Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ МАДАНИЙ ЎСИМЛИКЛАР ЁВВОЙИ АЖДОДЛАРИНИНГ ДОРИВОР ТУРЛАРИ (ROSACEAE JUSS.)'

ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ МАДАНИЙ ЎСИМЛИКЛАР ЁВВОЙИ АЖДОДЛАРИНИНГ ДОРИВОР ТУРЛАРИ (ROSACEAE JUSS.) Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
211
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Rosaceae Juss. / Тянь-Шань / диких сородичей культурных / ГИС / Crataegus pontica / экстракт / мониторинг. / Rosaceae Juss. / Tien Shan / wild relative cultural plants / GIS / Crataegus pontica / extract / monitoring

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Акмал Алламуротов

В статье проанализированы лекарственные растения (Rosaceae Juss.) диких сородичей культурных растений на основе собранных в ходе полевых исследований и имеющихся литературных данных, а также на основе гербарных образцов, хранившихся в фонде Национального гербария (TASH). В результате анализа, выявлены 9 видов, относившихся к 6 родам семейства на территории республики. Ведущими родами семейства является Crataegus L. 3 вида и Prunus L. 2 вида, а остальные виды участвуют по одним видам. По анализам жизненных форм изучаемых растений, данные виды состоят из деревьев и кустарников. По анализам распространения во флоре, изучаемые виды плотно распространены на хребте Западного Тянь-Шаня. Это объясняется богатством видов этой флоры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes medicinal plants (Rosaceae Juss.) of wild relatives of cultivated plants on the basis of field research and available literature data, as well as on the basis of herbarium specimens stored in the National Herbarium Fund (TASH). As a result of the analysis, 9 species belonging to 6 genera of the family were identified on the territory of the republic. The leading genera of the family are Crataegus L. 3 species and Prunus L. 2 species, and the remaining species participate in one species. According to the analyses of the life forms of the studied plants, these species consist of trees and shrubs. According to the analysis of the distribution in the flora, the studied species are densely distributed on the ridge of the Western Tien Shan. This is due to the richness of the species of this flora.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ МАДАНИЙ ЎСИМЛИКЛАР ЁВВОЙИ АЖДОДЛАРИНИНГ ДОРИВОР ТУРЛАРИ (ROSACEAE JUSS.)»

миртикан биринчи йил жуда паст натижани курсатди. Иккинчи ва учинчи йилларда униб чикиш курсаткичи юкори булди.

Хулосалар: Ербагирлаган темиртикан тошлок кумли ерларда йул ёкаларида, темир йуллар ёкасида экинзор-лар (маккажухори) орасида учратиш мумкин. Усимлик ;урго;чиликка чидамли, иссикликдан куркмайди —

айнан шундай шароитларда авж олиб ривожланади. Сугориладиган ;ишло; хужалиги ерларида эса ривож-ланиши анча секин суръатда кечди. Сепилган уруглар биринчи йил оз микдорда иккинчи йили эса кутилган натижага эришиш мумкин эканлиги ани;ланди. Бу уз навбатида усимликнинг курук, кум, тошли табиий мухит шароитига мослашганлигини курсатади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Блинова К. Ф. и др. Ботанико-фармакогностический словарь: Справ. пособие/ Под ред. К. Ф. Блиновой, Г. П. Яковлева.—М.: Высш. шк., 1990.— C.263.—ISBN 5-06-000085-0.

2. Saurabh Chhatre, Tanuja Nesari, Gauresh Somani, Divya Kanchan, Sadhana Sathaye.Phytopharmacological overview of Tribulus terrestris// Pharmacognosy Reviews.— 2014-01-01.—Т. 8,вып. 15.—С. 45-51.— ISSN 09737847. — doi:10.4103/0973-7847.125530.

3. X. L. Huang, Y. S. Zhang, Z. Y. Liang.[Studies on water soluble polysaccharides isolated from Tribulus terrestris L--purification and preliminary structural determination of heteropolysaccharide H]// Yao Xue Xue Bao = Acta Pharmaceutica Sinica.— 1991-01-01.—Т. 26, вып. 8.1—С. 578-583.—ISSN 0513-4870.

4. https://www.elsevier.com/

5. https://www.webmd.com/

6. https://www.sciencedirect.com/

УЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ МАДАНИЙ УСИМЛИКЛАР ЁВВОЙИ АЖДОДЛАРИНИНГ ДОРИВОР ТУРЛАРИ ROSACEAE JUSS.)

Акмал АЛЛАМУРОТОВ,

кичик илмийходим, УзР ФА Ботаника институти.

Аннотация. В статье проанализированы лекарственные растения (Rosaceae Juss.) диких сородичей культурных растений на основе собранных в ходе полевых исследований и имеющихся литературных данных, а также на основе гербарных ооразцов, хранившихся в фонде Национального гербария (TASH). В результате анализа, выявлены 9 видов, относившихся к 6 родам семейства на территории республики. Ведущими родами семейства является Crataegus L. 3 вида и Prunus L. 2 вида, а остальные виды участвуют по одним видам. По анализам жизненных форм изучаемых растений, данные виды состоят из деревьев и кустарников. По анализам распространения во флоре, изучаемые виды плотно распространены на хребте Западного Тянь-Шаня. Это объясняется богатством видов этой флоры.

Ключевые слова: Rosaceae Juss., Тянь-Шань, диких сородичей культурных, ГИС, Crataegus pontica, экстракт, мониторинг.

Annotation. The article analyzes medicinal plants (Rosaceae Juss.) of wild relatives of cultivated plants on the basis of field research and available literature data, as well as on the basis of herbarium specimens stored in the National Herbarium Fund (TASH). As a result of the analysis, 9 species belonging to 6 genera of the family were identified on the territory of the republic. The leading genera of the family are Crataegus L. 3 species and Prunus L. 2 species, and the remaining species participate in one species. According to the analyses of the life forms of the studied plants, these species consist of trees and shrubs. According to the analysis of the distribution in the flora, the studied species are densely distributed on the ridge of the Western Tien Shan. This is due to the richness of the species of this flora.

Keywords: Rosaceae Juss., Tien Shan, wild relative cultural plants, GIS, Crataegus pontica, extract, monitoring

Кириш. Сунгги йилларда табиий холда таркалган бормокда. Бу борада хукуматимиз томонидан хам катор доривор усимликлар хомашёсига булган талаб ортиб карорлар кабул килинмокда. Хусусан, бу борада, ёввойи

MAXSUS SON [2] 2021 AGllO INFORM

35

МУЁА ларининг Rosaceae Juss. оиласи доривор турлари 1-жадвал.

Оила № Туркум № Тур Хаётий шакли

1 C. pontica K.Koch Дарахт

1 Crataegus L. 2 C. songarica K.Koch Дарахт

3 C. turkestanica Pojark. Дарахт

2 Cydonia Mill. 4 C. oblonga Mill. Дарахт, Бута

RosaceaeJuss 3 Prunus L 5 P. armeniaca L. Дарахт

6 P. bucharica (Korsh.) Hand -Mazz. Бута, Дарахт

4 Pyrus L. 7 P. vavilovii Popov Бута, Дарахт

5 Rosa L. 8 R. canina L. Бута

6 Rubus L. 9 R. caesius L. Бута

доривор усимликларга Президентимиз томонидан эьтибор каратилиб 2020 йил 10 апрелдаги "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан о;илона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПЦ-4670-сонли карори кабул килинди [4].

Хозирги вактда ер юзида доривор усимликларнинг 10-12 минг тури булиб, республикамиз флорасида уларнинг 1200 та тури кайд этилган. Айнан уларнинг 100 дан ортик тури илмий тиббиётда фойдаланилиб, уларнинг 80% дан ортиги ёввойи турлар хисобланади [5]. Тадкикотларимиз давомида Узбекистон флорасида маданий усимликлар ёввойи аждодларининг (МУёА) 25 оила 105 туркум ва 222 та тури учраши кайд этилди. Мазкур турларнинг 88 таси дориворлик хуусия-иг. эга булиб, улар орасида Rosaceae Juss. оиласи вакиллари мухим ахамият касб этади.

Тадк;ик;от объекти ва услублари. Тадкикот объекти Узбекистон флорасида таркалган Rosaceae Juss. Оиласи-нинг доривор турлари хисобланади.

Олинган натижалар ва уларнинг мухокамаси. Раъ-нодошлар (Rosaceae Juss.) оиласи - гулли усимликлар орасида энг йирик оилалардан булиб, шимолий ярим-шарнинг муътадил иклимли минтакасида таркалган. Ер юзида 120 туркумга оид 3000 дан ортик турни уз ичига олади. Узбекистонда эса 35 туркумга оид 153 тур усимлик усади [6, 7]. Ушбу оила турларининг купчилиги доривор ва витаминли усимликлар хисобланади. МУЁА ларининг 27 та тури Rosaceae Juss. оиласига тугри келади ва уларнинг 9 таси дориворлик хусусиятига эга хисобланади. Куйида мазкур турларнинг узига хос булган хусусиятлари тугрисида тухталиб утамиз (1-жадвал).

Понтик дуланаси, сарик дулана (Crataegus pontica K.Koch) - Марказий Осиё ва Кавказ тогларининг 8001700 метр баландликларида табиий холда таркалган. Мевасидан экстракт тайёрланади. Барг ва гулларини кайнатиб суви ичилса марказий нерв системасининг тинчланишига таъсир этади. Экстракти юрак фаоли-ятини яхшилашда ва кон босимини пасайтиришда ишлатилади [2].

Жунгор дуланаси (Crataegus songarica K.Koch) -Марказий Осиё тогларининг урта кисмида таркалган. Э.Т.Бердиев, М.Х. Хакимова, Г.Б. Махмудова [1] маъ-лумотлари дулана турларини кимматли дориворлик хусусиятларига эга эканликларини курсатади. Дулана меваси югат -к,он томир касалликларида кенг фойда-ланилади.

Тул.истон дуланаси, кизил дулана (Crataegus turkestanica Pojark.) - Тянь-Шань, Помир-Олай ва "(летто1да учрайди [8]. Хозирги кунда гулларидан :айёр<. н ан тиндирма ва турли бош;а гиёхлар билан бирга тайёрланадиган дори воситалари атеросклероз, ;он босими ошганда, бош айланиши, йуталда истеъмол килинади [3].

Чузинчок бехи (Cydonia oblonga Mill.) - "авказ, Эрон, Урта Осиё, Хитой, Европа, Жанубий ва Шимолий Аме-рикада таркалган. Мевалари орти;ча вазн йукотиш, сийдик йуллари ва простата бези яллигланишига карши профилатик максадлар учун ишлатилади.

Арман олхуриси (Prunus armeniaca L.) - Химолай, Тянь-Шань ва Шимолий "авказнинг гарбий кисмида са;ланиб колган. Унинг меваси гиповитаминоз ёки авитаминозда ва камконликда яхши ёрдам беради. Миянинг фаоллиги учун магний ва фосфорга бой ушбу мевани истеъмол килиш тавсия этилади.

Бухоро олхуриси (Prunus bucharica (Korsh.) Hand -Mazz.) - Марказий Осиё учун эндемик. Олхури орга-низмни тозалаб, ошкозон-ичак фаолиятини яхшилайди.

Вавилов ноки (Pyrus vavilovii Popov) - Fарбий Тянь-Шань, Помир-Олой ва Афгонистонда таркалган. У юрак ритмини меъёрлаштиради, организмни мустахкамлайди, вируслардан химоя килади ва бошкалар.

Итбурун наъматак (Rosa canina L.) - Европа, Fарбий Осиё ва Шимолий Африкада кенг таркалган. Наъматак мевалари авитаминоз касалликларини даволаш ва олдини олишда яхши самара беради. Мева кайнатмаси иситма колдирувчи дори сифатида хамда меъда ичак касалликларини даволашда, огиз бушлиги касалликларида огиз чайиш учун ишлатилади.

"укимтир маймунжон (Rubus caesius L.) - Европа ва Осиёда кенг таркалган. Маймунжон касалликдан сунг

36

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

организмнинг тикланишига, фикрлаш кобилияти ва хотиранинг мустахкамланишига ёрдам беради.

Хозирги кунда мухим хужалик ва иктисодий ахамиятга эга булган усимликларни табиий популяцияларини ани;лаш, уларнинг холатини бахолаш ва уларнинг замонавий хариталарини тузиш борасида самарали тад;и;отлар йулга куйилган. Тад;и;отлар давомида ушбу турларнинг гербарий намуналари тахлил килинди ва Узбекистон худудидан терилган намуналар асосида замонавий ГАТ хариталар яратилди (1-расм).

ареалини ани;лаш хамда уларни инвентаризациялаш мухим илмий-амалий ахамият касб этади.

2. Олиб борилган тад;и;отлар натижасида Узбекистон флорасида таркалган маданий усимликлар ёввойи аж-додлари Rosaceae Juss. оиласининг доривор турлари тахлил килинди. Тахлил натижаларига кура, оиланинг республикамиз худудида 6 туркумга мансуб 9 тури до-ривор эканлиги кайд этилган. Олинган натижалардан мазкур турлар устида мунтазам мониторинг ишларини олиб бориш хамда уларни мухофаза килиши борасидаги

«¡»О'О'В 67°0'0Г1В бзоочгв 6»ЧГО"В 70°0,0"В 71°0'0"В 72°ОЧ>"В 73°0'0"В

Ritbtis caesius I . Crataegus ponricaK.Koch Prunus armeniaca L. Pyrus vavilovii Popov Cydonia oblonga Mill, /\ Crataegus turkestnnica Pojark. O Crataegus songarica K.Kocb * Prunus bucharica (Korsh.) Hand Mazz.

1-расм. Турларнинг тарцалиш харитаси.

Хулоса. Узбекистон флорасидаги маданий усимликлар ёввойи аждодларининг доривор турлари (Rosaceae Juss.) урганиш асосида:

1. Сунгги йиллардаги антропоген ва техноген омил-лар натижасида, биологик хилма-хилликнинг ажрал-мас булаги булган доривор усимликларнинг табиий популяцияларига булган таъсирнинг ортиб кетиши кузатилмокда. Бунинг натижасида флорамизда табиий холда таркалган доривор усимликларнинг таркалиш

тад;и;отларда кенг микёсда фойдаланилади.

3. Оиланинг етакчи туркумлари Crataegus L. 3 тур, Prunus L. 2 тур хисобланиб, колган туркумларда ягона турлар билан иштирок этади. Усимликларнинг хаётий шаклига нисбатан тахлилига кура, мазкур турлар асосан дарахт ва буталардан иборат. Флорадаги таркалиши тахлилига кура, урганилган турлар Fарбий Тянь-Шань тизмасида зич таркалган. Бу мазкур худуд флораси тур-ларга бойлиги билан изохланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Бердиев Э.Т., Хакимова М.Х., Махмудова Г.Б. Урмон доривор усимликлари. Тошкент. УзР ФА Минитипографияси, 2016 й. 250 б.

2. Шайматов О.А., Холиков Д.М. Китоб урмон хужалигидаги сарик ва кизил дулана турларининг таркалиши. // Жанубий Оролбуйи биологик хилма-хиллигини саклаш, кайта тиклаш ва мухофаза килишнинг экологик масалалари номли халкаро илмий-амалий конференция материаллари. Нукус 2018. 285-286 б.

3. Тошпулатова Н., Авалбоев О. Н. Cydonia oblonga mill. ning dorivorlik xususiyatlari // XXI асрда биологиянинг ривожланиш истикболлари ва уларда инновацияларнинг ахамияти. Республика илмий анжумани материаллари. Жиззах-2021. 479-480 б.

4. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 4 апрелдаги "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПЦ-4670-сонли карори.

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

37

5. Хожиматов О.К., Лекарственные растения Узбекистана (свойства, применение и рациональное использование) - Т.: «Маънавият», 2021. - стр. 328.

6. Хожиматов КД., Хожиматов О.К. Доривор усимликлар бойлигимиз. // Ekologiya xabarnomasi. - Ташкент. - 2001. - № 2. С. 34 - 37.

Хожиматов К. Х., Хожиматов О.К. Усимликлар хомашёси ресурслари. - Гулистон: ГулДУ, 2007. - 54 б.

7. Кайимов А.К., Бердиев Э.Т. Дендрология (дарслик). - Тошкент, "Фан ва технология", 2012. - 196-198 б.

УУТ: 58(581.6)

ТЛДЩЦОТ

ТОШКЕНТ БОТАНИКА БOFИДА ДOРИBOР УСИМЛИ^АР ЕТИШТИРИШ ВА УЛАРНИНГ

АГFOТЕXНИKАCИ

Дилфуза БЕРДИБАЕВА,

биология фанлари номзоди, УзР ФА Ботаника институти уузуридаги Тошкент Ботаника боги,

Махсуда НИЗОМОВА, цишлоц хужалиги Фанлаои буйича фалсафа доктори (PhD), Тошкент давлат аграруниверситети, Фотима ПРИМОВА, узР ФА Ботаника институти уузуридаги Тошкент Ботаника боги мутахассиси.

Аннотации. В последние годы в стране п'овод'.чгя последовательные реформы в области защиты лекарственных растений, рационального использования природных ресурсов, создания плантаций по выращиванию лекарственных растений и их переработке. Из более чем 4300 растений, относящихся к местной флоре, 750 видов являются лекарственными, из которых 112 видов зарегистрированы для использования в научной медицине, из них 70 видов активно используются в фармацевтической промышленности.

В 2019 году было экспортировано обработанных лекарственных растительных продуктов на сумму 48 миллионов долларов. В то же время анализ показывает необходимость создания цепочки добавленной стоимости за счет защиты лекарственных растений, организации их плантаций, переработки.

Ключевые слова: лекарственные растения, выращивание, агротехника, описание, территория, песок, почва, питательное вещество, выращивание.

Annotation. In recentyears, the country has been carrying out successive reforms in the field of protection of medicinal plants, rational use of natural resources, creation of plantations for the cultivation of medicinal plants and their processing. Of the more than 4300 plants belonging to the local flora, 750 species are medicinal, of which 112 species are registered for use in scientific medicine, of which 70 species are actively used in the pharmaceutical industry. In 2019, $ 48 million worth of processed medicinal herbal products were exported. At the same time, the analysis shows the need to create a value added chain by protecting medicinal plants, organizing their plantations, and processing.

Keywords: medicinal plants, cultivation, agrotechnics, description, area, sand, soil, nutrient, cultivation.

Кириш. Мамлакатимиз табиатида учрайдиган доривор усимликларни парваришлашдан таш;ари, чет эллардан келтирилган доривор ноёб турларни и;лимлаштириш, уларни богларда устиришга эъти-бор каратилмокда. Сабаби, согли;ни са;лаш тизи-ми х,амда фармацевтика саноати корхоналари учун мустах,кам хомашё базасини яратиш, колаверса, доривор усимликларнинг табиатда йуколиб кетишининг олдини олиш барчамизнинг бурчимиздир.

Усимликлар хилма-хиллигини са;лаш ва купайтиришнинг энг самарали усулларидан бири Ботаника боглари ва бош;а илмий муассасаларда ти-рик усимликларнинг коллекцияларини яратишдир. Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Ботаника институти хузуридаги Акад. Ф.Н. Русанов номли Тошкент Ботаника богининг "Доривор ва манзарали ут усимликлар интродукцияси" лабораторияси коллекци-ясида мавжуд булган доривор усимликлардан айрим-

38

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.