Научная статья на тему 'ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТИДА ЧИРОЙЛИ ТИЛЛАБОШ CENTAURIUM PULCHELLUM (SW.) DRUCE. ЎСИМЛИГИ КЎЧАТИНИ ЕТИШТИРИШ'

ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТИДА ЧИРОЙЛИ ТИЛЛАБОШ CENTAURIUM PULCHELLUM (SW.) DRUCE. ЎСИМЛИГИ КЎЧАТИНИ ЕТИШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
143
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
лекарственные растения / ресурс / красивая сирень / Centaurium pulchellum (Sw.) Druce. / ромашки (gazakutdos) горечавки / прорастание семян / рассада. / medicinal plants / resource / beautiful lilac / Centaurium pulchellum (Sw.) Druce. / Daisies (gazakutdos) Gentianaceae / seed germination / seedlings.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ғулом Жумабоев

Регион Узбекистана богат лекарственными растениями, фруктами и овощами. В частности, при приготовлении регуляторов пищеварения из местных растений широко практикуется отделение от них лекарств, настоек, чаев, экстрактов и порошков. Последний период наблюдения за прорастанием семян проводили через 20 дней после посева. В контрольном варианте проросшие семена составили 74%, при обработке раствором серной кислоты% 85%, при зачистке песком 98%.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The region of Uzbekistan is rich in medicinal plants and fruits and vegetables. In particular, in the preparation of digestive regulators from local plants, the separation of drugs, tinctures, teas, tinctures, extracts and powders from them is widely practiced. The last observation period of seed germination was carried out 20 days after sowing. In the control variant, the germinated seeds accounted for 74%, when treated with a solution of sulfuric acid% 85%, and when streptocated with sand 98%.

Текст научной работы на тему «ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТИДА ЧИРОЙЛИ ТИЛЛАБОШ CENTAURIUM PULCHELLUM (SW.) DRUCE. ЎСИМЛИГИ КЎЧАТИНИ ЕТИШТИРИШ»

ки кунларидан кузатилди ва уларнинг орасидаги фар; 2-5 кун оралигида кайд этилди. Нисбатан кулай тупро; шароитларига (чириндили) экилган усимликларда гул-лаш жараёни 15-23 кунгача давом этди. Аммо усимлик генератив органларининг ривожланиши ва тузилиши катта-кичиклиги билан бир-биридан нисбатан фар; килади. Масалан, оддий тупро; шароитларида экилган усимликларнинг гуллари тузилиши ва улчамлари нисбатан майда ва кичикро; булса, чириндили тупро; шароитларида устирилган усимликларда эса бу курсаткичлар ;иёсий йириклиги билан фар;ланади. Шу билан бирга, гуллаш давомийлиги хам усимликларда 5-10 кунгача фар;ланиб, бу хол чириндили тупро;ларда намлик даражасининг нисбатан куп ми;дорда са;ланиши ва шунинг хисобига гуллаш давомийлигининг 5-10 кунга чузилиши билан изохланади.

Усимликларда баргларнинг саргая бошлаши май ойининг урталаридан хаво хароратининг 25-300С дан кутарилиши билан кузатилиб, вегетация даври-нинг тугаши июнь ойининг урталарига тугри келади. Усимликларда умумий вегетация даврининг давомийлиги тупро; шароитларига богли; холда оддий тупро;ларда 224-235 кун ва чириндили тупро;ларда эса 240-250 кун атрофида ;айд этилади.

Олиб борилган тажрибалардан олинган маълумотлар тахлили усимлик мавсумий риожланишининг тупро;

шароитига богли;лигини курсатди. Хусусан, оддий тупро;ларда устирилган усимликларнинг мавсумий ривожланиши 220-230 кунни ташкил этган булса, чиринди кушилган тупро;ларда бу курсаткичлар 243-252 кун атрофида кайд этилди. Изланишлар давомида тупро; шароитининг усимлик ер остки органлари (яъни туганак пиёзларнинг) сифатига таъсири хам урганилди.

Аммо, тупро; шароитининг органик угитлар билан бойитилиши усимликларда ер устки ва ер остки фито-массаларининг ортишига замин яратади ва бунинг на-тижасида усимлик фитомассаси (ер устки хамда ер остки ;исми) карийб икки баробарга ортади. Демак, тупро; шароитининг бойитилиши усимликларнинг усиш ва ри-вожланишини, гуллаш давомийлиги ва хосилдорликнинг 2-3 баробарга ортишини таъминлайди.

Хулоса ;илиб айтганда, экма заъфарон усимлигини устиришда коллекция учун очи; майдонлар танланиши ва ерлари бир оз нишабликда (3-5°) тайёрланиши лозим. Усимликни август ойининг урталарида экиш ма;бул муддат хисобланиб, бу муддат усимликларда вегетация даврининг тули, утиши ва туганак пиёзларнинг етар-лича хосил булишини таъминлайди. Механик таркиби енгил, сув ут'азуЕчанлиги ю;ори булган тупро;ларда улар етарлича уг^б ривожланади. Тупро; унумдорли-гини о шириш м дсадида чириган гунглардан (10-15 кг/ м2) фойдаланган маъ;ул.

Фойдаланилган адабиэтлар:

1. Abdullaev Fl (2003). Crocus sativus against ci."". Archies of Medical Research 34: 354.

2. Гарагезов Т.Г., Гасымов К.Г., Серкеров С.В., Нов, узо Э.Н., Мурадов П.З., Шахмурадов И.А. Стратегия Изучения Биологии Апшеронской Популяции Шафрана (Crocus sativus L.). АМЕА-nin Xabarlari (biologiya va tibb elmlari). 2017. cild 70. №2. С.164-173.

3. Molina R.V., Valero M., Navarro Y., Guardiola J.L., Garci'a-Luis A. Temperature effects on flower formation in saffron (Crocus sativus L.) Journal Scientia Horticulturae. 2005. №103. 361-379 рр. 127.

4. Negbi, M. Physiological research on the saffron crocus (Crocus sativus). In F. Tammaro and L. Marra. 2006. 183207 pp.

ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТИДА ЧИРОИЛИ ТИЛЛАБОШ - CENTAURIUM PULCHELLUM (SW.) DRUCE. УСИМЛИГИ КУЧАТИНИ ЕТИШТИРИШ

Гулом ЖУМАБОЕВ,

Тошкент давлат аграруниверситеты таянч докторанти.

Аннотация. Регион Узбекистана богат лекарственными растениями, фруктами и овощами. В частности, при приготовлении регуляторов пищеварения из местных растений широко практикуется отделение от них лекарств, настоек, чаев, экстрактов и порошков.

Последний период наблюдения за прорастанием семян проводили через 20 дней после посева. В контрольном варианте проросшие семена составили 74%, при обработке раствором серной кислоты% - 85%, при зачистке песком - 98%.

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

27

Ключевые слова: лекарственные растения, ресурс, красивая сирень, Centaurium pulchellum (Sw.) Druce., ромашки (gazakutdos) - горечавки, прорастание семян, рассада.

Annotation. The region of Uzbekistan is rich in medicinal plants and fruits and vegetables. In particular, in the preparation of digestive regulators from local plants, the separation of drugs, tinctures, teas, tinctures, extracts and powders from them is widely practiced.

The last observation period of seed germination was carried out 20 days after sowing. In the control variant, the germinated seeds accounted for 74%, when treated with a solution of sulfuric acid% - 85%, and when streptocated with sand - 98%.

Keywords: medicinal plants, resource, beautiful lilac, Centaurium pulchellum (Sw.) Druce., Daisies (gazakutdos) - Gentianaceae, seed germination, seedlings.

Кириш. Дунё халк;лари к;адимдан бошлаб доривор усимликлардан фойдаланиб келганлар.

Бугун дунёда, жумладан, республикамизда илм-фан ва табиий фанлар тарак;к;иётига катта ахамият бериб, бир ;атор имкониятлар яратилмокда.

Республикамизда сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза к;илиш, табиий ресурслардан ок;илона фойдаланиш, доривор усимликлар етиш-тириладиган плантциялар ташкил этиш ва уларни ;айта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Узбекистон мустак;илликка эришганидан сунг барча тармоклар каби илмий медицина ва халк табобатида салмокли ютукларга эришилди. Хусусан, биологик фаол моддаларни махаллий усимликлардан тайёрлаш ва шу асосида инсон организмининг биокимёси, мик-робиологияси, анатомофизиологияси, овкат хазмига ва хазм органларидаги узгаришларга доир бир катор илмий тадкикотлар олиб борилмокда. Узбекистон минта;аси шифобахш усимликлар ва мева-сабзавот-ларга бой хисобланади. Жумладан, ов;ат хазм ;илиш меъёрлаштирувчиларини махаллий усимликлардан тайёрлашда улардан дорилар, дамламалар, чойлар, настойкалар, экстрактлар ва кукунлар ажратиб олиш кенг йулга куйилган.

Шу билан бирга, тахлиллар доривор усимликларни мухофаза ;илиш, уларнинг плантацияларини ташкил этиш, ;айта ишлаш ор;али кушимча ;иймат занжири-ни яратиш зарурлигини курсатмо;да.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 10 апрелдаги "Ёввойи холда усувчи доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, ;айта ишлаш ва мавжуд ресурслардан о;илона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карорида келтирилганидек, сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза ;илиш, табиий ресурслардан о;илона фойдаланиш, доривор усимликлар етишти-риладиган плантациялар ташкил этиш ва улардан кайта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Шундай доривор усимликлардан бири чиройли тил-лабош - Centaurium pulchellum (Sw.) Druce. усимлиги бутун дунё хал;лари орасида хал; табобатида доривор усимлик сифатида кенг фойдаланиб келинмокда.

Бу усимлик Оддий тиллабош Centaurium erythraea Rafn. (Centauriurh minus Moench., Centaurium umbellatum Gilib., Erythraea centaurhim (L.) Workh.), чиройли тиллабош - Centaurium pulchellum (Sw.) Druce (Erythraea pulchella (Sw.) Hornem.), эрбаходошлар (газакутдош-лар) - Gentianaceae оиласига киради.

Оддий тиллабош бир ёки икки йиллик ут усимлик. Ук илдиздан аввал илдизолди тупбарглар, сунгра тик усувчи, турт киррали, шохланмаган ёки ю;ори кисми хланган, буйи 10 - 40 см га етадиган поя усиб чи;ади. Илдизолди тупбарглари тескари тухумсимон, тумток учли, т екис киррали, поядагилари — чузи; ту-хумсимо! ё(и ланцетсимон, уткир учли, текис киррали булиб, пояда бандсиз ;арама-;арши жойлашган. Цизил ра!)ли, 5 булакли гуллари ;ал;онсимон рувакка тупланган. Меваси — цилиндрсимон, икки хонали к^сак. Чиройли тиллабошнинг илдизолди тупбарглари булмаслиги, пояси асос кисмидан бошлаб шохланиши билан оддий тиллабошдан фаркланади. Июнь ойидан бошлаб кузгача гуллайди.

Ишлатилиши. Тиллабош турларнинг доривор препаратлари иштах,а очиш х,амда ов;ат х,азм килиш органлари функциясини ошириш учун ишлатилади.

Доривор усимликлар буйича илмий тадкикот иш-ларини олиб бориш, уларни уругидан ва кучатидан купайтириш йулларини ишлаб чикиш, маданийлашган шароитда етиштириш технологияларини яратиш ва экин майдонларини кенгайтириш хамда айрим биологик хусусиятларини, таркибидаги фаол моддаларни урганиш, республиканинг иклим-тупрок шароитлари-га мос агротехнологияларини ишлаб чикиш ва уларни такомиллаштириш, жумладан, доривор усимликларни кучатидан купайтириш усулларини урганиш хозирги куннинг долзарб масалалари хисобланади.

Тадк;ик;отни бажариш объекти ва услублари. Тош-ДАУ "Доривор усимликлар" кафедрасида, урганилган доривор усимлик Чиройли тиллабош - Centaurium pulchellum (Sw.) Druce.ни кучатидан купайтириш учун уруг унувчанлигини ошириш.

Тажрибани куйиш, кузатишлар, хисоб ва тахлилларни килишда Б.А. Доспеховнинг «Методика полевого опыта» (1979) ва УЗПИТИда ишлаб чикилган «Дала тажрибалари услубияти (2007) дан фойдала-нилади.

Уругларнинг унувчанлигини ани;лаш учун М.Фир-сова, Усимликнинг биологик хусусиятлари Т.А. Работ-нов, И.Т. Серебряков услуби буйича олиб борилди.

Тажриба тизимига мувофи; Чиройли тиллабош кучатларини тайёрлаш учун уруглар тупро;, кум ва биогумус 1:1:1 нисбатдаги субстрат аралашмаси тай-ёрланади. Тайёрланган субстрат кучат етиштиришга мулжалланган кассеталарга (хар бири 80 та ячейка-лик) жойлаштирилди. Уругларни термик кайта ишлаш усули билан, яъни уругларни бир сутка давомида иви-

тиб, уругнинг унувчанлигини тезлаштирувчи усуллар билан ишлов берилди, бунда (сульфат кислота %) ва уругни кум билан стрефикациялаш усулларидан фой-даланилди ва 10 март 2020 йилда доривор чиройли тиллабош уруглари хар бир ячейкага 10 тадан экилди.

Уруглар униб чи;иши учун хар куни сув пуркагич ёрдамида сув берилади. Экилган уруглар ишлов бериш усулларига богли; холда орадан 6-8 кун утгач, униб чи;а бошлайди. (20-25 март кунлари) уругларнинг униб чи;иш тезлиги 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал.

Лаборатория шароитида чиройли тиллабош уруFларининг униб чициш тезлиги (%)

Усимлик номи

Вариантлар

УруF экилган кун

Кузатиш кунлари

10.03 15.03 18.03 20.03 30.03

Уругни бир сутка давомида сувда ивитиб экиш 10.03.21 - - 12 37 65

Чиройли тиллабош -СеПаипит pulcheИum Уругнинг унувчанлигини тезлаштирувчи эритмалар билан ишлов бериб экиш (сулфат кислота %) 10.03.21 - 12 36 48 74

Уругни Кум билан стрефикатциялаш 0.03.21 - 40 45 78

2-жадвал.

Лаборатория шароитида чиройли тиллабош - СеПаипит рикЬеПит кучатларининг

усиши ва ривожланиши

18 март 22 март 1 апрель Илдиз курсаткичлари

Усимлик номи Вариантлар барг узунлиги, мм барг сони, дона барг узунлиги, мм барг сони, дона барг узунлиги, мм барг сони, дона илдиз узунлиги, мм илдиз кенглиги, мм

Уругни бир сутка давомида сувда ивитиб экиш 2 4 3 5 15 8 4 3

Чиройли тиллабош -СепПашшт рикЬеПит Уругнинг унувчанлигини тезлаштирувчи эритмалар билан ишлов бериб экиш (сулфат кислота %) 3 7 5 8 17 9 5 5

Уругни Кум билан стрефикатциялаш 3 5 6 8 17 12 6 5

МЛХ8Ш 80\ [2] 2021 ЛСКО !Л1?О1Ш

29

Тадк;ик;от натижалари. Олинган маълумотлар шуни курсатадики, лаборатория шароитида чирой-ли тиллабош усимлигининг турли усуллар билан ишлов бериб экилганда нисбатан юккори курсаткич уругларни сульфат кислота % эритмаси билан ишлов бериб экишда кузатилди. Шу вариантда экилган уругларнинг 2 кун олдин униб чищан усимликлар сони 13 % ни (умумий экилган уругларга нисбатан), 3-кузатиш кунида 35 % ни, 4-кузатиш кунда, яьни экилгандан бош-лаб 5 кундан кейин униб чикккан усимликлар 50 % ни ташкил килади. Уругни кум билан стре-фикацияланган 3 вариантда 1, 2 кузатиш кун-ларида уругларни униб чи;иши вужудга келмади. Лекин, экилгандан кейин орадан 10 кун утганда (20 март куни) 40 % уруглар униб чи;;ани кузатилди.

Тажрибанинг назо-рат вариантида, яъни уругларни бир сутка даво-мида сувда ивитиб экил-ганда, экилгандан кейин 10 кун утганда униб чи;;ан уруглар 11 % ни ташкил ;илди. Бу курсаткич 2 вариантга нисбатан 3 9 %, 3 вариантга нисбатан эса 29 % кам булди.

Тажрибада уруг унувчанлигини охирги кузатув дав-ри экилгандан кейин 20 кун утганда амалга оширилди. Бунда назорат вариантида униб чи;;ан уруглар 74 %, сульфат кислота % эритмаси билан ишлов берилганда 85 % ни ва кум билан стрефикатцияланганда 98 % ни ташкил ;илди.

Урганилган вариантларнинг барчасида уруглар тули; (100 %) униб чи;иши кузатилмади. Бунинг асосий сабаби чиройли тиллабош усимлиги уругининг биологик униб чи;иш кобилияти яхшилигидир. Лаборатория шароитида чиройли тиллабош кучатини етиштириш буйича олиб борилаётган тажрибаларни давом эттириш ма;садида хар бир кассета ячейка-сида биттадан яхши усимлик колдирилди (;олган

усимликлар олиб ташланди) устириш технологиясига риоя килган холда кузатиш давом эттирилди. Кучатни парвариш килиш давомида хар куни 2 марта (эрталаб соат 900да ва кеч соат 1800да) сугориш утказилди, бунда хар бир кассетага 1,2-1,5 литр сув сарфланди. Кучатларни минерал угитлар билан озиклантириш 20-май куни, яъни кучат униб чиккандан 40 кун кейин амалга оширилди. Кучатларни озикдантиришда 1

м2 майдон учун минерал угитлардан аммиак се-литраси 15 г, аммофос 10 г ва калийли угитлар 8 г узаро аралаштирилиб ишчи эритма тайёрланди (10 литр сувда) ва эритма усимликлар устидан пу-ракаб берилди.

Тажрибада чиройли тиллабош кучатларига берилган сув ва минерал озукалар уларнинг меъё-рида усиши ва ривожла-нишини таъминлади.

Лаборатория шаро-итида етиштирилган кучатларнинг усиши ва ривожланиши буйича олинган маълумотлар 2-жадвалда келтирилган.

Ушбу жадвал маълумотлари курсатишича, усув даврининг бошида уругни бир сутка давомида сувда ивитиб экишда барг узунлиги 2 мм, барглар сони 3 донани, уругнинг унувчанлигини тезлаштирувчи эритмалар билан ишлов бериб экилган ва кум билан стрефикациялашда барг узунлиги 3 мм, барглар сони 5 мм ни ташкил килди.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, усув даврининг бошида уругни бир сутка давомида сувда ивитиб экишга нисбатан (барг узунлиги 2 мм, барглар сони 3 донани) уругнинг унувчанлигини тезлашти-рувчи эритмалар билан ишлов бериб экилган ва кум билан стрефикациялашда барг узунлиги, барглар сон усимлик ривожланиш фазалари каби курсаткичлар (барг узунлиги 3 мм, барглар сони 5 мм ни) нисбатан юкори эканлигини куришимиз мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Абу Али ибн Сино. Тиб конунлари. -Тошкент: Фан, 1982.Т. 1. -497 б

2. Абу Райхон Беруний. Избранные произведения. Китоб ас-Сайдана//Фармакогнозия, книга 4. -Ташкент: Фан, 1974.-С. 692-693.

3. Каримов В.А., Шомахмудов А. Халк табобати ва замонавий илмий тиббиётда кулланиладиган шифобахш усимликлар. -Тошкент: Ибн Сино номидаги НМБ, 1993. -Б. 86-88.

4. Холматов Х.Х, Ахмедов У.А., "Фармакогнозия." Тошкент, 2007 й. Б. 492

5. Ганиев А.К., Жумабоев F.Ш. "Тиллабош усимлигини етиштириш - кишлок хужалигида истикболли соха". Аграр сохани баркарор ривожлантиришда фан таьлим интеграцияси мавзусидаги илмий-амалий конференция. 523-526 бет

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.