Научная статья на тему 'MERENDERA RAMOND. ТУРКУМ ТУРЛАРИНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА АҲАМИЯТИ'

MERENDERA RAMOND. ТУРКУМ ТУРЛАРИНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
74
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Лоладошлар (Liliaseae) / Мерендера / M.robusta / флора / ареал / систематика / доривор / манзарали / кўп йиллик.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ш.А. Адилбоев, А.У. Узоқбоев, А.Н. Хужанов

Мақолада Merendera Ramond. туркумига мансуб турларнинг ер юзида тарқалиши ҳамда морфологик жиҳатдан манзарали ва доривор хусусиятларга эга бўлган йирик санграйқулоқ (Merendera robusta Bunge) турнинг морфологик ва анатомик тузилиши, кимёвий таркиби ҳамда фойдали ва доривор ҳусусиятлари ҳақида малумотлар келтирилган. Тадқиқот давомида ушбу ўсимликнинг дунё бўйлаб ва республикамиз худудларида тарқалиши бўйича хариталари акс эттирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «MERENDERA RAMOND. ТУРКУМ ТУРЛАРИНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА АҲАМИЯТИ»

E H

o

o

r

H H

E

c

K H

E

HÄYKH

№.Ä. ÄduRÖoee, Ä.Y. Y30^6oee, Ä.H. XywaHoe

MERENDERA RAMOND. TYPKYM TYP^APHHHHr TAPKAtfHmH BA A^AMHHTH

Mavpnada Merendera Ramond. mypKyM^a Mancyö mypnapnum ep K>3uda mapцanuмu yaMda Mop$ono3UK wuyamdan Marnapanu ea dopueop xyaycunmnapaa эгa 6yman - üupuK canгpaüцynoц (Merendera robusta Bunge) mypnum мop$onoгuк ea anamoMUK my3unurnu, KUMeeuü mapKuöu yaMda fyoüdanu ea dopueop yycycunmnapu ya^uda ManyMomnap Kenmupuman. TadvuKpm daeoMuda ywßy ycuMnuKnum dyne 6yüna6 ea pecny6nuKaMU3 xydydnapuda mapцanuwu 6yüma xapumanapu aKc эmmupunгan.

Kamm cy3nap: flonadownap (Liliaseae), Mependepa, M.robusta, $mopa, apean, cucmeMamuKa, dopueop, Marnapanu, Kyn üunnuK.

EyryHrH KyHga gyHe axogHCHHHHr TaÖHHH gopH-gapMoHapra öygraH TagaÖH KyHgaH-KyHra opTHÖ öopMo^ga Ba öy öopaga Kyngaö himhh-TagKHKoT HmgapH aMagra omHpHgMoKga. XycycaH TaÖHHH ^gopaga TapKagraH ycHMgHK Typgapu oxHprH BaKTgapga aHTponoreH OMHggap TaiCHp Hara^acuga apeaggapH KHCKapHÖ öopMOKga. ApeaggapH KHCKapHÖ öopaeTraH ycuMguK TypgapHHHr aKcapuaTH HHCOHgap эxтнe®н ynyH yTa My^HM xucoögaHaguraH O3HK-OBKaT Ba gopuBop ycuMguK xHcoögaHHgagH. EyryHrH KyHga gopuBop ycuMguKgap ep M3h öyngaö KeHr TapKagraH öygcaga ygapHHHr öapnacu TyguK ypraHHgMaraH.

PecnyöguKaMH3ga xaM gopuBop ycHMgHKgapHH TapKagumu, Map^ogorHK Ba aHaTOMHK Ty3ugumu, TaÖHHH pecypcgapu xaMga $apMa^BTHKa caHoaTugaru ypHH öopacuga KeHr KygaMgu umgap oguö öopugMOKga, ^yMgaga, Y3ÖeKHCTOH PecnyögHKacH npe3HgeHTHHHHr 2020 HHg 10 - anpeggarH nK 4670-coHgH «Ebbohh xogga ycyBHH gopHBop ycHMgHKgapHH My^o$a3a KHgHm, MagaHHH ^ogga eTHmTHpHm KaHTa Hmgam Ba MaB^yg pecypcgapgaH OKHgoHa ^oögagaHHm nopa TagÖHpgapH TyrpHCHga»rH, 2020 HHg 26-HoaöpgarH nK 4901-coHgH «gopHBop ycHMgHKgapHH eTHmTHpHm Ba KaHTa Hmgam, ygapHHHr ypyrnHgHrHHH Hygra KyHHmHH pHBo^gaHTHpHm öyHHHa HgMHH TagKHKoTgap KygaMHHH KeHraHTHpHmra oHg nopa TagÖHpgap TyrpHCHga» rH KapopgapH xaMga Ma3Kyp ^aogH^Tra TerHmgH öomKa MeiepHH-xyKyKHH xy^^aTgapga öegrHgaHraH

© m.A. AgHgöoeB, A.y. y3oKÖoeB, A.H. Xy^aHoB, 2022.

вазифаларни амалга оширишга, шунингдек, доривор усимлик турларини купайтириш, табиий ресурсларни мониторинг килиш ва хом ашёбот табиий дори воситаларини ишлаб чикаришга катта этибор каратилмокда.

Узбекистон флорасида карийб 577 тур доривор усимлик тури мавжуд булиб уларнинг деярли 90 фоизига якини тогли худудларда, кир, адир ва дарё буйларида таркалган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Доривор усмликларга булган талабни кондириш максадида республикамизда куплаб илмий тадкикот институтлари олимлари уз хиссаларини кушмокдалар. Доривор усимликларни купайтириш ва етиштиришдан илмий маълумотлар асосида чукур урганилса, нафакат фармасефтика балки ботаника, усимликлар физиологияси фанлари учун хам айнимудао булар эди.

Дориворлик хамда анотомик-морфологик тузилиши билан инсонлар эътиборини узига жалб кила оладиган усимлик турларидан бир M.robusta хам мана шундай доривор усимликлар каторига киради. M.robusta Liliaseae оиласига мансуб булиб хушманзарали доривор усимлик хисобланади. Лилиядошлар -Liliaseae оиласининг тур вакилларини таркалиш ареали анча кенг булиб 11 та кичик оилачадан иборат булиб [16], А. Л. Тахтажян (1966-1987) томонидан илмий жихатдан асослаб берган [4]. Бунга кура ёндош оилалардан бир канча асосий белгилари билан фарк килади:

1. Факат пиёз бошли усимликлар;

2. Утказувчи найлар факат илдизларида ва нарвонсимон перфорасияли;

3. Гулкоргони оддий, гултожсимон, кисмлари эркин, нектардонлари

гултожбаргнинг ички асосида хосил булади;

4. Гиннесей синакарп, меваси уч уяли кусак.

Оилани барча тур вакиллари хаётий шаклига кура тик пояли куп йиллик пиёз бошли, попук илдизли утлар, аксарият турлари эфемероидлар хисобланилади. Барглари оддий, бандсиз, пояда навбатлашиб жой-лашган, четлари тишсиз. Пиёзбоши серсув этли, кобиксимон пуст билан уралган.

Гуллари йирик, биттадан (лола) ёки сийрак тупгулда (гозпиёз) жойлашган, кизил, сарик, ок, би-нафша рангли. Гул кисмлари 3-4 та доира хосил килиб жойлашган. Гул формуласи Cаo Cоз+з А3+3 G (3). Меваси чатнаб очиладиган 3 уйли кусак. Ушбу Liliaseae оиласи Merendera Ramond. туркуми турлари Со-бик итфок флорасида туркум 8 тур таркалган булиб А.И. Введенскво [9], Урта Осиёда 4 та тур таркалган булиб В.К. Пазий [3], Тожикистон флорасида 3 та тур ва турларни систематикаси буйича А.И.Введенский [11,13], Урта Осиёда хамда Киргизистонда - А.Викитина [8], Озарбайжонда - Р.Я.Рзазаде ва Я.М.Исаев [5], Арманистонда - Э.С. Габриелян [6] каби олимлар томонидан оила ва туркум турлари урганилган.

Merendera авлодига мансуб турлар Европа ва Осиё минтакаларида кенг таркалган булиб уларни асосан муътадил ва чул иклимларида учратиш мумкин. Хусусан Европа мамлакатларида Merendera авлодига мансуб 5 та тур [17], Туркия флорасида эса 4 та тур [18], Будан ташкари Уртаер денгизи, Кавказ, Кичик ва Урта Осиё, Шимолий-Шаркий Ирок, Шимолий Эрон ва Афгонистон, Х,индистон хамда Эфиопия давлатларида Merendera авлодига тегишли булган 20 та тур таркалган.

Урта Осиё мамалакатларининг деярли барчасида Merendera авлодига мансуб булган асосан 4 та тур таркалган (M.sobolifera, M.hissarica, M.robusta, M.jolantae) [3]. Хусусан Туркманистонда 3 та тур (M.sobolifera, M.jolantae, M.robusta) [12], Тожикистонда 3 та (M.sobolifera, M.hissarica, M.robusta) [11], Узбекистон ва Киркизистонда 2 та тур (M.hissarica, M.robusta) [13,8], Козокистонда 1 та тур учрайди (M.robusta) [7]. Урта Осиё мамалакатларининг деярли барча худудларида учровчи M.hissarica Rgl. Урта Осиё эдеми хисобланилади.

Яна бир кизик томони шундан иборатки, айрим турлар бир мамлакат худудидан ташкари бошка ерларда учрамайди яъний эндем турлар хисобланилади [6]. Масалан Туркманистон худудида усувчи M.jolantae (Э. Сзерниак), Урта Осиёнинг бошка мамалакатларида учрамайди. Арманистон флорасида таркалган M.greuteri (Габриелиан.1999), M.mirzoevae (Габриелиан.1986), M.manissadjianii (Азнов. 1908) каби турларни келтиришимиз мумкин

Мерендера авлодининг куп турлари Кавказорти мамлакатларига тугри келади. Хусусан Озарбайжонда Merendera авлодининг 5 та тури таркалган [5]. Энг куп тур таркалган мамлакатлардан бири Арманистонда эса Мерендера авлодининг 7 та турини учратиш мумкин [6]. Озарбайжонда таркалган M.eichleri (Rgl. Boiss) тури Арманистон усимликлари флорасида учрамайди.

Merendera туркумига мансуб турлар сонининг куплиги жихатидан СССР флораси етакчилик килиб 8 та турни уз ичига олади. Хусусан M.hissarica (Rgl), M.eichleri (Rgl. Boiss), M.robusta (Bunge), M.jolantae (E. Czerniak), M.candidissima (Miscz.ex Grossh 1928), M.trgyna (Steven. ex Adam. Stapi 1885), M.raddeana (Reggel 1881), M.sobolifera турлари хисобланилади.

Merendera туркуми Cholchicum туркумига жуда якин булиб ундан эркин гулкосачаси билан фарк килади. Лекин шундай булсада 1926 йилда Б. Стефанов Merendera туркумини айрим турлари Cholchicum туркум турларига ухшаш булганлиги ва сунги йилларда бу туркум турларини молекуляр генетик нуктайи

Ha3apga ypraHHgraHga öy hkkh TypKyMHHHr oxHprH BaKTgapga CHCTeMaTHK ^nxargaH ÖHTTa Typ geö TaKHggamMoKga. HaTH^aga Merender TypKyMH Cholchicum TypKyMHHHHr Typgu reHeTHK MyHagumgapura TopTHgraH KoHBepreHT napaggegb maKggapuHH öupgamTupumHHHr HaiMyHacugup [11]. ^apxa^HKaT Merendera TypKyMH BaKuggapu TamKH KypuHHmu ^uxaTugaH nupoHgu ycHMgHKgap ^ucoögaHuö, nacT ^apopaTra nugaMgu, Kyn HugguK, эpтa öa^opga ryggaö xaMga вerнтaцнa gaBoMuHguru KHCKa öygraHguru caöaögu KyrnHgHK HHcoHgapga KH3HKHm ynroTHmu TaöHHHgup. KaBKa3 Ba ApMaHHCToHga xygyggapuga Merendera TypKyM TypgapugaH Maroapagu ycHMgHK ^aMga cu^aTuga HCTupo^aT öorgapura ycTupuguö, aHpuM TypgapugaH o3HK-oBKaT caHoaruga umgarum MaKcaguga xaM KynaHTupugagH [5,6].

lM.robusta 1892 Hugu Bunge ToMoHHgaH $aHra KupuTHgraH, [19]. M.robusta - TypKMaHHcroh Ba ^uprH3HCToHga M.KpenKaa, To^HKucTOHga - CaBpuroH, Poccua (CCCP)ga M.KpynHaa, Kp3oKucTOHga M.KopeHacraa Ba Y3öeKHcTOHga - HupuK caHipaÖKygoK HoMgapu öugaH aTagagu. Agn aHgoBgapugaH geHru3 caT^ugaH 1500-2400 m öagaHggHKga ycuö, YpTa ep geHrH3H, ffluMoguH KaBKa3, YpTa Ocue (Ku3HgKyM nyguga), EagxamgaH topthö fflyMoguH noMuprana öygraH xygyggapga, Эpoн, A^fohhctoh, mHMogHH-mapKHH X,HHgHCToHga TapKagraH. YöeKucTOH ^gopacuga эca CaMapKaHg, Eyxopo, TomKeHT BugoaTHHH ^aHyöuH KHCMuga, Cyp^oHgapega xaMga EppaKagnorucTOH pecnyöguKacuga ynpaTHmuMH3 MyMKHH.

M.robusta TyryHaK nue3gu, Kyn HugguK, nue3HHHHr maKgu TyxyMCHMoH y3yrnoK, 1 CMgaH 3-4 cm rana y3yHgHKga, TyryHaKnue3HHHHr энн 20-45 cm, cupTH Kopa-^urappaHr KonHK öugaH KongaHraH. TyryHarnHe3 öai3H Typgapuga 1-2 TagaH 8 Tarawa öygumu MyMKHH.

Y3yH öaprgapu ryggapu öugaH öupra öup BaKTHHHr y3uga puBo^gaHagu Ba öaprcu3 koöhk opKagu ypagraH öyguö, BaKT yTHmu öugaH yHH epuö HHKagu. rygu aKKa Ba HupuK, KynHma 2-3 goHa, rygKocanacu 6 Ta эpкнн, y3yH BopoHKa maKgugaru anpoKgapgaH uöopaT, 25-30 mm y3yHguKra эгa, oK-nymTH Ba on-nymTH paHrgapga öygagu. ffly ^yMgagaH naHrnugap cohh ^aM 6 Ta öyguö rygKocana öaprgapHHHr acocura öupuKKaH, ygapHHHr yHKH KucMuga naHrgoH ^oHgamagu. ^aHrnugapu rygKocana öaprgapgaH 1,5 MapTa eKH 2 MapTa KucKapoK öygagu. YpyrHHcu 3 Ta, эpкнн ycTyrna Ba TyMmyK^agapgaH TamKHg TonraH. MeBacu 2-4 cm, KycaKna MeBa öyguö MKopucugaH onugagu. Ypyru mapcuMoH, ryggam gaBpuga noacu ep ocTHgaH öupo3 hhkhö Typagu.

Eaprgapu hh3hkchmoh eKH eHcuMoH, энн 1-2 cm, neTgapu ho3hk garag, ryggam gaBpu öugaH öup BaKTga puBo^gaHagu. Ep M3ura HHKumra ygrypMaraH öargap Tynryg ocTuga ^oHgamagu. MapT-anpegb oHgapuga ryggaö Ba anpegb-Man oHgapuga MeBagaHgu. AcocaH KyMgu Ba ruggu TynpoKgu nyggapga, myHugeK, tofgaphhhhr marag ch öarpgapnga ycagn (1-pacM).

1-pacM. M.robusta ycHMgHrHHH KypHHHmH

TypKyM TypgapugaHM.eichleri, M.triygyna, vaM.sobolifera Kaöu Typgapga KogxHTcuH Moggacu öopguru xaKugaru TaxMHHgap xo3upna y3 hcöothhh TonMaraH aMMo öy öomKa Typgapga öai3H agKagouggapHHHr MaB^ygguru aHHKgaHraH. MacagaH M.robusta HHHr ep octh Ba ep ycTKH KucMHga KogxuTcuH, agKagouggap Ba my Kaöu öomKa Moggagap ynpaHgu. MapKa3uH Ocue ynpaHguraH Typgapuga (M. robusta, M. jolantae, M.sobolifera) KeMupyBHHgapra Kapmu gopu BocuTa cu^aTHga ^oHgagaHuö h^oöhh HaTH^a öepraHguru öia3H ugMHH MaHöagapga KegTupuö yTHgraH. EupoK öy ®H^aT öa3H Typgap ycTuga TagKHKoTgap oguö öopum KepaKgurHHH KypcaTagu. [2] M.robusta ycHMgHrHHHHr эpтa öa^opgaru rygu Ba noacugaH TaHepgaHraH nepnapaTgapgaH capaTOH xacTaguKgapuga Kyggam MyMKHH. M.robusta gopuBop öygum öugaH öup KaTopga 3a^apgu xaMgup.

MY^OKAMA BA HATH^A^AP

EapnaMH3ra MagyMKH aTpo$HMH3garu öopgHKHH ycuMguKgap ogaMucu3 TacaBByp этнö öygMangH. ^apaxTgap Ba öyTagap, öup HugguK Ba Kyn HugguK yrgap ep M3ugaru amug KaTgaMHHHr acocuHH TamKug этagн. X,o3Hru BaKTga hhcohhht ogaMH Ha^aKaT amug ycuMguKgapra öagKH öyTyH TaöuaTra HucöaTaH MyHocaöaTHHH h^oöhh geö öygMaHgu. EyHHHr HaTH^acuga эca Kyngaö gopuBop Ba $oHgagu ycuMguKgapHHHr apeagu KaMaHuö öopMoKga. 1991 Hug CCCP aiHH coBeT coцнagнcтнк pecnynguKacu TyraggaHraHra Kagap CCCP TapKuöura KupyBHH MaMagaKaTgap xygyggapuga Merendera TypKyMHra MaHcyö Typgap TapKagraH (2-pacM).

2-расм. Merendera туркум турларини таркалиш динамикаси.

Merendera туркум турларини таркалиши буйича тахлил килганимизда M.sobolifera тури СССР, Урта Осиё ва Европа давлатларида таркалганлигини куриш мумкин. Бундан ташкари Урта Осиё давлатларида ареал жихатидан кенг таркалган турлариM.hissarica ваM.robusta хисобланиб Помир Олой ва Тиёншон тог тизмаларида учратиш мумкин. Туркум турларини вакиллари асосан адир ва тог хамда чул худуларида таркалган. Хозирги кунда M.robusta тури халк табобати ва тиббиётда саротон касалликларида кенг куланилмокда. Бунинг натижасида онтропоген ва абиотик омиллар туфайли усимлик ареаллари кескин равишда кискариб бормокда.

ХУЛОСА

M.robusta усимллиги устида олиб борилган кузатиш ва изланишлар натижаси шуни курсатадики бугунга кунга келиб, M.robusta усимлигининг ареали камайиб кетаётганини инобатга олган холда ушбу турни мухофазага олиш хамда турнинг камайиб кетишига карши чора-тадбирларни ишлаб чикиш, табиий захираларни саклаб колиш, суний плантацияларини ташкил этиш усимлик турларини саклаб колишда самарали натижа беради деган фикирдамиз.

References:

I.Набиев М.М. - "Ботаика атлас лугати". изд. Фан. - Тошкент. 1969, 151-152 бет.

2.Оголевец Г.С. Энциклопедический словарь лекарственных, эфирномасличных и ядовитых растений. -Москва. Изд-во.Сельхозгиз, 1951. - 487 с.

3. Определитель растений средней Азии. -T.II. - С. 11-13.

4.Умурзакова З.И., Номозова З.Б. "Юксак усимликлар систематикаси" амалий машгулотла. 2020.

5.Флора Азарбайжана - T. II. - С. 116-118.

6.Флора Армении. 1984 -T. X. - С. 351-353.

7.Флора Казакистана. 1958 - T. - С. 106-109.

8. Флора Киргизиской ССР. 1951 -T. III. - С. 25-27.

9.Флора СССР. - М. 1959.Т. XXV. - С. 404-431.

10. Флора Себерного Кавказа. -T. I. - С. 149-151.

II. Флора Таджикиской ССР. Л.: Наука, 1988.Т. IX.- С. 290-294.

12. Флора Туркмении. 1932 - T. I - II. - С. 248-250.

13. Флора Узбекистана. - Ташкент, 1962.-.Т. VI. - С. 78-811.

14. Хамидов.А. "Усимликлар аникдагичи". Тошкент, Укитувчи. 1988. 72-73 бет.

15. Pratov O.P., Nabiyev M. M. "O'zbekiston yuksak o'simliklarining zamonaviy tizimi".Toshkent. 2007, 40-41 bet.

16. O'ktam P. Pratov - "Botanika". ^shkent. Тайт, 2010. - B.288.

17. Flora Eurpaea. - Vol. 5. - p. 75-76.

18. Flora of Turkey. 1984 -Vol. 8. - P. 351-352.

19. www.plants.jstor.org

20.Makhmonov, L. S., Mamatkulova, F. K., Berdiyarova, M. B., & Shomurodov, K. E. (2021). THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN IRON AND VITAMIN B 12 DEFICIENCY ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI. NVEO-NATURAL VOLATILES & ESSENTIAL OILS Journal| NVEO, 10167-10174.

21.Makhmonov, L. S., Yigitov, A. U., Amerova, D. A., & Temirov, N. N. (2021). COORDINATION OF TREATMENT GUIDELINES FOR IRON DEFICIENCY AND B12 DEFICIENCY ANEMIA ASSOCIATED WITH HELICOBACTER PYLORI. NVEO-NATURAL VOLATILES & ESSENTIAL OILS Journal| NVEO, 10175-10182.

22.Abdiev, K. M., Makhmonov, L. S., Madasheva, O. G., & Berdiyarova, M. B. THE MAIN CAUSES OF ANEMIA IN PATIENTS WITH DISEASES OF THE COLON. yHEHLIH XXI BEKA, 12.

АДИЛБОЕВ ШАХРИЁР АДИЛБОЕВИЧ - Самарканд давлат университети Биология факультета бакалавр 2-боскич талабаси.

УЗОКрОЕВ АСИЛБЕК УЛУГБЕКОВИЧ - Самарканд давлат университети Биология факультети бакалавр 2-боскич талабаси.

ХУЖАНОВ АЛИШЕР НУРАЛИЕВИЧ - Самарканд давлат университети Усимликлар физиологияси ва микробиология кафедраси укитувчиси б.ф.ф.д (PhD).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.