Научная статья на тему 'ЁНҒОҚНИНГ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИНИ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ'

ЁНҒОҚНИНГ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИНИ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

72
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ѐнғоқ мевахўри / ѐнғоқ битлари / биоэкология / шира / биоценоз / ѐнғоқ бўртма ҳосил қилувчи канаси / белбоғлар / тўқима. / walnut / walnut / bioecology / alfalfa / biocenosis / walnut-forming canal / belts / tissue.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — С. Н. Холова, О. А. Пўлатов, Э. У. Умурзаков

Ушбу мақолада ѐнғоқ мевали дарахтларнинг асосий зараркунандалари Ёнғоқ мевахўри (Sarrothrypys musсulana Ersch), Ёнғоқ битлари (Aphididae), Ёнғоқ бўртма ҳосил қилувчи канаси (Eriophyes tristriatus Nal) нинг тарқалиши, зарари, биоэкологиясини ўрганиш асосида, қарши кураш чоралари белгиланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, measures are being taken on the basis of the study of the distribution, damage, bioecology of walnut-fruit trees (Parsley), walnut herbs (Aphididae), walnut-stemming canal (Eriophyes tristriatus Nal).

Текст научной работы на тему «ЁНҒОҚНИНГ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИНИ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ»

ЁНГОЦНИНГ КЕМИРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИНИ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА УЛАРГА ЦАРШИ КУРАШ

С. Н. Холова

ТошДАУ Самарканд филиали магистри

О. А. Пулатов

ТошДАУ Самарканд филиали катта укитувчи

Э. У. Умурзаков

профессор, кх.ф.д., Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ёеток мевали дарахтларнинг асосий зараркунандалари ЁнFOк мевахури (Sarrothrypys musculana Ersch), ЁнFOк битлари (Aphididae), Ёеток буртма хосил килувчи канаси (Eriophyes tristriatus Nal) нинг таркалиши, зарари, биоэкологиясини урганиш асосида, карши кураш чоралари белгиланган.

Калит сузлар: ёнгок мевахури, ёнгок битлари, биоэкология, шира, биоценоз, ёнFOк буртма хосил килувчи канаси, белбоFлар, тукима.

ABSTRACT

In this article, measures are being taken on the basis of the study of the distribution, damage, bioecology of walnut-fruit trees (Parsley), walnut herbs (Aphididae), walnut-stemming canal (Eriophyes tristriatus Nal).

Keywords: walnut, walnut, bioecology, alfalfa, biocenosis, walnut-forming canal, belts, tissue.

Кириш. Ёеток усимлигидан юкори, сифатли хосил олиш учун öhfok биоценозида таркалган, хосилга зарар келтирувчи турли хилдаги зараркунанда хашаротларнинг таркалиш ареали, тур таркибини, заралаш даври ва зарар келтириш даражаси,биоэкологиясини чукур урганиб, уларга карши самарали уЙFунлашган кураш чораларини куллаш яхши самара беради [4,5,6].

Тад^и^от натижалари. Ёеток мевахури (Sarrothrypys muskulana Ersch). тунламлар (Noctudae) оиласига, тангаканотлилар (Lepidoptera) туркумига мансуб булиб, Марказий Осиёда, Узбекистан ва ^озоFистонда жуда кенг таркалган [1,3,7].

October 5-6

778

Зараркунанданинг бу тури ёеток усадиган барча худудларда кенг таркалган булиб, ёетокнинг усиб келаётган маFЗи хамда котиб етилмаган пучоFи билан озикланади.шикастланган ёетоклар тукилади. Зараркунанда куртлари устки куртак оркали ёш новдалар ичига утиб, уларни хам шикастлайди. Новдаларнинг шикастланган кисми курийди. Етук хашорат капалагининг катталиги 8-9 мм, канотларини ёйганда 18-23 мм келади. Олдинги канотлари тук кулрангда. Вояга етган куртларининг узунлиги 16 мм, танасининг ранги кизFиш ёки кукиш рангли, ясси буртмалар билан копланган.

ЁнFOк мевахури бир йилда 1 марта айрим вактларда йилига 2 марта авлод беради. Вояга етган капалаги апрел ойининг иккинчи декадасида ва май ойи бошида пайдо булиб, улар 10-15 кундан кейин ёш ёеток ва новдаларига тухум куя бошлайди. Тухумдан чиккан личинкалари ëнFOк ичига ва ёш новдалар узагига жойлашиб олади. Битта личинка бир нечта ёнтокка зарар етказиши мумкин.

Зараркунанда ëнFOк хосили куп булган йилларда 20% гача, хосил кам йилларда эса 50 хатто 80 % гача меваларни зарарлайди. Мевалар икки хил куринишда зарарланади: данаги котмаган ёш новдаларда личинка ядро марказини еб куяди, мевалар тукилиб колади. ПучоFи котган меваларда курт факатгина мева ëнлиFи билан озикланади, бунда у мева ёнлетининг бутун этини еб куяди ва ташки пустлоFини колдиради.

ЁнFOк битлари (Aphididae) оиласига мансуб. Ёеток дарахтида икки хил зарар етказади: ёеток катта бити ва кичик бити. Катта ëнFOк бити (Callipterus juglandis Frist) урта осиёда кенг таркалган. Кавказ ва Якин Шарк мамлакатларида учраши аникланган. Бу битлар туда-туда булиб барг япроFининг устки тамонига жойлашиб барг ширасини суриб озикланади.Унинг катталиги 4-5 мм гача булиб ранги оч-сарик тусда кишловдан апрелнинг охирида личинка ва тухум холида чикиб ëнFOк баргларини зарарлайди. Унинг авлод беришини сентиябр ойи охиригача куришимиз мумкин. Бутун ёз давомида бир неча авлоди шакилланади. Кичик ëнFOк бити (Chromaphis juglandicola Kalt). Ёеток дарахтларини зарарлайди унинг катталиги 1,4-1,9 мм гача булиб ранги лимондай сарик тусда личинкалари окиш тусда.Бу битлар барг япроктини орка тамонига якка-якка булиб жойлашиб барг ширасини суриб озикланади.Зарарланган барглар тукилиб курийди. Натижада ëнFOк мевалари хосилдорлиги ва сифатини пасайишига олиб келади.

Ёеток буртма хосил килувчи канаси (Eriophyes tristriatus Nal) Бу заракунанда ëнFOк усимлигининг баргларига катта зиён келтириб барг япрокларида кизFиш-кунFир рангли буртмалар пайдо килади зарарланган барглар курийди ва усимлик хосилдорлиги 15-20% га тушиб кетиши мумкин.

October 5-6

779

Ёеток зараркунандаларига карши курашда тукилган меваларни йетиб олиш, дарахт остига агротехник ишлов беришдан бошланади. Дарахт танасига алдамчи белбоFларни боFлаш, бунинг учун турли матолардан 15-20 см ли белбоF ясалади ва бирор пиретроиднинг сувдаги эритмаси шимдириб олиб дарахтга боFлаб куйилади (буни май ойида бажариш лозим). Август ойининг бошида дарахт таналарининг пастки кисмига ушлаш белбоFлари уралади. Бу белбоFлар октябрь-ноябрда олиниб улардаги курт ва Fумбаклар йукотилади [3] .

Кимёвий ишлов бериш дарахтларда мева тугунчалари пайдо булган даврда. Аваунт,15% сус.к. Бульдок 12.5% сус. к. ёки Арриво, 25% эм. к. препаратлар билан ишлов берилади. Ёеток битларига карши: Дарахт-усимликлар бит тухумлари билан анчагина зарарланганида уларга эрта кукламда-куртаклар ёзилгунча. Бензофосфат 30%. эм. к. Фуфанон 57% эм к. Имидор 35%. к.с. препаратлар куланилади. Усиб ривожланиш учун мева дарахтларидан бошка усимликларга кучиб юрадиган битларни йукотиш максадида кучатзор ва ёш боFлар атрофидаги утлар йук килинади.

REFERENCES

1. Хужаев Ш.Т. Усимликларни зараркунандалардан уЙFунлашган химоя килишнинг замонавий усул ва воситалари.// Тошкент,- 2015.- 318-341 б.

2. Инсектицид, акарицид, биологик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар ( проф. Ш.Т. Хужаев тахрири остида) //Тошкент,2004 .-103 б.

3. Юсупов.А.Х. Нафасов З. Ёеток зараркунандалари уларга карши кураш чоралари. // Ж. АгроИлм,-Тошкент.- 2017 №4.-С. 62-63.

4. Умурзаков Э.У., Пулатов О.А. Биоэкология и способы регулирования количествами насекомых на плантациях орехов в условиях Узбекистана // Ж. Актуальные проблемы современной науки, Москва,- 2019, 6, с.183-185.

5. Умурзоков Э.У., Пулатов О.А. Основные вредители орехоплодных культур в Узбекистане. Сб. Материалов Международной научно-практической конференции, ВНИИТТИ, Россия, Краснодар, 2019. с. 458-462.

6. Умурзоков Э.У., Пулатов О.А. Энтомофаги вредителей грецкого ореха. Материалы республиканской научно-практической конференции, СамВМИ, Самарканд, 2020, с. 272-275.

7. Lamichhane J.R. Xanthomonasarboricola Diseases of Stone Fruit, Almond and Walnut Trees: Progress Toward Understanding and Management. Plant Disease, 2014, vol. 98, No. 12.

October 5-6

780

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.