Научная статья на тему 'FERULA L. TURKUM TURLARINING XALQ TABOBATIDAGI AHAMIYATI'

FERULA L. TURKUM TURLARINING XALQ TABOBATIDAGI AHAMIYATI Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

372
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Apiaceae / Ferula L / Ferula tadshikorum / доривор / биологик / флора / ArGis 10 / ареал. / Apiaceae / Ferula L / Ferula tadshikorum / medicinal / biological / flora / ArGis 10 / areal

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Диёрахон Салимова, Алишер Хужанов

Мақолада Ferula L. туркумининг умумий турлар ҳақида, тарқалиши ва қимматли доривор ўсимлик – Чайир (Ferula tadshikorum Pimenov) нинг умумий хусусиятлари, кимѐвий таркиби ва ҳалқ табобатида ишлатилиши ҳақида маълумотлар келтирилган. Тадқиқот давомида ушбу ўсимликнинг дунѐ бўйлаб ва республикамиз худуларида тарқалиши бўйича хариталари акс этирилди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FERULA L. THE IMPORTANCE OF GENERATIONS IN FOLK MEDICINE

The article provides information about the general species of the genus Ferula L., its distribution and general properties, chemical composition and use in folk medicine of a valuable medicinal plant Chayir (Ferula tadshikorum Pimenov). During the study, maps of the distribution of this plant around the world and in the regions of the republic were presented

Текст научной работы на тему «FERULA L. TURKUM TURLARINING XALQ TABOBATIDAGI AHAMIYATI»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 2 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 FERULA L. TURKUM TURLARINING XALQ TABOBATIDAGI AHAMIYATI

Диёрахон Салимова

Чирчиц давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети биология кафедраси

магистранти plant_2018 @mail.ru

Алишер Хужанов

Чирчиц давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети биология кафедраси

уцитувчиси б.ф.ф.д., (PhD) plant_2018 @mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мацолада Ferula L. туркумининг умумий турлар хдцида, тарцалиши ва цимматли доривор усимлик - Чайир (Ferula tadshikorum Pimenov) нинг умумий хусусиятлари, кимёвий таркиби ва хдлц табобатида ишлатилиши хдцида маълумотлар келтирилган. Тадцицот давомида ушбу усимликнинг дунё буйлаб ва республикамиз худуларида тарцалиши буйича хариталари акс этирилди.

Таянч сузлар: Apiaceae, Ferula L, Ferula tadshikorum, доривор, биологик, флора, ArGis 10, ареал.

FERULA L. THE IMPORTANCE OF GENERATIONS IN FOLK MEDICINE

Diyorahon Salimova

Master of the Department of Biology, Faculty of Natural Sciences, Chirchik State

Pedagogical Institute plant_2018@mail.ru

Alisher Khujanov

PhD in Biological Sciences, Teacher of the Department of Biology, Chirchik State

Pedagogical Institute plant_2018@mail.ru

ABSTRACT

The article provides information about the general species of the genus Ferula L., its distribution and general properties, chemical composition and use in folk medicine of a valuable medicinal plant - Chayir (Ferula tadshikorum Pimenov). During the study, maps of the distribution of this plant around the world and in the regions of the republic were presented.

Keywords: Apiaceae, Ferula L, Ferula tadshikorum, medicinal, biological, flora, ArGis 10, areal.

КИРИШ

Узбекистан Республикасининг флораси доривор усимликларга жуда хам бой ва хилма хиллиги билан ажиралиб туради. Флорамизда ёввойи холда усадиган купгина усимликлар халк хужалигининг турли сохаларида, шу жумладан, озик - овкат, ем - хашак, ошловчи ва буёк берувчи, парфюмерия хамда дори - дармон олиш учун ишлатилади. Тиббиётда усимликлардан куплаб дори-дармонлар тайёрлашда фойдаланади. Ер юзида усимликлар алохида урин эгаллаб, Урта Осиёда 8000 дан ортик ва Республикамиз флорасида эса 4383 дан зиёд усимлик турлари мавжуд булиб, шундан 1500 турга якин тур доривор усимлик хисобланилади. Шундан хал; табобатида 250 дан ошик турдан, тиббиётда эса 120 га якин турдан фойдаланиб келмокда[10].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОИЯ

Республикамизда учрайдиган доривор усимликларни етиштириш ва уларнинг захираларини са;лаш ва купайтириш борасида бир ;атор ;онун ва карорлар кабул килинган. Хусусан, 2009 йил 22 январдаги 02/1-сонли Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Доривор хом ашё етиштиришни купайтириш ва ахолини таъминлаш", 2020 йил 10 апрел П^ 4670-сонли "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора - тадбирлари" кабул килинган.

Жумладан, табиатдан фойдаланувчилар томонидан флорадаги усимликлар табиий ресурсларидан режасиз, назоратсиз ва тухтовсиз бир суз билан айтганда, аёвсиз фойдаланиш натижасида бир катор доривор усимликларнинг камайиб кетиши ёки буткул йуколиб кетиш арафасига келиб колишига сабаб булмокда.

Доривор усимликларнинг асосий хусусиятларидан бири организимга салбий таъсири жуда хам камлиги билан ажиралиб туради.

Масалан, овкат хазм килиш системаси касалликларини даволашда 70%, жинсий азолар касалликларни даволашда 88%, балгам ажратувчи препаратларнинг 70%, кон айланиш системаси касалликларини даволашда кулланиладиган гликозидлар хамда тиббиётда маълум максадларда кулланиладиган аллкаллоидлар, эфир мойлари ва бошка куплаб препаратлар айнан усимликлардан олинаётганлиги барчага маълумдир [1]. Айникса, кейинги йилларда усимликлардан тайёрланган дори - дармонлар сони тобора

ошиб бормоцда ва уларга булган талаб юцоридир. Чунки, узоц вацт тухтовсиз цулланиладиган кимёвий препаратлар албатта, бирор - бир организм функциясини бузилишига олиб келади. Усимликлардан тайёрланган дори -дармонлар эса салбий таъсирга эга булмасдан балки, организмда биологик актив моддалар мицдорини оширади. Шу сабабли йиллар давомида доривор усимликларни урганиш, яъни табиий захираларини аницлаш ва уларни имконият даражасида маданийлаштириш чоралари курилмоцда ва амалий ишлар олиб борилмоцда. Илмий тадцицотлар ва ишлаб чицилган мезонлар асосида доривор усимликлардан фойдаланиш ва уларни мухофаза цилиш ишларида камчиликлар мавжуд булиб, нотугри фойдаланиш натижасида сунги вацтларда доривор усимликлар захираларининг камайиб кетишига сабаб булмоцда.

Ана шундай табиий ресурслари кескин камайиб кетган усимликлар цаторига Ferula L. туркум турларини айтишимиз мумкин. Ferula L. туркуми турлари эрамизнинг IV асрларидан бошлаб смола (цатрон) олиш мацсадида кенг фойдаланилган [9].

Хрзирги кунда флорамизда учрайдиган Ferula L. туркум баъзи турлари турли хил табиий ва антропоген омиллар таъсири натижасида популяциялари цисцариб, табиий хом ашё захиралари кескин камайиб кетмоцда (Жиззах, Мирзачул, Карши ва Шеробод чуллари) [8,6].

Бу борадаги муоммоларни хал этиш мацсадида Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 20 мартдаги ПК 36/17-сонли "Республикада коврак плантацияларини ташкил этиш ва уларнинг хом ашёсини цайта ишлаш, хажмларини купайтириш хамда экспорт цилиш чора-тадбирлари тугрисида"ги царори цабул цилинди ва ушбу царорни ижросини таъминлаш мацсадида "Коврак етиштирувчилар ва экспорт цилувчилар уюшмаси" ташкил цилинди. Бу уюшманинг асосий вазифаси коврак плантациясини ташкил этувчиларга плантацияни ташкил этиш ва хомашё етиштириш юзасидан методик ёрдам ва тавсиялар ишлаб чицишдан иборат.

Ferula L. туркуми номи биринчи маротаба Темуфорт (Темуфорт, 1700), кейинчалик К.Линней таърифлаб, у 9 турига таъриф беришган. (Линней, 1753), хозиргача бу номенклатура сацланиб цолган (Ферула-сузи тик цоматли маъносини беради). Ferula L. туркуми турларининг систематикаси Э.П. Коровин (1947) ва замонавий тахлили М.Г. Пименов (1983) томонидан урганилган. Ferula L. 150 турлари мавжуд булиб, хозирги кунда Ferula L. туркуми вакиллари Марказий Осиё, Гарбий Сибир, Кавказ, Урта ер денгизи, Шимолий Африка, Кичик Осиё, Эрон, Афгоницон, Хитой (Шинжон) ва

Хиндистонда таркалган, шулардан 105 тури Марказий Осиё, 60 га якин тури республикамизда учрайди.

Ferula L. туркум турлари асосан тог усимликлари булиб, улар нисбатан баланд - денгиз сатхидан 300 дан 3600 м гача баландликда, майда тошли, шагалли ёнбагирларида учрайди. Туркумнинг баъзи турлари Помир Олой тог тизмасининг эндемик усимлик тури хисобланиб республикамизнинг айникса Самарканд, Кашкадарё, Сурхондарё, Жиззах вилоятларида таркалган. Шу жумладан Нурота курикхонасида, Кашкадарё вилоятининг Хисор тог тизмасидаги Сурхондарё вилоятининг Тупаланг дарёси хавзаларида, Жиззах вилоятининг Танга топди, Жум-жум сой кишлоклари атрофларида ва Зомин курикхонасининг Кулсой сойлари, кушни Тожикистон Республикаси худудида хам бир нечта нукталарида таркалган. Уларнинг айрим турлари денгиз сатхидан 200 - 2500 метргача баландликларда учрайди [1,2,4,5].

Туркум турларни аниклашда «Урта Осиё усимликлар коплами» (Т. I-Х. 1968-1993), Э.П. Каровин (1947), А.Л. Тахтаджян (1978), С.П. Черепанов (1981;1995), М.Г. Пименов ва бошкалар маълумотларидан асосида аникланилди. Таркалиш буйича харитаси Аг Gis 10 дастури ёрдамида шакллантирилди [4,5].

Ferula L. туркуми турларининг кимиёвий таркиби урганишда усимлик моддалари кимёси институти олимлари Г.К. Никонов, А.И. Саидходжаевва В.М. Маликовлар томонидан бир канча илмий тадкикотлар олиб борилган [6].

1970-1980 йиллар давомида Урта Осиёда учрайдиган Ferula L. туркуми турларининг 50 га якин турининг кимёвий таркиби урганилиб, улардан 250 га якин терпеноидли моддалар ажратиб олинган. 90 дан ортик турлари таркибида сесквитерпеноидли моддалар учраб, шундан 55 тур терпеноидли кумаринлар (56,0 %), 34 тур мураккаб эфирлар (35,0 %), 15 тур эса сесквитерпенли лактонлар (20,0 %) учрашини аникланилган.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хрзирда 100 га якин коврак турлари сесквитерпеноидли моддалар саклаши аникланган, бундан (54,7 %) коврак тури терпеноидли кумаринлар, 40 (35,5 %) тури мураккаб эфирлар, 15 (12,4 %) тур сесквитерпенли лактонлар саклаши аникланган [1,9].

Урта Осиёда учровчи Ferula L. туркуми турларини комплекс урганиш натижасида улардан янги-янги доривор препаратлар яратилмокда. Хрзирда ковракларнинг баъзи турларидан эстроген хусусиятга эга булган паноферол, эстроферол препаратлари тиббиётга тадбик килинмокда [3,7,11].

Ferula kokanica Regel & Schmalh., Ferula kuhistanica Korovin, Ferula tadshikorum Pimenov, Ferula penninervis Regel & Schmalh, Ferula diversivittata Regel & Schmalh. 1,1 дан 11,2 % гача эрийдиган углеводлар, 4,9 дан 18,3 % гача оксиллар саклайди [1,9]. Республикамизда Ferula sumbul (Kauffm.) Hook. f. ва Ferula tadshikorum Pimenov Узбекистон кизил китобига киритилган [13].

Туркум турлари эфир мойли, ем-хашак, асалчилик, шифобахш, крахмал берувчи, ароматик, озукабоп ва техника усимликлари хисобланади.

Шунингдек, Ferula L. турлари ветеринарияда тери, ичак паразитларига карши, хайвонлар букиб колишининг олдини олиш максадида ишлатилади. Кейинги текширишлар натижаси шуни курсатадики, инсонларда (гиёхвандларда) смола наркотик эффектини кесар экан. Баъзи турларининг елими (катрони) купчилик шарк давлатларида овкатнинг таъмини яхшиловчи восита сифатида кулланилади.

Ferula kuhistanica Korovin, Ferula varia (Schrenk) Trautv. ва Ferula sumbul (Kauffm.) Hook. f. халк табобатида сассик коврак каби фойдаланилади. Тиббиётда Ferula L. туркум турларининг илдизидан олинадиган смола настойка, эмулсия холида ута чарчашнинг олдини олишда (истерияда), бундан ташкари, балгам кучирувчи восита сифатида кулланилади. Ушбу максадда Эрон ва Х,индистонда F.alliacea va F. narthex Марказий Осиёда Ferula foetida (Bunge) Regel дан препаратлар яратилган. Бу усимликлардан озик-овкат махсулотларига хушбуй таъм берувчи моддалар хам олинади [1].

Абу Али ибн Сино ва Абу Райщон Берунийлар давридан коврак туркумлари вакиллари Ferula foetida (Bunge) Regel, Ferula foetidissima Regel & Schmalh., Ferula kuhistanica Korovin, Ferula kokanica Regel & Schmalh., F.foetida, F.foetidissima, F.kopetdagensis, F.kokanica, F.persika, F.zoongarica, F.sumbul, F.badrakema, F.diversivittata, F.kapsica, F.karatavika, F.karelini, F. gummoza, F.varia, F.kuhistanica илдизидан олинган елим (смола, катрон) кадимдан доривор усимликлар Уштургоз, Коврак, Сассик коврак, Сумбул, Спаген, Галбанум, Кинна ва бошка номлар билан оддий ва мураккаб дорилар сифатида меъда, буйрак, талок, жигар касаликларини даволашда хамда гинекологик касаликларда кон окишини тухтатувчи, иштаха очувчи, сийдик хайдовчи, бугинларда огрик колдирувчи дори сифатида, бош мия, склероз, бронхит, астма, сарик касал, кук йутал, диабетга даво, кон кетишини тухтатишда, сийдик ва буйрак огрикларида фойдаланилган.

Узбекистон кизил китобига кирган Ferula tadshikorum Pimenov Apiaceae оиласига Ferula L. туркумига мансуб, куп йиллик монокарп усимлик, буйи 1,51,8 м, кучли саримсок хидига эга. Илдизи йугон, вертикал илдизпояли, оддий

каудексли, пояси якка, асосида диаметри 5-см, сиёхранг, силлиц, бутун. Барглари юмшоц, тез сулувчан, юцори цисми деярли туксиз, остки томондан кулранг тукли, доирали тузилишда, куп сонли утказувчи най-толали бойламли, пластинкаси йирик булиб, узунлиги 40 см, эни 30 см гача, эллипссимон шаклда, уч карра булинган, биринчи тартибли сегментлари икки-уч мартагача патсимон булинган, юцориги поябарглари бандсиз, пастки барглари илдизбугзи баргларига ухшаш лекин кичикроц улчамли, учки барг булаклари йирик, 20 см гача узунликда, эни 7-9 см, лентасимон ёки тухумсимон лансентсимон шаклда, четки цисми тумтоц.

Тупгули-кенг шингил. Соябонлари куп сонли, барчаси мева хосил цилувчи, марказий соябонлари йугон бандли, аксарият холда ёлгон халца хосил цилиб, 20-30 нурли, улар 3-6 см узунликда, сиёхранг деярли тенг. Соябончалари 10-15 гулли, црама баргчасиз. Гулбандлари цисца, 0,5-0,8 см. Косачабаргларининг тишчалари майда, уч циррали. Гултожибарглари сариц, 22,5 см узунликда, чузинчоц-эллипсимон, тумтоц, учки цисми ичкарига цайрилган. Устунчаости косасимон. Меваси 1,9-2,7 см узунликда, эни эса 0,91,2 см, тескари тухумсимон, чузинчоц-тухумсимон, овалсимон ёки эллипсимон, орца томондан сицилган, ясси, туксиз. Орца цирралари ипсимон, четкулари кенг цанотсимон. Ажиратма каналлари ташци мезокарпда якка, жами 4 та, йирик, комиссура томонида 4-6 та, цирра каналлари орца цирраларда 1 тадан ва четкиларида 3-4 та. Апрел-май ойларида гуллаб, июн-июл ойларида мевалайди. Республикамизда Кашцадарё ва Сурхандарё вилоятларида учрайди [11,12].

62°0' <И°0' 64°0' б5°0" 66°0' б7°0' 68° О' 69° О1 70°0" 71 °0' 7J°0' 73°0"

F. tadshikorum нинг тарцалиш худудлари.

ХУЛОСА

Хулоса цилиб айтганимизда F. tadshikorum доривор усимлик булганлиги, хозирги кунда популяцияси цисцариб кетганлиги, табиий захираси камайиб

кетганлиги, бу усимликка булган талабни кондириш максадида уруглардан купайтириш, оналик плантацияларини ташкил этиш, суний плантациялар ташкил килиш, табиий захираларни саклаб колиш зарурлигини курсатади.

REFERENCES

1. Авалбоев О.Н. Гарбий Помир-Олой тизмаси Ferula L. турларининг биоэкологияси ва улардан окилона фойдаланиш усулларини такомиллаштириш. Дисс. б.ф.ф.д. (PhD). Самарканд. 2020. 120 с.

2. Авалбоев О.Н., Рахмонкулов У. Жиззах тумани шароитида Ferula L. туркуми турларининг интродукцияси // Узбекистон биология журнали. - Тошкент. 2014. №4. 22-25-б.

3. Ахмедходжаева Х.С., Курмуков А.Г. Об эстрогенных свойствах вешеств, выделенных из ферулы // Гормоны и гормональные препараты в животноводстве. М. 1974. -С. 32-33.

4. Виноградова В.М. Род Ferula L. (Apiaceae) в Центральной Азии // Новости сист. выс. раст. Л. 1990. 27. -С. 113-120.

5. Коровин Е.П. Род Ferula L. // Флора СССР. Изд. АН СССР. М. -Л. 1951. Т. 17. С. 62-155.

6. Рахманкулов У., Мелибаев С., Саидходжаев А.И. Среднеазиатские виды рода Ferula L. источник сесквитерпеновых производных // Биологическое особенности и распространение перспективных лекарственных растений. Ташкент: ФАН. 1981. -С. 138-153.

7. Рахманкулов У. Терпеноидсодержащие растения Западного Тянь-Шаня и их использование. Дис. ...докт. биол. наук. - Ташкент. 1999. 243 с.

8. Рахмонкулов У., Авалбоев О.Н. Узбекистон ковраклари (монаграфия) // «Фан ва технология» нашрёти. Тошкент. 2016. 240-б.

9. Рахмонов Х.С. Биология и ресурсы Ferula tadshikorum M.Pimen. в южном Таджикистане//Диссер.на соискание ученой степени кандидата сельскохозяйственных наук. Дисс. канд. биол. наук. Душанбе. 2017. 131 с.

10. Тургинов О.Т., Шарипова А.Э. Доривор Ferula tadshikorum усимлигининг истикболли хусусиятлари // Узбекистонда доривор ва зировор усимликлар мухофазаси, етиштириш, кайта ишлаш ва соханинг экпорт салохиятини оширишдаги долзарб масалалар. Республика илмий-амалий анжуман материаллари. Тошкент. 2020. 116-118 б.

11. Хожиматов O.K., Хамраева Д.Т., Махмудов А.В., Хужанов А.Н. Жанубий Узбекистон шароитида Ferula tadshikorum Pimenov турини уругидан етиштириш буйича йурикнома. Тошкент. 2019. 44 b.

12. Флора СССР: В 30 т. М.-Л.: Изд-во АН СССР, 1950. - Т. 16. - С. 58-646.^

13. Узбекистон Республикаси Кизил китоби. 1 T. Тошкент. 2019. - 95 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.