Научная статья на тему 'ШАФТОЛИ БОҒ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ'

ШАФТОЛИ БОҒ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

148
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шафтоли / шарқ мевахўри / олма мевахўри / олхўри мевахўри / биоэкология / биоценоз / феромон тутқич / peach / oriental fruit eater / apple fruit eater / cherry fruit eater / bioecology / biocenosis / pheromone trap

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — З. А. Пўлатов, Ж. А. Эшонқулов

Ушбу мақолада Самарқанд вилояти шароитидаги етиштирилаѐтган шафтоли боғларда учрайдиган асосий зараркунанда ҳашаротлар, уларнинг зарари ва қарши курашда олдини олиш чора тадбирлари тўғрисида маълумот келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides information on the main pest insects, their damage and preventive measures in the peach orchards of Samarkand region.

Текст научной работы на тему «ШАФТОЛИ БОҒ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Google Scholar indexed

Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Theoretical and Practical Principles of Innovative Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

ШАФТОЛИ БОГ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ

З. А. Пулатов

к.х.ф.н., Усимликлар карантини ва химояси агентлиги.

Ж. А. Эшонкулов

магистр, - ТошДАУ Самарканд филиали

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Самарканд вилояти шароитидаги етиштирилаётган шафтоли богларда учрайдиган асосий зараркунанда хашаротлар, уларнинг зарари ва карши курашда олдини олиш чора тадбирлари тугрисида маълумот келтирилган.

Калит сузлар: шафтоли, шарк мевахури, олма мевахури, олхури мевахури, биоэкология, биоценоз, феромон туткич.

This article provides information on the main pest insects, their damage and preventive measures in the peach orchards of Samarkand region.

Keywords: peach, oriental fruit eater, apple fruit eater, cherry fruit eater, bioecology, biocenosis, pheromone trap.

Кириш. Шафтоли дарахтлари эрта хосилга кирувчи, йилига мул хосил берувчи, меваси чиройли, дарахтлари яхши усадиган, шу билан бирга бошка данакли мева дарахтларга нисбатан анча совукка чидамсиз хисобланади. Шафтоли дарахтлари экилгандан кейин тез хосилга киради. 3-4 йилига келиб 100-150 кг гача хосил бериш мумкин. Шафтолининг хар хил навлари булиб, июн ойидан, ноябр ойигача пишади, бу билан шафтоли мевасига булган таъминот 5 ойгача чузилади. Меваси сувли, ширин, киши кунглига тегмайди, хушхур ва жуда мазали. Шафтоли усимлигидан юкори ва сифатли хосил олиш учун шафтоли биоценозида таркалган, хосилга зарар келтирувчи турли хилдаги зараркунанда хашаротларнинг таркалиш ареали, тур таркибини, заралаш даври ва зарар келтириш даражаси, биоэкологиясини чукур урганиб, уларга карши самарали кураш чораларини куллаш яхши самара беради.

Тадкикот усули. Тангаканотли зараркунандаларнинг ривожланиш биоэкологияси, таркалиши ва зарар етказиш

ABSTRACT

October 5-6

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

даражасини, хамда мева турларига таъсирини урганишда умум кабул килинган услублардан фойдаландик (1).

Тадкикот натижалари. Мевахурлар - бог зараркунандалари булиб, олма, нок, бехи, шафтоли, гилос, олхури дарахтларининг хосилдорлигини пасайтиради ва мева сифатини бузади, баъзан истеъмолга яроксиз килиб куяди. Булар ичида олма мевахури - L. pomonella., шарк мевахури - Grapholita molesta Busk., олхури мевахури - Grapholitha firnebrana Тг., нок мевахури - Laspeyreisia pyriboga Dan., шафтоли мевахури - Carposina sasaki Mats. зараркунанда сифатида ахамиятли хисобланади. Булар тангаканотлилар туркуми (Lepidoptera), баргуровчилар (Tortricidae) оиласига мансуб хашаротлардир (2). Шарк мевахури дунёда кенг таркалган хашарот. Унинг ватани Шаркий Осиё (Корея ярим ороли, Хитой, Япония). Хрзирги пайтда Австралия, Шимолий ва Жанубий Америка, Европа (Чехия, Германия, Италия, Малта, Полша, Руминия, Испания, Венгрия, Швейцария, Югославия, Белорусия, Озарбайжон, Украина, Кавказ, Россиянинг жанубий-гарбий кисмида), Сурияда учрайди. Узбекистонда ички карантин хисобланади.

Узбекистон Республикаси Усимликлар карантини ва химояси агентлиги (Бош давлат карантин инспекцияси) нинг маълумотларига кура шарк мевахури Тошкент, Андижон, Наманган, Фаргона ва Самарканд вилоятларининг жами 38 та туманларида кайд килинган (3).

Шарк мевахури (Grapholitha (Laspeyresia) molesta Busck.) - Узбекистон Республикасида ички карантин объекти хисобланади. Мевахурнинг курти шафтоли, олма, нок, бехи, олхури, гилос, олча ва урик дарахтларига зарар етказади. Х,али мева тугмаган пайтда новдаларда узунлиги 6-12 см булган йулкаларни вужудга келтиради. Натижада новданинг учки кисми барглари билан курий бошлайди. Битта курти 5-7 та новдаларни зарарлантиради. Куттнинг иккинчи авлоди новдалардан ташкари меваларни хам зарарлантиради. Марказий Осиёда шарк мевахури уругли мева дарахтларининг (олма, нок, бехи) ва данакли мева дарахтларининг (шафтоли, гилос, олхури, урик, олча) асосий зараркунандасидир. Шафтоли, олма ва нок хосилининг тахминан 50 фоизига зарар етказади. Х,ар йили шарк мевахурининг зарарланишидан меваларнинг тугунчалари ва гур меваларнинг анчагина кисми тукилиб кетади. Шарк мевахури тушган мевалар купинча ириб кетади ва уларни саклаб булмайди.

Олма мевахури - полифаг. Асосан олмани зарарлайди, хамда нок, урик, шафтоли, олхури, грек ёнгогини хам

October 5-6

717

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

зарарлайди. Капалаги канотлари ёйилганда 17-22 мм, олдинги жуфт канотлари кулранг булиб, энг учида йирик бурчак доги бор, тулкинсимон корамтир чизиклар билан копланган. Ш.Т.Хужаев маълумотларига кура олдинги канотларини учи четида окиш жигарранг, бронза тусли нукта кора халка билан уралган. Орка канотлари окиш, тук жигарранг, чеккалари попуги билан окиш. Тухуми 1 мм, курти 18-20 мм оч атиргул рангли ёки оч жигаррангли, корин томони очрок. Боши ва кукрак кисми жигарранг, корин томонидаги оёклари 1 погонали 25-35 тирнокли, орка томондагиси 15-25 та тирнокли, гумбаги 8-12 мм, оч жигарранг.

Тадкикотимизда шафтоли дарахтларида мевахурларининг зарарлаш даражасини аниклаш максадида Самарканд вилояти Самарканд туманидаги "Билол мевазорлари" МЧЖда етиштирилаётган шафтоли богида кузатувлар утказдик. Тадкикотларимиз натижаси 1 -жадвалда берилган.

1-жадвал

Шафтоли дарахтларини мевахурлари номи ва зарарлаш даражаси

(Самарканд тумани "Билол мевазорлари" МЧЖ. 2021-2022 йй.)

№ Зараркунандаларнинг узбекча номи Оиласи Лотинча номи Шафтолини зарарлаш даражаси

1 Олма курти (мевахури) барг уровчилар Tortricidae Carpocapsa (Laspeyresia) pomonella L. ++

2 Шарк мевахури барг уровчилар Tortricidae Grapholitha (Laspeyresia) molesta Busck. + + +

3 Олхури мевахури барг уровчилар Tortricidae Grapholitha funebrana Tr. +

Шартли белгилар: - учрамайди; + кам; ++ уртача; +++ куп микдорда учрайди.

Хулосалар. Олиб борган тадкикотларимиздан маълум булдики, олма мевахури шафтоли мевасига уртача зарар етказишини кузатдик. Олхури мевахури олхури эса шафтолида кам микдорда зарар етказиши аникланди. Шарк мевахури энг куп микдорда шафтоли дарахтининг новдалари ва мевасига зарар етказар экан.

Демак, шарк мевахури мевали дарахтлар ичида шафтолига энг кучли зарар етказар экан.

October 5-6

718

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Google Scholar indexed

Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Theoretical and Practical Principles of Innovative Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

REFERENCES

1. Захваткин Ю.А. - Курс общей энтомологии - М.: Агропромиздат, 1986.- 320с.

2. Мигулин А.А. и др. Сельскохозяйственная энтомология. - М.: "Колос", 1983.

3. Очилов Р.О. ва бош;. Мевали дарахтлар зараркунандалари ва касалликларини аниклаш хамда уларга карши кураш чоралари. - Тошкент: "ФАН", 2010. - 60 б.

4. Хужаев Ш.Т. Энтомология, кишлок хужалик экинларини химоя килиш ва агротоксикология асослари (II нашр). - Тошкент: «Фан», 2010. - Б. 143-150.

416 с.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.