Научная статья на тему 'ОЧИҚ МАЙДОНЛАРДА ЕРБАҒИРЛАГАН ТЕМИРТИКАН (TRIBULUS TERRESTRIS L) ЎСИМЛИГИ УРУҒЛАРИНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШ'

ОЧИҚ МАЙДОНЛАРДА ЕРБАҒИРЛАГАН ТЕМИРТИКАН (TRIBULUS TERRESTRIS L) ЎСИМЛИГИ УРУҒЛАРИНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
1999
49
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Якорцы стелющиеся / прорастание семян / народная медицина / атеросклероз / здоровье. / Iron thorns / seed germination / folk medicine / atherosclerosis / health.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Абдумўмин Ганиев, Фаррух Умаралиев

Проведены исследования по размножению семян для возделывания на орошаемых землях, предназначенных для земледелия. При этом всхожесть семян растения составил — в первый год 10-15%, а во второй — 65-70%. Якорцев очень хорошо адаптирован к окружающей среде, а семена расположены внутри сильных колючек. Его передают люди и животные. В процессе распространения семена подвергаются различным механическим воздействиям. Это также положительно сказывается на повышении плодородия растений. В природе якорцев отличается высокой естественной забывчивостью.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Research has been carried out on the multiplication of seeds for cultivation on irrigated lands intended for agriculture. At the same time, the germination capacity of the seed of the plant was 10-15% in the first year, and 65-70% in the second. The Iron thorns is very well adapted to the natural environment and the seeds are located inside the solid thorns. It is spread by humans and animals. The seeds are subjected to various mechanical effects during the dispersal process. This also has a positive effect on increasing plant fertility. In nature, Iron thorns has a high natural forgetfulness.

Текст научной работы на тему «ОЧИҚ МАЙДОНЛАРДА ЕРБАҒИРЛАГАН ТЕМИРТИКАН (TRIBULUS TERRESTRIS L) ЎСИМЛИГИ УРУҒЛАРИНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ ЎРГАНИШ»

сарфлаб амалга ошириш мумкин.

15. Айни ва;тда электромагнит тул;инлар хосил килувчи кичик физик курилма хонадонлардаги барча зарарли хашаротлар ва кемирувчиларни асаб система-сига таъсир этиб, шу жойни ташлаб кетиши ани;ланган. Дон махсулотларини са;лашда, тупрокдан зараркунанда хашаротларни йукотишда бу усулни куллаш ма;садга мувофи; буларди.

16. Электр токи ишдан чи;;ан, хосилдорлиги камайиб кетган тупро;нинг яна кайта хосилдорлик хоссасини тиклашга хам ёрдам беради.

Хулоса. Ю;орида келтирилган маълумотлардан шундай хулосага келиш мумкинки, усимликларни хар

к;андай усул билан кучсиз электр токи таъсирига учра-тиш уларга ижобий таъсир этади, усимликларни турли нокулай шароитларга нисбатан чидамлилигини ортти-риб, моддалар алмашинуви ва демак хосилдорликнинг ортишига олиб келади. Бу усулни куллаш, хозирги кунда куёш батареялари ёрдамида амалга оширилса, у кадар кимматга тушмайди ва ;ишло; хужалиги учун катта фойда келтиради.

Республикамизда бир-бирига узвий богланган биосферадаги физик жараёнларни мохиятини чукур тушуниш, ундан бу соха ривожи учун физика фанини ;ишло; хужалиги сохаси билан мукаммал урганишни тавсия этамиз.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Х.Абдуллаев, Х.Аргинбоев, Т.Хушвак;тов "Агрофизика". Услубий кулланма. Тошкент 2003. -198 б.

2. Э.Исмаилов, Н.Маматкулов, Г.Ходжаев, Н.Норбоев. "Биофизика" Тошкент. 2012 й. -249 б.

3. Тургунов Т.Т. Амалий физика. Тошкент. "Узбекистон" 2003 й. - 480 б.

4. Усова А.В., Антропова Н.С. Связь преподавания физики в школе с сельско-хозяйственным производством. - Москва. «Просвешение». 1988 г.- 191 с.

5. Фарберман Б., Мусина Р., Джумабаева Ф. Современные методы преподавания в ВУЗах. Учебное пособие. -Ташкент. 2001 г. 127 с.

ОЧИЦ МАЙДОНЛАРДА ербагирлаган

ТЕМИРТИКАН (TRIBULUS TERRESTRIS L) усимлиги УРУГЛ АРИНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ

у ГАНИШ

Абдумумин ГАНИЕВ,

Тошкент давлат аграруниверситеты Урмон хужалиги ва ландшафт дизайни факультетининг Дориворусимликлар кафедраси профессори,

Фаррух УМАРАЛИЕВ,

Узбекистон Республикаси Цишлоц хужалиги вазирлиги Техник, мойли, доривор усимликлар ва чорвачиликда озуца базасини шакллантириш бошцармаси кичикходими,

Аннотация: Проведены исследования по размножению семян для возделывания на орошаемых землях, предназначенных для земледелия. При этом всхожесть семян растения составил — в первый год 10-15%, а во второй — 65-70%. Якорцев очень хорошо адаптирован к окружающей среде, а семена расположены внутри сильных колючек. Его передают люди и животные. В процессе распространения семена подвергаются различным механическим воздействиям. Это также положительно сказывается на повышении плодородия растений. В природе якорцев отличается высокой естественной забывчивостью.

Ключевые слова:Якорцы стелющиеся, прорастание семян, народная медицина, атеросклероз, здоровье.

Anatomy: Research has been carried out on the multiplication of seeds for cultivation on irrigated lands intended for agriculture. At the same time, the germination capacity of the seed of the plant was 10-15% in the firstyear, and 65-70% in the second. The Iron thorns is very well adapted to the natural environment and the seeds are located inside the solid thorns. It is spread by humans and animals. The seeds are subjected to various mechanical effects during the dispersal process. This also has a positive effect on increasing plant fertility. In nature, Iron thorns has a high naturalforgetfulness.

Keywords: Iron thorns, seed germination, folk medicine, atherosclerosis, health.

Темиртикан усимлигида куп микдорда озука мод-далари мавжуд. Масалан, С витамини, шунингдек, минераллар: селен, темир, фосфор, магний, мис, рух, кальций ва марганец. Бундан ташкари, ёгли кисло-таларга, алколоидларга, биологик фаол оксилларга, усимлик стеролларига бой, унда ;имматбах,о флаво-ноидлар — кемпферол ва кверцетин мавжуд. Темиртикан инсон организмига турли хил ижобий таъсирлар курсатади: яллигланишни кетказади; турли хил те-рининг шикастланишларини тезда даволашга ёрдам беради; танадаги зарарли холестеролни камайтиради ва атеросклероз ривожланишига тус;инлик килади; кон ивишини камайтиради ва кон томирларини кенгайтиради; эркакларга ижобий таъсир курсатади (потенциални яхшилайди, жинсий безларнинг ишини рагбатлантиради, эркак жинсий хужайралари сонини купайтиради); диуретик таъсирга эга, бунинг натижа-сида танадан орти;ча сую;лик чи;арилади; одамнинг гормонал фонини меъёрлаштиради; кукрак сути ишлаб чи;аришни рагбатлантиради, тонусни оширувчи ва хужайраларни тикловчи хусусиятларга эга. Алохида ози;-ов;ат кушимчаси сифатида мушакларнинг массасини ошириш ва заифликни даволаш учун иш-латилиши ёки турли хил прогормонал кушимчалар таркибига кириши мумкин. Хал; табобатида бош огриги, конъюнктивитни даволаш учун кулланилади. Бу усимликнинг шарбати замбуруглар ва вируслар келтириб чи;арадиган тери касалликлари учун жуда фойдали. Умуман олганда, шифокорлар нуктаи назари-дан, темиртикан барча касалликларда ижобий таъ'и.р курсатиши мумкин, шу жумладан: эркак ва аёлларнинг бепуштлиги, гипертензия, дерматоз, буйрак касаллиги, шишиш, гастрит, атеросклероз касалликларида ижо-бий таъсир курсатади.

Темиртикан препаратлари одам организмида мушакларнинг усиши, куч ва чидамлиликни ошириши учун гормонларни ишлаб чи;аришни ра^атлантириши исботланган. Аникрок килиб айтадиган булсак, те-миртикан гипофиз ва гипоталамуснинг фаолиятини яхшилайди, бу эса уз навбатида тестостерон ишлаб чикариш учун жавоб берадиган гормонни ишлаб чикаради. Хитойда ушбу усимликнинг турли кисмлари турли хил касалликларни даволаш учун ишлатилади. Анъанавий хитой тиббиётида темиртикан меваси куз, шиш, патологик огрик ва жинсий касалликларни даво-лашда ишлатилган. Темиртикан депрессия килинган жигарни тиклаш, кукрак кафаси, мастит, уткир конъюнктивит, бош огриги ва витилигони даволаш учун Шерн-Нонг Фармакопеясида (Хитойдаги энг кадимги фармакологик иш) жуда кимматли дори сифатида тавсифланади. Шундай килиб, Темиртикан барглари кусиш, диарея, терининг кичиши, коракутир, учун иш-латилади. Бош огриги, бош айланиши, кукрак кафаси огриги, витилиго, турли жигар касалликларида сама-рали таъсир килади. Тадкикотлар шуни курсатдики, Темиртикан экстрактининг аёллар саломатлигига

шубхасиз ижобий таъсири бор. Махсулот гуллаш ва мева бериш пайтида йигилади (лат. Herba Tribuli terrestris), утидан доривор хомашё сифатида фойда-ланилади: у илдизи билан тортиб олинади, сунгра соя жойларда куритилади.

'■и. А

* ■ ■■ 11 г г - ■ ■ V-

... ■ - ■ n^

.... ■■■ - ■ i.

Олиб борилган тадкикот натижалари шуни курсатадики, ербагирлаган темиртикан усимлигини кишлок хужалигига мулжалланган сугориладиган ерларда купайтиришда бирмунча кийинчиликларга дуч келинди. Тугридан-тугри уруглари сепилганда, те-

34

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

миртикан биринчи йил жуда паст натижани курсатди. Иккинчи ва учинчи йилларда униб чиккиш курсаткичи юкрри булди.

Хулосалар: Ербагирлаган темиртикан тошлокк кумли ерларда йул ёккаларида, темир йуллар ё;асида экинзор-лар (маккажухори) орасида учратиш мумкин. Усимлик кургоккчиликка чидамли, исси;ликдан куркмайди —

айнан шундай шароитларда авж олиб ривожланади. Сугориладиган ;ишло; хужалиги ерларида эса ривож-ланиши анча секин суръатда кечди. Сепилган уруглар биринчи йил оз микдорда иккинчи йили эса кутилган натижага эришиш мумкин эканлиги ани;ланди. Бу уз навбатида усимликнинг курук, кум, тошли табиий мухит шароитига мослашганлигини курсатади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Блинова К. Ф. и др. Ботанико-фармакогностический словарь: Справ. пособие/ Под ред. К. Ф. Блиновой, Г. П. Яковлева.—М.: Высш. шк., 1990.— C.263.—ISBN 5-06-000085-0.

2. Saurabh Chhatre, Tanuja Nesari, Gauresh Somani, Divya Kanchan, Sadhana Sathaye.Phytopharmacological overview of Tribulus terrestris// Pharmacognosy Reviews.— 2014-01-01.—Т. 8,вып. 15.—С. 45-51.— ISSN 09737847. — doi:10.4103/0973-7847.125530.

3. X. L. Huang, Y. S. Zhang, Z. Y. Liang.[Studies on water soluble polysaccharides isolated from Tribulus terrestris L--purification and preliminary structural determination of heteropolysaccharide H]// Yao Xue Xue Bao = Acta Pharmaceutica Sinica.— 1991-01-01.—Т. 26, вып. 8.1—С. 578-583.—ISSN 0513-4870.

4. https://www.elsevier.com/

5. https://www.webmd.com/

6. https://www.sciencedirect.com/

УЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ МАДАНИЙ УСИМЛИКЛАР ЁВВОЙИ АЖДОДЛАРИНИНГ ДОРИВОР ТУРЛАРИ ROSACEAE JUSS.)

Акмал АЛЛАМУРОТОВ,

кичик илмийходим, УзР ФА Ботаника институти.

Аннотация. В статье проанализированы лекарственные растения (Rosaceae Juss.) диких сородичей культурных растений на основе собранных в ходе полевых исследований и имеющихся литературных данных, а также на основе гербарных ооразцов, хранившихся в фонде Национального гербария (TASH). В результате анализа, выявлены 9 видов, относившихся к 6 родам семейства на территории республики. Ведущими родами семейства является Crataegus L. 3 вида и Prunus L. 2 вида, а остальные виды участвуют по одним видам. По анализам жизненных форм изучаемых растений, данные виды состоят из деревьев и кустарников. По анализам распространения во флоре, изучаемые виды плотно распространены на хребте Западного Тянь-Шаня. Это объясняется богатством видов этой флоры.

Ключевые слова: Rosaceae Juss., Тянь-Шань, диких сородичей культурных, ГИС, Crataegus pontica, экстракт, мониторинг.

Annotation. The article analyzes medicinal plants (Rosaceae Juss.) of wild relatives of cultivated plants on the basis of field research and available literature data, as well as on the basis of herbarium specimens stored in the National Herbarium Fund (TASH). As a result of the analysis, 9 species belonging to 6 genera of the family were identified on the territory of the republic. The leading genera of the family are Crataegus L. 3 species and Prunus L. 2 species, and the remaining species participate in one species. According to the analyses of the life forms of the studied plants, these species consist of trees and shrubs. According to the analysis of the distribution in the flora, the studied species are densely distributed on the ridge of the Western Tien Shan. This is due to the richness of the species of this flora.

Keywords: Rosaceae Juss., Tien Shan, wild relative cultural plants, GIS, Crataegus pontica, extract, monitoring

Кириш. Сунгги йилларда табиий холда тар;алган бормокда. Бу борада хукуматимиз томонидан хам к;атор доривор усимликлар хомашёсига булган талаб ортиб карорлар кабул килинмокда. Хусусан, бу борада, ёввойи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.