Научная статья на тему 'ЎРМОН ЁНҒОҒИ – (ФУНДУК, CORYLUS AVELLANA L.) МОРФОЛОГИЯСИ ВА БИОЭКОЛОГИЯСИ'

ЎРМОН ЁНҒОҒИ – (ФУНДУК, CORYLUS AVELLANA L.) МОРФОЛОГИЯСИ ВА БИОЭКОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
144
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Озиқ-овқат / бута / тоғли ҳудуд / морфология / биоэкология / географик шароит / интродукция / ўрмон тўшамаси / илдиз / барг / уруғ. / food / shrub / rocks / morphology / bioecology / mountainous area / introduction / forest floor / root / leaf / seed.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Эгамназаров Хусниддин Ўктамжонович, Машрапов Хусниддин, Янгибаева Инобат Зарипбаевна

Аҳолини қимматбаҳо озиқ – овқат маҳсулоти билан таъминлашда ўрмон ёнғоғи ҳам муҳим аҳамиятга эга. Бу маҳсулотга бўлган талаб ҳозирги кунда асосан хориждан келтирилмоқда. Мамлакатимизда ўрмон ёнғоғини кўпайтириш учун қулай бўлган майдонлар етарлича бўлиб, бу майдонларда ўрмон ёнғоғини ўстириб ҳосил олиш мумкин. Ўрмон ёнғоғи етиштишни тўғри ташкиллаштирилса мамлакатмизда ҳам ўрмон ёнғоғи ёнғоқмевасини кўплаб етиштириш мумкин бўлади. Бунинг учун майдонларни тўғри танлаш, агротехнологиялардан сифатли қўллаш ва ўрмон ёнғоғоғи биоэкологиясини яхши билишимиз талаб этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HAZELNUT (HAZELNUT, CORYLUS AVELLANA L.) MORPHOLOGY AND BIOECOLOGY

Nuts are also important in providing the population with valuable food. The demand for this product is currently mainly imported from abroad. In our country, there are enough areas suitable for growing hazelnuts, and it is possible to grow hazelnuts in these areas. If you properly organize the cultivation of hazelnuts, then in our country it will be possible to grow a lot of hazelnuts. To do this, it is necessary to choose the right sites, use high-quality agricultural technologies, and have a good knowledge of the hazelnut bioecology.

Текст научной работы на тему «ЎРМОН ЁНҒОҒИ – (ФУНДУК, CORYLUS AVELLANA L.) МОРФОЛОГИЯСИ ВА БИОЭКОЛОГИЯСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УРМОН ЁНГОГИ - (ФУНДУК, CORYLUSAVELLANA L.) МОРФОЛОГИЯСИ ВА

БИОЭКОЛОГИЯСИ Эгамназаров Хусниддин Уктамжонович

Докторант PhD, Тошкент давлат аграр университети egamnazarov2021@bk.ru Машрапов Хусниддин

^.х.ф.ф.д., докторант DSc, Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти

h.mashrapov@mail.ru Янгибаева Инобат Зарипбаевна

Таянч докторант, Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти inobatyangibaeva@gmail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7212351

Аннотация. А%олини цимматба%о озиц - овцат ма%сулоти билан таъминлашда урмон ёнгоги %ам му%им а%амиятга эга. Бу ма%сулотга булган талаб %озирги кунда асосан хориждан келтирилмоцда. Мамлакатимизда урмон ёнгогини купайтириш учун цулай булган майдонлар етарлича булиб, бу майдонларда урмон ёнгогини устириб %осил олиш мумкин. Урмон ёнгоги етиштишни тугри ташкиллаштирилса мамлакатмизда %ам урмон ёнгоги ёнгоцмевасини куплаб етиштириш мумкин булади. Бунинг учун майдонларни тугри танлаш, агротехнологиялардан сифатли цуллаш ва урмон ёнгогоги биоэкологиясини яхши билишимиз талаб этилади.

Калит сузлар. Озиц-овцат, бута, тогли %удуд, морфология, биоэкология, географик шароит, интродукция, урмон тушамаси, илдиз, барг, уруг.

ФУНДУК - (ФУНДУК, CORYLUS AVELLANA L.) МОРФОЛОГИЯ И

БИОЭКОЛОГИЯ

Аннотация. Орехи также имеют важное значение в обеспечении населения ценными продуктами питания. Спрос на этот продукт в настоящее время в основном импортируется из-за рубежа. В нашей стране достаточно площадей, пригодных для выращивания фундука, и выращивать фундук на этих территориях возможно. Если правильно организовать выращивание фундука, то в нашей стране можно будет вырастить много фундука. Для этого необходимо правильно подобрать участки, использовать качественные агротехнологии, хорошо знать биоэкологию лесного ореха.

Ключевые слова. Пища, кустарник, горная местность, морфология, биоэкология, географическое положение, интродукция, лесная подстилка, корень, лист, семян.

HAZELNUT - (HAZELNUT, CORYLUS AVELLANA L.) MORPHOLOGY AND

BIOECOLOGY

Abstract: Nuts are also important in providing the population with valuable food. The demand for this product is currently mainly imported from abroad. In our country, there are enough areas suitable for growing hazelnuts, and it is possible to grow hazelnuts in these areas. If you properly organize the cultivation of hazelnuts, then in our country it will be possible to grow a lot of hazelnuts. To do this, it is necessary to choose the right sites, use high-quality agricultural technologies, and have a good knowledge of the hazelnut bioecology.

Keywords. food, shrub, rocks, morphology, bioecology, mountainous area, introduction, forest floor, root, leaf, seed.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

КИРИШ. Мамлакатимизнинг иктисодий ва ижтимоий тараккиётини ривожлантиришда ахолини моддий ва маданий даражасини кутариш, юкори сифатли турли хилдаги озик - овкатга булган эхтиёжини кондириш мухим ахамиятга эга. Бу озик -овкатга булган талабларни кишлок хужалиги махсулотларни купайтириш, табиий холда усиб турган дарахт ва буталарини танлаб, хамда бизнинг худудларимизда уса олиши мумкин булган турларини излаб топиш ва интродукция килиш оркали саноат микёсида етиштиришни йулга куйиш билан амалга ошириш мумкин.

Ахолини кимматбахо озик - овкат махсулоти билан таъминлашда урмон ёнгоги бутаси хам мухим ахамиятга эга.

ТАДЦЩОТ ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБИЯТИ. Тошкент вилоятининг тогли худудлари устирилаётган урмон ёнгоги тадкикот объекти хисобланади. Адабиётлар тахлили асосида урмон ёнгоги морфологияси ва биоэкологияси тахлил килинади [3].

ТАД^И^ОТ НАТИЖАЛАРИ. Урмон ёнгоги - Corylus туркуми, ^айиндошлар -Betulaceae оиласига мансуб булиб, МДХ, флорисида 10 та тури турли географик шароитларда учрайди [1, 2].

Урмон ёнгоги - типик бута, факатгина баъзи турлари дарахтсимон шакл хосил килади. Бу усимликда айрим жинсли куримсиз гуллари булиб, чангчи ва уругчи гуллар бир новдада жойлашади, чангчи гуллари узун сиргага ухшаб осилиб, эрта бахорда барг чикаргунча гуллайди. Гулларининг жойлашиши одатда оддий булиб, туртта козикчада ажралган холда булса, чангчилари туп сочсимон-йирик (0,9-1,2х0,6 мм) чангчи учи икки уркачга ухшаш, 8 тадан жойлашади. Чангчи дони (20 мк) гранула шаклида, силлик булади. Гул учта гулкоса билан уралган. Чангчи гул куртаги кузда пайдо булади, кишлайди ва бахорда гуллайди. Бир бандчада биттадан турттагача чангчигул булади. Уларнинг узунлиги 8 мм дан 35 мм гача булиб, цилиндр, тескари тухумсимон, тугри, букилган, юкориси-думалок, уткир ёки тумток шаклда булади.

Уругчи гуллари бир нечтадан унча катта булмаган куртакда жойлашади. Улар вегетатив куртакдан узининг йугонлиги ва учи кизгиш тумтокчали (чучка тумшукка ухшаш) буртиб чикканлиги билан ажралиб туради. Куртаклар куплаб тангачалар билан копланган булиб, одатда пасткиларида гул булмайди, юкоридаги куртаклари эса гуллар иккитадан жойлашади. Хар бир гул тугунча эт билан копланган булиб, иккита тумшукчадан иборат. Бир гулда бир ёнгок ривожланади-ёнгок бир магизли. Ёнгок эти турли даражада ёгочланади. Барглари - оддий кенг, овалсимон, купинча ассиметрик, текис таксимланмаган йириклашган тишчали булиб, узун парраксимон, уртасида текис булмаган юраксимон, новдага якин кисмида уткир. Тишчалардан иборат, ялангоч барг ингичка тукли бандга жойлашган. (барг пластинкаси юкори кисми тук рангда), барглар икки каторли, тукилиб кетадиган. Баргларнинг четида хам тукчалар булиб, улар хатто тишчалари учида хам булади, бу патсимон тукланиш урмон ёнгогига хос белгидир.

Баргининг шакли ва юзасининг катталиги баргининг эни ва новдадаги жойлашувига караб узгаради. Пастки кисмда барглар кичик, думалок ва овал учи тумток шаклда (5-10 см ) булади; уртада кенг тескари тухумсимон ва учи бирдан уткирлашган энг катта барглар (100-300 см ) жойлашади. Юкори кисмида думалок, тухумсимон ва учи озрок киррали булади.

Уруглар униб чикиши ер остида шаклланади; уругидан чикадиган нишда гиотропизм яхши ривожланган. Уругидан чиккан ниш юкорига ва пастга усиб, 3,5 - 8 см

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

HyKyp.HKKa eTu6 6opu6, acocuM H.gH3HH x,ocu. KH.agu. YpyF na..a HeTKa o.h6 KyMH.raH 3axupa MaH6au cu^araga TynpoK yciuga ypMoH TymaMacu opacuga Ky3raHa Hux,o.ga caK.aHagu. Bhphhhh hh.h 18 cm .h ypyrKynaT maK..aHagH. ^acraaG 3 - 5 goHa ypyr na..a 6apr.apH pHBo«.aHagu, KeMuH 4-6 acocuM accнмн.пaцнaga umTupoK этyвнн Gapraap pHBo«.aHagu. Ypyr KyHaT yHH KypTaK 6u.aH maK..aHagH. fflyHHHrgeK, 6apHa Gapraap 6aHgu ociuga KypTaK.ap «oM.amagH.

4-5 emugaH (gapaxT.apgaH $apK.H «Hx,aTu) acocuM ycyBHH HoBgaga roKopura «aga. ycum nacaagu. MocKBa BH.oaTH mapouiuga 4 em^u ypMoH eHroruga 6y 20 cm hh TamKH. KH.raH 6y.ca, 6 emuga 6y KypcaTKHH - 15, 7 emuga - 11 cm, 8 emuga - 10 cm, 10 emuga - 5 cmhh x,och. KH^agu. Acochh ycyBHH HoBga 13-16 HH. amaMgu, 4-5 HH. MaKcuMyM ycagu. Acochh ycyBHH HoBga y3 MaKcuMyMHra eTraH thk x,o.gaH eHHra KuMmaagu, cyHrpa ropH3offra.n x,o.ra yTagu. MKopu eH HoBga.ap acocuM ycyBHH HoBagaH ycum «aga..Hru «uxaTgaH Ko.HmMaMgu, 9-10 HH.ga yHra eTu6 o.agu. ffly ca6a6.H roprooHTa. Ba 3hh Tax.aHraH HoBga.H 6yra x,ocu. 6y.agu. Bapr.ap Ba KypTaK.apHHHr hkkh KaTop.H «oM.amumH HaTH«acuga 6y 3hh.hk aHaga opTagu.

Acochh TaHa aTpo^ugaH HHKKaH HoBganapHHHr ropu3oHTa. x,o.ra yTHmu, y.apHHHr Kyn hh..hk yT.ap opacuga Ko.umu, yciura ypMoH TymaMacu Tymumu, TynpoK 6u.aH KyMH.umu HaTH«acuga HoBgagaru thhhm xo.aTHgaru KypTaK yHFoHu6 3-5 MeTp 6yM 6epum MyMKHH. Acochh ycyBHH HoBga 4-5 Mu.ga ^yH^uacuHH TyxTaTa 6om.aMgu. Acochh HoBgaHHHr ceKHH KyMH.HmH HaTH«acuga MoHonogua. mox.aHum cuMnogua. mox.aHumra yTagu. By «apaeH HaTH«acu ypMoH eHroru ynyH Kaira 6uo.oruK ax,aMHaTra эгa, Te3 ycyBHH HoBga.apHHHr TynpoKga KyMH.Hmu HaTH«acuga Kypum «apaeHH ceKHH.amagu Ba BereTaTHB KynaMum HMKoHHaTH Kynaagu. ffly.ap 6u.aH 6up KaTopga thhhm gaBpugaru KypTaK.apHHHr yMroHumu Ba ycumu HaTH«acuga ypMoH TymaMacu yciuga y3yH.uru 30 cm raHa, guaMeTpu 35 mm .h oh-khpmh3h paHr HupMamyBHH HoBga.ap xocu. 6y.agu. By HoBga.ap 2-3 hh. ep ocTHga ycu6, KeMuHHa.HK HoBga yHHgaru KypTaK xuco6ura BepTHKa. xo.aT xocu. KH.agu Ba 6y HoBga accнмн.aцнa «apaeHHga umTupoK этyвнн amu. 6apr.ap xocu. KH.agu.

Ypyr yHu6 HHKHm gaBpuga acocuM yK H.gu3 axmu puBo«.aHagu. Bhphhhh hh.h H.gu3 25-30 cMra eTraHga KymuMHa H.gu3.ap yca 6om.aMgu Ba 6y.ap yK H.gu3 aTpo^uga KyH.H puBo«.aHraH ropu3oHTa. H.gu3.apHH xocu. KH.agu. Y.ap acocaH TynpoK ocTHga 10-20 cm HyKyp.HKga «oM.amagu Ba 6yTa mox-ma66acugaH o3poK HeTra HHKagu. By KymuMHa H.gH3.ap acocuM yK H.gu3HH ^yнкцнacннн KaMaMTupagu Ba ceKHH.HK 6h.hh yK H.gu3 Ho6yg 6y.agu. Kyn puBo«.aHraH eH KymHMHa H.gu3.ap xaM y3 HaB6aTHga y3 ypHHHH aHru eH H.gH3.apra 6ymaTu6 6epagu.

Ky3aTHm.ap Ba Ta«pu6a.ap HaTH«acuga 4-6 em.H ypMoH eHroru Huxo..apu ceKHH puBo«.aHagu, KyHcu3 puBo«.aHraH 1 Ta TaHa eH H.gu3.apura эгa acocuM yK H.gu3 Ba ropu3oHTa. «oM.amraH KymHMHa H.gu3.apra эгa.нгн aHHK.aHraH. Bapru HoBga.apHHHr ycumu 6u.aH 6yTa Kyn TaHa.H 6y.u6, ycu6 puBo«.aHHmu ce3H.ap.H gapa«aga KyHaagu. 5-10 emgaH xocu. 6epa 6om.aMgu. HaHrHH ry..apu naMgo 6y.raH gacT.a6KH Mu.ga, Ky.aM mapouTga ypyFHH ry..ap x,ocu. 6y.Hmu MyMKHH, .eKHH KynHHHa ypyFHH ry..ap KeMuHru HH.ga xocu. 6y.agu. Ym6y gaBpga 6yTa KyH.H ycu6 puBo«.aHagu, Kyn.a6 KeHKH HoBga.ap Ba eH KymuMHa H.gu3.ap HHKapagu.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Доимий тула хосилга кириш 15-20 йилга тугри келади. Янги бачки новдалар пайдо булади. Асосий юкорига усувчи тана усишдан тухтайди. Барча асосий ва кушимч илдизлар уз максимумига етади.

Новдаларда бир йиллик усиш турлича курсаткичга эга. Бу асосан новдасининг каерда жойлашганлигига боглик. Энг узун новда 150 см бутанинг юкори кисмида жойлашади, пастки кисмида жойлашган новдалар нисбатан кискарокдир.

Кейинчалик усиш сурати пасаяди, ён бачкилар усиб чикиши камаяди. Бута танаси пастки кисмида шохлар курийди, асосий таналар халка шаклида жойлашади, асосий укилдиз курийди, ён илдизлардан хам йириклари нобуд була бошлайди, илдиз системасида факат кушимча илдизлар колади ва уларда хам илдизчалар куриши кузатилади. Хар йили гуллайди ва гул сони камайиб кетади. Тулик куриш жараёни бошланади, ер ости ва ер усти кисми нобуд булади. ^улай шароитда урмон ёнгоги умрининг давомийлиги 120-160 йилни ташкил килади, асосий танаси 30-45 йил яшайди.

Урмон ёнгоги сояга чидамли ва нисбатан совукка хам чидамли хисобланади. Тупрокка талабчан, хосилдор бой тупрокларда яхши усади. Япрок баргли ва япрок-нина баргли урмонларда учрайди ва яхши пастки катлам урмон бутазорини хосил килади. Урмон кесилгандан кейин тункасидан яхши купайиб асосий дарахт турини сикиб чикариши мумкин. Барги тукилишидан яхши ва минералларга бой чиринди хосил булиб тупрокни бойитади.

Усиш шароитига караб урмон ёнгоги махсулдорлиги турлича булади. Очик жойда яхши усади ва хосилдорлиги юкори урмон остидагига нисбатан таналар сони 5-6 марта куп булади. Урмон туликлиги ортиши билан бута сони ва бутадаги таналар сони камаяди (масалан: Киров вилоятида 0,5 туликликка эга булган урмонда 1 гектарда 350 дона бута булса, 0,7 туликликда бу курсаткич 140 донани ташкил этади).

Урмон ёнгоги бутазорлари 3 тоифага булинади: зич (1,0), уртача зич (0,5), сийрак (0,25); ёгоч захираси хам гектарига 30, 10 ва 4 м ни ташкил этади.

Эманзорларда урмон ёнгогининг сони эманзорнинг ёши ва туликлигига караб узгаради. Урмон ёнгоги тана диаметри 25-30 ёшли урмонларда (шумтол-коракарагай, эманзорларда) максимал даражага етади. Урмон ёнгоги етилган урмонларда ва туликлиги паст урмонларда хужалик ахдмиятига эга булади.

Урмон ёнгогининг яхши ривожланишида, унинг гуллаши асосий курсаткич хисобланади. Барча новда буйлаб чангчи гулларнинг копланишига кадар хамма куртаклар бир хил куринишда: калта новдаларда жуда куплаб буртмали куртакда тангачалар билан копланган булади. Новдада барглар хали йук. Новда ва баргнинг биринчи усув жараёни тугаши билан куртакларда узгариш бошланади, урмон ёнгогида у тез ва кеч булади. Новдаданинг энг ёш пастки жойидаги куртакдан шу вегетация даврида усадиган барг чикарувчи новдалар усиб чикади.

Пайвандланган урмон ёнгоги кучатларида хосил берадиган куртакларини купайтириш учун нитрозометилмочевино (НММ) нинг турли концентрацияси билан ишлов бериш яхши натижа беради. Одатий холда новдалар гул берувчи куртаклар билан 4-5 йили копланса, ишлов берилгандан сунг 1-2 йил копланади. Эрта чикувчи гуллар новданинг урта ва учки кисмида, кеч гуллайдиганлари эса майда новдаларда булади. Июл-август ойида сиргасимон чангчи гуллари усиб чикади. Урмон ёнгогининг хосилдоргини асосий белгиси тавсифи курсаткичи унинг сиргасимон гулининг сонидир. Урмон ёнгоги 5592

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

15 кун давомида гуллайди; бир новдада турлича жойлашган гулкуртаклар турлича муддатда гуллайди, хатто бир гулнинг узида куёш нурининг кун давомида турлича тушиши гулнинг турли томонида бир неча соат, кун кеч гуллашига сабаб булади. Бутанинг пастки кисмида гуллаш биринчи бошланади. Бунга турли сабаблардан биттаси, киш давомида куртакнинг кор билан ёпилиб кулай шароитда булгани хисобланади. Туп гулда сиргасимон гуллар биринчи асосидаги гуллардан бошлаб навбат билан гуллай бошлайди. Гуллаш даврида улар узунлигига (сентябрда 18-25 мм) ва диаметрига (6-8 мм) усади. ^ишии тули; шаклланган холда утказади.

Уругчи гуллар кеч етилган куртакларда жойлашади. Бунда гулкуртакларнинг фаркланиши усувчи новдалар усиб, барглар ёзилиб булгандан 7-10 кундан сунг, илдизнинг фаол усиш даврига тугри келади. Куртак учи узунлиги уса бошлайди, сунгра оч яшил тумшукчаси иккига булинади. Куп холларда куртаклар буртик холида кишни утказади, бошка жараёнлар бахорда тез утади.

Гуллаш жараёни апрел ойига тугри келади. Чангланиш 4-12 кун давом этади. Чанги шамолда таркалади ва чанглари таркалиб булган гуллар тукилиб кетади. Гуллар чанглангандан сунг уруг ривожланади. Гуллаш даврида хаво харорати хосилга сезиларли таъсир курсатади, лекин бунда усаётган жой шароити хам мухим роль уйнайди. Масалан, Кавказ ортининг субтропик районларида -9,40 С гача чидаса, ^римда -70 С да 50% гул нобуд булади. Гуллаш бошлангандан 3-4 хафтадан сунг барг чикариши, оналик тумшукчасини усишини тезлаштиради. Шу билан бирга ёнгокча атрофидаги канотча-барг хам ривожлана бошлайди. Чанглангандан икки ойдан сунг майда яшил ёнгокча (5-8 мм) хосил булиб, усти яшил эт билан копланган булади. Ёнгокчани иккига булганда, унинг ичида шаклланган иккита уругкуртакни куриш мумкин. Бу уруг куртакнинг биринчи тук яшил, кейин юмшок окиш пуст билан уралган булади. Бу пайтда баргларнинг тулик шаклланиб уз функциясини бажариши, илдизларнинг жадал усиши, натижада катта микдорда озуканинг бута буйлаб таркалиши сабабли ёнгок эти 15-18 суткада узининг меъёри буйича усади, уругкуртакда муртак копчалари ривожланади. Ёнгокча тош хужайралар ривожланиб пучок хосил була бошлайди. Ёнгокча учидан котиб, новдада уланган жойигача тушади.

Чанглангандан 2-3 ой утиб уруг хосил булади, ёнгокда битта уруг булади. Муртак тез усади: гуллагандан 110-115 суткадан сунг яхши ривожланмаган магизда хам яхши шаклланган муртакни куриш мумкин.

Х,осил бериш даврийлиги таркибида эгилувчан моддалар билан тавсифлансада, хосилга кириши эса углерод бирикмаларини азотли ва минерал моддалардан ортиши билан изохланади. Лекин одатда турли шароитда усган барча урмон ёнгогида (уругидан чиккан, тункасидан усган, ёш ва кари буталар) хосил бериш бир хил вактга тугри келади. Урмон ёнгогида хосил бериш давомийлиги об-хаво шароитига хам боглик. Х,осилнинг булмаслигига чангчи гулларни совук уриши сабаб булади. Чангчи гулларнинг пайдо булиши салкин булган ёз фаслининг охирида ёки куз фаслининг бошига тугри келади, илик келган киш даврида уругкуртакнинг юкори тангачали кисми очилиб харакат бошланади, сунгра кечки совуклар натижасида улар нобуд булади. Буни олдини олиш учун уругчи новдалар йигилади ва кор билан усти ёпилади, натижада улар тиним даврида колади. Бир сиргасимон чангчи гулда 4 млн гача чангчи булганлигини хисобга олсак

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

xaMMa HoBganapHH KyMHm mapT эмac. By 6yia Ba HoBgapHH maMo. Kyn эcagнгaн ToMoHga 6y.umHHH эbтн6opгa o.um KepaK, 6yHga ohhk «oMga 6y ycy. axmu HaTH«a 6epagu.

Ehfok xocu. 6y.Hmu Kyn oMH..apra 6of.hk 6y.u6 HaHr.aHHm gaBpuga o6-xaBoHHHr HoKy.aM Ke.umu xaM ym6y «apaeHra y3 TabcupuHH yTKa3agu. Baxopru coByK.ap, abHH -40 C ga HaHrHHHHHr ycumura ca.6uM Tatcup KH.ca, -80 C ga ypyFHH ry. TyMmyKHacu xaM Ho6yg 6y.agu. MaM-HWH oM.apuga 6y.u6 Ko.aguraH coByK.ap 6y.raHga xaB^.H. YpyFHH TyMmyKHacuga HaHrHH 6up oh gaBoMHga puBo«.aHagu, xaBo KypyK Ba hcchk Ke.umu HaTH«acuga TyMmyKHa эpтa KypumHH 6om.aMgu, 6yHga HaHrHH KaT.aMHra Kupa o.MaM Ko.agu, 6yHgaM xo.ga eHFoKMeBa MaFH3cu3 puBo«.aHagu.

YpyF xocu. 6y.Hmuga HaHrHH.apuHHHr Kyn 6y.Hmu xaM Kaira po. yHHaMgu. ByHga HaHrHH TyMmyKHa TaHraHa.apu KaT.aMHHHHr nacTKH KucMHra Tymca xap KaHgaM o6-xaBo mapouTHga xaM TyxyM xy«aMpaHH ypyF.aHTHpagu. YpyFHH ry. TaHraHa.apu Kyn HaHrHH Tymumu HaTH«acuga oHa.HK TyMmyKHacu TaHraHa.apu ociuga Kyn.a6 HaHrHH.ap TyMmyKHa eTu6 6opagu Ba xaBo HoKy.aM 6y.ryHHa y3 Ba3H$acuHH 6a«apagu. HaHrHH.ap cohh KaM 6y.raHga эca maMo. y.apra ce3H.ap.u ca.6uM Tabcup yTKa3agu. ffly ca6a6.u HaHrHHHH eTap.H 6y.Hmu yHyH coByKKa HHgaM.H HaHr.aHTupyBHH 6yia.ap 1:10 Huc6aTga экн.ca MaKcagra MyBo^HK 6y.agu.

EHFoKMeBa.ap aBryci-ceHTa6p oM.apuga numu6 eTH.agu. numu6 eTH.Hmuga MaFH3 TapKH6uga cyB MHKgopu 6upgaH KaMaagu, eF Ba okch. MHFH.agu. MaFH3 puBo«.aHHmu 6omuga eF MuFum Te3 6y.agu, cyHrpa 6y «apaeH ceKHH.amagu. OKcu..ap 6u.aH 6y xo.aT ca. 6omKaHa xo.aTga 6y.agu. ^aci.a6KH KyH.apga o3 MHKgopga ypyF xocu. 6y.a 6om.araHgaH 12-20 KyHgaH cyHr MaKcuMyMHra (25%) eTagu, KeMuH эca KaMaMu6 (15-19%) 6opagu. 1000 goHa ypyFHHHr oFup.uru 1170 goHagaH 2110 goHaraHa 6y.agu. Ehfok MaF3uga o3yKaBHM Mogga.apHHHr Kyn 6y.Hmura o6-xaBo mapouTH xaM ce3H.ap.H Tabcup yTKa3agu. YpTaHa Kyn Mh..hk eFHH MHKgopugaH my HH.ru eFHH MHKgopu Kyn 6y.ca, eHFoK MaF3uga eF Ba okch. 45% ra KaMaagu Ba cyB MHKgopu 4% ra omagu, .eKHH 6y o6-xaBoHHHr y3rapumura Kapa6 вeгeтaцнa gaBpuga y3rapu6 Typagu.

YpyF xocu. 6y.um «apaeHHHr 3-4 xa^Tacuga ypyFga maKapHHHr H3.apuHH Kypum MyMKHH, KeMuHHa.HK 6y KypcaTKHH 2,5% ra eTagu Ba y3rapMaM Ko.agu. Yr.eBog.ap -7,31%, okch.-11,6%, eF-54,4% hh xocu. KH.agu. YpMoH eHFoFH ycum «oMura Kapa6 xaM MaFH3 KypcaTKHH.apu y3rapagu, Maca.aH KaBKa3garu ypMoH eHFoFH TapKH6uga 61-71% eF, 19% raHa okch. Ba 6% aTpo^uga cyB 6y.agu.

YpMoH eHFoFHga puBo«.aHraH H.gu3 th3hmh 6op. TynpoKHHHr roKopu KaT.aMHga «oM.amu6 thk KHa.HK Ba «ap.HK.apga axmu MycTaxKaM «oM.amu6 ycagu, myHHHrgeK HoKy.aM hk.hm mapuoTHra xaM Te3 Moc.amagu. YpMoH eHFoFH thk Kua.HK.apgaru o3 MHKgopgarH TynpoKga H.gH3.apHHH gacT.a6KH o3yKa.ap opKa.H ycTHpH6, cyHr Koa.apHH roMmaTu6 my epga MycTaxKaM «oM.amagu. YHHHr H.gu3 cucTeMacu Typ.H TynpoK.apga mapouTgaH Ke.u6 HHKKaH xo.ga «oM.amagu Ba Moc.amagu. YpMoH eHFoFH ycu6 TypraH «oMga TynpoKHH wbh.h6, ynupH.H6 KeTHmHHH o.gHHH o.agu, eH H.gu3.apugaH Koa HHHraHa ycyBHH H.gu3.ap xocu. KH.agu Ba MycTaxKaM «oM.amagu. TeKuc «oMga ycraH ypMoH eHFoFH yK H.gu3ura KHa «oMga ycraHH co.HmTHpu.raHga, KHa «oMga ycraH yK H.gu3 KucKapoK 6y.agu, .eKHH yHHHr aTpo^uga ycraH eH ropu3aHTa. H.gu3.ap y3yH 6y.u6, y.apgaH nacTra Kapa6 ycraH H.gu3.ap Kyn 6y.u6, 3hh Typ xocu. KH.agu, HaTH«aga TynpoK roBH.Hmura KapmH.HK KH.agH.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Новда ва барглар усишига нисбатан илдизлар усиши купрок муддатга чузилади. Бир суткалик максимал усиш ук илдизда 4 мм, сурувчи илдизда 2 мм атрофида булади. Илдизлари маржонкоя сифат, куп кобикли шаклда булади. Майда илдизлар (диаметри 1 мм дан кичик ) умумий илдиз массасининг 20-36% ини ташкил этади [3].

ХУЛОСА. Тошкент вилоятининг Бустонлик туманида жойлашган тог ёнбагрларида маданий устирилаётган урмон ёнгоги, яъни фундук буталари, шунингдек урганилган адабиётлардан бу турни мамлакатимизнинг тогли худудларида куплаб устириш мумкинлигини курсатади. Бу бутанинг сояга чидамлилиги урмон остида усиб узининг яхши ривожланган илдиз тизими билан мелиоратив ахамиятга эга булса, тукиладиган баргларининг чириндига тез айланиши тупрокнинг таркибини бойитишда асосий рол уйнайди. Энг мухим жихатларидан бири эса унинг хуштаъм ёнгокмевасидир. Бу ёнгокмевани бошка дарахт ва бутлар уса олмайдиган тог кияликларининг шимолий томони ва йирик дарахтлар остида, яъни сояда усиб мул хосил бериши асосий ижобий томони хисобланади.

REFERENCES

1. Булыгин Н.Е. Дендрология. - Ленинград: "Агропромиздать", 1991.

2. Hamzayev A. K., Eshankulov B. I., Kholmurotov M. Z., Inomova M. M. Study on cultivation of pistachio (Pistacia vera L.) seedlings in containers //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2020. - Т. 614. - №. 1. - С. 012119.

3. Kayimov A., Kholmurotov M. Z., Eshankulov B. I. Justification of prospective pistachio (Pistacia vera L.) varieties and forms while creating plantations in Uzbekistan //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2021. - Т. 939. -№. 1. - С. 012037.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.