Научная статья на тему 'ЗИРКНИНГ БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ ВА УНДАН ТИББИЁТДА ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ЗИРКНИНГ БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ ВА УНДАН ТИББИЁТДА ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
340
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Ключевые слова
Барбарис / флавоноид / сапонины / алкалоид / витамины / берберин / палматин / вульцарин / магнофлорин / бербамин / ятроррицин / таликмидин. / Barberry / flavonoid / saponins / alkaloid / vitamins / berberine / palmatin / vulcarin / magnoflorin / berbamin / iatrorricin / talikmidin.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Фарход Чоршанбиев

В статье представлена информация о биохимическом составе и о витаминной активности ягод барбариса продолговатого и отобранных форм, которые растут в различных горных экспозициях. Представители рода Berberis L. были широко изучены многими исследователями, которые исследовали виды барбариса по содержанию биологически активных веществ, в ягодах, корнях и коре ветвей. Интерес к видам барбариса объясняется высоким содержанием алкалоидов в ягодах, листьях и корнях.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article provides information on the biochemical composition and vitamin activity of barberry oblong and selected forms that grow in various mountain exposures. Representatives of the genus Berberis L. have been extensively studied by many researchers who have studied barberry species by the content of biologically active substances in berries, roots and bark of branches. The interest in barberry species is explained by the high content of alkaloids in berries, leaves and roots.

Текст научной работы на тему «ЗИРКНИНГ БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ ВА УНДАН ТИББИЁТДА ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

^Л/опсЯегеИаге Р0Ре1етеп1

■Мальгузар

■Пишагар

■Хатирчн

■Ботанический сад

3-расм. Оддий зигир (Linum ussitatissimum) А: V - даври, Б: g - даври, С: усимликнинг ривожланиш фазалари

Хулоса. Оддий зигир (Ыиит ussitatissimum) ту-рининг интродукция шароитида онтогенез давр ва боскичларини урганишга каратилган дастлабки тахлилларга кура:

1. Оддий зигирни интродукцион урганишнинг дастлабки йилида олинган натижалар асосида, усимликнинг тулик усиш ва ривожланиш циклини уташи, генератив

боскичга утиш, уз навбатида, мевалаш жараёни ва мос равишда, уруг хосил килиш жараёни кузатилди.

2. / - бос;ич майсаларда учинчи ва туртинчи барглар-нинг шаклланиши билан бошланади. Бу боскичдаги усимликларда остки ва устки органлари хамда барглар-нинг заиф ривожланганлиги билан характерланиб, шак-ли ва хажми жихатдан ш боскичидаги усимликлардан фаркланади.

3. V - бос;ичда усимликлар асосий илдизда биринчи ва иккинчи тартибли илдизларнинг ривожланиши би-лан характерланиб, бу боскичда усимликда вегетатив хажмнинг интенсив купайиши ва илдиз системасининг ривожланиши (асосий илдиз 4-8 тагача ён илдизларга эга булади) кузатилади.

4. д - давр усимлик поясининг учки кисмида гунчаларнинг шаклланиши билан бошланади. Усимлик гулларининг шаклланиши май ойи биринчи декадаси охирида кузатилиб, бу даврда усимликларнинг баланд-лиги 45-50 см ни ташкил килди. Усимликда барглар сони уртача 70-80 та булиб, асосий илдиз узунлиги уртача 1520 см ва уртача 6-8 тагача иккинчи ва учинчи тартибдаги ён илдизлардан иборат булади.

5. Олин^ дастлабки натижалардан хулоса килиш мумкинки, мазкур доривор усимликни республикамиз шароитида купайтириш оркали сифатли хомашё олиш имкони мавжуд.

Фойдаланилган адабиэтлар:

1. Борисова И.В. Сезонная динамика растительного с~>бщес.га // Полевая геоботаника. -Л.: Наука, 1972. Т.4. - С. 5-94.

2. Беспалова З.Г. Суточная ритмика цветения и Плодо.ош^ния некоторых растений центрального Казахстана // Бюлл. МОИП, 1965. -Т.70. Вып. 3. - С. 47-60.

3. Бейдеман И.Н. Методика изучения фенологии растений и растительных сообществ. Новосибирск: Наука, 1974. - 154 с.

4. Вакула С.И., Корень Л.В., Игнатовец О.С., Титок В.В., Хотылева Л.В. Эколого-генетические аспекты продуктивности и качества сортов Льна масличного ^тиш ussitatissimum к) // Экологическая генетика. 2009. Том VII. №4. - С. 14-22.

5. Работнов Т.Н. Методы изучения семенного размножения травянистых растений в сообществах // Полевая геоботаника. Т.1. - М.-Л.: Изд. АНСССР, 1960. -С. 20-40.

6. Рахимова Т.Т. Усимликлар экологияси ва фитоценологияси. Методик кулланма. - Тошкент, 2009. - Б.11-14.

7. Федоров Ал. А., Артюшенко З.Т. Атлас по описательной морфологии высших растений. Плод. - Л.: Наука, 1986. - 392 с.

УУТ: 634.745

ТАДКДКОТ

ЗИРКНИНГ БИОКИМЕВИИ ТАРКИБИ ВА УНДАН ТИББИЁТДА ФОЙДАЛАНИШ ИСТИЦБОЛЛАРИ

Фарход ЧОРШАНБИЕВ,

цишлоц хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)/ Тошкент давлат аграруниверситети.

Аннотация В статье представлена информация о биохимическом составе и о витаминной активности ягод барбариса продолговатого и отобранных форм, которые растут в различных горных экспозициях. Представители рода БегЬеш Ь. были широко изучены многими исследователями, которые исследовали

МДХ8и8 SON [2] 2021 ЛОНО ЮТОЮ!

49

виды барбариса по содержанию биологически активных веществ, в ягодах, корнях и коре ветвей. Интерес к видам барбариса объясняется высоким содержанием алколоидов в ягодах, листьях и корнях.

Ключевые слова: Барбарис, флавоноид, сапонины, алкалоид, витамины, берберин, палматин, вульцарин, магнофлорин, бербамин, ятроррицин, таликмидин.

Ännotation. The article provides information on the biochemical composition and vitamin activity of barberry oblong and selected forms that grow in various mountain exposures. Representatives of the genus Berberis L. have been extensively studied by many researchers who have studied barberry species by the content of biologically active substances in berries, roots and bark of branches. The interest in barberry species is explained by the high content of alkaloids in berries, leaves and roots.

Keywords: Barberry, flavonoid, saponins, alkaloid, vitamins, berberine, palmatin, vulcarin, magnoflorin, berbamin, iatrorricin, talikmidin.

Кириш. Berberis L. туркуми вакиллари доривор усимликлар сифатида купгина тадкикотчилар томо-нидан биокимёвий урганилган, зирк меваси, илдизи, пустлогидан олинган биологик фаол моддаларнинг фармацевтик хусусиятлари хамда касалликларини даво-лаш максадида куллаш имкониятлари кенг урганилган. Зирк турларига булган кизикиш уларнинг меваси, барги, новда пустлоги ва илдизида алкалоидларга (айни;са берберинга) ва биологик фаол моддаларга бойлиги билан изохланади [9] .

Зирк турларининг биокимёсини урганиш ва тибби-ётда куллаш уларда алкалоидлар, витаминлар хамда биологик фаол моддалар мавжудлиги билан богликдир. Берберин алкалоиди 1962 йилдан бошлаб тиббиёт ама-лиётида берберин бисульфат ;он тухтатувчи препар сифатида кенг кулланилиб келинмо;да. Бу алкалоид барча зирк турларида учрайди, унинг микдори 1,5 дан 9 % гача булиши кайд этилган булиб, у юрак-кн томир тизимига ижобий таъсир курсатади [1].

В.Д.Васильева, Л.П.Найдович [2] фикрича, зиркнинг 34 та тури биокимёвий нуктаи назардан яхши урганилган булиб, унинг 16 таси МДХ мамлакатлари худудида таркалган. Зиркнинг энг асосий компоненти берберин алкалоиди хисобланиб, у 7 та бошка усимликлар оила-ларига мансуб булган 90 га якин усимлик турларида хам учраши кайд этилган. Тадкикотчилар томонидан урганилган 15 та зирк турларидан Berberis vulgaris энг берберин сульфатга бой (1,01%) эканлиги кайд этилган. Berberis oblonga турида 0,30 %, B. nummularia турида 0,17%, B. integerrima турида 0,30% микдорида берберин алкалоиди мавжудлиги аникланган.

Т.К. Цасимов, Х.Х. Халматовлар [4] Тошкент вилояти-да усиб турган тангасимон зирк (Berberis nummularia) тури мевалари ва баргларининг биокимёвий таркибини тадкик этганлар. Флавоноидлар микдори мевада 0,29%, баргида 0,22% ни ташкил этган. Канд моддаси меваси-да 29,9%, баргида 5,4%, органик кислоталар мевасида 6,21%, баргида 3,99% микдорида учраши кайд этилган. Ушбу зиркда сапонинлар, кумарин моддалари, юрак ва антрагликозидлар учрамаслиги аникланган.

Зирк алкалоидларини урганишга багишланган фунда-ментал биокимёвий тадкикотлар А.И. Потапольский, Л.И. Петличная, С.В. Ивасивкалар [7] томонидан утказилган. Тадкикотчилар МДХ мамлакатларида таркалган 15 та

зирк турларидан 20 та алкалоидлар ажратиб олганлар: берберин, берберубин, берламбин, пальмитин, деги-дрокоридамин, колумбин, ламбертин, эпиберберин, ятроррицин, гидрастин, бербамунин, изотетрандрин, обаберин, обамегин, оксиакантин, бербамин, хима-тин, бервульцин, вульцарин ва магнофлорин. Бундан ташкари, зиркдан канд моддаси, ошловчи моддалар ва аскорбин кислотаси х,ам ажратиб олинган. Зирк турларига бул! -н кизикиш авваламбор уларнинг илдизи, новдаси в- баргларида мавжуд берберин алкалоиди 6ил-н б^лик ' нинг микдори 1,5-9% гача булиши к-йд этг^ган. Берберин микдорига кура туркумда ВегЬе^ ■•и'уапБ зил тури пешкадамдир (1,3-2%). Зирк алкало-идлагичинг физик-кимёвий хусусиятлари ва тузилиши аникланган.

М.М.Квирикашвили [5] тадкикотларида оддий зирк илдизидан саноат микёсида ажратиб олинадиган бер-берин бисульфат куринишидаги берберин алкалоиди ут хайдовчи сифатида жигар касалликларида ва артериал кон босимини туширувчи восита эканлигини илмий асослаб берган ва гепатохолецистит, холецистит ва ут-тош касаллигида куллашни тавсия этган.

Крраканд зирк меваси, барглари ва новда пустлоги таркибидаги берберин алкалоиди (0,1%) кон ивишини 30-40% га фаоллаштирган. Зирк таркибидаги берберин кон тухтатувчилик хусусияти билан бир пайтда кон босимини пасайтириб, юрак фаолиятини гидрастин препарати сингари секинлаштиради хамда седатив таъсир курсатади.

Узбекистон зирклари х-м алкалоидлар ва биологик фаол моддаларга бойлиги билан кимёчи тадкикотчиларда катта кизикиш уйготган. Биргина кораканд зиркидан 15 турдаги алкалоидлар ажратиб олинган булиб, илдиз пустлогида 2,0% берберин алкалоиди мавжудлиги к-йд этилган [9].

Т.К. Джумабаев зирк новдаси пустлогида ва илдизида 1,5% алкалоидлар йигмаси, хусусан берберин 0,1% , те-мир моддаси мевасида 636 мг/%, С витамини баргида 23 мг/% гача булишини к-йд этган. Тадкикотлар махаллий зирк турларидан ажратиб олинган берберин алкалоиди кон ивишини фаоллаштириб, кон окишини тухтатувчи кучли омил эканлигини курсатган. Зирк илдизи ва новда пустлоги дамламаси юрак-кон-томир тизимига ижобий таъсир этиши аникланган. Зирк баргларидан 5 алкалоид

50

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

"■С

i

X

а

я

н >=

s к

S S X о S \0 с-X S X S

а

я

5

к

Щ

S a а

4 ж я X а а о X

5 V

к

^

U

^

я ч а я ч к

Сь

о н S

ч

а

^

н

Ошловчи моддалар мг/% 2,92 2,84 1,91

а. s лари i ^ Ом 2,10 2,94 2,66

о. , аи лр до% вг « ; г и 1 * 39,33 43,10 47,41

и * - и - 1 ^ и я^Г f- S и во 0,30 0,23 0,17

В1 Витамини мг/% 0,55 0,60 0,50

С Витамини мг/% 270,5 212,3 162,4

Олма кислотаси, мг/% 10,59 12,81 11,07

Шу жумладан Глюкоза, мг/% 5,42 1,91 4,96

Фруктоза, мг/% 10,03 7,89 10,47

Сахароза, мг/% о о о

Цандлар штшдиси, мг/% 15,45 9,80 15,43

,р х g ул ^ Я чР §1 м 2,82 2,54 2,36

100 дона мевасининг оFирлиги, г 17,68 17,04 18,04

Усиш шароитлари Жанубий тог ёнбагри Шимолий тог ёнбагри й ои и и а т £ Я £ *

- таликмидин, глауцин, изокоридин, берберин, магнофлорин ажратилган, илдиздаги асосий алкалоид - берберин, магнофлорин ва оксиакантин, барглардаги асосий алкалоид - таликмидин эканлиги аникланган [3] .

А.К. Каримов ва бошкалар [6] то-монидан Узбекистонда таркалган 3 турдаги зирклардан 21 алкалоид аж-ратиб олинган ва уларнинг 7 таси янги алкалоидлар сифатида кайд этилган. Кизил зиркнинг фармакологик ху-сусиятларини урганган кизил зирк баргларидан ажратиб олинган 6 та алкалоидлар йигмаси (берберин, ок-сиакантин, обаберин, изотетрандрин, бермабин, бербамунин) гипотензив таъсир этиши хамда бачадон муску-латурасининг тонусини оширувчи ху-сусиятга эга эканлигини аникланган.

Тадцицот объекти ва ус-луби. Тад;и;от объекти сифат"-да Узбекистон флорасида табиий таркалган 3 та зирк кора;анд зирк

- (Berberís oblonga), кизил зирк (Berberís integerrima), тан^ i-мон зирк

- (Berberís nummulara, турлагининг турли тог экспози"ияларида у-увчи ва танланган зирк шаклгар/ мевалари хисобланади. Мева т'р'ибининг био-кимёвий тахлиллари УзР ФА академик О.С. Соди;ов номидаги Биоорганик кимё институти Полифеноллар кимё-си лабораториясида утказилди.

Тадк;ик;от натижалари ва уларнинг мухокамаси. Зирк турлари Зиркдо-лар - Berberidaceae оиласига мансуб булиб, буйи 3-4 м гача етадиган тиканли бута. Тиканлари оддий ёки уч булакли. Барглари тескари тухум-симон, чузинчок ёки эллипсимон, калин, текис ёки тишсимон киррали булиб, пояси ва шохларида банди билан кетма-кет жойлашган. Сарик рангли гуллари оддий, шохланган ёки гуваксимон шингилга тупланган. Ме-васи - чузик, чузик эллипссимон ёки тескари тухумсимон, кора, бинафша ёки тук-кизил рангли, нордон, куп уругли, сершира резавор мева. Зирк турлари Марказий Осиё тогларининг урта ва пастки кисмида тошли тог кияликларида, сойлар ёкасида ва арчазорларда усади. Марказий Оси-ёда 8 та зирк турлари таркалган, Узбекистон флорасида уларнинг 3

тури таркалган ва халк табобатида кенг кулланилади.

1. Кора;анд зирк(Барбарис продолговатый) - Berberís oblonga Schneid.

2. Кизил зирк (Барбарис цельно-крайный) - Berberís integerrima Bunge.

3. Тангасимон зирк (Барбарис монетный) - Berberís nummularia Bunge.

Хал; табобатида зирк турларининг илдизи, барги ва меваси ишлатилади. Улар таркибида 0,04-0,9% алкалоидлар, витамин С, каротин, кандлар, органик кислоталар, буёвчи ва бош;а биологик фаол моддалар бор. Алкало-идлар суммасидан берберин, облон-гин, пальматин ва бош;а алкалоидлар ажратиб олинган. Алкалоидлар сумма-си ва берберин хлорид кон ивишини оширади, кон босимини пасайтиради ва ут хайдаш таъсирига эга. Шунинг учун тиббиётда берберин сульфат хроник гепатит, гепатохолецистит, холецистит ва бош;а жигар касал-ликларида хамда ут пуфаги касалли-кларида ут хайдовчи дори сифатида кулланилади. Зирк илдизи дамламаси хал; орасида юрак-томир ва меъда касалликларини, неврастенияни, бод ва иситмани даволашда кулланилади.

Барги ва новдалари кайнатмаси би-лан бош огриги, бурундан кон о;иши даволанади. Мева дамламасидан юрак ишини яхшиловчи, иситмани ва ;он босимини пасайтирувчи, чан;о; колдирувчи восита сифатида хамда неврастения ва ич кетишни даволаш-да фойдаланилади.

Зирк меваларининг биокимёвий таркиби бутанинг усиш шароитларига бирмунча боглик;дир, турли шароит-ларда етилган меваларни биокимёвий урганиш натижалари С витаминига энг бой мевалар куёшли жанубий тог ёнбагрида усиб турган буталарда шак-лланиши кайд этилди [10].

Куёшли жанубий тог ёнбагирда усиб турган зирк бутаси мевалари кандга бой (15,45%), олма кислотаси булса кам микдорда эканлиги, шимолий тог ёнбагирда етилган меваларда энг кам микдордаги канд моддаси (9,80%) ва энг куп микдордаги олма кислотаси (12,81%) мавжудлиги аникланди.

Ошловчи моддалар 1,91-2,92 мг/%, оксиллар 2,10-2,94 мг/% микдорида учраши кайд этилди (1-жадвал).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

51

2-жадвал.

Танланган зирк шакллари меваларининг витаминли фаоллиги

№ Зирк шаклларининг номлари 3upK Typ^apa Витаминлар, мг /100 г хул мевага нисбатан

С (аскорбин кислота) В1 (тиамин) К (никотинамид)

1 Сижжак -1 (B. nummularia) 131,27 0,189 0,674

2 Сижжак-2 (B. integgerima) 102,41 0,220 0,483

3 Сижжак-3 (B. integgerima) 117,38 0,220 0,438

4 Богистон-4 (B. oblonga) 154,461 0,294 0,118

5 Нанай-5 (B. oblonga) 176,279 0,107 0,211

6 Чимган-6 (B. oblonga) 185,009 0,198 0,102

7 Чимган-7 (B. oblonga) 99,897 0,095 0,110

8 Чимган-8 (B. oblonga) 176,485 0,186 0,899

9 Чимган-9 (B. oblonga) 136,520 0,173 0,138

10 Сижжак -10 (B oblonga) 151,650 0,188 0,874

С витамини кизил зирк меваларидан 102-176 мг/% булса, ;ора;анд зирк меваларида 100-176 мг/% С витамини мавжудлиги аниккланди. С витаминига бой зирк буталари сифатида Чимён атрофида усиб турган Чимган-6 (185,009 мг/%) ва Чимган-8 (176,485 мг/%) шаклларини курсатиш мумкин.

В1 витамини урганилаётган зирк шаклларида 0,1070,220 мг/% эканлиги ани;ланди. Энг куп микдордаги В1 витамини Богистон-4 шакл мевасида кайд . тилди - 0,294 мг/%.

К витамини микдорига кура, энг ю;ори курсаткичлар Сижжак-1 (0,674 мг/%), Сижжак-10 (0,874 мг/%), Чим-ган-8 (0,899 мг/%) шаклларининг меваларида кайд этилди (2-жадвал) [9].

Хулоса. С витамини кизил зирк мевасида 102 мг/%, тангасим(н зирк мевасида-131 мг/% булса, ;ора;анд зирк меваларида 100-185 мг/% С витамини мавжудлиги ани;ланди. С витаминига бой зирк буталари сифатида Чимён атъгфида усиб турган Чимган-6 (185,009 мг/%) ва Чимган-8 (176,485 мг/%) шакллари меваларида кайд эти л ди. Ушбу зирк турлари меваларини витаминли манта сифатида фойдаланиш тавсия этилади. Утказилган биокимёвий тахлиллар зирк шарбати нихрятда витамин-лар ва биологик фаол моддаларга бойлигини курсатди. Зирк меваларидан тиббиёт макксадларида фойдалани-ладиган доривор витаминли воситалар ишлаб чиккишни йулга куйиш халкк хужалигига мухим ахамиятга молик иш хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Аджикулов Э.А. Влияние галеновых препаратов из корней барбариса разноножкового, произрастающего в Киргизии, на сердечно-сосудистую систему.// Сборник научных работ медицинского института.-Фрунзе, 1967.-С. 34-37.

2. Васильева Б.Д., Найдович Л.П. Исследование отечественных видов растений рода Berberisна содержание берберина.// Фармация.- Ташкент, 1972, том № 4-21. - С. 33-36.

3. Джумабаев Т.З. Действие препаратов барбариса продолговатого и монетного на сосуды изолированных органов // Сборник трудов ЦНИЛ медицинских вузов Узбекистана. - Андижан, 1978, том 3.-С.35-36.

4. Касымова Т.К., Халматов Х.Х. Химическое изучение барбариса монетного, произрастающего в Ташкенте // Материалы научной конференции Ташкентского фармацевтического института.- Ташкент, 1970 - С. 83-84.

5. Квирикашвили М.М. Изучение оптимальных условий выделения суммы алкалоидов из Berberís vulgaris /Изыскание и разработка технологии и методов анализа новых лекарственных средств// Сборник научных трудов.- Тбилиси 1983. -С. 50-57.

6. Каримов А., Тележенецкая М.В., Лутфуллин К.Л., Юнусов С.Ю. Алкалоиды Berberisintegerrima // Химия природных соединений.-Ташкент, 1978.- №3. -С. 419.

7. Потапальский А.И., Петличная Л.И., Ивасивка С.В. Барбарис и его препараты в биологии и медицине.-Киев, Наукова Думка, 1989. -288 с.

8. Рабинович А.М. Лекарственные растения СССР.-Москва, изд-во "Планета", 1988. - 200 с.

9. Чоршанбиев Ф.М. Зирк (монография) - Тошкент, «Навруз» нашриёти, 2018. 118 б.

10. Чоршанбиев Ф.М. Морфологическая и биохимическая оценка перспективных форм барбариса в Узбекистане. // Международный научно-исследовательский журнал Евразийский Союз Ученых (ЕСУ) # 3(84), 2021. -С. 23-27.

52

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.