Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ЦИСТАНХЕ (CISTANCHE SALSA (C.A. MEY) G.BECK) ЎСИМЛИГИНИНГ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШ АРЕАЛИНИ БИОЛОГИК ВА ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЎРГАНИШ'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ЦИСТАНХЕ (CISTANCHE SALSA (C.A. MEY) G.BECK) ЎСИМЛИГИНИНГ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШ АРЕАЛИНИ БИОЛОГИК ВА ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
911
94
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Устюрт / Кызылкум / Нижняя Амударья / Аральское море / районы / лекарственное растение / географическое распространение / ареал / биологические / экологические особенности. / Ustyurt / Kyzylkum / Lower Amu Darya / Aral Sea / regions / medicinal plants / geographical distribution / area / biological / ecological features.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Гулнара Абдиниязова, Олимжон Хожиматов

Во флоре нашего региона произрастает 1110 видов высших растений, они относятся к 467 родам и 97 семействам. Углубленное изучение флоры региона дает большие возможности для изучения содержащихся в них лекарственных растений. В настоящее время насчитывается 444 вида лекарственных растений, относящихся к 240 семействам, принадлежащих к 63 семействам, естественным образом произрастающих в условиях Каракалпакстана. Это составляет 40% флоры региона [1]. Флора Узбекистана насчитывает 4500 видов, из которых 1157 вида – лекарственные растения. Cistanche salsa (C.A.Mey) G. Beck также является лекарственным растением и является одним из редких видов на территории Каракалпакстана.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the flora of our region, 1110 species of higher plants grow, they belong to 467 genera and 97 families. An in-depth study of the flora of the region offers great opportunities to study the medicinal plants contained in them. Currently, there are 444 species of medicinal plants belonging to 240 families belonging to 63 families that naturally grow under the conditions of Karakalpakstan. This is 40% of the flora of the region [1]. The flora of Uzbekistan has 4,500 species, of which 1157 species are medicinal plants. Cistanche salsa (C.A.Mey) G. Beck is also a medicinal plant and is one of the rare species in the territory of Karakalpakstan.

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ЦИСТАНХЕ (CISTANCHE SALSA (C.A. MEY) G.BECK) ЎСИМЛИГИНИНГ ГЕОГРАФИК ТАРҚАЛИШ АРЕАЛИНИ БИОЛОГИК ВА ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЎРГАНИШ»

Удалить Водяной Знак

Wondershare PDFelement

УУТ: 581.6 ТАДЩЦОТ

ЦОРАЦАЛПОГИСТОН ШАРОИТИДА ЦИСТАНХЕ (CISTANCHE SALSA (C.A. MEY) G.BECK) УСИМЛИГИНИНГ ГЕОГРАФИК ТАРЦАЛИШ АРЕАЛИНИ БИОЛОГИК ВА ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИНИ УРГАНИШ

Гулнара АБДИНИЯЗОВА,

6.0.d.(PhD] доцент, Берда; номидаги Крра;алпо; давлатуниверситеты,

Олимжон ХОЖИМАТОВ,

б.ф.д.,профессор, УзР ФА Ботаника институти.

Аннотация: Во флоре нашего региона произрастает 1110 видов высших растений, они относятся к 467 родам и 97 семействам. Углубленное изучение флоры региона дает большие возможности для изучения содержащихся в них лекарственных растений. В настоящее время насчитывается 444 вида лекарственных растений, относящихся к240 семействам, принадлежащих к 63 семействам, естественным образом произрастающих вусловиях Каракалпакстана. Это составляет 40% Флоры региона [1]. Флора Узбекистана насчитывает 4500 видов, из которых 1157 вида - лекарственные растения. Cistanche salsa (C.A.Mey) G. Beck также является лекарственным растением и являетс < одним из редких видов на территории Каракалпакстана.

Ключевые слова: Устюрт, Кызылкум, Нижняя Амударья, Аральское море, районы, лекарственное растение, географическое распространение, ареал, биологические, экологические особенности.

Summary: In the flora of our region, 1110 Spe-ies of L^e. plants grow, they belong to 467genera and 97 families. An in-depth study of the flora of the region offers great opportunities to study the medicinal plants contained in them. Currently, there are 444 species of medicinal plants belonging to 240families belonging to 63 families that naturally grow under the conditions of Karakalpakstan. This is 40% of the flora of the region [1]. The flora of Uzbekistan has 4,500 species, of which 1157 species are medicinal plants. Cistanche salsa (C.A.Mey) G. Beck is also a medicinal plant and is one of the rare species in the territory of Karakalpakstan.

Keywords: Ustyurt, Kyzylkum, Lower Amu Darya, Aral Sea, regions, medicinal plants, geographical distribution, area, biological, ecological features.

Кириш. Бугунги кунда Узбекистон Республикаси худудида табиий холда усадиган доривор усимлик турлари биохилма-хиллиги ажралиб туради. Х,озирда бу ерда 4500 тур усимлик усади ва уларнинг 1200 га я;ин тури дориворлик хусусиятига эга. Хрзирги кунда республикамизда доривор усимликлар етиштириш, уларнинг турларини купайтириш ва махаллий усимлик хомашёлари асосида табиий дори воситалари ишлаб чи;аришга алохида эътибор ;аратилмо;да. Табиий доривор усимликлар ресурсларидан о;илона фойдала-ниш учун илмий асосларни ривожлантиришга алохида эътибор каратилмокда.

Маълумки, хал; табобати олами бой манбаларга эга, турли хил касалликларни даволаш тажрибалари кейинги авлодлар учун са;ланиб колдирилган. Шундай адамиятга эга доривор усимликлардан бири бу, махаллий хал; орасида олтин томир номи билан машхур булган -Cistanche salsa (C.A. Mey.) G.Beck. усимлиги хисобланади. Узбекистонда Cistanche L. туркумининг 9 та тури усади

[2].

Тадк;ик;от объекти ва услубияти. Цистанхе (Cistanche salsa (C.A. Mey) G.Beck) - (цистанхе-кк, олтин томир-узб. 1-расм.) Orobanchaceae оиласига мансуб, оддий калин по-яли, куп ёки камрокк тукли, куп йиллик, паразит усимлик. Гуллари усимтасимон, гултожлари кунгирсимон, узун-лиги 25-35 мм, оч сари; рангли найчали ва бинафша рангли. Гуллаш ва;ти: апрел-май, меваси майдан июл-гача давом этади.

Кораккалпогистонда ушбу усимлик доривор усимликлар сифатида табиий холда усадиган. Шу-нингдек, худуднинг шимоли-гарбий Устюрт платоси, жануби-гарбий Оролбуйи атрофларида, Шимоли-гарбий, яъни Цоракалпогистон Кизилкумнинг Куйи Амударёда таркалган ва о; саксовулга (Haloxylon persicum L.) пара-зитлик ;илиб усади. Таркибидаги биофаол моддалар унинг ер устки ва ер остки кисмида тупланади. Ци-станхенинг ер устки ;исми гуллаган даврида поясини буйламасига кесиб, кумлардан тозалаб йигиб олинади

12

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

Удалить Водяной Знак

Wondershare PDFelement

хамда очик ва соя жойда куритилади. Усимликнинг тар-кибидаги биологик фаол моддалари иммун тизимини мустахкамлаш, хотирани кучайтириш, жигар цирро-зи хамда бепуштликни даволаш хусусиятларига эга. Цистанхе усимлиги куп касалликларга даво ва умрни узайтириш хусусиятига эга. Цистанхе бугинлардаги огриклар, буйрак касалликларини даволаш, шунингдек, хотира ва иммунитетни мустахкамлаш, асабни тинчлан-тиришда, айникса, мия усимтасининг олдини олишда тенги йук дармон хисобланади. Бундан ташкари, Урта Осиё халк табобатида умумий холсизликда, жинсий ха-сталикларда, бепуштликда, тери-таносил ва буйрак тош хасталикларида, нефрит, полинефрит, цистит, сийдик-тош хасталикларида хам кенг кулланилади. Цистанхе-нинг дамламаси огрик колдириш хусусиятига хам эга.

1-расм. Кизилкумда табиий х,олда усаётган цистанхе усимлиги.

Ер остки кисми, яъни илон шаклидаги бакувват ил дизларида алколоидлар (никотин, холин), стеринлар, ёг кислоталари, маннитлар, антоцианлар, феноллар, углеводлар булиб, халк табобати хамда косметология саноатида ишлатилади.

Ушбу усимликнинг шифобахшлиги унинг биофаол моддалар, яъни ер устки ва ер остки кисмида тупланади. Цистанхенинг ер устки кисми гуллаган даврида поясини буйламасига кесиб, кумлардан тозалаб йигиб олинади хамда очик ва соя жойда куритилади. Инсон иммун тизимини мустахкамлаш, хотирани кучайтириш, жигар цир-рози хамда бепуштликни даволаш хусусиятларига эга.

Цистанхе бош миядаги гипофиз безининг иш фаоли-ятини фаоллаштиради, натижада кексалик (карилик) аломатлари секинлашади хамда инсон хотираси ва аклий

фаолияти яхшиланади [2;3].

Бундан ташкари, Урта Осиё халк; табобатида умумий холсизликда, жинсий хасталикларда, бепуштликда, те-ри-таносил ва буйрак-тош хасталикларида, нефрит, полинефрит, цистит, сийдик-тош хасталикларида хам кенг кулланилади. Цистанхенинг дамламаси огрик колдириш хусусиятига хам эга.

Ер остки ;исми, яъни илон шаклидаги бакувват ил-дизларида алколоидлар (никотин, холин), стеринлар, ёг кислоталари, маннитлар, антоцианлар, феноллар, углеводлар булиб, хал; табобати хамда косметология саноатида ишлатилади.

Тадк;ик;от натижалари ва уларнинг мухркамаси. Цистанхенинг таркибидаги купгина биологик фаол моддалар (органик кислоталар, иридоидлар, фенил этиноидлар, гликозидлар, цистанизоидлар, актеозоид-лар, ацетозидлар, лигнанлар, сирингин, лириодендрин, олигосахаридлар, флавоноидлар) билан бир каторда, бош;а усимликларда учрамайдиган ноёб моддалар (цис-гахлорин, цистанин ва стеринлар)ни хам уз ичига олади.

Cistanche salsa i c.A. Mey) G.Beck - хаётий шакли буйича гемикриптофчлар гурухи киради. Бу гурухга, асосан, ер устки кисмлари яримочик холда, тиним даврида усиш нгктсси ер юзасига я;ин жойлашган куп йиллик ут-усимликлар киради.

Мавжуд 1лмий манбаларни тахлил килиш ва ил-мий тад"икогларимиз натижасига кура, 444 доривор усимликлар экологик тахлил килинганда, улар асосий 5 эк-логик гурухларга мансуб эканлиги аникланди. Ушбу гурухлардан псаммофитлар гурухи 249 тур билан доривор усимликларнинг 56% ини ташкил килди. Бу гурухдаги доривор усимликлар ушбу худуд буйлаб таркалиш диапазонининг кенглигини курсатади. Cistanche salsa (C.A. Mey) G.Beck усимлиги псаммофитлар гурухига мансуб булиб, кумли тупрокли, шагалли-тошли кум оралаш, жойларда усишга мослашган.

Географик таркалиши буйича - цистанхе усимлиги -палеарктик синфига киради.

Хулоса килиб айтганда, ушбу доривор усимлик Цоракалпогистон худуди учун камёб тур хисобланади. Келгусида тегишли мутахассисларни жалб этган холда бу усимлик устида тадкикот ишлари давом эттирилмокда. Худудимизни Цизилкум, Куйи Аму-дарё, Оролкум ва Устюрт худудларида табиий холда усаётганлиги усимликни янада купайтиришнинг илмий асосларини ишлаб чикиш, илмий изланувчилар ва ишлаб чикарувчилар учун катта имкониятдир.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Абдиниязова Г.Ж. Цоракалпогистон Республикасининг доривор усимликлари: Монография. -Тошкент: Bayoz, 2017. - 144 б.

2. Ходжиматов К.Х., Апрасиди Г.С., Ходжиматов А.К. Дикорастущие целебные растения Средней Азии. - Таш: Абу Али ибн Сино, 1995. - 112 с.

3. Хожиматов О.К. О запасах перспективного лекарственного растения Cistanhe salsa G.Beck. // Биоразнообразие в растительном мире Узбекистана: проблемы и достижения. - Материалы республиканской научно-практической конференции. Карши, 2018. - С. 87-89

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.