Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ ДОРИВОР ВА ОЗУҚАБОП ПИЁЗ (ALLIUM L.) ТУРКУМИ АЙРИМ ТУРЛАРИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ'

ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ ДОРИВОР ВА ОЗУҚАБОП ПИЁЗ (ALLIUM L.) ТУРКУМИ АЙРИМ ТУРЛАРИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
60
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
лекарственный / пищевое / флора / состояние популяции / мониторинг / карта ГИС / сохранение / Узбекистан. / Medicinal / food / flora / population status / monitoring / GIS map / conservation / Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Озодбек Абдураимов

В статье приведено современное состояние популяций некоторых лекарственных и пищевых видов лука (Allium L.), распространенных во флоре Узбекистана. Общая плотность в ЦП рода Allium L., варьирует от 20 до 194 штук. Средняя плотность 1до 9,7 экз./м2, экологическая плотность – 1,75–17,63 экз./м2. Оценка возрастности (∆–дельта) и эффективности (ω–омега) ценопопуляций показала, что изученные ценопопуляции молодые (11), зрелые (3), зребщие (3) и переходные (3) типы. Составлены карты, отражающие распространение ценопопуляций, которые будут рекомендованы в качестве исходного материала для проведения долгосрочных мониторинговых исследований по состоянию изученных ценопопуляций.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the current state of the populations of some medicinal and food species of onions (Allium L.), common in the flora of Uzbekistan. The total density in the CP of the genus Allium L. varies from 20 to 194 pieces. Average density 1 up to 9.7 ind./m2, ecological density 1.75-17.63 ind./m2. Evaluation of the age (∆ – delta) and efficiency (ω – omega) of coenopopulations showed that the studied coenopopulations are young (11), mature (3), breeding (3) and transitional (3) types. Maps were compiled reflecting the distribution of coenopopulations, which will be recommended as a source material for long-term monitoring studies of the state of the studied coenopopulations.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ ДОРИВОР ВА ОЗУҚАБОП ПИЁЗ (ALLIUM L.) ТУРКУМИ АЙРИМ ТУРЛАРИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ»

УУТ: 58.009. ТАДЦЩОТ

УЗБЕКИСТОН ФЛОРАСИДАГИ ДОРИВОР ВА ОЗУЦАБОП ПИЁЗ (ALLIUM L.) ТУРКУМИ АЙРИМ ТУРЛАРИ ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ ЗАМОНАВИЙ

^ОЛАТИ

Озодбек АБДУРАИМОВ,

УзР ФА Ботаника институты катта илмий ходими, PhD.

Аннотация. В статье приведено современное состояние популяций некоторых лекарственных и пищевых видов лука (Allium L.), распространенных во флоре Узбекистана. Общая плотность в ЦП рода Allium L., варьирует от 20 до 194 штук. Средняя плотность 1- до 9,7экз./м2, экологическая плотность -1,75-17,63 экз./м2. Оценка возрастности (А-дельта) и эффективности (ш-омега) ценопопуляций показала, что изученные ценопопуляции молодые (11), зрелые (3), зребщие (3) и переходные (3) типы. Составлены карты, отражающие распространение ценопопуляций, которые будут рекомендованы в качестве исходного материала для проведения долгосрочных мониторинговых исследований по состоянию изученных ценопопуляций.

Ключвые слова: лекарственный, пищевое, флора, состояние популяции, мониторинг, карта ГИС, сохранение, Узбекистан.

Annotation. The article presents the current state of the populations of some medicinal and food species of onions (Allium L.), common in the flora of Uzbekistan. The total density in the CP of the genus Allium L. varies from 20 to 194 pieces. Average density 1 - up to 9.7 ind./m2, ero'ogical density -1.75-17.63 ind./m2. Evaluation of the age (А - delta) and efficiency (ш - omega) of coenopo~.utations s"oved that the studied coenopopulations are young (11), mature (3), breeding (3) and transitional f„) types. M^Ds were compiled reflecting the distribution of coenopopulations, which will be recommended as a sou. ce mat ,r\al for long-term monitoring studies of the state of the studied coenopopulations.

Keywords: Medicinal, food, flora, populati on status, monitoring, GIS map, conservation, Uzbekistan.

Кириш. Х,озирги кунда биологик хилма-хилликнинг мухим компонентларидан бири булган, флорадаги алохида ахамиятга эга булган турлар популяцияларини аниклаш, уларнинг замонавий холатини бахолаш ва мухофаза чораларини ишлаб чи;иш мухим вазифалар-дан хисобланади [1]. Шундай турлар каторига флора-мизда таркалган Amaryllidaceae оиласининг пиёз - Allium L. туркуми турларини киритишимиз мумкин [6]. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, пиёз туркумининг деярли барча турлари доривор, манзарали, озукабоп, витаминли ва ем-хашак усимликлари сифатида катта и;тисодий ахамиятга эга [5].

Тадк;ик;от объекти ва услублари. Тад;и;отларимиз объекти маданий усимликларнинг ёввойи аждодлари хисобланган Allium L. туркумининг Allium pskemense B.Fedtch., A. oschanini O.Fedtsch. ва A.praemixtum Vved. турлари хисобланади. Мазкур турлардан A.pskemense ва A.praemixtum Узбекистон республикаси "Цизил китоби"нинг навбатдаги нашрига киритилган [8]. Турлар иштирокидаги фитоценозларда геоботаника кайдномалар 100 м2 майдонда умум;абул килинган методлар ёрдамида амалга оширилади [4, 7]. Ценопо-пуляциялар структураси умумкабул килинган методлар ёрдамида урганилди [3]. Ценопопуляциялар типлари Л.А.Животовскийнинг [2] "дельта-омега" таснифига кура амалга оширилди.

Олинган натижалар ва уларнинг мухокамаси.

Тадкикотларимиз Узбекистоннинг турли ботаник-географик районларида олиб борилди. Тад;и;отлар даво-мида туркумнинг маданий усимликларнинг ёввойи аж-доди хисобланган 3 тури (Allium praemixtum, A.oschaninii, A.pskemense) иштирокида жами 20 та ценопопуляция ажратилди. Ажратилган барча ценопопуляциялар фи-тоценотик жихатдан тавсифланди. Цайд этилган барча ценопопуляцияларнинг маъмурий жойлашуви, тупроги, географик координаталари ва турларнинг демографик курсаткичлари ани;ланди. Ценопопуляциялардаги ту-пларнинг зичлиги, улар устида узок йиллик тахлилий ишларни амалга ошириш имконини беради (1-расм).

Allium praemixtum ценопопуляцияларидаги демогра-фик курсаткичларига кура туплар зичлиги 1 м2 да 1,1 (1- ценопопуляция) ва 9,7 (5-ценопопуляция) оралигига тенг булади (1-жадвал). Паст зичлик курсаткичи це-нопопуляцияда усимликларнинг копланиш даражаси ю;орилиги (40%), турлар сонининг куплиги (27 тур) Allium praemixtum туплари учун усиш майдонининг камлиги билан богли;.

A.oschaninii турли экологик-фитоценотик шароит-лардан келиб чиккан холда ценопопуляцияларда ту-пларнинг зичлиги 1 м2 да 1,0-6,5 та, экологик зичлиги эса 2,0-10,0 тагача булиши кузатилди. Тахлил натижаларига кура ценопопуляциялардаги тупларнинг умумий сони

АФГОНИСТОН

? Allium oschaninii O.Fedtsch. Allium praemixtum Vved. AAllium pskemense B.Fedtsch.

1ИГВ

1 - расм. Allium L. туркуми турлари ценопопуляциялари.

ва уларнинг 1 м2 май-дондаги зичлиги Жиззах ¥ вилояти Туркистон TOF k тизмасидаги Еттикечув ва Сурхондарё вилояти Сангардак шарша-раси атрофидаги Нилу к;ишлогидан ажратилган ценопопуляцияларда ц (ЦП 2, 7) бопща ценопо-j пуляцияларга нисбатан юк;ори курсаткичга (4,96,5 та) эга эканлиги к;айд этилди. Мазкур ценопо-пуляциялар к;оятошли, шагалли тупрок;ларда тарк;алган (2-жадвал). I A.pskemense ценопо-s пуляцияларда туплар-нинг умумий сони 28 тадан 45 тагача булиши к;айд этилди. Мазкур турнинг тарк;алиш аре-али нисбатан кичик

1-жадвал.

Allium praemixtum ценопопуляциялар1нинг демо»рафик курсаткичлари.

Демографик кур~аткичлар

№ЦП I т I и Туплар зичл^'и, дона 'i м2) Р (1 м2) экол ' Умумий туплар сони, дона

1 1,22 0,05 1,05 2,3 21

2 1,2 0,2 1,2 2,4 24

3 0,4 0 1,1 2,75 21

4 0,85 0,08 2,0 3,1 40

5 6,0 0,02 9,7 17,63 194

6 2,65 0 3,65 6,63 73

Изо%: (IJ - тикланиш коэффициенты, (IJ - щриш индекси,Рэкол - экологикзичлик.

2 - жадвал.

Allium oschaninii ценопопуляцияларининг демографик курсаткичлари.

Демографик курсаткичлар

№ЦП I т I и Туплар зичлиги, дона (1м2) Р (1м2) экол Умумий туплар сони, дона

1 0,59 0,07 1,9 3,2 38

2 5,12 0 4,9 8,9 98

3 2,0 0 1,2 2,4 24

4 2,1 0 1,4 2,8 28

5 5,66 0 1, 0 2,9 20

6 1,2 0 1,1 2,0 22

7 9,66 0 6,5 10,0 130

8 0,5 0,01 1,5 3,3 30

9 1,0 0,04 1,1 2,3 21

MAXSUS SON [2] 2021 AGllO INFORM

15

3-жадвал.

Allium pskemense ценопопуляцияларининг демографик курсаткичлари.

Демографик курсаткичлар

№ ЦП I т I n Туплар зичлиги, дона (1м2) Р (1м2) экол ' Умумий туплар сони, дона

1 1,13 0 41 2,41 2,05

2 0,40 0 31 1,93 1,55

3 2,69 0,08 37 2,05 1,85

4 0,99 0 28 1,75 1,4

5 0,36 0,04 45 3,21 2,25

"Дельта-шега"классификапияси

га

Го;5 ^

ф

о

I щж I

щшёдж

гтудчи

I РП1 I

етилаетган

05

Omega

Allium praemixtum

Allium oschaninii

Allium pskemense

2-расм. Allium турлари ценопопуляцияларининг типи.

х,исобланади. Олинган натижалар шуни курсатадики, 1 м2 майдонда тупларнинг зичлиги 1.4-2.25 та булса, экологик зичлиги 1.75-3.21 тани ташкил килади. Кайд этилган ценопопуляцияларда умумий туплар сони 28-45 та атрофида булиши кузатилди (3-жадвал). Л.А. Живо-товский [4] классификациясига кура Allium praemixtum ценопопуляциялари етилаётган (1), ёш (5, 6), утувчи (2, 4) ва етилган (3) типга хос эканлиги кайд этилди.

Allium oschaninii ценопопуляцияларининг 80% и ёш (ЦП 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9) ва 1 ва 8 ценопопуляциялар утувчи ва етилтан тлга хос эканлиги кайд этилди. Allium pskemense ценопопуляциялари етилаётган (ЦП 1, 4), ёш (ЦП 2, 5) в - е тилган (ЦП 3) типга хос эканлиги ани;ланди (2-расм).

Х'лоса. Тад;и;отлар давомида илк бор мухим х"жалик ахамиятига эга булган турлар популяцияла-рининг замонавий холати бахоланди. Allium L. туркуми вакилларининг демографик курсаткичлари тахлили шуни курсатадики, умумий туплар сони 20-194 та атрофида булиши булиши кузатилди. Энг ю;ори ва куйи курсаткичларнинг барчаси A.praemixtum иштирокидаги ценопопуляцияларда кузатилди. Энг юкори курсаткич Новалисой (Молгузар) атрофида хар хил утли коврак-ли-бутазор усимлик жамоасида кайд этилди. Туркум вакилларининг 1 м2 майдондаги зичлиги 1 тадан 9,7 тагача булиши кузатилди. Ценопопуляцияларнинг ёши (Д-дельта) ва самарадорлигини (ш-омега) бахоловчи индекслар шуни курсатадики, 11 та ёш, 3 та етилган, 3 етилаётган ва 3 та утувчи типга хос эканлиги кузатилди.

Олинган натижалар камёб ва йуколиб бораётган усимликларнинг давлат кадастрини амалга оширишда ва улар устида мунтазам равишда мониторинг ишла-рини олиб бориш хамда "Кизил китоб"нинг навбатдаги нашрлари учун мухим манба хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Абдураимов О.С. Кизилкумда таркалган Tulipa L. туркуми турларининг биологик хусусиятлари ва ценопопуляциялари холатини бахолаш. Биология фанлари буйича фалсафа доктори диссертацияси автореферати. 2017. 44 б.

2. Животовский Л.А. Онтогенетическое состояние, эффективная плотность и классификация популяции // Экология, 2001. - № 1. - С. 3-7.

3. Одум Ю.С. Экология. Мир, 1986. Т.2. - С. 6-8.

4. Полевая геоботаника // Под общей редакцией Е.М. Лавренко и А.А. Корчагина. - М.: Наука, 1964. -Т. 3. - 230 с.

5. Троцкая, И.В. Род Allium L. флоры Предкавказья: дис. канд. биол. наук: - Ставрополь, 2004. - 191 с.

6. Хасанов Ф.О. Род Allium L. во флоре Средней Азии: Автореф. дисс. докт. биол. наук. Ташкент, 2008. с. 35.

7. Шенников А.П. Введение в геоботанику. - Л.: Наука, 1964. 447 с.

УУТ: 547.918:547.926

ТАДЩЦОТ

ЦИКЛОСИВЕРСИОЗИД F - ASTRAGALUS ТУРКУМИ УСИМЛИГИДАН КАРДИОПРОТЕКТОР

ВОСИТА

Манзура АГЗАМОВА,

кимё фанлари доктори (DSc), катта илмий ходим,

Азиз ЖАНИБЕКОВ,

кимё фанлари номзоди (PhD), Акад. С.Ю.Юнусов номидаги Усимликмоддалари кимёси институти.

Аннотация. В статье приведены результаты исследований химического состава растения Astragalus pterocephalus из различных мест произрастания в Узбекистан*, разраотан новый метод качественного и количественного анализа, идентификации химической структуры циклосиверсиозида F на основании физико-химических свойств, показаний ТСХ, ВЭЖХ-ELSr и спектры ЯМР1Н, а также о выявленной кардио-протекторной активности метаболического действия.

Ключевые слова: Циклосиверсиозид F, Астрагалозид IV, Astragalus pterocephalus, кардиопротектор, HPLC-ELSD хроматография.

Annotation. The results of studies of the chemical constituents of the Astragalus pterocephalus plantfrom various places of growth in Uzbekistan, qualitative and quantitative a methods of analysis has been developed, the chemical structure of cyclosiversioside F has been identificated on the basis of physical-chemical properties, TLC, HPLC-ELSD and 1H NMR spectrum, as well as cardioprotective activity of metabolic action have been presented in this article.

Keywords: Cyclosiversioside F, Astragaloside IV, Astragalus pterocephalus, cardioprotector, HPLC-ELSD chromatography

Кириш. Хозирги кунда халк; табобатига булган к;изик;иш, уни хаётга кенгро; татбик; этиш йулидаги интилишлар янада кучайиб бормо;да. Шифобахш гиёхлар ва улардан тайёрланган доривор воситалари организмга асоратсиз таъсир этиши билан тавсиф-ланади. Шунинг учун усимликлардан табиий фаол бирикмаларни ажратиб олиш ва уларнинг таъсир этиш механизмини урганиш буйича изланишлар олиб бориш замонавий фан сохасининг мухим масалалари-дан биридир.

Махаллий усимлик хомашёси асосида ахолини ю;ори самарали, импорт урнини босувчи дори восита-лари билан таъминлаш давлат ахамиятига эга булиб, Узбекистон флораси усимликларидан биологик фаол моддаларни излаб топиш ва улар асосида доривор во-ситалар хамда биопрепаратларни яратиш муаммоси долзарб хисобланади.

Энг куп таркалган касалликлардан бири булган ;он томир касалликларини даволаш максадида янги гурух доривор моддалари - кардиопротекторлар кулланилади.

Улар организмда бузилган моддалар алмашинуви жараёнларини меъёрлаштиради. Бу нуктаи назардан кардиотоник, гипотензив, диуретик, седатив, огри; колдирувчи ва гиполипидемик таъсирга эга циклоартан гликозидлари алохдда эътиборга сазовор.

Республикамиз флорасида Astragalus туркумининг 250 дан орти; турлари мавжуд булиб, улар асосан циклоартан тритерпеноидларининг манбаи булиб хисобланади. Изланишлар борасида циклоартан гли-козидлар тутган Astragalus усимлигининг купгина турлари ани;ланган. Ана шундай турлардан бири Узбекистонда кенг таркалган Astragalus pterocephalus Bunge усимлигидир [1].

Тад;и;отнинг объекти: Astragalus туркуми усимлигининг Astragalus pterocephalus тури, циклоси-версиозид F (астрагалозид IV).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тад;и;от усуллари: хроматография, экстракция усул-лари. Моддалар тузилиши физик-кимёвий хоссалари, ЮЦХ, ЮССХ- ELSD ва ЯМР гН спектри маълумотларига асосан ани;ланди.

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

17

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.