Научная статья на тему 'ЁҒОЧБОП ТЕРАК ТУРЛАРИ ВА НАВЛАРИ'

ЁҒОЧБОП ТЕРАК ТУРЛАРИ ВА НАВЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
191
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ёғоч / кимё саноати / интродукция / иқлимлаштириш / таксацион кўрсаткичлар / тур / нав / Стремителний / Первенец Узбекистана. / Wood / chemical industry / introduction / acclimatization / taxation indicators / species / variety / Strimitelniy / Pervenets Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Жўрабоева Махфуза Бахромжон Қизи, Юлдашов Якубжон Хатамович, Эшанкулов Бобомурод Инаятович

Ўзбекистонда вегетация даврининг узунлиги тез ўсар дарахтларни ўстиришда жуда қулай ҳисобланади. Шундай дарахт турларини топиш, иқлимлаштириш ва кўпайтириш орқали мамлакатнинг катта валюта эвазига келтирилаётган ёғоч маҳсулотини импортини камайтириш мумкин. Ўрмон хўжалиги илмий-тадқиқот институти, Ботаника боғи олимлари томонидан теракнинг бир неча турлари ўрганилган, интродукция қилинган ва ёғочбоп навлари ажратилган. Интродукция қилинган терак турларидан тукли терак ҳам суғориладиган майдонларда ўзининг тез ўсиши билан яхши кўрсаткичларга эга бўлса, маҳаллий тераклардан Стремителний ва Первенец Узбекистана навлари юқори кўрсаткичларга эга ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Жўрабоева Махфуза Бахромжон Қизи, Юлдашов Якубжон Хатамович, Эшанкулов Бобомурод Инаятович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TYPES AND VARIETIES OF WOODEN POPLAR

In Uzbekistan, the length of the growing season is very favorable for growing fast growing trees. By finding, adapting and propagating such tree species, it is possible to reduce the import of timber into the country by a large amount in foreign currency. Scientists from the Research Institute of Forestry and the Botanical Garden have studied, introduced and identified several types of poplar. Among the introduced poplar species, hairy poplar also has good performance in irrigated fields with its fast growth, while Stremitelny and Pervenets Uzbekistana varieties of local poplars have high performance.

Текст научной работы на тему «ЁҒОЧБОП ТЕРАК ТУРЛАРИ ВА НАВЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЁГОЧБОП ТЕРАК ТУРЛАРИ ВА НАВЛАРИ Журабоева Махфуза Бахромжон кизи

Таянч докторант PhD, Тошкент давлат аграр университети makhfuza.zhuraboeva@mail. ru Юлдашов Якубжон Хатамович

Профессор, Тошкент давлат аграр университети Эшанкулов Бобомурод Инаятович

^.х.ф.ф.д - катта илмий ходим, Урмон хужалиги илмий-тадк;ик;от институти

bobomurodovich@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7212310 Аннотация. Узбекистонда вегетация даврининг узунлиги тез усар дарахтларни устиришда жуда цулай уисобланади. Шундай дарахт турларини топиш, ицлимлаштириш ва купайтириш орцали мамлакатнинг катта валюта эвазига келтирилаётган ёгоч маусулотини импортини камайтириш мумкин. Урмон хужалиги илмий-тадцицот институти, Ботаника боги олимлари томонидан теракнинг бир неча турлари урганилган, интродукция цилинган ва ёгочбоп навлари ажратилган. Интродукция цилинган терак турларидан тукли терак уам сугориладиган майдонларда узининг тез усиши билан яхши курсаткичларга эга булса, мауаллий тераклардан Стремителний ва Первенец Узбекистана навлари юцори курсаткичларга эга уисобланади.

Калит сузлар: Ёгоч, кимё саноати, интродукция, ицлимлаштириш, таксацион курсаткичлар, тур, нав, Стремителний, Первенец Узбекистана.

ВИДЫ И СОРТА ДЕРЕВЯННОГО ТОПОЛЯ Аннотация. В Узбекистане продолжительность вегетационного периода очень благоприятна для выращивания быстрорастущих деревьев. Находя, адаптируя и размножая такие породы деревьев, можно сократить импорт лесоматериалов в страну на большую сумму в валюте. Ученые НИИ лесного хозяйства и Ботанического сада изучили, интродуцировали и выделили несколько видов тополя. Среди интродуцентов тополь войлочный также имеет хорошие показатели на орошаемых полях своим быстрым ростом, а сорта местных тополей Стремительный и Первенец Узбекистана имеют высокие показатели.

Ключевые слова: Древесина, химическая промышленность, интродукция, акклиматизация, таксационное показатели, вид, сорт, Стремительный, Первенец Узбекистан.

TYPES AND VARIETIES OF WOODEN POPLAR Annotation. In Uzbekistan, the length of the growing season is very favorable for growing fast growing trees. By finding, adapting and propagating such tree species, it is possible to reduce the import of timber into the country by a large amount in foreign currency. Scientists from the Research Institute of Forestry and the Botanical Garden have studied, introduced and identified several types of poplar. Among the introduced poplar species, hairy poplar also has good performance in irrigated fields with its fast growth, while Stremitelny and Pervenets Uzbekistana varieties of local poplars have high performance.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Keywords: Wood, chemical industry, introduction, acclimatization, taxation indicators, species, variety, Strimitelniy, Pervenets Uzbekistan.

КИРИШ. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 11 майдаги П^-2966, ПФ-5041 сонли «Узбекистон Республикаси Урмон хужалиги давлат кумитаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида» ги карор ва фармони, 2019 йил 23 майдаги П^-4335 сонли "^урилиш материаллари саноатини жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори кабул килинган [1, 2, 3].

^адимдан кишлок ахолиси хамма вакт терак утказиш учун жой топган ва уни фойдали ва керакли усимлик сифатида томорка майдонларининг атрофига экиб устирган, Чунки терак унинг турар жойида иморат куриш ва бир кисмидаи ёкилги сифатида фойдаланиш учун керак эди.

Узбекистонда вегетация даврининг узунлиги тез усар дарахтларни устиришда жуда кулай хисобланади [7]. Шундай дарахт турларини топиш, иклимлаштириш ва купайтириш оркали мамлакатнинг катта валюта эвазига келтирилаётган ёгоч махсулотини импортини камайтириш мумкин. Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти, Ботаника боги олимлари томонидан теракнинг бир неча турлари урганилган, интродукция килинган ва ёгочбоп навлари ажратилган. Интродукция килинган терак турларидан Тукли терак хам узининнг тез усиши билан яхши курсаткичларга эга.

ТАД^И^ОТ УСЛУБИ. Теракларда биологик ва таксацион курсаткичларини урганиш Г.П. Озолин (1992) усулида амалга оширилади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ МУ^ОКАМАСИ. Урмон хужалиги илмий тадкикот институти олимлари томонидан селекция килинган теракнинг Стримительний ва Первенец Узбекистана навлари хакида олиб борилган биоэкологик кузатишлар натижаларига кура куйида Стремительный терагига тавсифлаймиз. Стремительный тераги - Первенец Узбекистана тераги уругчи дарахтларидан келиб чиккан ва морфологик белгилари жихатидан уша теракка жуда ухшаб кетади, лекин унинг танаси бутунлай цилиндр шаклида, кам шохланган, чангчи дарахти танасининг деярли 18 м дан ошик кисми шохламаган ва тик усган булади. У тез усиши, махсулдорлиги, цитоспориоз ва теракнинг буртма калкондорига карши чидамлилиги билан бошка тераклардан фарк килади. шурга нисбатан чидамлилиги анча юкори ва сугориш тартибга солиб турилса, хавонинг нисбий намлиги кам булишига хам бардош беради. Бу теракнинг уругчи дарахтлари 30 ёшлигида сизот сувлари - 3 м чукурликда жойлашган, шурланмаган утлоки-буз тупрокларда буйи 40 м га ва танасининг йугонлиги 50 см га етади. Мазкур теракнинг 5 ёшлигида буйи 15,6 м ни танасининг йугонлиги 10,3 см ни ва ёгоч микдори гектарига 64,4 м3 ни, 20 ёшлигида тана йугонлиги 29,9 см ва ёгоч микдори 950 м3 ни ташкил этади. Ёгочи зич, эгилувчан, хидсиз ва ок рангда булади. Таркибидаги целюлоза микдори эса 45% га боради. Поясидаги новдалардан тайёрланган каламчалар оркали жуда яхши купаяди. Бу терак вакиллари касаллик ва зараркунандаларга чидамли хисобланади [4]. Урмон хужалиги илмий-тадкикот институтининг худудида Стримителний терагининг 6 та, Первенец Узбекистана навидан 15 та туп усиб турибди. Барча тераклар баланд буйли, соглом ва етилган дарахтлардир.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Первенец Узбекистана тераги. Бу дурагайлаш йули билан етиштирилган булиб, 1949 йилда В.М.Ровский ва Г.П.Озолин томонидан Урта Осиё урмон хужалиги илмий-тадкикот институтида махаллий ок теракни (уругчи усимлик сифатида) триплоидли осполин осина (чангчи усимлик сифатида) билан чатиштириш оркали яратилган. Ушбу тез усадиган теракнинг шох-шаббаси кенг пирамида шаклида унчалик йирик булмаган шохлардан тузилган. Танасининг ранги хаворанг. Баргларининг узунлиги 10 см, эни 15 см гача боради. Барг кирраси нотекс арра тишли, устки томони ок тусли туклар билан копланган. Феврал-март ойларида гуллаб, апрел-май ойларида уругини тукади.

1 -жадвал

Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти худудида усиб турган терак навлари

таксацион курсаткичлари

№ Терак номлари Тана диаметри, см Буйи, м Шох-шабба эни, м

1. Стремителний 63 16 4,20

2. Стремителний 49 15 3,0

3. Стремителний 55 18 3,30

4. Стремителний 48 18 2,30

5. Стремителний 51 16 2,70

6. Стремителний 58 17 3,0

7. Перевенец Узбекистана 51 15 3,50

8. Перевенец Узбекистана 49 16 2,0

9. Перевенец Узбекистана 32 16 1,80

10. Перевенец Узбекистана 51 16 3,20

11. Перевенец Узбекистана 54 17 3,30

12. Перевенец Узбекистана 16 10 2,0

13. Перевенец Узбекистана 32 15 3,20

14. Перевенец Узбекистана 48 17 3,30

15. Перевенец Узбекистана 54 18 4,0

16. Перевенец Узбекистана 64 18 4,0

17. Перевенец Узбекистана 64 19 4,50

18. Перевенец Узбекистана 58 18 5,0

19. Перевенец Узбекистана 54 20 5,50

20. Перевенец Узбекистана 57 20 5,30

21. Перевенец Узбекистана 51 24 4,40

22. Перевенец Узбекистана 54 18 5,40

Танаси тик усувчи, асоси нисбатан йугон, силлик. Унинг ёгочи ок рангда, хидсиз, эгилувчан ва зич булади. Поясидан тайёрланган каламчаси оркали яхши купаяди. Илдиз олдириш учун утказилган каламчасининг тутиб кетиши 90-95% гача боради. Илдиз олган кучатлар жуда тез усади ва иккинчи йили буйи 6 м га етади. Бу навнинг уругчи дарахти 15 ёшга етганда 25 м, танасининг йугонлиги 30 см, 25 ёшлигида буйи 35 м, тана диаметри 62 см ни ташкил этган. Ёгочи таркибида целлюлоза микдори 44% дан ошади. 1 гектар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

майдонда 900 м3 ёгоч зах,ирасини йигади. Касаллик ва зараркунандаларга чидамли нав хисобланади.

1-расм. Стремителний тераги танасининг куриниши Тукли терак- Populus tomentosa - х,ам узининг тез усиши, касаллик ва зараркунандаларга чидамли эканлиги билан диккатга сазовор. Танаси тик, тана диаметри йугон, бахдйбат ва мазарали бу дарахт киска муддатда баланд буйга эга булади (7-8й). Барглари 16х16 см, яшил, кигизрангли-ялтирок, юраксимон шаклга эга, чети тишчали, барг банди 5-6 см. Ёш новдалари туклар билан копланган [5, 6].

Ёш дарахтда тана пустлоги хира оч яшил-кул рангда. 10 см2 да 21 дона ясмикчалар мавжуд. 4 ёшли дарахтнинг буйи 15 м, тана диаметри 7 см га тенг булиб, 26 та ён новдалари мавжуд, шундан 11 та усаётган ва 15 та куриган, табиий тукилиб тушган новда жойи бор. Йирик дарахт - тик танали, пустлоги тук кул рангда, буйига караб ёрилган. Тошкент Ботаника боги шароитида бу йирик дарахтларнинг буйи 30 м, тана диаметри 0,9 м га етган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ХУЛОСА. Ушбу теракларни ахоли уртасида янада кенгрок таргиб килиш, кучатхонлари ва оналик плантацияларини барпо килиш керак. Айникса, бу ва бошка терак навларини вилоятларда сакланиб колганларида илмий изланишлар утказиш ута мухим саналади. Мамлакатимизда азалдан узига хос теракчилик анъаналари мавжуд, ушбу анъаналарни тиклаш, замонавий илм-фан ютуклари билан уйгунлаштиришни кечиктирмасдан амалга ошириш керак булади.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 11 майдаги «Узбекистон Республикаси Урмон хужалиги давлат кумитаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида» ги П^-2966 сонли карори.

2. Мирзиёев Ш. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 11 майдаги «Узбекистон Республикаси Урмон хужалиги давлат кумитаси фаолиятини ташкил этиш тугрисида» ги ПФ-5041 сонли фармони.

3. Мирзиёев Ш. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 майдаги П^-4335 сонли "^урилиш материаллари саноатини жадал ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги карори.

4. Озолин Г., Шамсиев Стипинский В. Узбекистон тераклари. Тошкент-Мехнат.,1992й. 26-27 б.

5. Филимонова В.Д. Культура тополей за границей. Москва: Гослесбумиздат. -1962. -25 с.

6. Eckenwalder J. E.[en]. Systematics and evolution of Populus // Biology of Populus and its implications for management and conservation / R. F. Stettler et al - NRC Research Press, 1996. - P. 7-32.

7. Jumayev J. M., Kholmurodov M. Z., Khalilova K. A. Phenology and growth indicators of honey trees and bushes in Uzbekistan //E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, 2021. - Т. 244. - С. 02050.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.