura xoc xycycutfraapugaH öupura aHHaHgu. ByryH OMMara Ma^KypaBHH Ta3HuK yTKa3um gyHegaru энг HupuK uchom, xpucTuaHHuK, öyggaBuHHuK Ba uygau3M guHHapugaru aHtaHaBHH эtтнкog aMaHHapugaH a^panuö HHKKaH Ma3xaÖHap, ceKTaHap, OKHMnap ^aoHu^raga akkoh HaMoeH öyHMoKga. ^hhhh эtтнкog opKaHu Tatcup yTKa3um ^apaeHHapu ogaMHap oHru, gyHeKapamuHu y3rapTupum Ba nupoBapg Haru^aga ynapHu MatHaBuH MaHKypT - 3OMÖura aHHarnupum öuHaH myH TonMOKga. ÉmHap OHruHu 3axapHaö, yHapHu 3OMÖu KuHum MexaHu3Mu KaH Tap3ga HaMoeH öyHumu, öy ^apaeH KaHgañ Kenumu, eT Ma^KypaBun Ky^nap y3 MaKcagHapura эpнmнm ynyH KaHgañ maKH va ycHyÖHapgaH ^oñgaHaHaeTraHHuKHapuHu TagKuK этнm xaMga yHapra Kapmu Kypamum öyryH ^aMu^T oHguga TypraH goH3apö MacananapgaH öupu caHanagu».

Ä^ABHET^AP TAX^HHH BA METO^O^OrHH

^a^OHga KenaeTraH uKTucogufi-cuecufi Ba MatHaBuñ-MagaHuñ ®:apaeHHap acHOcuga raoöan axöopoTHamyBHuHr öup KaTop ^uggun caHÖuH oKuöaraapu xaM HaMoeH öyHMoKga. By öopaga TagKuKOTnu H.YMapoBa myHgañ e3agu: «...AxöopoTHu TapaKKueT KymaHgacura aHHaHTupaeTraH Kynnap xaM HyK эмac. AxöopoTHamTupum ^apaeHuHuHr u^oöuh ^uxaraapu öuHaH öup KaTopga axöopoT coxacugaru WTyKgapgaH eMoH Hu^raapga ^onganaHum xaB^u xaM TyruHMoKga. ByHga axöopoTgaH ®:axoHga tuhhhuk Ba xaB^cronuKHu TatMuHHam, gaBHaTHapHuHr cyBepeH TeHrHuru TaMoñuHHapura aMaH KuHum, Hu3oHapHu tuhh HyH öuHaH xaH KuHum, KyngaH ^oñganaHMacHuK, uhku umHapra apanamMacHuK, uhcoh xyKyKu Ba эpкннннкнapннн xypMar KuHum Kaöu MaKcagHapra 3ug paBumga ^oñgaHaHuHMoKga». ByHgañ MypaKKaö mapouTga muhhuh Kagpu^raapHu acpam, yMyMuHcoHuH KagpuaTHapHu TymyHum, MaMHaKaT cyBepeHureTuHu MycTaxKaMHam, uKTucoguH öapKapopHuKHu TatMuHHam ynyH ^yKapoHapHuHr Ma^KypaBuñ uMMyHuTeTuHu omupum Macanacu xap öup gaBHaT oHguga TypraH ycTyBop Ba3u^aHapgaH öupura aHHaHagu. 3epo, y3rapuö öopaeTraH gyHe Ba yHuHr MasMyH-MoxuaTuHu TymyHum, By^ygra KeHaeTraH cuecuH BoKeHuK Ba y3rapumHap Ba ^apaeHHapHu muhhuh MaH^aaraap acocuga TaxHuH этнm, MaB^yg TaxgugHapHuHr KeHuö nuKum caöaÖHapuHu TymyHraH xoHga yHapra Kapmu Kypamga öyTyH ^aMuaTHu ca^apöap этнm MaMHaKaT KeHa^aru Ba öapKapop TapaKKueTuHuHr MyxuM mapTu

October, 2022

818

Xиcoблaнaди. Глобул yзгapишлap дaвpидa зapapли мaфкypaвий тaъcиpлapгa кдрши кypaш миллий FOянинг бyнёдкop мвзмун-мохиятини кишилapимиз, aйникca, ёшлapимиз opacидa мaкcaдгa мувофик тapздa тapFиб Ba тaшвик этиш дaвoмийлигини тaкoзo этaди. «Бирок, мaмлaкaтимиз тинчлиги, жaмиятимиз бapкapopлиги умуминсоний, миллий Ba диний кaдpиятлapимизгa кдрши M^am^ra^ миллий Узликни aнглaш, хадкимизнинг acpлap дaвoмидa шaкллaнгaн хaёт тapзини бapбoд килишга йyнaлтиpилгaн мaфкypaвий тaхдидлapгa кдрши кypaшишнинг caмapaли усул Ba вocитaлapини ишлaб чикиш, кулгаш ишлapи зaмoн тaлaбидaн opтдa кoлмoкдa». Бинoбapин, утмишимиз Ba кeлaжaгимиз учун кyдpaт бaFишлaйдигaн миллий ифтихор тyЙFycи билaн биз янги aвлoдлapни тapбиялaшимиз, уз миллий дaвлaтчилигимизни мycтaхкaмлaб боришимиз лозим. Бу жapaёндa миллий Ba умуминсоний кaдpиятлapни ёш aвлoдгa етквзишнинг зaмoнaвий инфpacтpyктypacи Ba технологиясини янaдa тaкoмиллaштиpиш мacaлacи зapapли Ba ёт FOялapни, мaфкypaвий тaхдидлapни бapтapaф килишнинг мухим омили э^нини хaётий тaжpибaнинг узи иcбoтлaмoкдa. Инсониятни тaнaззyлдaн acpaб кoлyвчи миллий aнъaнa Ba ypф-oдaтлap хвлкдмизнинг узок йиллик хaётий тaжpибacи мвхсулидир. Aвлoддaн aвлoдлapгa утиб кeлaётгaн кaдpиятлapимизнинг, миллий-рухий cифaтлapнинг инкор этилиши нaтижacидa бaъзи ёшлapдa кейинчадик кoнyнлapимизгa хaм бeпиcaндлик билaн кapaш XOлaтлapини келтириб чикapaди. Шундж келиб чикиб aйтиш мумкинки, ёшлapимиздa миллий-мaънaвий мерос Ba кaдpиятлap, ypф-oдaт Ba aнъaнaлapгa ниcбaтaн мyнocaбaтининг янадд мycтaхкaмлaниши учун миллий FOя негизига тaянишнинг шapти cифaтидa кyйдaгилapни келтириш мумкин:

- ёшлapнинг умуминсоний кaдpиятлapгa содиклигини янaдa юксадтириш мaкcaдгa мyвoфикдиp. Мacaлaн, инcoнлapнинг биp-биpигa бyлгaн хypмaтини, озодликни, фapoвoнликни, тинчликceвapликни тapFиб килиш, бyзFyнчиликкa кдрши кypaш, aтpoф-мyхит тозолиги Ba тaбиaтни acpaш хaмдa динлapapo бaFpикeнглик кaби умуминсоний кaдpиятлap pyхидa тapбиялaш тaмoйиллapини янaдa юксадтириш лозим;

- миллий мaънaвиятгa тaяниш учун инсон, aBBaro, узлигини aнглaб eтмoFи лозим. Зеро, бу миллий узлигимизни aнглaб eтишгa бyлгaн кучли эхтиёж нaтижacидиp. Умуминсоний кaдpиятлap хap доим миллий кaдpиятлap билaн oзиклaнaди хaмдa миллий мaънaвиятни шaкллaнтиpиш Ba pивoжлaнтиpишгa xизмaт кдлади. Бу эca миллий FOя нeгизигa тaянишдa бутун инсониятни биpлaштиpиб тypyвчи мyштapaк омил хиcoблaнaди. Шyндaгинa биз иcтикбoлдa мaънaвий

October, 2022

8l9

баркамол инсонни, соглом фикрлайдиган авлодни тарбиялашга эришамиз. Жамиятимизнинг устувор вазифаларидан бири хам баркамол авлодни тарбиялашдан иборатдир. Зеро, маънавий баркамол инсонларгина буюк келажакни ярата оладилар. Маънавий баркамол инсонни тарбиялашда, шубхасиз, таълим тизимининг хам роли бекиёсдир. Хрзирги дунёда ёшлар потенциали ва интеллектуал кудрат хал килувчи ахамият касб этмокда. Маънавий баркамол, интеллектуал салохияти юкори авлод тарбияси нафакат Узбекистонда, балки бутун жахонда энг мухим вазифалардан бири сифатида намоён булмокда. Шунинг учун хам ёшлар тарбиясига катта хавф солаётган бамисоли бало-казодек таркалиб бораётган ёт гоялар ва гоявий хуружларга карши курашиш хаётий-амалий ахамиятга эгадир.

Ахборотлашган жамиятда ёшларимизни турли хил ёт ва зарарли гоялардан, айникса, «оммавий маданият», диний экстремизм, терроризм ва ахборот хуружларидан химоялаш учун замонавий ахборот технологияларидан фойдаланган холда тушунарли ва ишонарли килиб тайёрланган материаллар асосида тизимли равишда тадбирлар утказиб бориш, миллий гоянинг таргибот самарадорлигини оширишга хизмат килади. Уз навбатида таълимга етарли даражада эътибор каратмаслик, унинг фаолиятини ижтимоий манфаатлар билан мослаштирмаслик, унга иккинчи даражали омил сифатида караш жамият ривожига салбий таъсир курсатади, хатто, унинг таназзулига хам олиб келиши мумкин. «Умумий таълим, ягона укув системаси демократик жамият устунларидан бири, асосий соционал институт булиб, унинг илмий, маънавий, гоявий, ахлокий асосларини белгилаб берувчи, бирлаштирувчи ва тараккиёт йулида харакатга келтирувчи мухим восита сифатида фаолият курсатади». Бугунги давр талабидан келиб чикиб, ёшлар муаммоларини хал этиш мамлакат тараккиёти ва хавфсизлигининг кафолати экан, миллий тараккиётнинг мухим вазифаларини хал этишда, таълим-тарбия бериш хамда миллий гоямизни таргиб килиш оркали барча ёшларга зарур шароитларни яратиш, замонавий билим ва касб-хунарга эга, дунё майдонида уз тенгдошлари билан беллашишга кодир булган ёшларни тарбиялаш давр талабидир.

Жахондаги хар бир халк ва давлат уз ёшларини миллий гоя рухида тарбиялаган такдирдагина уз келажагини таъминлаши, юксак тараккиётга эришиши мумкинлигини хозирда бутун дунё тан олмокда. Узбекистон мустакиллик йилларида ёш авлодни интеллектуал жихатдан кучли, жисмонан бакувват, маънан соглом этиб тарбиялашга алохида ургу бериб келади. Махсус дастурлар ташкил этилмокда, миллий гоя, миллий мафкурани таргиб этиш буйича, жахон

October, 2022

820

чемпионлари, машхур санъаткорлар билан учрашувлар ва давра сухбатлари мунтазам равишда амалга оширилиб келинмокда. Уз навбатида тарбиявий, маънавий-маърифий ишлар фукаролар учун иктисодий таъминотнинг ортиши, турмуш фаровонлигининг усиши, ёшларнинг уз имкониятларини тула юзага чикаришлари учун барча объектив шарт - шароитларнинг яратилиши билан мустахкамланмоги талаб этилади. Мамлакатмизда турли хил миллатга мансуб кишилар яшайди ва уларни турли хил максадлар, манфаатлардаги муштараклик - фукаролик ва ягона Ватан туйгуси бирлаштириб туради. Гоялар хилма-хиллиги ижтимоий хаётни, вокеликни англаш, идрок этишда унга муносабатида турли-хил ижтимоий гурух ва катламларнинг дунёкараши, онг ва тафаккур шакли билан боглик максадлар, фикрлар, тасаввурлар, майллар мажмуи хисобланади. Бу инсон эркинлиги билан боглик табиий жараёндир.

ХУЛОСА

Миллий гоя негизига таянишнинг истикболларида турли халкларни бирлаштириб турувчи муштарак максадлар хам булиши зарур. Булар куйидагилар: 1) рухий-маънавий бирлик; 2) тарихий онг, мерос; 3) она тили; 4) умумий маданият; 5) ижтимоий хаёт; 6) миллий ва умуминсоний кадриятлар; 7) мустакиллик ва эркинликни англаш; 8) ягона Ватан туйгуси, унга булган садокат; 9) тинчликни кадрлаш, асраб-авайлаш, 10) фукаролик бурчи ва бошка туташ омиллар инсонларни, халкларни бирлаштириб туришга хизмат килади. Толерант мамлакатларда турлича карашлар ва эътикодлар кесишган булади. Шунинг учун, фикрда, гояда муштарак максадларнинг булиши, онгда ижтимоийлашиши уларни умуммиллий манфаатларга йуналтиради, сафарбар этади, жипслаштиради. Бу хар бир кишининг фикрини эшитишни, хурмат килишни такозо этади. Шу умумий максадга хизмат киладиган сиёсий-ижтимоий, гоявий-мафкуравий, маънавий мухит мавжуд булган жамиятда инсон кадри хар доим эъзозланади, турли халклар ва миллатлар уртасида миллий тотувлик, хамжихатлик, динлараро багрикенглик гоялари амалий хаётда узининг аник ифодасини топади. 123 Мамлакатда тинчлик, баркарорлик, бунёдкорлик ишлари инсонларни эзгу гоя, максад сари етаклайди, сафарбар этади. Мафкуравий иммунитетни шакллантириш учун эса ватанпарварликни, эркин тафаккур тарзини, нозик дид ва юксак ахлокийликни тарбиялаш зарур. Ёш авлод онгига ватанпарварлик каби универсал тамойиллар, мезонлар хисобланадиган гуманизм (инсонпарварлик), халкчиллик ва тараккийпарварлик гояларини замонавий технологияларидан фойдаланиб сингдирилиши лозим. Хрзирги кунда

October, 2022

821

ёшлapимиздa турли хил бyзFyнчи Ba вaйpoнкop тaxдидлapгa кдрши кypaшишдa yлapнинг мaфкypaвий иммунитетни янaдa pивoжлaнтиpиш дoлзapб охомият тасб этиб бopмoкдa. вохолонки, бунинг учун oraa, тaълим Ba мaxaдлaдapдa тapFибoт-тaшвикoт ишлapини тизимли paвишдa aмaдгa ошириб бориш лозим. Шу ypиндa, иммунитет сузининг мaънocи изох бериб yTCa^ «Иммунитет сузининг мaънocи (лот. Immunitos - озод булиш, кутулиш) тиббий тyшyнчa булиб, opгaнизмнинг доимий ички мyaйянлигини caкдaши, узини турли тaъcpлapдaн, тошки инфeкциялap кириб кeлишидaн химоя кдлишга кодир бyлгaн peaкциялap можмуи тушунилоди». Иммунитет инсон opгaнизмининг турли кacaлликлapидaн химоя кило олиш кобилиятидир. «^охолонки, бугунги кун ёшлapидa мaфкypaвий иммунитетни шaкдлaнтиpиб бориш мухим о^мият кacб этиб 6ормокдо. иккинчидон, y х^р бир ёш овлод учун узига хос хусусиятга эта бyлмoFи лозим. учинчидон, иммунитет тизими шaкллaнгaндaгинa жшиятдо мофкуровий двхлсизликни тоъминлош мумкин».

REFERENCES

1. Акромова Ш. Интернет: Гоявий вирусдан эхтиёт булинг. - Тошкент, 2010. -Б. 8.

2. Бекмуродов М. Мафкуравий зомби килиш механизми. Маърифат газетаси, 2007 йил 2 июнь.

3. Умарова Н. Глобаллашув шароитида ахборот хуружларига карши кураш. -Тошкент: Академия, 2005. - Б. 4.

4. Узбекистон Республикаси Президентининг Ф-5465-сонли Фармойиши Узбекистон тараккиётининг янги боскичида миллий гояни ривожлантириш контсепциясини ишлаб чикишга доир чора-тадбирлар тугрисида // Халк сузи, 2019 йил 8-апрель.

5. Эрматов Тарих. Тафаккур. Маданият - Тошкент: Академнашр, 2013. -Б. 93.

6. Маънавият асосий тушунчалар изохли лугати. -Тошкент: Гофур Гулом, 2010. -Б. 292.

7. Ташметов Т.Х. Ёшларни ёт ва зарарли гоялардан химоялашда ахборот коммуникация тизимидан фойдаланиш технологиялари. - Тошкент: УзР Фанлар Академияси Асосий кутубхонаси, 2021. -Б. 50.

1. Kadamovich, Y. J., Muzaffarovna, I. G., Maxmudovich, Y. B., Boxtiyarovna, S. S., & Xabibullayevich, S. S. (2020). Social justice as a condition of socio-spiritual stability in society. Journal of Critical Reviews, 7(5), 816-818.

2. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х,., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ ^ИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ ^АДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИ. Oriental

October, 2022

822

renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

3. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич., Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ХОЗИРГИ ДАВРДА ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ХАКИДАГИ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ КАРАШЛАРНИНГ УЗИГА ХОС ТАЛКИНИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 647-656.

4. Исмоил Саифназаров, & Сирожбек Хдбибуллаевич Султанов (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТНИ МУСТАХКАМЛАШДА ИЖТИМОИЙ ТАДБИРКОРЛИКНИ УСТУВОР ЖИХДТЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 71-76.

5. Султанов, С. Х. (2013). МЕРЫ ПРОТИВОДЕЙСТВИЯ ПРОТИВ КОРРУПЦИИ В УСЛОВИЯХ ГЛОБАЛИЗАЦИИ. SCIENCE AND WORLD, 67. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X,., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ВА КАДРИЯТЛАР ПЛЮРАЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

6. Ж. С. Раматов, & М. Хасанов (2022). УЗБЕКИСТОН ТАРАККИЁТИНИНГ ЯНГИ БОСКИЧИДА ИНСОН ХУКУКЛАРИНИНГ ТАЪМИНЛАНИШИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 963-969.

7. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ВА КАДРИЯТЛАР ПЛЮРАЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

8. Хасанов, М. Н., Бекмуратов, Б. Ж., Тургунов, Б. Ш., & Маматкулов, У. С. (2022). ФОРОБИЙНИНГ ТАЪЛИМОТИДА ЁШЛАР ВА ИНСОН ТАЛИМ-ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАХЛИЛИ.

9. Хасанов, М. Н., Зайниддинов, Б. З., Абдухалилов, О. А., & Джурайев, Д. Д. (2022). МЕХНАТДА ИНСОННИ ШАКЛАНИШДАГИ АДАМИЯТИ.

10. Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

11. 24.М. Н. Хасанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АХЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАХЛИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

12.У.К.Эрниёзов, М.Н. Хасанов, & Х.С.Машарипов. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-АХЛОКИЙ ТАЪЛИМОТИ ВА УНИНГ АНТРОПОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

13.Ж. С. Раматов, М. Хасанов, & Л. А. Валиев (2022). ИНСОН ДУНЁКАРАШИНИНГНИНГ ДИНИЙ ВА ДУНЁВИЙ ТАЛКИНИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

14.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING АНАМ1УАТ1 // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL:

October, 2022

https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

15.:. C. PaMaTOB, & M. ^acaHOB (2022). MH^^HH KAAPH£T.HAP -:AMHflTHMH3 EAPKAPOP-HHTH BA Em AB.HOA TAPEH^CHHHHT MYX,HM OMH.HH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

16.:. C. PaMaTOB, M. X,acaHOB, & .HOHHH A3aMaTOBHH BanneB (2022). AYPOEHH^O rXOm XAETH BA HHMHH OA.HCAOHH MELPOCH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 1161-1169.

17.Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

18.Y.K.3pHHe3OB, M.H. ^acaHOB, & X.C.MarnapnnoB. (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT H^THMOHH-AX^O^HH TAL.HHMOTH BA YHHHr AHTPOnO-HOTHK XYCYCHOT.HAPH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

19.:. C. PaMaTOB, M. ^acaHOB, & A. BanneB (2022). HHCOH AYHEKAPAmHHHHTHHHT AHHHH BA AYHEBHH TA.HKHHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

20.J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahlo-iy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

21.:®. C. PaMaTOB, & M. ^acaHOB (2022). MHH.HHH KA^PH^T^AP -:AMHflTHMH3 BAPKAPOP^HrH BA Em AB^OA TAPEHtfCHHHHT MYX,HM OMHHH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

22.Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). HISTORY OF RAILWAY CONSTRUCTION IN UZBEKISTAN: YESTERDAY AND TODAY. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 925-930.

23. C. PaMaTOB, & M. H. ^acaHOB (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT :AX,OH HHM-OAH TAPAKKHETHTA K^mTAH XHCCACH BA YHHHT EYTYHTH KYH^ATH A^AMH^TH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

824

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.